Specijal - Ekonomske posledice cepanja jugoslavije
dan republike
20 godina od raspada SFRJ - Srbija izgubila 398 milijardi €
Raspadom SFRJ Srbija je izgubila čak 400 milijardi evra, sabrali su vodeći
srpski ekonomisti. Taj gubitak je veći od gubitka svih bivših republika zajedno - Slovenije (8,4 milijarde), Makedonije (20,8), Hrvatske (10,4) i BiH (150,1). Jedino za Crnu Goru nema egzaktnih podataka.
Srbija je za proteklih 20 godina ostvarila samo 50 odsto BDP-a koji je mogla da ostvari da nije bilo raspada, ratova, sankcija. Po ovom kriterijumu, najviše je zaostala BiH, a najbezbolnije je prošla Slovenija. Ekonomista Miroslav Zdravković to obrazlaže time da su Slovenci pragmatično pratili interese, merene spoljnom konkurentnošću svoje privrede.
Izvoz je najvažniji
- To je bio ultimativan zadatak za malu i otvorenu ekonomiju. Makedonija je, posle Slovenije, platila
najmanju cenu izlaska iz zajedničke države. Većina podataka pokazuje da joj ne bi bilo bitno bolje da je ostala u zajedničkoj državi. Ali, to joj ne umanjuje potencijalne međunacionalne probleme. Hrvatska je ekonomsku štetu zbog građanskog rata na svojoj teritoriji do 1995. godine takođe relativno dobro neutralisala. Srbija je bila pod sankcijama UN i preživela NATO bombardovanje, te je uz BiH pretrpela najveću štetu. Građanski rat u BiH, između Srba, Bošnjaka i Hrvata, osim ljudskih žrtava naneo je i najveću ekonomsku štetu ovoj državi zbog rušenja mnogobrojnih proizvodnih kapaciteta - navodi Zdravković.
On smatra da bi upravo zbog toga BiH i Srbiji najviše odgovaralo da je opstala zajednička država.
- Imali bismo značajno veće zarade, broj zaposlenih, znatno manje nezaposlenih, veći nivo proizvodnje, izvoza i BDP-a. Ovako, sada samo Makedonija ima manje zarade od srpskih, Slovenija i Hrvatska imaju veći fond isplaćenih zarada od Srbije, iako imaju značajno manji broj i stanovnika i zaposlenih. Prosečna zarada po republikama je u skladu sa prosečnim izvozom po zaposlenom, što ukazuje na jasnu vezu između izvoza i standarda. Do kraja 2008. u Srbiji je vladala suprotna logika: što su bili veći zaduživanje i uvoz, to je bio veći i rast zarada - komentariše Zdravković.
Kao posledica toga, Srbija i BiH su se našle na začelju liste za prijem u EU.
- I, što je posebno nepovoljno, BiH je još daleko ispod nivoa BDP-a iz 1990. godine i ukoliko ne ostvari u skorijoj budućnosti veoma visoke stope rasta, ti gubici i zaostajanje za ostalim zemljama i članicama EU će i dalje rasti - upozorava naš sagovornik.
Turizam i industrija
Sadašnja situacija u Crnoj Gori je relativno povoljna, s obzirom na to da je bila najsiromašnija i nije imala pad industrijske proizvodnje kao Srbija. Pri tom ima more pa je razvoj turizma presudan, dok je srpska ekonomija najviše vezana za poljoprivredu.
- Da je kojim slučajem Ante Marković izabran 1982. godine za premijera, umesto Milke Planinc, zemlja se ne bi raspala. I u kakvoj god formi da je opstala, bila bi članica EU, a svi zajedno bili bismo bitno napredniji od ostalih zemalja istočne Evrope - zaključuje Zdravković.
Prema skorašnjim ekonomskim istraživanjima, privreda Srbije je toliko unazađena u protekle dve decenije, da je, na primer, industrija kod nas sada na nivou razvoja koji smo dostigli još 1971. godine. Svaki komentar je suvišan...
Prosečna plata bila bi 736 evra
Da se SFRJ nije raspala pre 20 godina, danas bismo živeli u konfederativnoj Jugoslaviji, koja bi odavno bila članica EU i NATO. Standard bi nam bio neuporedivo bolji, sa prosečnom platom od oko 740 evra (duplo više nego sada). Bili bismo daleko ispred Grčke, ali bez njenih dugova, a u pojedinim granama privrede u leđa bi nam gledale i razvijene zemlje poput, na primer, Austrije.
Sa navedenim parametrima slažu se gotovo svi srpski ekonomski stručnjaci, a slično razmišljaju i analitičari iz zemalja bivše SFRJ sa kojima smo razgovarali. Demografi, pak, procenjuju da bi nas bilo oko 22,5 miliona, što bi bilo respektabilno tržište i u evropskim razmerama. Izdašno bi nam pomagale međunarodne finansijske organizacije, bili bismo kreditno pouzdani i naša reč bi se poštovala na svim forumima.
Stručnjaci ne bi otišli
Ekonomista Goran Nikolić siguran je da bi SFRJ, da je opstala, postala član EU još pre sedam godina.
