MIC SOKOLI
Gesperrt
!
danke!
Miloš Obilic je brat kneginje Milice
Prava istina je skrivana od Turaka iz diplomatskih razloga kojima je ruvodila kneginja Milica posle kosovskog poraza
Niški univerzitetski profesor u penziji, doktor ekonomskih nauka i istoricar Dragoljub Simonovic tvrdi da je nakon obimnih istraživanja i pet objavljenih knjiga došao do istorijskih cinjenica koje potvrduju da je legendarni srpski kosovski junak Miloš Obilic ustvari rodeni i jedini brat kneginje Milice - Nikola Vratkovic.
Posle trilogije o Nikoli Vratkovicu dr Simonovic je nove dokaze za ovu tvrdnju izneo i u knjizi "Vidijanstvo u Srba"(Medijanida) koja je ove godine izašla u izdanju niške "Gradine"Asocijacije naucnika i umetnika Niša (ANU) i niške "Ekonomike".
- Srpska istoriografija dugo nije imala odgovor na pitanje ko je ustvari bio Miloš Obilic, stvarna licnost ili legenda, jer smo se mahom oslanjali na Vukove zapise, kaže za "Glas" dr Simonovic. Medutim, ja sam potražio i još neke izvore o kojima se do sada znalo, a jedan od njih je i Erlangenski rukopis iz 1720. godine. To je ustvari zbornik srpskih narodnih pesama nastao krajem 17. i pocetkom 18.veka, cuvan je u nemackom univerzitetskom gradu Erlingenu i po njemu i dobio ime, a pisan je takozvanom "diplomatskom cirilicom", krasnopisom, pa su Nemci dugo mislili da se radi o nekom starom obliku gotike. Tek ga je pocetkom 20. veka u Beogradu objavio Erhard Gezeman i u tom rukopisu je zapisano 270 srpskih narodnih pesama koje nisu dovoljno kompilirane sa istorijskim cinjenicama, kaže dr Simonovic.
Turski zapis
"....Godina 1389. jun 28...Sultan Gazi je stajao u glavnini islamske vojske i promatrao gomile ubijenih i zarobljenih nevjernika...Jedan od velmoža i nevjernickih kraljeva u to vrijeme bijaše poznat pod imenom Miloš Nikola, sam sebe je žrtvovao i osudio na pogibiju. On se uputio pod carski barjak i govorio:"Imam da kažem jednu tajnu Sultanu..."Doneo je u svom rukavu sakriven otrovni handžar i kad se približio da poljubi Sultanovu nogu, jakim udarcem zario je nož Sultanu u trbuh...Ovaj tvrdoglavi nevjernik ovim odvažnim djelom sebe je ucinio glasovitim i poznatim..."(Iz zapisa turskog istoricara Idrisa Bitlisija,sacuvanog iz 15.veka)
Rodoslov
Nikola Vratkovic je istorijska licnost, srpski princ, rodeni brat kneginje Milice. Njih dvoje su deca Vratkova koji je cukununuk Stefana Nemanje. Nemanja je svoju županiju u Toplici ostavio najstarijem sinu Vukanu, a on svom sinu Vratku, Nikolinom i Milicinom ocu.Nikola je ubio Murata po nalogu kneza Lazara.
Nikola Vratkovic je na Kosovski boj otišao sa Ivanove kule, ciji su tragovi kod Kuršumlije i danas prepoznatljivi, tvrdi profesor Simonovic, dodajuci da su Bog Vid, Vidovdan i Vidijanstvo, srpski božanski simboli koji su se otelotvorili u princu Nikoli Vratkovicu. Vid je za Srbe ono što je za Grke Apolon, kaže na kraju Simonovic za "Glas".
Naš sagovornik dalje objašnjava da je Erlengenski rukopis nastao u vreme austrijsko-turskog rata, kada su Austrijanci na kratko bili i u Nišu. Prepostavlja se da je tada princ Eugen zatražio da mu se zapišu srpske narodne pesme. Simonovic dalje objašnjava da se u odgonetanju ko je Miloš Obilic oslonio i na Vukove zapise 1818.- 1870. godine, ali narocito i na ono što je doneo Bora Stankovic sa svojom "Koštanom" i drugim delima, a to su narodne pesme jugoisticne Srbije.
To je podrucje na kojem Vuk Karadžic nije boravio, kao ni na Kosovu, ali je od 1840. godine prikupljeno oko 20 hiljada pesama, sa vrlo specificnim dijalektom i motivima i u njima se kao i u Erlingenskom rukopisu nigde ne pominje Miloš Obilic, naglašava profesor Simonovic, ali se neprekidno pojavljuje jedini brat kneginje Milice, Nikola Vratkovic (po ocu Vratku), koji je bio srpski princ sa staništem u Kuršumliji.
