ms90
take it easy
Sjaj i tama Zvezdinih zvezda
Rajko Mitić, Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić, Vladimir Petrović i Dragan Stojković (Fotodokumentacija "Politike")
Pet Zvezdinih zvezda, pet legendi. Niko u eks-Jugoslaviji, verovatno ni u novim državama, nije umeo da stvori kult fudbalske ličnosti kao u Crvenoj zvezdi. Mitić, Šekularac, Džajić, V. Petrović i D. Stojković su pet sjajnih Zvezdinih zvezda. Svako je u svoje vreme bio idol. Navijači su se bezmalo kleli u njih. Bili su više od božanstva. I drugi klubovi su imali fudbalske velemajstore, igrače svetskog ugleda, klupske bogove. Ali, niko kao Crvena zvezda i njeni navijači nisu mogli da do neslućenih visina izdignu svoje ljubimce. U stvari, oni su bili Zvezdin brend. Svi su bili kapiteni našeg najuspešnijeg kluba. Jedino Mitić nije odlazio u pečalbu – ostali su oduševljavali i inostrane navijače, zaradili novac.
Pre i kasnije su Zvezdin dres nosili vanserijski igrači (Beara, Zebec, Kostić, Belodedić, Prosinečki, S. Mihajlović, Jugović, Pančev, Savićević...) ali niko nije postao šesta Zvezdina zvezda!
Zašto?
Razlog je jednostavan: pojedinci su igrali u vreme već legendarnih igrača, miljenika srpskog naroda (Kostić, Beara, Zebec), drugi se kratko zadržavali na Topčiderskom brdu. Sem Dragana Stojkovića Zvezdine zvezde su nosili crveno-beli dres najmanje jednu deceniju! Bilo je i pravilo: zvezda može da postane samo Zvezdino dete, a to čak nije bio ni Piksi. Ali je uspeo.
Kao igrači stigli su do Zvezdinog neba. Zatim su u ulogama šefa stručnog štaba (Mitić), trenera (Šekularac i V. Petrović), direktora (Džajić) i predsednika (Džajić i D. Stojković) takođe doprineli osvajanju mnogobrojnih trofeja.
Međutim, u novim funkcijama bilo je od sjaja do tame! Nekadašnjim ljubimcima, fudbalskim božanstvima, kada na terenu nije išlo kako treba ili kad je Partizan bivao bolji, kao i kad je Zvezda ispadala iz Evrope, čuli su se i zvižduci. Od skandiranja "Uprava napolje" stiglo se i do onog nezamislivog "Džajiću odlazi". Slične poruke je dobijao i Stojković. Obojica su otišli i pod pritiskom "Delija"! Džajić je jednom priznao da je hteo da napusti Crvenu zvezdu ali su "ga navijači prelomili".
Stariji ljubitelji fudbala pamte ko je bio Rajko Mitić i šta je značio za Crvenu zvezdu. Za njega se i govorilo "Rajko majko" koliko je bio dobar. Oličenje dobrote, viteštva, fer-pleja. Samo su Slobodan Ćosić (verovatno je njemu palo na pamet da se proglašavaju Zvezdine zvezde?) i njegovi kompanjoni mogli da posle Drugog svetskog rata dođu na pomisao da osnuju Crvenu zvezdu i od nje stvore nacionalnu instituciju. Znalo se da je Crvena zvezda bila srpski tim, njena uprava, kako reče jedan ugledni Zvezdin fudbalski olimpijac, bila jača od ondašnjeg Centralnog komiteta! Legendarni kapiten bio je Mitić. Džentlmen u kopačkama, koga su svojevremeno kaznili kad je u Splitu, pošto je Bora Kostić pogođen kamenom u glavu, izveo tim sa terena. Po završetku karijere Mitić je završio Sep Herbergerovu višu trenersku školu, kod čoveka koji je SR Nemačku 1954. godine doveo do prve titule svetskog šampiona. I Rajko je zatim postao šef stručnog štaba Crvene zvezde. Leva i desna ruka su mu bili dr Aleksandar Obradović (menadžer) i Milorad Miša Pavić (trener).
