-
Herzlich Willkommen im Balkanforum
Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
Bitte hier registrieren
BELGRAD - Serbia - Bauprojekte
- Ersteller sky
- Erstellt am
Nosferatu
Balkaner
Singidunum
011
Most preko Save biće svetska atrakcija
BEOGRAD - Kod osmišljavanja izgleda mosta preko Save mogli smo da se držimo starih rešenja, ali bi to značilo da se odričemo jedinstvene prilike da izgradimo novi simbol grada. Ipak, Beograd nikada nije pristajao na takva, polovična rešenja jer su i u prošlosti građeni objekti koji su kvalitetom i inovativnošću privlačili veliku pažnju stručne javnosti, pričaju za “Blic” konstruktor Viktor Markelj (52) i arhitekta Peter Gabrijelčič (63), idejni tvorci mosta preko Save.
Oni kažu da gradovi na rekama mostova nikada nemaju dovoljno i ističu da se može reći da je istorija Beograda istorija beogradskih mostova.
- Svaki period se na svoj način mostom upisivao u istoriju grada, a svaki novi most bio je dostignuće i odraz svog vremena, i postajao deo simbolike grada. Kod rešenja za most preko Save želeli smo da on produži lanac već izgrađenih i upiše se u beogradski rečni pejzaž - kaže Peter Gabrijelčič.
On objašnjava da kod velikih mostova nema puno mogućnosti da se uradi nešto novo, kao i da su u svetu poznati mostovi sa kosim kablovima sa jednim pilonom pa su, naizgled, sve moguće ideje iskorišćene.
- Smelim konstruktorskim rešenjem poprečnog preseka mosta uspeli smo da dobijemo novi oblik pilona. On je prepoznatljiv, dizajnerski jedinstven i zbog svoje atraktivnosti postaće i simbol grada, ali poznat širom sveta - priča Viktor Markelj.
Prema njegovim rečima, danas je težnja da se grade mostovi koji imaju manje potpornih elemenata, ali i da se kosi kablovi koriste jer se pomoću njih premošćavaju veliki rasponi sa relativno malo materijala.
- Da je jedan pilon bio pravo rešenje može se zaključiti i iz toga što su sva tri nagrađena rada na konkursu imala jedan pilon, i to praktično na istoj lokaciji. On označava mesto gde se nalazi Ada i upozorava vozače da je u blizini reka. Uz njega se stiče utisak da most prelazi reku u skoku, pomoću dva velika raspona - objašnjava Markelj.
Idejni tvorci mosta preko Ade kažu da su kosi kablovi trend, ali da to nije jedini razlog.
- Da smo stavili stubove u Savu, napravili bismo korak unazad, i imali bismo problem sa ometanjem rečnog saobraćaja i održavanjem stubova u vodi - kaže Gabrijelčič.
Mostovi ovog tipa se rangiraju po rasponu između stubova, a u ovom trenutku najveći raspon kod mostova sa jednim pilonom imaju mostovi “Surgut” u Rusiji (408 metara) i preko Rajne u Diseldorfu (368 metara).
- Most preko Ade po rasponu bi zauzeo drugo mesto ali, pošto je “Surgut” širok 15 metara, a preko Save 45 metara, mogao bi biti prvi po površini koju nosi jedan pilon. U izgradnji su mostovi na Tajvanu i u Mumbaju sa rasponom od 400 i 500 metara. Ipak, most preko Save biće prvi sa pilonom ovakvog oblika - ističe Gabrijelčič.
BEOGRAD - Kod osmišljavanja izgleda mosta preko Save mogli smo da se držimo starih rešenja, ali bi to značilo da se odričemo jedinstvene prilike da izgradimo novi simbol grada. Ipak, Beograd nikada nije pristajao na takva, polovična rešenja jer su i u prošlosti građeni objekti koji su kvalitetom i inovativnošću privlačili veliku pažnju stručne javnosti, pričaju za “Blic” konstruktor Viktor Markelj (52) i arhitekta Peter Gabrijelčič (63), idejni tvorci mosta preko Save.
Oni kažu da gradovi na rekama mostova nikada nemaju dovoljno i ističu da se može reći da je istorija Beograda istorija beogradskih mostova.
- Svaki period se na svoj način mostom upisivao u istoriju grada, a svaki novi most bio je dostignuće i odraz svog vremena, i postajao deo simbolike grada. Kod rešenja za most preko Save želeli smo da on produži lanac već izgrađenih i upiše se u beogradski rečni pejzaž - kaže Peter Gabrijelčič.
On objašnjava da kod velikih mostova nema puno mogućnosti da se uradi nešto novo, kao i da su u svetu poznati mostovi sa kosim kablovima sa jednim pilonom pa su, naizgled, sve moguće ideje iskorišćene.
- Smelim konstruktorskim rešenjem poprečnog preseka mosta uspeli smo da dobijemo novi oblik pilona. On je prepoznatljiv, dizajnerski jedinstven i zbog svoje atraktivnosti postaće i simbol grada, ali poznat širom sveta - priča Viktor Markelj.
Prema njegovim rečima, danas je težnja da se grade mostovi koji imaju manje potpornih elemenata, ali i da se kosi kablovi koriste jer se pomoću njih premošćavaju veliki rasponi sa relativno malo materijala.