- Kada sam 1992. godine objavio knjigu "Nikola Vratkovic, kosovski car i bog",ona je izazvala burna reagovanja naucne javnosti, mada niko nije mogao ozbiljnije da opovrgne tu moju tezu. Jedino su mi neki govorili da mi je za takvu tvrdnju potrebna opipljivija istorijska osnova,objašnjava Simonovic. A onda dodaje da je i našao takav izvor.
Radi se o rukopisu o Kosovu turskog istoricara iz 15.veka Idriza Bitlisija.Taj rukopis je u Sarajevu 1969. godine u Zborniku tamošnjeg Filozofskog fakulteta objavio orijentalista Salih Trako, a u njemu pored ostalog piše da je Sultana 28. juna 1389. godine usred njegove vojske ubio "jedan od najboljih iz onog opakog naroda u to vrijeme poznat pod imenom Miloš Nikola...
"Simonovic tvrdi da je nadimak Miloš Nikola dobio iz milošte, kao mladi i jedini brat kneginje Milice. U turskim zapisima se Muratov ubica naziva još i "Biliš Kub-ila", a "kub-ila" na turskom znaci "onaj koji zna zadati udarac", pa su Srbi to dalje varirali u Kobilic i Obilic.
Profesor Simonovic kaže da je Nikola sakriven iza Miloša Obilica pored ostalog i zato što je srpski dvor posle Kosovskog boja uspostavio drugaciji odnos sa Turcima, a i sama kneginja Milica je dala svoju kcer Oliveru za Bajazita.
A kako bi sve ono cemu je narod pevao mogli cuti i Turci, sve je moralo da lici na bajku i legendu, pa su zato i mnogi detalji i Kosovskom boju u narodnim pesmama dobijali drugacija imena i odredišta. Turci su inace dugo pogibiju svog Sultana na Kosovu uzimali kao nešto sramno što im se dogodilo, kaže dr Simonovic, inace predani sakupljac i istraživac narodnih predanja i stvaralaštva jugoistocne Srbije, a posebno svog rodnog Zaplanja.
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2002/12/05/srpski/R02120401.shtml
--------------------------------------
danke!
Miloš Obilic je brat kneginje Milice
Prava istina je skrivana od Turaka iz diplomatskih razloga kojima je ruvodila kneginja Milica posle kosovskog poraza
Niški univerzitetski profesor u penziji, doktor ekonomskih nauka i istoricar Dragoljub Simonovic tvrdi da je nakon obimnih istraživanja i pet objavljenih knjiga došao do istorijskih cinjenica koje potvrduju da je legendarni srpski kosovski junak Miloš Obilic ustvari rodeni i jedini brat kneginje Milice - Nikola Vratkovic.
Posle trilogije o Nikoli Vratkovicu dr Simonovic je nove dokaze za ovu tvrdnju izneo i u knjizi "Vidijanstvo u Srba"(Medijanida) koja je ove godine izašla u izdanju niške "Gradine"Asocijacije naucnika i umetnika Niša (ANU) i niške "Ekonomike".
- Srpska istoriografija dugo nije imala odgovor na pitanje ko je ustvari bio Miloš Obilic, stvarna licnost ili legenda, jer smo se mahom oslanjali na Vukove zapise, kaže za "Glas" dr Simonovic. Medutim, ja sam potražio i još neke izvore o kojima se do sada znalo, a jedan od njih je i Erlangenski rukopis iz 1720. godine. To je ustvari zbornik srpskih narodnih pesama nastao krajem 17. i pocetkom 18.veka, cuvan je u nemackom univerzitetskom gradu Erlingenu i po njemu i dobio ime, a pisan je takozvanom "diplomatskom cirilicom", krasnopisom, pa su Nemci dugo mislili da se radi o nekom starom obliku gotike. Tek ga je pocetkom 20. veka u Beogradu objavio Erhard Gezeman i u tom rukopisu je zapisano 270 srpskih narodnih pesama koje nisu dovoljno kompilirane sa istorijskim cinjenicama, kaže dr Simonovic.