Trio za tadašnje doba broj 1 u Jugoslaviji. Nije, međutim, uvek išlo glatko: u Zvezdi se uvek tražila titula ili makar pehar Kupa Jugoslavije. Počelo je da škripi i Zvezdino rukovodstvo je Rajku Mitiću, koji se sa fudbalerima nalazio na pripremama, poslalo poruku "Dođi u Beograd". Tamo mu je saopšteno da legendarni Rajko nije više šef stručnog štaba! Na njegovo mesto došao je mladi Miljan Miljanić, a Rajko nekoliko godina nije odlazio u klupske prostorije. Biran je Mitić kasnije i na razne funkcije u svom omiljenom klubu, ali ga je Zvezda "ujela za srce".
Druga zvezda na Zvezdinom fudbalskom nebu bio je Dragoslav Šekularac. Čudo od igrača. Žongler, atrakcija gdegod se pojavljivao. Umeo je da "izludi" protivničke igrače, najviše je voleo da im protura loptu kroz noge. Na jednom turniru je to učinio istom igraču čak 28 puta! Fudbalski vragolan, šarmer, prvi je u nas prebacio loptu sebi preko leđa i glave (otpozadi). Znao je koliko vredi pa je često govorio: "Na svetu postoje samo tri igrača – Pele, Metjus i Šekularac". Na Svetskom prvenstvu u Čileu našao se u idealnom timu šampionata, uz Garinču (Brazil) proglašen za najboljeg pojedinca. Na terenu je znao i da se zanese, napravi ispad, ošamari sudiju. Zbog kazni nije igrao 36 meseci! Kad je Juventus hteo da ga kupi političari iz vrha države su kazali: "Mora da ostane u zemlji i zabavlja radničku klasu". Umesto u Juventus, otišao je u Karlsrue za male pare. Voleo je da se kocka (konji su mu bili posebna slabost) i kafanski živi mada nikad nije pio i pušio. U Zvezdi je bio trener pionira, omladinaca i stigao do prvog tima. Osvojio je duplu krunu, stvorio okosnicu ekipe koja je kroz godinu dana u Bariju stigla do evropskog trona. U Zvezdi kasnije za njega nije bilo mesta. Ljutio se Šeki zbog toga, često i vređao Zvezdine čelne ljude, iako su mu pomogli da ode na operaciju u Italiju ili mesečno prima po 80.000 dinara!
Dragan Džajić je crveno slovo u Crvenoj zvezdi. Najveća Zvezdina zvezda koju nikad niko neće prevazići. Igrač svetskog renomea (pet puta u raznim Fifa i Uefa selekcijama), čovek koji je više od četiri decenije poklonio Zvezdi. Zato je često i govorio: "Zvezda je moj drugi dom".
Igrač: proglašen za najboljeg fudbalera 20. veka u našoj zemlji. To je učinio FS Srbije i Crne Gore u anketi u kojoj su učestvovali najbolji srpski fudbaleri. Žiri od 18 reprezentativaca ovako je glasao: 1) Dragan Džajić 54 poena, 2) Dragan Stojković 26, 3) Dejan Savićević 23, 4) Dragoslav Šekularac 19, 5) Stjepan Bobek 17, 6) Rajko Mitić 8, 7) Predrag Mijatović 7, 8) Vladimir Jugović 3, 9) Milan Galić 2, 10) Vujadin Boškov, Miloš Milutinović i Vladimir Petrović po 1. Sa Crvenom zvezdom dok je bio fudbaler osvojio je tri duple krune (1963/64 i Miša Pavić) 1967/68. i 1969/70 Miljan Miljanić).
Direktor: životno delo za 20 godina direktorovanja su mu Bari (1991) – evropska titula i Tokio (1991) – nezvanični prvak sveta. Uz to, osam nacionalnih šampionata i sedam pehara u Kupu.
