Serbian Eagle
Geek
Press Online :: Ve
Špekulacija da je hapšenje Ratka Mladića inscenirano i dalje je top tema u hrvatskim medijima, danas u Večernjem listu, koji tvrdi da je privođenju haškog begunca prethodilo godinu dana pregovora
List navodi, pozivajući se na pisanje Dnevnog avaza i britanski Sandej tajms, da su pregovarali Srbi, Nemci, Francuzi i Britanci i da je Mladić pristao kad je dobio obećanje da će njegovoj porodici biti isplaćene zaostale penzije i omogućena njegova "dostojanstvena sahrana".
"Za razliku od akcije protiv Bin Ladena, Mladićevo hapšenje bilo je potpuno insceniran događaj. Nije to bio rezultat policijskog rada već diplomatskih pregovora kojima su celu godinu dogovarani uslovi za njegovu predaju" piše Večernji list.
U pregovorima su, prema neimenovanom diplomati, učestvovali Francuzi, Britanci i Nemci, a Srbi su na sebe preuzeli razradu detalja oko zbrinjavanja familije, isplate Mladićevih zaostalih penzije, te eventualne dostojne sahrane.
List piše i da su tokom 2009. , prema američkim depešama, Tadićevi saradnici znali da je Mladić u Srbiji, ali za njegovo tačno lociranje, a pokazuje se i za moguće pregovore, tražili su saradnju sa stranim obaveštajnim službama.
"Pri tome im se naročito važnom činila saradnja s ruskim obaveštajnim službama, za koje su smatrali da imaju više informacija o Mladiću, nego što ih ima Tadićeva vlada. Negde ubrzo nakon tih američkih depeša počeli su pregovori o Mladićevoj predaji, i to u momentu kad to više neće biti za Tadića politički opasno i kad se za to
može najviše isposlovati na putu Srbije prema EU", piše list.
Nemačka štampa, u opsežnim razmatranjima pitanja gde se najtraženiji haški optuženik skrivao poslednjih godina, danas iznosi tezu da je on, navodno, imao pomagače i u inostranstvu.
Frankfurter algemajne cajtung tim povodom prenosi spekulacije, koje su se pojavile u beogradkom Presu, a koji, pozivajući se na visoke vladine krugove, prenosi da je Mladić održavao direktne kontakte sa ruskim instancama preko Olega Zize, savetnika u ruskoj ambasadi u Beogradu.
"To je, naravno, samo jedna novinska vest koja ne može da se dokaže", piše za frankfurtski dnevnik ekspert za Balkan Mihael Martens, „ali, neke prateće okolnosti se odlično uklapaju u priču".
"Oni koji su imali prilike da sretnu Olega Zizu u Beogradu, brzo su shvatali da ovaj diplomata ne radi samo za rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Ruske diplomate obično gaje određeni prezir prema novinarima... Ziza je bio drukčiji. Delio je posetnice, broj svog mobilnog telefona i elektronsku adresu tražec'i kontakt, govoreći da ima o mnogo čemu da se razgovara", navodi Martens.
Zanimljiva su i mesta gde je Ziza mogao da se sretne. Na primer, na beogradskom Sajmu knjiga, na štandu izdavača Miroslava Toholja, bosanskog Srbina koji je za vreme rata bio u samom vrhu rukovodstva Karadžićeve Srpske demokratske stranke. Danas je on Karadžićev izdavač.
Oleg Ziza je, dakle, bio rado viđen gost na Toholjevom štandu, gde je rado uz domaću rakiju voleo da razgovara sa novinarima, spekuliše frankfurtski list, a prenosi radio Dojče vele.
Sve to, dodaje se, još ne znači da je Ziza zaista bio moskovski čovek za vezu sa Mladićem, ali ima drugih izvora koji govore u prilog ruskoj podršci Mladićevom bekstvu.
