Mastakilla
Gesperrt
Bosna i Hercegovina na buretu baruta
Zabrinjavajući je podatak da u BiH oko 300.000 ljudi ima pravo nošenja oružja i to ukupno 1.050.000 cevi, što je više nego u ratu
Miladin Milojčić
Od našeg dopisnika
Sarajevo, 14. februara – Prema službenim informacijama u ovom trenutku u Bosni i Hercegovini legalno je „naoružano” 19 odsto njenih građana, a ilegalno 16 odsto i to, uglavnom, civila. Istraživanje koje je svojevremeno proveo UNDP potvrdilo je da oko pola miliona građana poseduje nelegalno oružje i da se ono neretko koristi u incidentima od kojih mnogi završavaju smrtnim ishodom, što dokazuje i činjenica da je „od završetka rata pa do 2003. godine u BiH od nelegalnog oružja život izgubilo oko 8.000 građana, a nije mali broj ni onih koji su zadobili teže, ili lakše telesne povrede”.
Iz UNDP-a upozoravaju da „ogromna količina oružja, koje je u posedu građana, potiče uglavnom iz proteklog rata i da se ne koristi samo u vatrenim obračunima, nego i u štošta drugo, za samoubistva, oružane pljačke, krijumčarenje, pa čak i prodaju”. Nezvanično u BiH puška se može kupiti za 300 konvertibilnih maraka, eventualno 400.
Član parlamentarne Komisije za odbranu i bezbednost Ivo Miro Jović smatra da je ideja naoružanog naroda, u slučaju BiH, potpuno potvrdila svoj smisao.
„Samo podatak da u BiH oko 300.000 ljudi, u FBiH 164.000, a u RS 116.000, ima pravo nošenja oružja, odnosno da je papirima 'pokriveno' 1.050.000 cevi, što je više nego u ratu, dokaz je da naoružanijeg naroda u svetu nema”, ocenjuje on. Zabrinjava ga, kako kaže, i to što se u ovoj zemlji „svakodnevno, umesto pacifizma, povećava broj zahteva za izdavanje dozvola za legalno posedovanje oružja”.
Istovremeno, Bosna i Hercegovina uvozi određene količine lakog naoružanja, što je za „Politiku” potvrdio i Dragiša Mekić, pomoćnik ministra za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose BiH. On naglašava da je uvoz potpuno legalan i da se obavlja na osnovu dozvola koje izdaje Ministarstvo na bazi zakonodavne regulative koja je usklađena sa evropskim standardima. On ističe da se uvezeno naoružanje koristi za potrebe policijskih agencija, te sportista i lovaca.
„Izdavanje dozvola neizostavno mora da prati i saglasnost ministarstava unutrašnjih poslova, jer u njihovoj je nadležnosti kontrola rada firmi- uvoznika”, objašnjava Mekić i dodaje da se „uvozi dosta lakog naoružanja iz različitih zemalja, među kojima je i Srbija i Hrvatska”.
S druge strane, eksperti upozoravaju da se BiH, sa aspekta bezbednosti, suočava i sa još uvek nerešenim problemom naoružanja i municije koju su njene Oružane snage (OS BiH) klasifikovale kao višak. U pitanju je oko 25.000 tona municije, koja se nalazi na dvadesetak lokacija koje čuva 350 vojnika i za čije održavanje godišnje iz budžeta se izdvaja oko dva miliona konvertibilnih maraka.
„Bosna i Hercegovina, praktično, 'leži' na barutu”, kaže Ivo Miro Jović i upućuje kritiku na račun Predsedništva BiH što prilično sporo odlučuje o načinu rešavanja pitanje viška municije i minsko eksplozivnih sredstava, iz kojeg razloga se bespotrebno troše milioni maraka.
Zabrinutost za bezbednost zaliha oružja i eksploziva iskazuje i brigadni general i direktor Odelenja za bezbednosnu saradnju u OEBS-u Urlih Hajder koji smatra da je „problem viška municije značajniji od naoružanja”. On vlastima BiH poručuje da bi u „ovoj godini najveći izazov trebalo da bude rešavanje problema viška naoružanja i municije” i podseća ih na nemili događaj koji se desio prošle godine u Srbiji.
Hajder procenjuje da je „BiH u mogućnosti i da može, bez ičije pomoći, godišnje da uništi oko 3.000 tona viškova i da ih se tako potpuno reši u narednih osam godina”.
Načelnik Zajedničkog štaba OS BiH general-pukovnik Miladin Milojčić uzvraća da su lokacije na kojima je smešten višak municije i minsko eksplozivnih sredstava obezbeđene, te da je svaka manipulacija viškovima potpuno nemoguća. Međutim, ne isključuje i mogućnost pretnje i rizika, s obzirom na činjenicu da se radi o velikim i zastarelim količinama.
„Model rešavanja viškova naoružanja podrazumeva prodaju, doniranje ili uništavanje. Do sada je uništeno oko 4.000 tona, prošle godine oko 1.200 tona. U kom periodu će biti uništena i preostala količina i da li će za to biti potrebno osam godina, odlučivaće naši kapaciteti uništavanja” kaže on.
Milojčić je u razgovoru za „Politiku” izneo i podatak da OS BiH imaju ukupno 51 neperspektivnu lokaciju, uključujući 21 na kojima je lagerovan višak municije i eksploziva, na čijem obezbeđenju je svakodnevno angažovano 850 ljudi, a što državu godišnje košta oko četiri miliona konvertibilnih maraka.
Dušanka Stanišić
____________________________
Über 1.050.000 Waffen sieht unterm Volk verteilt, also ist jeder vierte Bosnier bewaffnet!!!!!!!!!!!!!!