Predsednik: Samo je Dragan Džajić u istoriji kluba na tri koloseka gradio Zvezdu. Uz dve duple krune (1999/2000. i 2003/2004. – oba puta trener Slavoljub Muslin) nije ostvario najveći cilj – ulazak u Ligu šampiona. Nacionalni Džaja često je ponavljao: "Ako uđemo u Ligu šampiona biće to podvig ravan onom iz Barija". Nije uspeo iz raznih razloga, a razmažena publika je počela da negoduje. Čak i da proziva svog najvećeg idola. Nije lako podneo poraze od PSV (0:5 u Ajndhovenu) i Zenita (0:4 u Sankt Peterburgu) pa je 1. oktobra 2004. godine podneo ostavku! Dugo se zatim nećkao i lečio (bolela ga leđa) i najzad rekao Zvezdi – zbogom. Nedavno su ga među poslednjima(!) pozvali da ga priupitaju za mišljenje koga izabrati za predsednika umesto Dragana Stojkovića. I to ga je "ujelo za srce". Kao i izjava sadašnjeg predsednika Spasojevića "da je Džajiću mesto u Savetu kluba". To je, kao nekad, Savet federacije, dok je postojala stara Jugoslavija!
Vladimir Petrović je s Liona i Hajduka doleteo u Crvenu zvezdu. Njega, kao i Džajića u svetski fudbal lansirao je Miljan Miljanić. Pižona su krasile lepe osobine: tehničar izuzetnog kova. Nije bio brz, ali je brzo mislio i odigravao. Bljesnuo je u prijateljskoj utakmici protiv Real Madrida, kad je postigao jedan gol. I on je stasao po završetku karijere u trenera od imena, ali je u Zvezdi uspeo da osvoji samo pehar Kupa. Ni njemu uvek sve nije bilo pravo: mislio je da mu je mesto u Zvezdi obezbeđeno. Trenersku karijeru je više gradio van svog omiljenog kluba i imao uspeha (mlada selekcija druga u Evropi, prvak sa Dalijenom u Kini, sada selektor "A" tima Kine).
Dragan Stojković vođa kakav sada nedostaje našem državnom timu. Među pet Zvezdinih zvezda se "ušunjao" iako je samo četiri godine bio na "Marakani". Ali, dovoljno da se vidi kakav je velemajstor. Publika ga je zavolela što je umeo da se usprotivi trenerima (Stankoviću i Osimu), ali mu nikad "Delije" nisu oprostile što je u dresu reprezentacije pevao "Hej, Sloveni". Oni su bili protiv Jugoslavije. Bio je predodređen da nasledi Džajića kao tehnički direktor, ali se to nikad nije ostvarilo. Niko ne zna pravi razlog – zašto!
I Piksi je bio fudbalerčina. U Zvezdu se vratio u – predsedničku fotelju! Doprineo je osvajanju dve duple krune (treneri Valter Zenga i Boško Đurovski). Ni Stojkoviću nije pošlo za rukom da sa igračima koje je on selektirao Zvezdu uvede u Ligu šampiona. A, mnogo je obećavao. Prošao je kao Džajić i podneo ostavku. Napisao: da je umoran i sam sebe demantovao. Vratio se svojoj japanskoj ljubavi – Nagoji, da započne trenersku karijeru!
Dokle će dogurati – videćemo.
--------------------------------------------------------------------------
Džentlmen u kopačkama
Ime i prezime: Rajko Mitić. Datum rođenja: 6. IX 1922. Mesto rođenja: Dol kod Bele Palanke. Igračka karijera: SK Košutnjak (Beograd) 1937–1938, BSK (Beograd) 1938–1944, Crvena zvezda (Beograd) 1945–1958. Utakmica za Crvenu zvezdu: 572–262 gola. Šef stručnog štaba: C. zvezda 1960–1966. Reprezentativac: 1946–1957. Utakmica: 59 – 32 gola. Selektor Jugoslavije: 1967–1970.
Vragolan i šarmer
Ime i prezime: Dragoslav Šekularac. Datum rođenja: 30 XI 1937. Mesto rođenja: Štip. Igračka karijera: Crvena zvezda (Beograd) 1955–1966, Karslrue (SR Nemačka) 1966–1967, OFK Beograd (Beograd) 1967–1968, Santa Fe (Bogota, Kolumbija) 1969–1971, Milonarios (Bogota, Kolumbija) 1971–1972, Amerika (Kali, Kolumbija) 1972, Dalas (SAD) 1973. Utakmica za Crvenu zvezdu: 375 – 119 golova. Trener prvog tima: 1989–1990. Reprezentativac: 1956–1966. Utakmica:41 – 6 golova.
