C
Cvrcak
Guest
YouTube- Sveti Georgije Ubiva Aždahu * (NEW)* Trailer
St. George Shoots the Dragon - Wikipedia, the free encyclopedia
Radnja filma smeštena je u razdoblju od 1912. do 1914. godine u jednom srpskom seocetu na priobalju Save nadomak granice sa Austro-Ugarskom, i prati dešavanja vezana za selo i njegove stanovnike, od bitke protiv Turaka u Prvom balkanskom ratu 1912. do izbijanja Prvog svetskog rata 1914. i presudne Cerske bitke.
U selu postoji duboka podela između zdravih vojno sposobnih muškaraca i mnogobrojnih vojnih invalida iz prošlih Balkanskih ratova, i ove dve grupe, iako dele isti prostor, žive umnogome odvojeno jedni od drugih zbog međusobne netrpeljivosti.
U središtu pažnje filma je ljubavni trougao između seoskog žandara Đorđa, njegove žene Katarine i mladog vojnog invalida Gavrila koji je nekada bio u ljubavnoj vezi sa Katarinom pre nego što je u ratu izgubio ruku, a uz ruku donekle i volju za životom. Iako se Katarina u međuvremenu udala za Đorđa, ona i dalje voli Gavrila što povremeno dovodi do konfrontacije između njih dvojice.
Po početku Prvog svetskog rata počinje mobilizacija svih delova Srbije i svi vojno sposobni meštani sela su mobilisani. U selu su ostali samo žene, deca i invalidi koji, kako glasine tvrde, pokušavaju da iskoriste situaciju udvarajući se seoskim ženama. Ove glasine dopiru do mobilisanih seljana na frontu i, da bi sprečili opštu pobunu i njihovo napuštanje borbenih položaja, srpska komanda odlučuje da i invalide pošalje na front i to na prvu borbenu liniju.
Političke kontroverze
Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića tvrdi da se u ovom filmu „falsifikuje istorija i ugrožava kultura srpskog naroda“.[45] Bratislav Petković, predsednik Odbora za kulturu SNS, osporio je istinitost činjenica iznetih u filmu, ocenivši da je „finansirajući taj film, država podržala stvaranje loše slike o srpskoj istoriji“.[45] Po njegovim rečima: „Mnogo toga u filmu je iskrivljeno. I pored činjenice da postoji umetnička istina, u ovom slučaju nije reč o tome. Problem je što se loša slika o svima nama finansira državnim novcem“. Scenarista Dušan Kovačević odbacio je ove optužbe i izjavio da ga čudi „iznenadna naprednost SNS, koji se setio da posle 25 godina dovodi u pitanje nešto što je sve vreme bilo očigledno“. Kovačević o drami po kojoj je film nastao kaže: „Komad sam napisao pre 27 godina, a 1975. je prvi put igran u Ateljeu 212. Od tada do danas igran je u pozorištima od Banjaluke do Atine, videlo ga je nekoliko miliona ljudi, i niko nikad nije imao nijednu primedbu. Naprotiv, bilo je pokušaja da se zabrani prikazivanje za vreme autonomaša u Vojvodini, jer su im smetale epolete na uniformama srpskih vojnika, a u Makedoniji je zasedalo Sobranje, jer je komad ocenjen kao izrazito nacionalistički.“[45]
St. George Shoots the Dragon - Wikipedia, the free encyclopedia
Radnja filma smeštena je u razdoblju od 1912. do 1914. godine u jednom srpskom seocetu na priobalju Save nadomak granice sa Austro-Ugarskom, i prati dešavanja vezana za selo i njegove stanovnike, od bitke protiv Turaka u Prvom balkanskom ratu 1912. do izbijanja Prvog svetskog rata 1914. i presudne Cerske bitke.
U selu postoji duboka podela između zdravih vojno sposobnih muškaraca i mnogobrojnih vojnih invalida iz prošlih Balkanskih ratova, i ove dve grupe, iako dele isti prostor, žive umnogome odvojeno jedni od drugih zbog međusobne netrpeljivosti.
U središtu pažnje filma je ljubavni trougao između seoskog žandara Đorđa, njegove žene Katarine i mladog vojnog invalida Gavrila koji je nekada bio u ljubavnoj vezi sa Katarinom pre nego što je u ratu izgubio ruku, a uz ruku donekle i volju za životom. Iako se Katarina u međuvremenu udala za Đorđa, ona i dalje voli Gavrila što povremeno dovodi do konfrontacije između njih dvojice.
Po početku Prvog svetskog rata počinje mobilizacija svih delova Srbije i svi vojno sposobni meštani sela su mobilisani. U selu su ostali samo žene, deca i invalidi koji, kako glasine tvrde, pokušavaju da iskoriste situaciju udvarajući se seoskim ženama. Ove glasine dopiru do mobilisanih seljana na frontu i, da bi sprečili opštu pobunu i njihovo napuštanje borbenih položaja, srpska komanda odlučuje da i invalide pošalje na front i to na prvu borbenu liniju.
Političke kontroverze
Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića tvrdi da se u ovom filmu „falsifikuje istorija i ugrožava kultura srpskog naroda“.[45] Bratislav Petković, predsednik Odbora za kulturu SNS, osporio je istinitost činjenica iznetih u filmu, ocenivši da je „finansirajući taj film, država podržala stvaranje loše slike o srpskoj istoriji“.[45] Po njegovim rečima: „Mnogo toga u filmu je iskrivljeno. I pored činjenice da postoji umetnička istina, u ovom slučaju nije reč o tome. Problem je što se loša slika o svima nama finansira državnim novcem“. Scenarista Dušan Kovačević odbacio je ove optužbe i izjavio da ga čudi „iznenadna naprednost SNS, koji se setio da posle 25 godina dovodi u pitanje nešto što je sve vreme bilo očigledno“. Kovačević o drami po kojoj je film nastao kaže: „Komad sam napisao pre 27 godina, a 1975. je prvi put igran u Ateljeu 212. Od tada do danas igran je u pozorištima od Banjaluke do Atine, videlo ga je nekoliko miliona ljudi, i niko nikad nije imao nijednu primedbu. Naprotiv, bilo je pokušaja da se zabrani prikazivanje za vreme autonomaša u Vojvodini, jer su im smetale epolete na uniformama srpskih vojnika, a u Makedoniji je zasedalo Sobranje, jer je komad ocenjen kao izrazito nacionalistički.“[45]
