Denis_Zec
Top-Poster
Na Balkanu se ponovo vode sukobi – doduše, na internetu. Mladi srpski, hrvatski i albanski kompjuterski stručnjaci ilegalno upadaju na veb-sajtove i tamo ostavljaju nacionalističke poruke. Istovremeno su se na onlajn-forumima rasplamsale ogorčene političke debate između korisnika interneta u zemljama bivše Jugoslavije. Da li ovakav razvoj događaja treba da zabrinjava ili možda nudi nove mogućnosti?
Umesto fotografija manastira sredinom decembra je najednom pisalo ”Kosovo će biti nezavisno”. Albanski internet-eksperti upali su na prezentaciju o Kosovu Srpske pravoslavne crkve. Kao odgovor na to, srpski hakeri napali su onlajn-nastup glavnog grada Albanije, Tirane, zasuvši ga psovkama. Tokom poslednjih skoro mesec i po dana na ovakav ilegalan način izmenjeno je skoro 100 srpskih i desetak veb-sajtova koje drže Albanci. Najave udara na nove stranice upravo se ovih dana mogu naći na ponekim forumima svetske kompjuterske mreže.
Mediji se, međutim, sada ne bave toliko ovom temom koliko su to činili za vreme takozvanog hakerskog rata koji je u poslednje tri nedelje decembra vođen između kompjuterskih talenata iz Srbije i Hrvatske. Povod je bila odluka hrvatskih vlasti da zabrani ulazak u zemlju srpskom košarkašu Milanu Guroviću zbog tetovaže četničkog vođe koju ima na ramenu. Svoje nezadovoljstvom Gurovićevim nacionalističkim političkim stavom hrvatski hakeri su izrazili napadom na houmpejdž najveće privatne srpske televizije, Pink. Poslali su bili ”Pozdrave Velikoj Srbiji”, praćene hrvatskom zastavom i grbom. Njihove srpske kolege na to su uzvratile postavljanjem fotografija četničkog generala uz poruku ”Pozdrav Hrvatima” na zvaničnu stranicu hrvatske skijaške šampionke Janice Kostelić. Do početka 2005. na ovaj način su na ukupno oko 80 hrvatskih i srpskih veb-sajtova ilegalno ostavljane poruke manje ili više eksplicitno nacionalističke sadržine.
Počinioci iz obeju zemalja su, međutim, u izjavama za medije, naglašavali da nemaju nacionalističke motive već da samo žele da pokažu šta znaju i koliko bi toga još mogli da učine. Jedan od poznatijih srpskih hakera, koji sebe naziva EsidKuki a autor je i jednog od kompjuterskih virusa koji su krajem prošle godine kružili svetom, rekao je u jednom radijskom intervjuu: "Meni nije bitno da li rušim srpski, hrvatski, albanski ili bilo čiji sajt.”
Drugi, za kojeg se kaže da mu je pseudonim DTM, objašvanja da hakeri samo žele da ukažu na sigurnosne propuste u internetu na Balkanu. Medijska buka koja se podiže, kako dodaje, jeste: "dobro zezanje jer tako možeš da iskažeš svoje mišljenje na javnommestu, na sajtu koji dnevno posećuje milion korisnika.”
Razmena mišljenja između, u protekloj deceniji zaraćenih, naroda bivše Jugoslavije može, međutim, da izgleda i drugačije. Popularni veb-sajtovi poput onog beogradske radiotelevizije B92 ili hravtskog portiala indeks-hr imaju forume u kojima se komentariše dnevna politika i to ne samo unutar državnih granica. Na B92 za reč se javljaju brojni Albanci koji iznose argumente za nezavisnost Kosova ili protiv podele pokrajine. A na indeks-hr u diskusijama o ratniom zločiniima i suočavanju sa prošlošću aktivno učestvuju mnogi Srbi, Crnogorci ili Bosanci.
Takvi forumi, ukazuje nemački sociolog interneta Lorenc Gref, danas čine važan deo javnog mnenja. U diskusijama koje se tu razvijaju, primećuje on, leže i određene šanse ali i rizici: ”Verujem da je moguće i da dođe do približavanja, ukoliko u obema zemljama vlada prijateljska atmosfera, ali i do jačanja suprotnosti, ukoliko je javno mnenje generalno neprijateljski nastrojeno. Smatram da ovi forumi predstavljaju dobru mogućnost za izgradnju političkih stavova. No, ukoliko egzistiraju tek tako, uopšteno, nemaju mnogo uticaja jer nisu na pravi način organizovani.”