Najbolji u 20. veku
Ime i prezime: Dragan Džajić. Datum rođenja: 30. maj 1946. Mesto rođenja: Ub. Igračka karijera: Crvena zvezda (Beograd) 1961–1975, Bastija (Francuska) 1977–1978, Crvena zvezda 1978–1979. Utakmica za Crvenu zvezdu: 590 – 287 golova. Direktor Crvene zvezde: 1979–1999. Predsednik Crvene zvezde: 1999–2007. Reprezentativac 1964–1979. Utakmica: 85 – 23 gola.
Visok let goluba
Ime i prezime: Vladimir Petrović. Datum rođenja: 1. jul 1955. Mesto rođenja: Beograd. Igračka karijera: Hajduk (Beograd) 1967–1969. Crvena zvezda (Beograd) 1972–1982, Arsenal (Engleska) 1983, Antverpen (Belgija) 1984–1985. Utakmica za Crvenu zvezdu: 497 – 117 golova. Reprezentativac: 1973–1982. Utakmica: 34 – pet golova. Trener Crvene zvezde: 1995–1996. Selektor mlade reprezentacije: 2001–2004.
</B>
Komandant sredine
Ime i prezime: Dragan Stojković. Datum rođenja: 3. mart 1965. Mesto rođenja: Pasi poljana kod Niša. Igračka karijera: Radnički (Niš) 1981–1986, Crvena zvezda (Beograd) 1986–1990, Olimpik (Marsej, Francuska) 1990, Verona (Italija) 1991–1992, Nagoja Grampus (Japan) 1994–2001. Utakmica za Crvenu zvezdu: 120 – 44 gola. Predsednik FS SCG: 2001–2005. Predsednik Crvene zvezde: 2005–2007. Reprezentativac: 1983–2001. Utakmica: 84 – 15 golova.
www.politika.rs
Pet Zvezdinih zvezda, pet legendi. Niko u eks-Jugoslaviji, verovatno ni u novim državama, nije umeo da stvori kult fudbalske ličnosti kao u Crvenoj zvezdi. Mitić, Šekularac, Džajić, V. Petrović i D. Stojković su pet sjajnih Zvezdinih zvezda. Svako je u svoje vreme bio idol. Navijači su se bezmalo kleli u njih. Bili su više od božanstva. I drugi klubovi su imali fudbalske velemajstore, igrače svetskog ugleda, klupske bogove. Ali, niko kao Crvena zvezda i njeni navijači nisu mogli da do neslućenih visina izdignu svoje ljubimce. U stvari, oni su bili Zvezdin brend. Svi su bili kapiteni našeg najuspešnijeg kluba. Jedino Mitić nije odlazio u pečalbu – ostali su oduševljavali i inostrane navijače, zaradili novac.
Pre i kasnije su Zvezdin dres nosili vanserijski igrači (Beara, Zebec, Kostić, Belodedić, Prosinečki, S. Mihajlović, Jugović, Pančev, Savićević...) ali niko nije postao šesta Zvezdina zvezda!
Zašto?
Razlog je jednostavan: pojedinci su igrali u vreme već legendarnih igrača, miljenika srpskog naroda (Kostić, Beara, Zebec), drugi se kratko zadržavali na Topčiderskom brdu. Sem Dragana Stojkovića Zvezdine zvezde su nosili crveno-beli dres najmanje jednu deceniju! Bilo je i pravilo: zvezda može da postane samo Zvezdino dete, a to čak nije bio ni Piksi. Ali je uspeo.
Kao igrači stigli su do Zvezdinog neba. Zatim su u ulogama šefa stručnog štaba (Mitić), trenera (Šekularac i V. Petrović), direktora (Džajić) i predsednika (Džajić i D. Stojković) takođe doprineli osvajanju mnogobrojnih trofeja.
