Godišnjica proboja Solunskog fronta

[Gast829627]

"Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu nošeni idejom - od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Treba drsko prodirati - bez počinka do krajnjih granica mogućnosti ljudske i konjske snage. Sa nepokolebivom voljom i nadom u Boga - junaci, napred u otadžbinu".

Ovako je, pre 95 godina, glasila naredba srpske Vrhovne komande izdata uoči početka jedne od najvećih operacija u Prvom svetskom ratu - proboja Solunskog fronta.
Solunski front je probijen u ofanzivi koja je počela sredinom septemba, a rezultat toga bila je kapitulacija Bugarske, ubrzo Austro-ugarske, a zatim i Nemačke, čime je završen Prvi svetski rat.

Srpska vojska je nakon proboja Solunskog fronta oslobodila Srbiju, a potom i sve zemlje koje su potom uključene u novu zajedničku državu - Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, proglašenu u Beogradu 1. decembra 1918. godine, na čijem čelu je bio rengent Aleksandar Karađorđević.

Srpska vojska je na Solunski front prebačena u proleće 1916. godine i to sa grčkog ostrva Krf, gde se oporavljala posle golgote kroz koju je prošla tokom povlačenja kroz Albaniju u zimu 1915-1916.
Na Solunskom frontu sa jedne strane nalazili su se francuski, britanski i srpski vojnici, potom i Rusi, a njima se kasnije priključio i jedan broj Grka i Italijana, dok su se sa druge strane ukopani u rovove nalazili austro-ugarski, nemački i bugarski vojnici.
Za komandanta je izabran francuski general Franše d'Epere, koji je u junu 1918. godine održao savetovanje sa srpskim generalima i regentom Aleksandrom Karađorđevićem kada je odlučeno da ofanziva počne sredinom septembra (po starom kalendaru, prim. red) na sektoru Dobro polje - Veternik - Kozjak na kome se nalazila srpska vojska.

Srpska vojska je bila podeljena u dve armije - Prvu pod komandom Petra Bojovića i Drugu armiju pod komandom Stepe Stepanovića, dok je komandant Štaba bio vojvoda Živojin Mišić.
Vojska Kraljevine Srbije tada je imala tada šest divizija sa 140.000 vojnika, među kojima je bilo i oko 25.000 dobrovoljaca.
Pad četiri imperije
Kao posledica Prvog svetskog rata čak četiri velike imperije koje su, na ovaj ili onaj način vekovima postojala, prestale su da postoje - Austro-ugarska, Turska, Rusija, Nemačka, a formiran je niz novih nacionalnih država, među kojima i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
Srbija je u tom ratu ukupno izgubila, koliko se zna, 1.248.136 stanovnika, odnosno 28 odsto.
U stvarnosti taj procenat je mnogo veći kada se imaju u vidu državni okviri Srbije od pre Balkanskih ratova, koji su i po sastavu stanovništva, izneli "na svojim leđima" čitav taj rat, uz bitnu pomoć desetina hiljada Srba dobrovoljaca sa prostora nekadašnje Austro-ugarske.
Pobede srpske vojske krunisane su odlukama Srba iz do tada neoslobođenih krajeva da se prisajedine Srbiji, tako se Vojvodina prisajedinila Srbiji 25. novembra 1918. (Srem dan ranije), a Crna Gora 26. novembra.
Potom je usledilo proglašenje ujedinjenja 1. decembra 1918. godine kada je regent Aleksandar Karađorđević, u palati Krsmanović na Terazijama u Beogradu, proglasio stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca.
Prema memorandumu Delegacije Kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u Parizu, Srbija je od jula 1914. do oktobra 1915. mobilisala više od 707.000 ljudi, odnosno 24 odsto ukupnog stanovništva. Bilo je to 40 odsto ukupnog broja muškog stanovništva, daleko više od bilo koje zaraćene zemlje.
Ukupno, zaraćene strane u Prvom svetskom ratu mobilisale su oko 70 miliona vojnika, a poginulo je ili stradalo na drugi način probližno 20 miliona.



RTS :: Godi


heute vor 95 jahren haben unsere tapferen helden die saloniki front durchstossen und damit den ersten schritt für die befreiung serbiens und dem rest der nachbarländer gemacht......die folge waren ein freies serbien kroatien slowenien und alle anderen länder des balkans die danach im wohlstand und frieden im königreich der serben kroaten und slowenen lebten.................



ihr noch einer den man nie vergessen wird......


Pavle Juri