Na to ukazuju dokumenta američkog ambasadora u Beogradu, koja su za Vašington putovala kao tajna i poverljiva akta, a koja je objavio Vikiliks
Iz njih proizilazi da su srpske vlasti nakon odlaska rusofila Koštunice potpuno promenile priču, navodi Frankfurter algemajne i dodaje da je Tadić uzeo stvari u svoje ruke, a rukovođenje istragom poverio svojim najbližim saradnicima.
Ubrzo se u Tadićevom okruženju učvrstila sumnja da Mladić ima podršku iz Moskve. U depeši američke ambasade od 3. septembra 2009. piše da seBeograd žali da Rusija ne izlazi u susret srpskim molbama za pomoc' u traganju za Mladic'em, podseća list.
S druge strane, ukazuje se da je saradnja sa Amerikancima izgleda bolje funkcionisala.
Frankfurtski dnevnik navodi sadržaje navodnih depeša americ(ke ambasade u Beogradu iz jula i oktobra 2009, prema kojima je, navodno, americ(ki potpredsednik Džozef Bajden za vreme posete Beogradu, u maju iste godine, dogovorio slanje jednog struc(njaka FBI za traganje za odbeglim licima za Beograd, a predsednik Srbije mu se posle par meseci zahvalio za „najnovije procene FBI".
Zidojče cajtung ima sasvim drugačija "saznanja" - prema tom listu, Nladić je u bekstvu bio ostavljen od svih: on je, piše taj list, prilikom hapšenja imao kod sebe 800 evra
„Očigledno poslednjih meseci nije više imao ni pomagača ni novca, morao je da pobegne kod najbližih rođaka. Ali, pitanje: kako mu je uspelo da 16 godina finansira život u podzemlju još c'e zaokupljati srpsku javnost", navodi list.
Jasno je, dodaje se u tekstu, da mu nije pretila nikakva opasnost pre svrgavanja Miloševićevog režima. Slobodno se kretao, imao je pratnju teško naoružane jedinice, živeo u kasarni, pojavljivao se u javnosti, priča se da je jednom došao i da gleda fudbalsku utakmicu Jugoslavije i Kine.
Špekulacija da je hapšenje Ratka Mladića inscenirano i dalje je top tema u hrvatskim medijima, danas u Večernjem listu, koji tvrdi da je privođenju haškog begunca prethodilo godinu dana pregovora
List navodi, pozivajući se na pisanje Dnevnog avaza i britanski Sandej tajms, da su pregovarali Srbi, Nemci, Francuzi i Britanci i da je Mladić pristao kad je dobio obećanje da će njegovoj porodici biti isplaćene zaostale penzije i omogućena njegova "dostojanstvena sahrana".
"Za razliku od akcije protiv Bin Ladena, Mladićevo hapšenje bilo je potpuno insceniran događaj. Nije to bio rezultat policijskog rada već diplomatskih pregovora kojima su celu godinu dogovarani uslovi za njegovu predaju" piše Večernji list.
U pregovorima su, prema neimenovanom diplomati, učestvovali Francuzi, Britanci i Nemci, a Srbi su na sebe preuzeli razradu detalja oko zbrinjavanja familije, isplate Mladićevih zaostalih penzije, te eventualne dostojne sahrane.
List piše i da su tokom 2009. , prema američkim depešama, Tadićevi saradnici znali da je Mladić u Srbiji, ali za njegovo tačno lociranje, a pokazuje se i za moguće pregovore, tražili su saradnju sa stranim obaveštajnim službama.
"Pri tome im se naročito važnom činila saradnja s ruskim obaveštajnim službama, za koje su smatrali da imaju više informacija o Mladiću, nego što ih ima Tadićeva vlada. Negde ubrzo nakon tih američkih depeša počeli su pregovori o Mladićevoj predaji, i to u momentu kad to više neće biti za Tadića politički opasno i kad se za to
može najviše isposlovati na putu Srbije prema EU", piše list.
Nemačka štampa, u opsežnim razmatranjima pitanja gde se najtraženiji haški optuženik skrivao poslednjih godina, danas iznosi tezu da je on, navodno, imao pomagače i u inostranstvu.