Zabrinjavajući je podatak da u BiH oko 300.000 ljudi ima pravo nošenja oružja i to ukupno 1.050.000 cevi, što je više nego u ratu
Od našeg dopisnika
Sarajevo, 14. februara – Prema službenim informacijama u ovom trenutku u Bosni i Hercegovini legalno je „naoružano” 19 odsto njenih građana, a ilegalno 16 odsto i to, uglavnom, civila. Istraživanje koje je svojevremeno proveo UNDP potvrdilo je da oko pola miliona građana poseduje nelegalno oružje i da se ono neretko koristi u incidentima od kojih mnogi završavaju smrtnim ishodom, što dokazuje i činjenica da je „od završetka rata pa do 2003. godine u BiH od nelegalnog oružja život izgubilo oko 8.000 građana, a nije mali broj ni onih koji su zadobili teže, ili lakše telesne povrede”.
Iz UNDP-a upozoravaju da „ogromna količina oružja, koje je u posedu građana, potiče uglavnom iz proteklog rata i da se ne koristi samo u vatrenim obračunima, nego i u štošta drugo, za samoubistva, oružane pljačke, krijumčarenje, pa čak i prodaju”. Nezvanično u BiH puška se može kupiti za 300 konvertibilnih maraka, eventualno 400.
Član parlamentarne Komisije za odbranu i bezbednost Ivo Miro Jović smatra da je ideja naoružanog naroda, u slučaju BiH, potpuno potvrdila svoj smisao.
„Samo podatak da u BiH oko 300.000 ljudi, u FBiH 164.000, a u RS 116.000, ima pravo nošenja oružja, odnosno da je papirima 'pokriveno' 1.050.000 cevi, što je više nego u ratu, dokaz je da naoružanijeg naroda u svetu nema”, ocenjuje on. Zabrinjava ga, kako kaže, i to što se u ovoj zemlji „svakodnevno, umesto pacifizma, povećava broj zahteva za izdavanje dozvola za legalno posedovanje oružja”.
Istovremeno, Bosna i Hercegovina uvozi određene količine lakog naoružanja, što je za „Politiku” potvrdio i Dragiša Mekić, pomoćnik ministra za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose BiH. On naglašava da je uvoz potpuno legalan i da se obavlja na osnovu dozvola koje izdaje Ministarstvo na bazi zakonodavne regulative koja je usklađena sa evropskim standardima. On ističe da se uvezeno naoružanje koristi za potrebe policijskih agencija, te sportista i lovaca.
„Izdavanje dozvola neizostavno mora da prati i saglasnost ministarstava unutrašnjih poslova, jer u njihovoj je nadležnosti kontrola rada firmi- uvoznika”, objašnjava Mekić i dodaje da se „uvozi dosta lakog naoružanja iz različitih zemalja, među kojima je i Srbija i Hrvatska”.
S druge strane, eksperti upozoravaju da se BiH, sa aspekta bezbednosti, suočava i sa još uvek nerešenim problemom naoružanja i municije koju su njene Oružane snage (OS BiH) klasifikovale kao višak. U pitanju je oko 25.000 tona municije, koja se nalazi na dvadesetak lokacija koje čuva 350 vojnika i za čije održavanje godišnje iz budžeta se izdvaja oko dva miliona konvertibilnih maraka.
„Bosna i Hercegovina, praktično, 'leži' na barutu”, kaže Ivo Miro Jović i upućuje kritiku na račun Predsedništva BiH što prilično sporo odlučuje o načinu rešavanja pitanje viška municije i minsko eksplozivnih sredstava, iz kojeg razloga se bespotrebno troše milioni maraka.
Zabrinutost za bezbednost zaliha oružja i eksploziva iskazuje i brigadni general i direktor Odelenja za bezbednosnu saradnju u OEBS-u Urlih Hajder koji smatra da je „problem viška municije značajniji od naoružanja”. On vlastima BiH poručuje da bi u „ovoj godini najveći izazov trebalo da bude rešavanje problema viška naoružanja i municije” i podseća ih na nemili događaj koji se desio prošle godine u Srbiji.
Hajder procenjuje da je „BiH u mogućnosti i da može, bez ičije pomoći, godišnje da uništi oko 3.000 tona viškova i da ih se tako potpuno reši u narednih osam godina”.
Načelnik Zajedničkog štaba OS BiH general-pukovnik Miladin Milojčić uzvraća da su lokacije na kojima je smešten višak municije i minsko eksplozivnih sredstava obezbeđene, te da je svaka manipulacija viškovima potpuno nemoguća. Međutim, ne isključuje i mogućnost pretnje i rizika, s obzirom na činjenicu da se radi o velikim i zastarelim količinama.
„Model rešavanja viškova naoružanja podrazumeva prodaju, doniranje ili uništavanje. Do sada je uništeno oko 4.000 tona, prošle godine oko 1.200 tona. U kom periodu će biti uništena i preostala količina i da li će za to biti potrebno osam godina, odlučivaće naši kapaciteti uništavanja” kaže on.
Milojčić je u razgovoru za „Politiku” izneo i podatak da OS BiH imaju ukupno 51 neperspektivnu lokaciju, uključujući 21 na kojima je lagerovan višak municije i eksploziva, na čijem obezbeđenju je svakodnevno angažovano 850 ljudi, a što državu godišnje košta oko četiri miliona konvertibilnih maraka.
Dušanka Stanišić
____________________________
Über 1.050.000 Waffen sieht unterm Volk verteilt, also ist jeder vierte Bosnier bewaffnet!!!!!!!!!!!!!!