Prekogranični internet-kontakti mladih iz balkanskog regioan zainteresovanih za računare jesu, zapravo, zamena za putovanja. Skoro deset godina po završetku oružanih sukoba turisti iz Srbije na hrvatskom primorju isto su tako retki koliko i Hrvati u poseti Beogradu. Opširno izveštavanje medija o susednim zemljama, međutim, podstiče sve više ljudi da sami steknu sliku o onima drugima. Sociolog interneta Gref očekuje da će doći do poztivinog razvoja odnosa: "Ne bih se iznenadio da kroz ovakve internet-forume dođe do zbližavanja jer komunikacija, ako putem foruma uspe, dovodi do susreta u stvarnom životu i do pravog zbližavanja.”
Na forumima se, ipak, ne oglašavaju samo dobronamerni već i oni koji, na primer, podstiču na mržnju prema drugima. Njihove poruke voditelji diskusija uglavnom brzo obrišu. No, upravo su internet-forumi, zbog nedovoljne zaštite u okviru kompjuterskih programa na kojima se zasnivaju, česta meta hakera.
Korišćenje znanja o internetu u poliitčke svrhe nije, pri tom, ništa novo. Još u vreme vazdušnih napada NATO na Srbiju, u proleće 1999, na udaru su bili centralni računari Alijanse i Pentagona dok su na brojne druge veb-stranice postavljane antiratne parole.
I portparol Haos kompjuter kluba, najvećeg nemačkog hakerskog udurženja, Andi Miler-Magun, svestan je mogućnosti i opasnosti koje internet nosi: ”Na mreži kakva je internet sve te etničke i geografske razlike zapravo bivaju premošćene u samo nekoliko komandi tastaturom ili klikova mišem. Stoga je jasno da je veoma lako sporazumevati se sa ljudima iz drugih kultura na miran načain ali i, recimo, iritirati ih.”
Što će reći, manipulisati tuđim veb-sajtovima. Ovo je, inače, i u svim balkanskim državama kažnjivo – baš kao i pozivanje na rasnu, versku ili nacionalnu mržnju. Ali, da bi delovali protiv počinilaca, vlasti moraju da najpre saznaju prava imena i adrese inače anonimnih surfera po netu. A za tako nešto nadležni organi u jugoistočnoj Evropi nemaju ni neophodnu opremu ni stručno znanje.
Filip Slavković
Umesto fotografija manastira sredinom decembra je najednom pisalo ”Kosovo će biti nezavisno”. Albanski internet-eksperti upali su na prezentaciju o Kosovu Srpske pravoslavne crkve. Kao odgovor na to, srpski hakeri napali su onlajn-nastup glavnog grada Albanije, Tirane, zasuvši ga psovkama. Tokom poslednjih skoro mesec i po dana na ovakav ilegalan način izmenjeno je skoro 100 srpskih i desetak veb-sajtova koje drže Albanci. Najave udara na nove stranice upravo se ovih dana mogu naći na ponekim forumima svetske kompjuterske mreže.
Mediji se, međutim, sada ne bave toliko ovom temom koliko su to činili za vreme takozvanog hakerskog rata koji je u poslednje tri nedelje decembra vođen između kompjuterskih talenata iz Srbije i Hrvatske. Povod je bila odluka hrvatskih vlasti da zabrani ulazak u zemlju srpskom košarkašu Milanu Guroviću zbog tetovaže četničkog vođe koju ima na ramenu. Svoje nezadovoljstvom Gurovićevim nacionalističkim političkim stavom hrvatski hakeri su izrazili napadom na houmpejdž najveće privatne srpske televizije, Pink. Poslali su bili ”Pozdrave Velikoj Srbiji”, praćene hrvatskom zastavom i grbom. Njihove srpske kolege na to su uzvratile postavljanjem fotografija četničkog generala uz poruku ”Pozdrav Hrvatima” na zvaničnu stranicu hrvatske skijaške šampionke Janice Kostelić. Do početka 2005. na ovaj način su na ukupno oko 80 hrvatskih i srpskih veb-sajtova ilegalno ostavljane poruke manje ili više eksplicitno nacionalističke sadržine.