Frankfurter algemajne cajtung tim povodom prenosi spekulacije, koje su se pojavile u beogradkom Presu, a koji, pozivajući se na visoke vladine krugove, prenosi da je Mladić održavao direktne kontakte sa ruskim instancama preko Olega Zize, savetnika u ruskoj ambasadi u Beogradu.
"To je, naravno, samo jedna novinska vest koja ne može da se dokaže", piše za frankfurtski dnevnik ekspert za Balkan Mihael Martens, „ali, neke prateće okolnosti se odlično uklapaju u priču".
"Oni koji su imali prilike da sretnu Olega Zizu u Beogradu, brzo su shvatali da ovaj diplomata ne radi samo za rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Ruske diplomate obično gaje određeni prezir prema novinarima... Ziza je bio drukčiji. Delio je posetnice, broj svog mobilnog telefona i elektronsku adresu tražec'i kontakt, govoreći da ima o mnogo čemu da se razgovara", navodi Martens.
Zanimljiva su i mesta gde je Ziza mogao da se sretne. Na primer, na beogradskom Sajmu knjiga, na štandu izdavača Miroslava Toholja, bosanskog Srbina koji je za vreme rata bio u samom vrhu rukovodstva Karadžićeve Srpske demokratske stranke. Danas je on Karadžićev izdavač.
Oleg Ziza je, dakle, bio rado viđen gost na Toholjevom štandu, gde je rado uz domaću rakiju voleo da razgovara sa novinarima, spekuliše frankfurtski list, a prenosi radio Dojče vele.
Sve to, dodaje se, još ne znači da je Ziza zaista bio moskovski čovek za vezu sa Mladićem, ali ima drugih izvora koji govore u prilog ruskoj podršci Mladićevom bekstvu.
Na to ukazuju dokumenta američkog ambasadora u Beogradu, koja su za Vašington putovala kao tajna i poverljiva akta, a koja je objavio Vikiliks
Iz njih proizilazi da su srpske vlasti nakon odlaska rusofila Koštunice potpuno promenile priču, navodi Frankfurter algemajne i dodaje da je Tadić uzeo stvari u svoje ruke, a rukovođenje istragom poverio svojim najbližim saradnicima.
Ubrzo se u Tadićevom okruženju učvrstila sumnja da Mladić ima podršku iz Moskve. U depeši američke ambasade od 3. septembra 2009. piše da seBeograd žali da Rusija ne izlazi u susret srpskim molbama za pomoc' u traganju za Mladic'em, podseća list.
S druge strane, ukazuje se da je saradnja sa Amerikancima izgleda bolje funkcionisala.
Frankfurtski dnevnik navodi sadržaje navodnih depeša americ(ke ambasade u Beogradu iz jula i oktobra 2009, prema kojima je, navodno, americ(ki potpredsednik Džozef Bajden za vreme posete Beogradu, u maju iste godine, dogovorio slanje jednog struc(njaka FBI za traganje za odbeglim licima za Beograd, a predsednik Srbije mu se posle par meseci zahvalio za „najnovije procene FBI".
Zidojče cajtung ima sasvim drugačija "saznanja" - prema tom listu, Nladić je u bekstvu bio ostavljen od svih: on je, piše taj list, prilikom hapšenja imao kod sebe 800 evra
„Očigledno poslednjih meseci nije više imao ni pomagača ni novca, morao je da pobegne kod najbližih rođaka. Ali, pitanje: kako mu je uspelo da 16 godina finansira život u podzemlju još c'e zaokupljati srpsku javnost", navodi list.
Jasno je, dodaje se u tekstu, da mu nije pretila nikakva opasnost pre svrgavanja Miloševićevog režima. Slobodno se kretao, imao je pratnju teško naoružane jedinice, živeo u kasarni, pojavljivao se u javnosti, priča se da je jednom došao i da gleda fudbalsku utakmicu Jugoslavije i Kine.