Međutim, u novim funkcijama bilo je od sjaja do tame! Nekadašnjim ljubimcima, fudbalskim božanstvima, kada na terenu nije išlo kako treba ili kad je Partizan bivao bolji, kao i kad je Zvezda ispadala iz Evrope, čuli su se i zvižduci. Od skandiranja "Uprava napolje" stiglo se i do onog nezamislivog "Džajiću odlazi". Slične poruke je dobijao i Stojković. Obojica su otišli i pod pritiskom "Delija"! Džajić je jednom priznao da je hteo da napusti Crvenu zvezdu ali su "ga navijači prelomili".
Stariji ljubitelji fudbala pamte ko je bio Rajko Mitić i šta je značio za Crvenu zvezdu. Za njega se i govorilo "Rajko majko" koliko je bio dobar. Oličenje dobrote, viteštva, fer-pleja. Samo su Slobodan Ćosić (verovatno je njemu palo na pamet da se proglašavaju Zvezdine zvezde?) i njegovi kompanjoni mogli da posle Drugog svetskog rata dođu na pomisao da osnuju Crvenu zvezdu i od nje stvore nacionalnu instituciju. Znalo se da je Crvena zvezda bila srpski tim, njena uprava, kako reče jedan ugledni Zvezdin fudbalski olimpijac, bila jača od ondašnjeg Centralnog komiteta! Legendarni kapiten bio je Mitić. Džentlmen u kopačkama, koga su svojevremeno kaznili kad je u Splitu, pošto je Bora Kostić pogođen kamenom u glavu, izveo tim sa terena. Po završetku karijere Mitić je završio Sep Herbergerovu višu trenersku školu, kod čoveka koji je SR Nemačku 1954. godine doveo do prve titule svetskog šampiona. I Rajko je zatim postao šef stručnog štaba Crvene zvezde. Leva i desna ruka su mu bili dr Aleksandar Obradović (menadžer) i Milorad Miša Pavić (trener).
Trio za tadašnje doba broj 1 u Jugoslaviji. Nije, međutim, uvek išlo glatko: u Zvezdi se uvek tražila titula ili makar pehar Kupa Jugoslavije. Počelo je da škripi i Zvezdino rukovodstvo je Rajku Mitiću, koji se sa fudbalerima nalazio na pripremama, poslalo poruku "Dođi u Beograd". Tamo mu je saopšteno da legendarni Rajko nije više šef stručnog štaba! Na njegovo mesto došao je mladi Miljan Miljanić, a Rajko nekoliko godina nije odlazio u klupske prostorije. Biran je Mitić kasnije i na razne funkcije u svom omiljenom klubu, ali ga je Zvezda "ujela za srce".
Druga zvezda na Zvezdinom fudbalskom nebu bio je Dragoslav Šekularac. Čudo od igrača. Žongler, atrakcija gdegod se pojavljivao. Umeo je da "izludi" protivničke igrače, najviše je voleo da im protura loptu kroz noge. Na jednom turniru je to učinio istom igraču čak 28 puta! Fudbalski vragolan, šarmer, prvi je u nas prebacio loptu sebi preko leđa i glave (otpozadi). Znao je koliko vredi pa je često govorio: "Na svetu postoje samo tri igrača – Pele, Metjus i Šekularac". Na Svetskom prvenstvu u Čileu našao se u idealnom timu šampionata, uz Garinču (Brazil) proglašen za najboljeg pojedinca. Na terenu je znao i da se zanese, napravi ispad, ošamari sudiju. Zbog kazni nije igrao 36 meseci! Kad je Juventus hteo da ga kupi političari iz vrha države su kazali: "Mora da ostane u zemlji i zabavlja radničku klasu". Umesto u Juventus, otišao je u Karlsrue za male pare. Voleo je da se kocka (konji su mu bili posebna slabost) i kafanski živi mada nikad nije pio i pušio. U Zvezdi je bio trener pionira, omladinaca i stigao do prvog tima. Osvojio je duplu krunu, stvorio okosnicu ekipe koja je kroz godinu dana u Bariju stigla do evropskog trona. U Zvezdi kasnije za njega nije bilo mesta. Ljutio se Šeki zbog toga, često i vređao Zvezdine čelne ljude, iako su mu pomogli da ode na operaciju u Italiju ili mesečno prima po 80.000 dinara!