- Ušli bismo u EU 2004, u talasu sa Mađarskom, Češkom, Slovačkom i Poljskom. Ekonomsku krizu bismo pregrmeli devedesetih, ali ona ne bi ostavila tako velike posledice kao što su to učinili rat i sankcije. Standard bi nam bio znatno bolji od rumunskog, bugarskog... Ekonomska saradnja bi nam opala sa Rusijom, ali bi cvetala sa Italijom i Nemačkom, a dobili bismo i trećeg jakog partnera u Austriji - navodi Nikolić.
Ekonomisti tvrde da bi svi građani bivših republika živeli bolje. Ipak, Srbija bi imala najznačajniji boljitak u odnosu na trenutno stanje. Miroslav Zdravković kaže da bi napredak bio vidan u svim segmentima života:
- Bivše republike danas bi imale gotovo 700.000 nezaposlenih manje, dok bi ukupan broj zaposlenih bio veći, i to za nekih 720.000 ljudi. Samo u Srbiji broj nezaposlenih bio bi prepolovljen. Ono što je najbitnije, mnogo manji broj ljudi bi otišao iz zemlje i ne bismo doživeli ovoliki odliv mozgova. Naime, samo Srbiju je u poslednjih 20 godina napustilo oko 200.000 ljudi, a zbog rata u nekim bivšim republikama odlazili su još masovnije. Najtragičnije je to da je upravo najkvalitetniji deo stanovništva napustio svoje zemlje, čime je znatno narušena struktura stanovništva, u smislu pismenosti i obrazovanja - ističe Zdravković i dodaje:
- BDP na nivou svih zemalja bivše SFRJ trenutno je oko 280 milijardi evra, a da smo ostali jedna država, BDP bi nam bio oko 360 milijardi. Srbija sada ima BDP oko 80 milijardi dolara, da smo ostali u zajedničkoj državi, on bi sada iznosio čak 160 milijardi. Mnogo su nas unazadili rat i raspad SFRJ, sankcije koje su pratile sve to. Ipak, to ne može danas, posle 20 godina, da nam bude izgovor za unutrašnje nesposobnosti. Mogli smo time da se pravdamo pet, pa i deset godina, ali to više ne pije vodu. Definitivno je problem samo u nama - ističe Zdravković.
Ekonomista Nikola Fabris smatra da bi nekadašnja Jugoslavija da je opstala danas bila u rangu Poljske. Podseća i da je SFRJ bila najrazvijenija od svih socijalističkih zemalja koje su ušle u proces tranzicije.
- Pod hipotetičkom pretpostavkom da smo imali isti scenario razvoja kao i ostale privrede u tranziciji koje su mirno prošle kroz taj proces, verovatno bismo bili na nivou Poljske, Češke ili Mađarske - navodi Fabris.
On kaže da bi bile prisutne regionalne različitosti jer bi pojedini delovi bili razvijeniji.
- Sa izuzetkom Slovenije, većina bivših republika bila bi znatno razvijenija nego danas. To znači da bi svi imali viši standard, veće plate, nižu inflaciju, veći BDP, veći izvoz i više investicija. Takođe, uveliko bismo bili član EU, a verovatno bismo ušli i u NATO - ističe Fabris.
Daleko ispred Grčke
Stručnjak za agrar Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije kaže da bi u razvoju poljoprivrede SFRJ bila daleko ispred Austrije:
- Poljoprivreda bi generalno bila faktor stabilizacije i doprinela bi opštem privrednom razvoju. Imali bismo bogato selo, i to pre svega u Srbiji, koja bi mogla da hrani sve republike. Proizvodi bi bili visokokvalitetni, tehnologija bi bila evropska, a imali bismo i mnogo manje demografske promene.
tanković smatra da bi Jugoslavija bila ispred Grčke, u rangu srednje razvijenih zemalja EU.
- U razvoju poljoprivrede bili bismo bolji od Poljske, Češke i Mađarske i verovatno za tri klase ispred Austrije od koje imamo povoljniju klimu i plodniju zemlju - navodi Stanković i naglašava da bismo sigurno ušli u članstvo EU pre Bugarske i Rumunije.
Kako smo živeli i radili nekada...(a kako živimo sada) * Urednici Pressa o raspadu Jugoslavije
Branko Rosić ( magazin) - Sred smokija bajadera
Uoči četiri rasprodata koncerta „Magazina", početkom marta 2001. u Sava centru, Tonči Huljić morao je u hrvatskim medijima da se brani rečenicom: „Rat je bio i prošao. Morate shvatiti da je za nas hrvatsko tržište malo i da mi moramo svirati u regionu da ne bismo umrli od gladi."
Od tog 9. marta 2001. poteklo je mnogo „kokte", pojedene su tone „bajadera" i „smokija", a i gostovanja eksjugoslovenskih zvezda u regionu postala su normalna stvar. Iste večeri kada je Dino Merlin treći put napunio Arenu hrvatski mediji su objavili da su Jelena Rozga i Bajaga razludeli dupke punu splitsku „Spaladijum arenu".