Počinioci iz obeju zemalja su, međutim, u izjavama za medije, naglašavali da nemaju nacionalističke motive već da samo žele da pokažu šta znaju i koliko bi toga još mogli da učine. Jedan od poznatijih srpskih hakera, koji sebe naziva EsidKuki a autor je i jednog od kompjuterskih virusa koji su krajem prošle godine kružili svetom, rekao je u jednom radijskom intervjuu: "Meni nije bitno da li rušim srpski, hrvatski, albanski ili bilo čiji sajt.”
Drugi, za kojeg se kaže da mu je pseudonim DTM, objašvanja da hakeri samo žele da ukažu na sigurnosne propuste u internetu na Balkanu. Medijska buka koja se podiže, kako dodaje, jeste: "dobro zezanje jer tako možeš da iskažeš svoje mišljenje na javnommestu, na sajtu koji dnevno posećuje milion korisnika.”
Razmena mišljenja između, u protekloj deceniji zaraćenih, naroda bivše Jugoslavije može, međutim, da izgleda i drugačije. Popularni veb-sajtovi poput onog beogradske radiotelevizije B92 ili hravtskog portiala indeks-hr imaju forume u kojima se komentariše dnevna politika i to ne samo unutar državnih granica. Na B92 za reč se javljaju brojni Albanci koji iznose argumente za nezavisnost Kosova ili protiv podele pokrajine. A na indeks-hr u diskusijama o ratniom zločiniima i suočavanju sa prošlošću aktivno učestvuju mnogi Srbi, Crnogorci ili Bosanci.
Takvi forumi, ukazuje nemački sociolog interneta Lorenc Gref, danas čine važan deo javnog mnenja. U diskusijama koje se tu razvijaju, primećuje on, leže i određene šanse ali i rizici: ”Verujem da je moguće i da dođe do približavanja, ukoliko u obema zemljama vlada prijateljska atmosfera, ali i do jačanja suprotnosti, ukoliko je javno mnenje generalno neprijateljski nastrojeno. Smatram da ovi forumi predstavljaju dobru mogućnost za izgradnju političkih stavova. No, ukoliko egzistiraju tek tako, uopšteno, nemaju mnogo uticaja jer nisu na pravi način organizovani.”
Prekogranični internet-kontakti mladih iz balkanskog regioan zainteresovanih za računare jesu, zapravo, zamena za putovanja. Skoro deset godina po završetku oružanih sukoba turisti iz Srbije na hrvatskom primorju isto su tako retki koliko i Hrvati u poseti Beogradu. Opširno izveštavanje medija o susednim zemljama, međutim, podstiče sve više ljudi da sami steknu sliku o onima drugima. Sociolog interneta Gref očekuje da će doći do poztivinog razvoja odnosa: "Ne bih se iznenadio da kroz ovakve internet-forume dođe do zbližavanja jer komunikacija, ako putem foruma uspe, dovodi do susreta u stvarnom životu i do pravog zbližavanja.”
Na forumima se, ipak, ne oglašavaju samo dobronamerni već i oni koji, na primer, podstiču na mržnju prema drugima. Njihove poruke voditelji diskusija uglavnom brzo obrišu. No, upravo su internet-forumi, zbog nedovoljne zaštite u okviru kompjuterskih programa na kojima se zasnivaju, česta meta hakera.
Korišćenje znanja o internetu u poliitčke svrhe nije, pri tom, ništa novo. Još u vreme vazdušnih napada NATO na Srbiju, u proleće 1999, na udaru su bili centralni računari Alijanse i Pentagona dok su na brojne druge veb-stranice postavljane antiratne parole.
I portparol Haos kompjuter kluba, najvećeg nemačkog hakerskog udurženja, Andi Miler-Magun, svestan je mogućnosti i opasnosti koje internet nosi: ”Na mreži kakva je internet sve te etničke i geografske razlike zapravo bivaju premošćene u samo nekoliko komandi tastaturom ili klikova mišem. Stoga je jasno da je veoma lako sporazumevati se sa ljudima iz drugih kultura na miran načain ali i, recimo, iritirati ih.”
Što će reći, manipulisati tuđim veb-sajtovima. Ovo je, inače, i u svim balkanskim državama kažnjivo – baš kao i pozivanje na rasnu, versku ili nacionalnu mržnju. Ali, da bi delovali protiv počinilaca, vlasti moraju da najpre saznaju prava imena i adrese inače anonimnih surfera po netu. A za tako nešto nadležni organi u jugoistočnoj Evropi nemaju ni neophodnu opremu ni stručno znanje.
Filip Slavković