Dragan Džajić je crveno slovo u Crvenoj zvezdi. Najveća Zvezdina zvezda koju nikad niko neće prevazići. Igrač svetskog renomea (pet puta u raznim Fifa i Uefa selekcijama), čovek koji je više od četiri decenije poklonio Zvezdi. Zato je često i govorio: "Zvezda je moj drugi dom".
Igrač: proglašen za najboljeg fudbalera 20. veka u našoj zemlji. To je učinio FS Srbije i Crne Gore u anketi u kojoj su učestvovali najbolji srpski fudbaleri. Žiri od 18 reprezentativaca ovako je glasao: 1) Dragan Džajić 54 poena, 2) Dragan Stojković 26, 3) Dejan Savićević 23, 4) Dragoslav Šekularac 19, 5) Stjepan Bobek 17, 6) Rajko Mitić 8, 7) Predrag Mijatović 7, 8) Vladimir Jugović 3, 9) Milan Galić 2, 10) Vujadin Boškov, Miloš Milutinović i Vladimir Petrović po 1. Sa Crvenom zvezdom dok je bio fudbaler osvojio je tri duple krune (1963/64 i Miša Pavić) 1967/68. i 1969/70 Miljan Miljanić).
Direktor: životno delo za 20 godina direktorovanja su mu Bari (1991) – evropska titula i Tokio (1991) – nezvanični prvak sveta. Uz to, osam nacionalnih šampionata i sedam pehara u Kupu.
Predsednik: Samo je Dragan Džajić u istoriji kluba na tri koloseka gradio Zvezdu. Uz dve duple krune (1999/2000. i 2003/2004. – oba puta trener Slavoljub Muslin) nije ostvario najveći cilj – ulazak u Ligu šampiona. Nacionalni Džaja često je ponavljao: "Ako uđemo u Ligu šampiona biće to podvig ravan onom iz Barija". Nije uspeo iz raznih razloga, a razmažena publika je počela da negoduje. Čak i da proziva svog najvećeg idola. Nije lako podneo poraze od PSV (0:5 u Ajndhovenu) i Zenita (0:4 u Sankt Peterburgu) pa je 1. oktobra 2004. godine podneo ostavku! Dugo se zatim nećkao i lečio (bolela ga leđa) i najzad rekao Zvezdi – zbogom. Nedavno su ga među poslednjima(!) pozvali da ga priupitaju za mišljenje koga izabrati za predsednika umesto Dragana Stojkovića. I to ga je "ujelo za srce". Kao i izjava sadašnjeg predsednika Spasojevića "da je Džajiću mesto u Savetu kluba". To je, kao nekad, Savet federacije, dok je postojala stara Jugoslavija!
Vladimir Petrović je s Liona i Hajduka doleteo u Crvenu zvezdu. Njega, kao i Džajića u svetski fudbal lansirao je Miljan Miljanić. Pižona su krasile lepe osobine: tehničar izuzetnog kova. Nije bio brz, ali je brzo mislio i odigravao. Bljesnuo je u prijateljskoj utakmici protiv Real Madrida, kad je postigao jedan gol. I on je stasao po završetku karijere u trenera od imena, ali je u Zvezdi uspeo da osvoji samo pehar Kupa. Ni njemu uvek sve nije bilo pravo: mislio je da mu je mesto u Zvezdi obezbeđeno. Trenersku karijeru je više gradio van svog omiljenog kluba i imao uspeha (mlada selekcija druga u Evropi, prvak sa Dalijenom u Kini, sada selektor "A" tima Kine).
Dragan Stojković vođa kakav sada nedostaje našem državnom timu. Među pet Zvezdinih zvezda se "ušunjao" iako je samo četiri godine bio na "Marakani". Ali, dovoljno da se vidi kakav je velemajstor. Publika ga je zavolela što je umeo da se usprotivi trenerima (Stankoviću i Osimu), ali mu nikad "Delije" nisu oprostile što je u dresu reprezentacije pevao "Hej, Sloveni". Oni su bili protiv Jugoslavije. Bio je predodređen da nasledi Džajića kao tehnički direktor, ali se to nikad nije ostvarilo. Niko ne zna pravi razlog – zašto!
