G
Guest
Guest
SRPSKA NACIONALNA KAPA
Najpoznatije srpsko znamenje, vidno prijateljima i neprijateljima, svakako je šajkača - vojnička i narodna kapa. Njeno tačno mesto i vreme nastanka ne može se pouzdano utvrditi, osim što se zna da se šajkača, u svom današnjem obliku, u Srbiji nosi od sredine XIX veka,
Posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine, veliki broj Srba: vojnika i starešina, prešao je u Austriju. Od njih su formirani frajbataljoni za čuvanje granice prema Turskoj. Za frajkore kao graničare sašivena je i posebna uniforma, sa elementima srpske narodne nošnje, i “graničarska kapa”. Oblik ove kape, po jednim izvorima, bio je sličan srpskoj narodnoj kapi - već postojećoj šajkači.
Druga verzija o nastanku šajkače dovodi se u vezu sa ustankom Srba u Vojvodini 1848. godine, kada su dobrovoljci iz Srbije stigli do Tise i tu upoznali Srbe “šajkaše”, čije su kape bile slične obliku vojničkog čamca –šajka.
U toku vladavine Obrenovića u Srbiji je više puta menjan izgled uniforme stajaće vojske. Godine 18b9. Ministarstvo vojno naručilo je od Austrije nove uniforme. Tom prilikom naručeno je i 50 hiljada šajkača, prvobitno nazvana “graničarska kasta”. Uslove proizvoćaču u Austriji o kvalitetu, izgledu, desenu i uopštenu kreaciju dalo je Ministaretvo vojske. Prema ovome, ako se 1869. godina uzima kao godina nastanka šajkače, onda je ideja o njenom izgledu, ipak, nastala u Srbiji.
Vrlo brzo posle 1869, godine, .šajkača postaje sastavni deo narodne nošlje u Srbiji. Dobrovoljci iz balkanskih ratova i Velikog rata Srbije prenose šajkaču i u drujge srpske krajeve, gde se u većoj meri nosi u Hercegovini i u Lici do i tokom drugog svetskog rata.
ŠAJKAČA NIJE KAPA
KOJA SE SKIDA
Kada se govori o šajkači ne mogu a da se ne citiraju reči glavnog junaka iz knjige “Knjiga o Milutinu”, srpskom seljaku - ratniku, autora Danka Popovića.
Milutina poziva sreski načelnik zbog pisma upućenog kralju na Oplenac kada su mu poreznici iz štale odveli Junice. Citat:
“Umeš li ti, Milutine, da skineš kapu kad ulaziš u državno nadleštvo? - upita načelnik…vidiš li tn ovo? - pokazuje mu kraljevu sliku što visi na zidu. Video sa se ja sa njim tri puta - reče Milutan. A što se moje kape tiče, nije baš za skidanje podesna - i pokaza mu šajkaču. Ova kapa je vojnička, kažem, pod njom sam ja sve ratove ratovao ko‘ i moji stari. Nama je, gospon’ načelniče, ‘vaka kapa na glavi da je ne bi morali skidati i kad treba i kad ne treba. Zna kralj da ova kapa nije za skidanje.. “
Najpoznatije srpsko znamenje, vidno prijateljima i neprijateljima, svakako je šajkača - vojnička i narodna kapa. Njeno tačno mesto i vreme nastanka ne može se pouzdano utvrditi, osim što se zna da se šajkača, u svom današnjem obliku, u Srbiji nosi od sredine XIX veka,
Posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine, veliki broj Srba: vojnika i starešina, prešao je u Austriju. Od njih su formirani frajbataljoni za čuvanje granice prema Turskoj. Za frajkore kao graničare sašivena je i posebna uniforma, sa elementima srpske narodne nošnje, i “graničarska kapa”. Oblik ove kape, po jednim izvorima, bio je sličan srpskoj narodnoj kapi - već postojećoj šajkači.
Druga verzija o nastanku šajkače dovodi se u vezu sa ustankom Srba u Vojvodini 1848. godine, kada su dobrovoljci iz Srbije stigli do Tise i tu upoznali Srbe “šajkaše”, čije su kape bile slične obliku vojničkog čamca –šajka.
U toku vladavine Obrenovića u Srbiji je više puta menjan izgled uniforme stajaće vojske. Godine 18b9. Ministarstvo vojno naručilo je od Austrije nove uniforme. Tom prilikom naručeno je i 50 hiljada šajkača, prvobitno nazvana “graničarska kasta”. Uslove proizvoćaču u Austriji o kvalitetu, izgledu, desenu i uopštenu kreaciju dalo je Ministaretvo vojske. Prema ovome, ako se 1869. godina uzima kao godina nastanka šajkače, onda je ideja o njenom izgledu, ipak, nastala u Srbiji.
Vrlo brzo posle 1869, godine, .šajkača postaje sastavni deo narodne nošlje u Srbiji. Dobrovoljci iz balkanskih ratova i Velikog rata Srbije prenose šajkaču i u drujge srpske krajeve, gde se u većoj meri nosi u Hercegovini i u Lici do i tokom drugog svetskog rata.
ŠAJKAČA NIJE KAPA
KOJA SE SKIDA
Kada se govori o šajkači ne mogu a da se ne citiraju reči glavnog junaka iz knjige “Knjiga o Milutinu”, srpskom seljaku - ratniku, autora Danka Popovića.
Milutina poziva sreski načelnik zbog pisma upućenog kralju na Oplenac kada su mu poreznici iz štale odveli Junice. Citat:
“Umeš li ti, Milutine, da skineš kapu kad ulaziš u državno nadleštvo? - upita načelnik…vidiš li tn ovo? - pokazuje mu kraljevu sliku što visi na zidu. Video sa se ja sa njim tri puta - reče Milutan. A što se moje kape tiče, nije baš za skidanje podesna - i pokaza mu šajkaču. Ova kapa je vojnička, kažem, pod njom sam ja sve ratove ratovao ko‘ i moji stari. Nama je, gospon’ načelniče, ‘vaka kapa na glavi da je ne bi morali skidati i kad treba i kad ne treba. Zna kralj da ova kapa nije za skidanje.. “
