prijedor19
Vino
OSMA GODIŠNJICA OD NATO BOMBARDOVANJA SRJ
DRUŠTVO - AKTUELNO - Petak, Mart 23, 2007 12:00
Navršava se osam godina od početka vazdušnih napada na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, koje su sprovele armije 19 članica NATO-a. Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi. U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999, nešto pre 20 sati na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, u februaru i martu 1999. godine.
Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a. Grupa ekonomista G17, štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, tada u svojstvu specijalnog izaslanika bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.
Najpre je bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.
U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na 17.500.
Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.
U mnogobrojnim incidentima u istom periodu, ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima. Prema srpskim izvorima od početka bombardovanja do danas kidnapovano je oko 1.500 uglavnom Srba.
Od dolaska Kfora do kraja januara ove godine na Kosovo se vratilo oko 16.000 raseljenih lica, pripadnika manjina, među kojima su 44 odsto Srbi, saopštila je nedavno administracija UN na Kosovu.
Isti izvor navodi da je oko 220.000 raseljenih pripadnika manjina još u Srbiji i Crnoj Gori.
Cveće i parastos žrtvama NATO intervencije
Zamenik predsednika Skupštine Beograda Zoran Alimpić položio je cveće na grob devojčice Milice Rakić, na Batajničkom groblju. Milica Rakić, trogodišnja devojčica iz Batajnice, jedno je od 89-toro dece poginule u NATO bombardovanju. Milica je ubijena 17. aprila u roditeljskoj kući dok se spremala za spavanje. Štab NATO-a i tu pogibiju je proglasio kolateralnom štetom.
Glavni arhitekta grada Đorđe Bobić položio je cveće na spomen-obeležje sedamorici pripadnika Gardijske brigade i trojici pacijenata KBC 'Dragiša Mišović'.
Porodice pogunilih radnika RTS-a obeležile su, kod spomenika 'Zašto' u Tašmajdanskom parku, osam godina od pogibije svojih najmilijih u NATO bombardovanju. Odavanju počasti radnicima RTS-a, koji su poginuli 23. aprila 1991, prisustvovalo je rukovodstvo RTS-a na čelu sa direktorom Aleksandrom Tijanićem.
U crkvi Svetog Marka u Beogradu služen je parastos žrtvama NATO bombardovanja. Parastos je služio episkop hvostanski Atanasije. Pomenu su prisustvovali premijer Vojislav Koštunica, ministri Vlade Srbije, prijatelji i rodbina nastradalih u bombardovanju 1999. godine.
DRUŠTVO - AKTUELNO - Petak, Mart 23, 2007 12:00
Navršava se osam godina od početka vazdušnih napada na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, koje su sprovele armije 19 članica NATO-a. Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi. U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999, nešto pre 20 sati na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, u februaru i martu 1999. godine.
Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a. Grupa ekonomista G17, štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, tada u svojstvu specijalnog izaslanika bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.
Najpre je bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.
U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na 17.500.
Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.
U mnogobrojnim incidentima u istom periodu, ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima. Prema srpskim izvorima od početka bombardovanja do danas kidnapovano je oko 1.500 uglavnom Srba.
Od dolaska Kfora do kraja januara ove godine na Kosovo se vratilo oko 16.000 raseljenih lica, pripadnika manjina, među kojima su 44 odsto Srbi, saopštila je nedavno administracija UN na Kosovu.
Isti izvor navodi da je oko 220.000 raseljenih pripadnika manjina još u Srbiji i Crnoj Gori.
Cveće i parastos žrtvama NATO intervencije
Zamenik predsednika Skupštine Beograda Zoran Alimpić položio je cveće na grob devojčice Milice Rakić, na Batajničkom groblju. Milica Rakić, trogodišnja devojčica iz Batajnice, jedno je od 89-toro dece poginule u NATO bombardovanju. Milica je ubijena 17. aprila u roditeljskoj kući dok se spremala za spavanje. Štab NATO-a i tu pogibiju je proglasio kolateralnom štetom.
Glavni arhitekta grada Đorđe Bobić položio je cveće na spomen-obeležje sedamorici pripadnika Gardijske brigade i trojici pacijenata KBC 'Dragiša Mišović'.
Porodice pogunilih radnika RTS-a obeležile su, kod spomenika 'Zašto' u Tašmajdanskom parku, osam godina od pogibije svojih najmilijih u NATO bombardovanju. Odavanju počasti radnicima RTS-a, koji su poginuli 23. aprila 1991, prisustvovalo je rukovodstvo RTS-a na čelu sa direktorom Aleksandrom Tijanićem.
U crkvi Svetog Marka u Beogradu služen je parastos žrtvama NATO bombardovanja. Parastos je služio episkop hvostanski Atanasije. Pomenu su prisustvovali premijer Vojislav Koštunica, ministri Vlade Srbije, prijatelji i rodbina nastradalih u bombardovanju 1999. godine.