I Piksi je bio fudbalerčina. U Zvezdu se vratio u – predsedničku fotelju! Doprineo je osvajanju dve duple krune (treneri Valter Zenga i Boško Đurovski). Ni Stojkoviću nije pošlo za rukom da sa igračima koje je on selektirao Zvezdu uvede u Ligu šampiona. A, mnogo je obećavao. Prošao je kao Džajić i podneo ostavku. Napisao: da je umoran i sam sebe demantovao. Vratio se svojoj japanskoj ljubavi – Nagoji, da započne trenersku karijeru!
Dokle će dogurati – videćemo.
--------------------------------------------------------------------------
Džentlmen u kopačkama
Ime i prezime: Rajko Mitić. Datum rođenja: 6. IX 1922. Mesto rođenja: Dol kod Bele Palanke. Igračka karijera: SK Košutnjak (Beograd) 1937–1938, BSK (Beograd) 1938–1944, Crvena zvezda (Beograd) 1945–1958. Utakmica za Crvenu zvezdu: 572–262 gola. Šef stručnog štaba: C. zvezda 1960–1966. Reprezentativac: 1946–1957. Utakmica: 59 – 32 gola. Selektor Jugoslavije: 1967–1970.
Vragolan i šarmer
Ime i prezime: Dragoslav Šekularac. Datum rođenja: 30 XI 1937. Mesto rođenja: Štip. Igračka karijera: Crvena zvezda (Beograd) 1955–1966, Karslrue (SR Nemačka) 1966–1967, OFK Beograd (Beograd) 1967–1968, Santa Fe (Bogota, Kolumbija) 1969–1971, Milonarios (Bogota, Kolumbija) 1971–1972, Amerika (Kali, Kolumbija) 1972, Dalas (SAD) 1973. Utakmica za Crvenu zvezdu: 375 – 119 golova. Trener prvog tima: 1989–1990. Reprezentativac: 1956–1966. Utakmica:41 – 6 golova.
Najbolji u 20. veku
Ime i prezime: Dragan Džajić. Datum rođenja: 30. maj 1946. Mesto rođenja: Ub. Igračka karijera: Crvena zvezda (Beograd) 1961–1975, Bastija (Francuska) 1977–1978, Crvena zvezda 1978–1979. Utakmica za Crvenu zvezdu: 590 – 287 golova. Direktor Crvene zvezde: 1979–1999. Predsednik Crvene zvezde: 1999–2007. Reprezentativac 1964–1979. Utakmica: 85 – 23 gola.
Visok let goluba
Ime i prezime: Vladimir Petrović. Datum rođenja: 1. jul 1955. Mesto rođenja: Beograd. Igračka karijera: Hajduk (Beograd) 1967–1969. Crvena zvezda (Beograd) 1972–1982, Arsenal (Engleska) 1983, Antverpen (Belgija) 1984–1985. Utakmica za Crvenu zvezdu: 497 – 117 golova. Reprezentativac: 1973–1982. Utakmica: 34 – pet golova. Trener Crvene zvezde: 1995–1996. Selektor mlade reprezentacije: 2001–2004.
</B>
Komandant sredine
Ime i prezime: Dragan Stojković. Datum rođenja: 3. mart 1965. Mesto rođenja: Pasi poljana kod Niša. Igračka karijera: Radnički (Niš) 1981–1986, Crvena zvezda (Beograd) 1986–1990, Olimpik (Marsej, Francuska) 1990, Verona (Italija) 1991–1992, Nagoja Grampus (Japan) 1994–2001. Utakmica za Crvenu zvezdu: 120 – 44 gola. Predsednik FS SCG: 2001–2005. Predsednik Crvene zvezde: 2005–2007. Reprezentativac: 1983–2001. Utakmica: 84 – 15 golova.
www.politika.rs
