Okupaciju Vojvodine u
Drugom svetskom ratu od
1941. do
1944. su izvršile
nacistička Nemačka,
Hortijeva Mađarska i
Nezavisna Država Hrvatska.
Vojvodina je podeljena u tri okupacione zone:
Banat je stavljen pod direktnu nemačku upravu,
Bačka je pripojena Hortijevoj Mađarskoj, a
Srem je pripojen Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Okupacija je trajala do 1944, kada su oslobodili
sovjetska Crvena armija i
jugoslovenski partizani.
Ubistva u Novom Sadu [uredi]
Mađarska vojska stigla je u Novi Sad 13. aprila 1941 - pod komandom generala viteza MAJORA - u pola sedam sati uveče, "pobednički", na bornim kolima i kamionima. Do pred samu ponoć, mađarski honvedi bili su u pokretu, krstarili ulicama, pozdravljeni frenetičkim povicima i pesmom novosadskih Mađara. Oko ponoći počela je u Novom Sadu iznenadna pucnjava, kao da je nastalo bombardovanje varoši. Ova pucnjava bila je uvod u pokolj golorukog i mirnog stanovništva. Dovlačeni su topovi i, bez ikakve opomene, pucalo se u nastanjene kuće.
Nastala su masovna ubijanja, mučenja i zatvaranja. Naročito je stradao čisto srpski predeo Salajka, zatim gornji deo Temerinske ulice i Futoška ulica. Krvožedni honvedi nisu pravili razlike: ljude, žene, decu terali su na ulice i tamo ih masovno ubijali. Na samoj Temerinskoj ulici između dva ćoška bilo je preko 200 leševa. Bilo je i na banderama obešenih. One koje nisu odmah na ulici ubili, vodili su do kasarni i tamo ubijali, ili ih dalje sprovodili u hotel "Sloboda", gde se vršilo neko legitimisanje pred cevima mitraljeza. Pljačkali su te hapšenike, uzimali su im usput satove, adiđare, novac itd. Stevan Ognjanović, sa svoja dva sina, pošao je da gasi požar u kući svoga brata, koju su honvedi zapalili, ali je uhvaćen i zajedno sa sinovima nasred ulice streljan. Mesar Vuja Popović izveden je iz kuće i takođe nasred ulice streljan. Maturant Slavko Marić, oslovljen je od strane jednog vojnika na mađarskom jeziku, kad je izišao iz svoje kuće, pa kako nije znao taj jezik, obešen je o ulični fenjer.
Čitava dva dana ležali su leševi ubijenih po novosadskim ulicama, jer je ubijanje i haranje mučeničkog Novog Sada trajalo tri puna dana. Nabrojeno je preko 720 ubijenih. Novosadski prota Milić kaže daje on sam sahranio 125 lica. A kako je bilo u Novom Sadu, tako je bilo u svim ostalim mestima Bačke, gde su priređivani masovni pokolji pri samom ulasku honveda. Svuda iste metode, svuda isti rezultati: pokolj, krv, pljačka, palež. I rezultat prvog divljačkog naleta iznosi oko 8.500 mrtvih ljudi, žena i dece.
Bes zločinaca dostigao je opet jedan od svojih vrhunaca prilikom prolaza kroz selo
Sirig. Sirig se nalazi na međunarodnom putu
Subotica-
Novi Sad, na pola puta između Novog Sada i
Srbobrana. Pripadao je temerinskoj opštini i imao je 250 kuća.
13. aprila 1941. godine, oko 6 časova uveče, seljaci i seljanke iz sela Siriga, naterani, dočekali su mađarsku vojsku postrojeni na putu, s jedne i s druge strane, sve četiri i četiri u redu. "Prvo su se pojavili razni odredi", veli očevidac seljak Petar Jović iz Siriga. "Pošli su kroz selo i zadržali se odmah iza njega; oni su imali zadatak da zapale selo, kao što smo docnije videli. Zatim je došlo jedno desetak kamiona, punih vojske i mitraljeza. Kad su došli pred nas, oni su odjednom počeli da kose iz mitraljeza". Nastala je panika, bežanje, jaukanje. Izbezumljen i iznenađen, narod je gledao kako da se spase. Stao je bežati i sakrivati se po salašima, šumama i njivama. Ubijanje je međutim trajalo tu celu noć i produženo je i sutradan. 14 aprila celo je selo bilo blokirano, pa su zaredali od kuće do kuće, pljačkali i ubijali, a zatim palili. Selo Sirig je, na taj način, spaljeno i porušeno do temelja. Napominjemo da je to bilo već prvog i drugog dana okupacije Bačke. Ubijeno je oko 1.000 duša, ljudi, žena i dece.
U tim prvim danima okupacije pored Novoga Sada i Siriga stradala su redom i druga naselja u Bačkoj. U
Somboru ubijeno je oko 500 lica, među ostalima protojerej Dimitrije Bokšan, ubijen u crkvi na koru, i advokat dr. Jovan Konjović. U gradu Srbobranu, srez Stari Bečej, među ubijenim nalazi se Paja Dobanovački, bivši veliki župan, prota Vučkov, Jovica Subić, predsednik opštine, Isidor Ivanić, beležnik. Ubijeno je ukupno 520 duša.
U
Kuli je pobijeno 136 duša. Većina ubijenih je prethodno mučena. Trojica su bačena u opštinsku šinternicu, gde su poliveni petroleumom i živi spaljeni. Ubijenima vadeni su zlatni zubi. Pravoslavna crkva je srušena. Leševi su pobacani u tri velike jame pokraj groblja, a porodicama nije dozvoljeno da ih sahrane. U
Senti ubijeno je oko 100 lica; itd., itd.
befeeehl, javljaj se!!!
warum steht da das er in der ungarischen armee gedient hat? demnach wäre er ein verräter und wäre schon lange hingerichtet worden.....