Iako bi razni sociolozi sve prokomentarisali pričom o jugonostalgiji, dovoljno je pogledati fotke iz publike pa shvatiti da nju u znatnom procentu čine klinci kojima je 14. kongres SKJ u januaru 1990. blizak kao Sarajevski atentat. Turneje rasprodaju zvezde koje su to postale zahvaljujući hitovima, a ne nameštenim paparaco storijama u kojima su glavne ličnosti estradne njuške koje ne mogu okupiti publiku ni za šank u „Poslednjoj šansi", a kamoli Arenu. Zato su se samo naivni čudili kako je to uspelo „Parnom valjku", Breni i Čoli.
Jer na kraju se sve svede na tržište, na kojem se traži kvalitet. Lako je bilo Miloševićevom fan štabu smisliti „Ko pije 'radensku tri srca' ne može da prca", ili Tuđmanu da zabrani sve što je srpsko, kad oni nikada nisu bili osuđeni da prodaju svoju robu. Oni koji žive od toga znaju da je spas samo u eksjugoslovenskom tržištu. Kao Tonči Huljić, čija je pulenka Jelena Rozga napunila pre dve nedelje Sava centar, isto mesto na kom su nekadašnji jugo-komunistički lideri zaključili da je Juga veštačka tvorevina.
Što i jeste, jer nas u njoj nije vezivalo njegovo veličanstvo - interes.
Ilija Kovačić (sportska) - Neubrani plodovi
Bilo je to zlatno doba jugoslovenskog sporta. Doba kada je trebalo da se ubiraju plodovi zlatnih klinaca iz Čilea, Bormija, Rijeke... Svi su s nestrpljenjem očekivali finalni duel na OI u Barseloni, gde je s jedne strane trebalo da budu Dražen, Kukoč, Paspalj, Rađa i Divac, a s druge Medžik, Bird, Džordan, Barkli i Juing. U Švedskoj je sve bilo spremno da se četa Ivice Osima prošeta do titule prvaka Evrope. Imali smo potencijal da se umešamo u krug SAD - Rusija - Nemačka - Francuska, koji su u to vreme, a i danas, uz eventualno Kineze, standardno bili najdominantniji na velikim takmičenjima.
Danas bi takva Jugoslavija imala domaća takmičenja među najjačim u Evropi, a klubovi bi ređali pobede na evrosceni. Bili bismo favoriti u svim ekipnim sportovima, ali i u tenisu, skijanju, plivanju, streljaštvu...
Vlada Arsić (reportaže) - Svi su imali šansu
Kao bivši predsednik omladine Voždovca i nosilac „štafete mladosti" mogu da kažem da mi možda jesmo živeli u zemlji sa jednopartijskom diktaturom i političkim jednoumljem, ali se većina građana politikom i nije bavila. Svako ko je želeo da uči, radi i stvara, da se rekreativno bavi sportom ili nekom drugom aktivnošću, imao je podjednake šanse. Staleži i društvene razlike stvarale su se na osnovu rezultata rada, a ne na osnovu kojekakvih kombinacija, prljavih privatizacija i malverzacija. Možda se nismo previše opterećivali produktivnošću i profitabilnošću, međutim i u takvim uslovima stvarali smo viškove prihoda koje smo usmeravali u zdravstvo, školstvo, pravosuđe i druge društvene delatnosti. Podizana su letovališta i odmarališta za radnike, punili su se socijalni i penzioni fondovi, deljene su stipendije i stanovi...
Nenad Čaluković (politika) - I EU i Kosovo
Novi premijer Jugoslavije Rasim Ljajić podržao je napore Nemačke i Francuske da se očuvaju evrozona i zajednička valuta EU. On je najavio da sledeće nedelje putuje u Pariz na sastanak sa Merkelovom i Sarkozijem, a potom odlazi u Brisel, gde će se sresti sa šefovima vlada članica EU.
Ovako bi danas mogla da glasi udarna vest da se nije raspala SFRJ. Politički bismo verovatno bili stabilniji, država bi već bila u EU, ne bi gorelo Kosovo...
Ljajić, kao čovek kompromisa i tolerancije, bio bi prihvatljiv na mestu premijera za sve dok bi šef diplomatije bio Slovenac Samjuel Žbogar. Resor policije vodio bi Ivica Dačić, a odbrane Hrvat Vladimir Šeks. Ministar finansija bio bi Crnogorac Igor Lukšić, ekonomije Makedonac Nikola Gruevski...
A na sastanak Predsedništva države u Karađorđevo došli su predsednici svih republika i pokrajina: Tadić, Josipović, Tirk, Vujanović, Ivanov, Izetbegović, Pajtić i Jahjaga.
Dogovorena je smena guvernera NBJ Janeza Križaja, a zameniće ga Kiro Pančev. Odlučeno je da JNA pošalje svoju misiju u Obalu Slonovače. Ostalo je jedino sporno da li će se sledeći susret održati na Brionima ili na Brdu kod Kranja.
