Denis_Zec
Top-Poster
Srpski nacionalistički ideolog predlaže podelu Kosova
Krajem prošle godine minhenski liberalni dnevni list predstavio je predlog srpskog romanopisca i nekadašnjeg predsednika Jugoslavije, Dobrice Ćosića, o podeli Kosova. Iz ove recenzije donosimo opširne izvode.
Pisac Dobrica Ćosić, autoritet među nacionlistički opredeljenjim Srbima, zalaže se za odustajanje od dela Kosova i nekadašnju srpsku pokrajinu naseljenu Albancima naziva rak-ranom. Ćosić – koji je u vreme autoritarnog vođe Slobodana Miloševića, 1992. i 1993. pa sve do otvorenog razlaza sa njim – bio predsednik ostatka Jugoslavije, zalaže se za teritorijalnu podelu Kosova i razdvajanje Srba i Albanaca. Razgovori o budućnosti ovog protektorata Ujedinjenih nacija treba da počnu 2005. pa je osamdesettrogodišnji romansijer svoje delovanje po tom pitanju, poput svojevrsnog testamenta, pod naslovom "Kosovo" izdao kao hronološku zbirku govora, publikacija, beleški i ideja.
Ćosić, kojeg poštovaoci nazivaju ”ocem nacije”, bilans počinje da svodi izvodima iz govora o albanskom separatizmu na Kosovu koji je održao 1968. na jednom sastanku Centralnog komiteta Titovog Saveza komunista – i objašnjava da je zbog toga bio kritikovan kao srpski nacionalista. Svođenje bilansa okončava se razgovorima o inicijativi za Kosovo koju je, kako ističe, pokrenuo sa srpskim premijerom Zoranom Đinđićem pre no što je ovaj bio ubijen 2003. Knjiga se završava aktulizovanim predlogom podele Kosova kojeg Ćosić – aludirajući na bitku Srba protiv Turaka na Kosovu polju 1389. – naziva ”svojom poslednjom bitkom za Kosovo”.
Ćosić kaže da je u poslednjih pet godina, nakon intervencije NATO, pod protektoratom Ujedinjenih nacija formirana ”albanska državnost”. S obzirom na visoki natalitet među Albancima, širenje organizovanog kriminala i islamizaciju Kosova, pokrajina bi za Srbiju, ukoliko bi čitava u njoj ostala, predstavljala ”rak-ranu”, piše Ćosić i dodaje da bi to bio i ”teret” koji Srbija ekonomski ne bi mogla da podnese. Rešenje kosovskog pitanja moguće je samo ”ako se albanskom naordu na Kosovu prizna istorijsko i demokratsko pravo da se ujedini u jednu državu sa matičnom zemljom Albanijom”, ukazuje on.
Ćosić smatra da treba naći komrpmis između ”etničkog prava” Albanaca koji čine većinsko stanovništvo na Kosovu i ”istorijskog prava” Srba na tu srednjevekovnu kolevku njihove kulture i državnosti. Taj kompromis vidi u podeli Kosova i razdvajanju Albanaca i Srba. Osnovu podele pokrajine činila bi, pri tom, raspodela stanovništva pre rata 1998. i 1999. Istorijski važnim srpskim manastirima kakvi su Dečani, Gračanica ili Patrijaršija u Peći mogao bi, kako kaže, da bude dodeljen samoupravni status sličan onome koji uživa Sveta gora na grčkom poluostrvu Atos.
Ćosić podseća da je još 1981, posle nacionalističkih demonstracija kosovskih Albanaca, zabeležio: ”Kosovo će za jednu ili dve deceniju postati albanska zemlja. Ono sa Albancima mora da bude podeljeno.” Njegov obnovljeni predlog, međutim, otvara više pitanja nego što na njih odgovara. Tačno je da deo preostalih Srba živi na severu, u podeljenom gradu Mitrovici i dalje ka granici sa Srbijom. Većina od njih oko 100.000, međutim, nastanjena je južnije i rasuta po enklavama. Podela bi bila u suprotnosti sa međunarodnim konceptom ”multietničkog Kosova”.
Ćosić je u svojim romanima istoriju Srba predstavljao kao tragičnu. I njegov predlog podele verovatno će više uticaja imati u psihološkom nego u političkom pogledu – kao rezignirani gest najrenomiranijeg srpskog nacionaliste. On upozorava da sadašnja generacija mora da prihvati gubitak koje je prethodna pretrpela. Pa kritikuje i premijera Vojislava Koštunicu, pitajući se kako je u vreme martovskih pogroma mogao da izrekne ”užasnu pomisao” da ”Srbije nema bez Kosova” te ”zar ne vidi da Kosovo može da postane grobnica Srbije”?
Osamdesettrogodišnji pisac primećuje i da je bio polaskan kada ga je Đinđić konsultovao oko dizanja glasa protiv ”prećutnog klizanja Kosova u nezavisnost”. U Ćosićevoj knjizi objavljena su i Đinđićeva pisma Vašingtonu, Londonu i Moskvi te predlog strategije koji za cilj ima ”teritorijalnu podelu”. Đinđićev naslednik na mestu šefa stranke, predsednik Srbije Boris Tadić, te premijer Koštunica, ne istupaju sa tim idejama. ”Nisam siguran da je podela Kosova izvodivo i realno rešenje”, komentarisao je Tadić objavljivanje knjige.