Turski zapis
"....Godina 1389. jun 28...Sultan Gazi je stajao u glavnini islamske vojske i promatrao gomile ubijenih i zarobljenih nevjernika...Jedan od velmoža i nevjernickih kraljeva u to vrijeme bijaše poznat pod imenom Miloš Nikola, sam sebe je žrtvovao i osudio na pogibiju. On se uputio pod carski barjak i govorio:"Imam da kažem jednu tajnu Sultanu..."Doneo je u svom rukavu sakriven otrovni handžar i kad se približio da poljubi Sultanovu nogu, jakim udarcem zario je nož Sultanu u trbuh...Ovaj tvrdoglavi nevjernik ovim odvažnim djelom sebe je ucinio glasovitim i poznatim..."(Iz zapisa turskog istoricara Idrisa Bitlisija,sacuvanog iz 15.veka)
Rodoslov
Nikola Vratkovic je istorijska licnost, srpski princ, rodeni brat kneginje Milice. Njih dvoje su deca Vratkova koji je cukununuk Stefana Nemanje. Nemanja je svoju županiju u Toplici ostavio najstarijem sinu Vukanu, a on svom sinu Vratku, Nikolinom i Milicinom ocu.Nikola je ubio Murata po nalogu kneza Lazara.
Nikola Vratkovic je na Kosovski boj otišao sa Ivanove kule, ciji su tragovi kod Kuršumlije i danas prepoznatljivi, tvrdi profesor Simonovic, dodajuci da su Bog Vid, Vidovdan i Vidijanstvo, srpski božanski simboli koji su se otelotvorili u princu Nikoli Vratkovicu. Vid je za Srbe ono što je za Grke Apolon, kaže na kraju Simonovic za "Glas".
Naš sagovornik dalje objašnjava da je Erlengenski rukopis nastao u vreme austrijsko-turskog rata, kada su Austrijanci na kratko bili i u Nišu. Prepostavlja se da je tada princ Eugen zatražio da mu se zapišu srpske narodne pesme. Simonovic dalje objašnjava da se u odgonetanju ko je Miloš Obilic oslonio i na Vukove zapise 1818.- 1870. godine, ali narocito i na ono što je doneo Bora Stankovic sa svojom "Koštanom" i drugim delima, a to su narodne pesme jugoisticne Srbije.
To je podrucje na kojem Vuk Karadžic nije boravio, kao ni na Kosovu, ali je od 1840. godine prikupljeno oko 20 hiljada pesama, sa vrlo specificnim dijalektom i motivima i u njima se kao i u Erlingenskom rukopisu nigde ne pominje Miloš Obilic, naglašava profesor Simonovic, ali se neprekidno pojavljuje jedini brat kneginje Milice, Nikola Vratkovic (po ocu Vratku), koji je bio srpski princ sa staništem u Kuršumliji.
- Kada sam 1992. godine objavio knjigu "Nikola Vratkovic, kosovski car i bog",ona je izazvala burna reagovanja naucne javnosti, mada niko nije mogao ozbiljnije da opovrgne tu moju tezu. Jedino su mi neki govorili da mi je za takvu tvrdnju potrebna opipljivija istorijska osnova,objašnjava Simonovic. A onda dodaje da je i našao takav izvor.
Radi se o rukopisu o Kosovu turskog istoricara iz 15.veka Idriza Bitlisija.Taj rukopis je u Sarajevu 1969. godine u Zborniku tamošnjeg Filozofskog fakulteta objavio orijentalista Salih Trako, a u njemu pored ostalog piše da je Sultana 28. juna 1389. godine usred njegove vojske ubio "jedan od najboljih iz onog opakog naroda u to vrijeme poznat pod imenom Miloš Nikola...
"Simonovic tvrdi da je nadimak Miloš Nikola dobio iz milošte, kao mladi i jedini brat kneginje Milice. U turskim zapisima se Muratov ubica naziva još i "Biliš Kub-ila", a "kub-ila" na turskom znaci "onaj koji zna zadati udarac", pa su Srbi to dalje varirali u Kobilic i Obilic.
Profesor Simonovic kaže da je Nikola sakriven iza Miloša Obilica pored ostalog i zato što je srpski dvor posle Kosovskog boja uspostavio drugaciji odnos sa Turcima, a i sama kneginja Milica je dala svoju kcer Oliveru za Bajazita.
A kako bi sve ono cemu je narod pevao mogli cuti i Turci, sve je moralo da lici na bajku i legendu, pa su zato i mnogi detalji i Kosovskom boju u narodnim pesmama dobijali drugacija imena i odredišta. Turci su inace dugo pogibiju svog Sultana na Kosovu uzimali kao nešto sramno što im se dogodilo, kaže dr Simonovic, inace predani sakupljac i istraživac narodnih predanja i stvaralaštva jugoistocne Srbije, a posebno svog rodnog Zaplanja.
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2002/12/05/srpski/R02120401.shtml
--------------------------------------