- Da je jedan pilon bio pravo rešenje može se zaključiti i iz toga što su sva tri nagrađena rada na konkursu imala jedan pilon, i to praktično na istoj lokaciji. On označava mesto gde se nalazi Ada i upozorava vozače da je u blizini reka. Uz njega se stiče utisak da most prelazi reku u skoku, pomoću dva velika raspona - objašnjava Markelj.
Idejni tvorci mosta preko Ade kažu da su kosi kablovi trend, ali da to nije jedini razlog.
- Da smo stavili stubove u Savu, napravili bismo korak unazad, i imali bismo problem sa ometanjem rečnog saobraćaja i održavanjem stubova u vodi - kaže Gabrijelčič.
Mostovi ovog tipa se rangiraju po rasponu između stubova, a u ovom trenutku najveći raspon kod mostova sa jednim pilonom imaju mostovi “Surgut” u Rusiji (408 metara) i preko Rajne u Diseldorfu (368 metara).
- Most preko Ade po rasponu bi zauzeo drugo mesto ali, pošto je “Surgut” širok 15 metara, a preko Save 45 metara, mogao bi biti prvi po površini koju nosi jedan pilon. U izgradnji su mostovi na Tajvanu i u Mumbaju sa rasponom od 400 i 500 metara. Ipak, most preko Save biće prvi sa pilonom ovakvog oblika - ističe Gabrijelčič.
Singidunum
011
Centre for the Promotion of Science
Posle gotovo 30 godina, sredinom septembra ove godine raspisan je međunarodni konkurs za idejno rešenje Centra za promociju nauke u novobeogradskom bloku 39. Stručna javnost pokazala je veliko interesovanje za ovaj konurs na koji su stigle 232 prijave iz 47 zemalja sveta. Pobednik međunarodnog konkursa za arhitektonsko rešenje Centra za promociju nauke u novobeogradskom Bloku 39 je austrijski arhitekta Wolfgang Tschapeller, koji je po mišlljenju internacionalne izborne komisije ponudio najbolje rešenje u skladu sa potrebama i prostorom u kome će se budući objekat nalaziti.
Austrijski arhitekta ponudio je originalno rešenje objekta koji će imati dva glavna nivoa na kojima će se nalaziti izložbeni prostor, konferencijske sale, naučne laboratorije i planetarijum.
Kako je i prilikom raspisivanja konkursa najavljeno, izgradnja centra koštaće 20 miliona evra za koji će sredstva biti obezbeđena kreditom kod Evropske investicione banke u sklopu programa investicija u naučnu infrastukturu. Najavljeno je da će projektna dokumentacija biti završena do proleća 2011. godine, za kada je planiran početak izgradnje centra. Završetak objekta je optimistično najavljen za 2012. godinu.
Završetkom međunarodnog konkursa napravljen je prvi značajan korak da se na lokaciji nadomak Fakulteta Dramskih Umetnosti izgradi savremeni objekat koji će okupljati sadržaje iz oblasti nauke, umetnosti, i koji će postati svojevrsno sedište naučnih, obrazovnih institucija.
Posle gotovo 30 godina, sredinom septembra ove godine raspisan je međunarodni konkurs za idejno rešenje Centra za promociju nauke u novobeogradskom bloku 39. Stručna javnost pokazala je veliko interesovanje za ovaj konurs na koji su stigle 232 prijave iz 47 zemalja sveta. Pobednik međunarodnog konkursa za arhitektonsko rešenje Centra za promociju nauke u novobeogradskom Bloku 39 je austrijski arhitekta Wolfgang Tschapeller, koji je po mišlljenju internacionalne izborne komisije ponudio najbolje rešenje u skladu sa potrebama i prostorom u kome će se budući objekat nalaziti.
Austrijski arhitekta ponudio je originalno rešenje objekta koji će imati dva glavna nivoa na kojima će se nalaziti izložbeni prostor, konferencijske sale, naučne laboratorije i planetarijum.
Kako je i prilikom raspisivanja konkursa najavljeno, izgradnja centra koštaće 20 miliona evra za koji će sredstva biti obezbeđena kreditom kod Evropske investicione banke u sklopu programa investicija u naučnu infrastukturu. Najavljeno je da će projektna dokumentacija biti završena do proleća 2011. godine, za kada je planiran početak izgradnje centra. Završetak objekta je optimistično najavljen za 2012. godinu.
Završetkom međunarodnog konkursa napravljen je prvi značajan korak da se na lokaciji nadomak Fakulteta Dramskih Umetnosti izgradi savremeni objekat koji će okupljati sadržaje iz oblasti nauke, umetnosti, i koji će postati svojevrsno sedište naučnih, obrazovnih institucija.
Singidunum
011
Hipodrom Intersekcija zavrsena
Mastakilla
Gesperrt
beobuild.rs
kollegah
Staatsfeind Nr.1
BEOGRAD NA VODI: Sve?ano otkrivena maketa projekta! - Kurir
Projekt : BEOGRAD NA VODI - BELGRAD ÜBER WASSER wird realisiert..vorbild: UAE
Projekt : BEOGRAD NA VODI - BELGRAD ÜBER WASSER wird realisiert..vorbild: UAE
GregoryBUM
Gesperrt
Treffen Corigliano-Rossano
Milchbubi
Gesperrt
Was soll das für ein Strunz werden?
Serbien hat doch das Geld nicht mal für so etwas oder gibts Kohle von Onkel Putin?