Krajem prošle godine minhenski liberalni dnevni list predstavio je predlog srpskog romanopisca i nekadašnjeg predsednika Jugoslavije, Dobrice Ćosića, o podeli Kosova. Iz ove recenzije donosimo opširne izvode.
Pisac Dobrica Ćosić, autoritet među nacionlistički opredeljenjim Srbima, zalaže se za odustajanje od dela Kosova i nekadašnju srpsku pokrajinu naseljenu Albancima naziva rak-ranom. Ćosić – koji je u vreme autoritarnog vođe Slobodana Miloševića, 1992. i 1993. pa sve do otvorenog razlaza sa njim – bio predsednik ostatka Jugoslavije, zalaže se za teritorijalnu podelu Kosova i razdvajanje Srba i Albanaca. Razgovori o budućnosti ovog protektorata Ujedinjenih nacija treba da počnu 2005. pa je osamdesettrogodišnji romansijer svoje delovanje po tom pitanju, poput svojevrsnog testamenta, pod naslovom "Kosovo" izdao kao hronološku zbirku govora, publikacija, beleški i ideja.
Ćosić, kojeg poštovaoci nazivaju ”ocem nacije”, bilans počinje da svodi izvodima iz govora o albanskom separatizmu na Kosovu koji je održao 1968. na jednom sastanku Centralnog komiteta Titovog Saveza komunista – i objašnjava da je zbog toga bio kritikovan kao srpski nacionalista. Svođenje bilansa okončava se razgovorima o inicijativi za Kosovo koju je, kako ističe, pokrenuo sa srpskim premijerom Zoranom Đinđićem pre no što je ovaj bio ubijen 2003. Knjiga se završava aktulizovanim predlogom podele Kosova kojeg Ćosić – aludirajući na bitku Srba protiv Turaka na Kosovu polju 1389. – naziva ”svojom poslednjom bitkom za Kosovo”.
Ćosić kaže da je u poslednjih pet godina, nakon intervencije NATO, pod protektoratom Ujedinjenih nacija formirana ”albanska državnost”. S obzirom na visoki natalitet među Albancima, širenje organizovanog kriminala i islamizaciju Kosova, pokrajina bi za Srbiju, ukoliko bi čitava u njoj ostala, predstavljala ”rak-ranu”, piše Ćosić i dodaje da bi to bio i ”teret” koji Srbija ekonomski ne bi mogla da podnese. Rešenje kosovskog pitanja moguće je samo ”ako se albanskom naordu na Kosovu prizna istorijsko i demokratsko pravo da se ujedini u jednu državu sa matičnom zemljom Albanijom”, ukazuje on.
Ćosić smatra da treba naći komrpmis između ”etničkog prava” Albanaca koji čine većinsko stanovništvo na Kosovu i ”istorijskog prava” Srba na tu srednjevekovnu kolevku njihove kulture i državnosti. Taj kompromis vidi u podeli Kosova i razdvajanju Albanaca i Srba. Osnovu podele pokrajine činila bi, pri tom, raspodela stanovništva pre rata 1998. i 1999. Istorijski važnim srpskim manastirima kakvi su Dečani, Gračanica ili Patrijaršija u Peći mogao bi, kako kaže, da bude dodeljen samoupravni status sličan onome koji uživa Sveta gora na grčkom poluostrvu Atos.
Ćosić podseća da je još 1981, posle nacionalističkih demonstracija kosovskih Albanaca, zabeležio: ”Kosovo će za jednu ili dve deceniju postati albanska zemlja. Ono sa Albancima mora da bude podeljeno.” Njegov obnovljeni predlog, međutim, otvara više pitanja nego što na njih odgovara. Tačno je da deo preostalih Srba živi na severu, u podeljenom gradu Mitrovici i dalje ka granici sa Srbijom. Većina od njih oko 100.000, međutim, nastanjena je južnije i rasuta po enklavama. Podela bi bila u suprotnosti sa međunarodnim konceptom ”multietničkog Kosova”.
Ćosić je u svojim romanima istoriju Srba predstavljao kao tragičnu. I njegov predlog podele verovatno će više uticaja imati u psihološkom nego u političkom pogledu – kao rezignirani gest najrenomiranijeg srpskog nacionaliste. On upozorava da sadašnja generacija mora da prihvati gubitak koje je prethodna pretrpela. Pa kritikuje i premijera Vojislava Koštunicu, pitajući se kako je u vreme martovskih pogroma mogao da izrekne ”užasnu pomisao” da ”Srbije nema bez Kosova” te ”zar ne vidi da Kosovo može da postane grobnica Srbije”?
Osamdesettrogodišnji pisac primećuje i da je bio polaskan kada ga je Đinđić konsultovao oko dizanja glasa protiv ”prećutnog klizanja Kosova u nezavisnost”. U Ćosićevoj knjizi objavljena su i Đinđićeva pisma Vašingtonu, Londonu i Moskvi te predlog strategije koji za cilj ima ”teritorijalnu podelu”. Đinđićev naslednik na mestu šefa stranke, predsednik Srbije Boris Tadić, te premijer Koštunica, ne istupaju sa tim idejama. ”Nisam siguran da je podela Kosova izvodivo i realno rešenje”, komentarisao je Tadić objavljivanje knjige.
