Mastakilla
Gesperrt
Srbiji preti bankrot
Srbija treba da učini sve da bi održala deviznu likvidnost, bez toga nam preti scenario iz 1980, kada smo kao država bankrotirali, upozorava urednik MAT-a Stojan Stamenković
Srbija neizostavno mora da zaključi aranžman sa MMF-om, da zadrži lanjski iznos „kros border” kredita, da revolvira kratkoročne zajmove, da ubedi banke da ne smanjuju kreditnu aktivnost… Da učini sve ne bi li održala deviznu likvidnost. Bez toga preti nam scenario iz 1980, kada smo kao država bankrotirali, kaže za „Politiku” Stojan Stamenković, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi”.
Čak i da u svemu tome uspemo, neminovno je smanjivanje ukupne javne i druge potrošnje. Da li smo spremni i sposobni za to?
Indrustijska proizvodnja od januara 2007. do januara 2009.
Stamenkoviću, koji se već 30 godina kao stručni konsultant „rve” sa raznim misijama MMF-a i koji je trenutno član savetničkog tima premijera Cvetkovića, jasno je da ćemo umesto kresanja rashoda iz budžeta posegnuti za povećanjem deficita – sa 1,75 na svih tri procenta BDP. To su, priznaje naš sagovornik, činile i druge zemlje, ali MMF će se, uveren je, odmah usprotiviti takvom predlogu. Ako ga i prihvati, zahtevaće da se taj deficit iskoristi za investicije u infrastrukturne objekte, a ne za druge vidove potrošnje. Gde je izlaz? Da vlada što pre izađe sa što razumnijom ekonomskom politikom za savladavanje krize i recesije u kojoj će štednja i smanjivanje javne potrošnje biti na prvom mestu. Ako ona to ne učini – uradiće to inflacija i kurs. Otuda i Stamenkovićeva procena da će inflacija 2009. biti oko 15 odsto, a ni rast kursa evra ne može biti ni za promil manji. Možda čak i veći.
– Prošlonedeljni kopaonički susret političara, privrednika i ekonomista samo je još jedan dokaz olakog odnosa naše elite prema sve oštrijoj recesiji. I umesto da čujemo šta ćemo i kako da uradimo ne bismo li njene posledice što više ublažili, jer na uzroke ne možemo da odgovorimo, mi smo ponovo bili svedoci podgrevanja klime kako je sve manje-više normalno. Tako je bilo početkom oktobra, kada smo prvi put upozorili da svetska finansijska kriza i recesija dolaze s nesagledivim posledicama, tako je i sada – ignorisanje krajnje opasnih činjenica i pokazatelja – kaže Stamenković.
Stojan Stamenković (Fotodokumentacija „Politike”)
Istina, počelo se sa odobravanjem subvencionisanih kredita privredi i građanima za prodaju trajnih potrošnih dobara, ali ta akcija ni izbliza ne može da preokrene opadajući trend privredne aktivnosti. Zaključno sa januarom, industrijska proizvodnja je opala 1,7 odsto. Nastavi li se to malaksavanje istim tempom i ostalih meseci, kraj godine dočekaćemo s padom od svih 19 procenata. I to, napominje Stamenković, u ključnim prerađivačkim granama koje čine čak 75,5 odsto ukupnog učinka u industriji. Da je privredna dinamika na opasnoj silaznoj putanji ne ukazuje samo inflacija od 5,3 odsto u prva dva meseca ili pad uvoza od 37,5 i izvoza od 24 odsto. Sve manje kupujemo reprodukcioni materijal (29,8), energiju (21,6) i kapitalna dobra (24 odsto). Šta to znači? Da naša prerađivačka industrija staje, a s njom – izvoz i ponuda dobara za domaće tržište. Investicije su već u debelom realnom minusu – 15 odsto.
– U vreme usvajanja budžeta upozoravali smo da je 3,5 odsto rasta BDP-a nemoguća misija. Ignorisano je. Sada se barata sa 0,5 odsto rasta pred neminovan rebalans, a sve ukazuje da će biti dobro ako pad privredne aktivnosti bude minus jedan. Daj bože da se ja prevarim u toj proceni, pa da ne bude gore. Lako ćemo podeliti višak, ali šta s manjkovima na svakom koraku? – pita Stamenković i predlaže da država uz pomoć banaka zatraži finansijsku pomoć gde god za to ima šanse. Da u zemlju unese svaki raspoloživi evro ili dolar.
S. Kostić
----------------------------------------------
Manje rada – niže plate
Predlog ministra Rasima Ljajića da se odrade izgubljeni časovi rada zbog krize, Stamenković je nazvao čistim sindikalističkim pristupom. U tome nema ni trunke ekonomije ili, možda, Ljajić očekuje da se recesija završi za Titov rođendan. Ideja o skraćenju radne nedelje nije nova. To su već učinile neke zemlje, ali svuda je došlo i do pada nadnica. Ne može se, upozorava Stamenković, smanjiti fond radnih sati za 20 do 25 odsto, a da se to ne odrazi na troškove radne snage. Jedno drugo mora da prati. A to da će država nešto da subvencioniše, više je političko obećanje, nego realna mogućnost. Jer, u budžetu za tako nešto nema para.
-----------------------------------------------
Nisu bili u decembru
Sve one koji su se sada sjatili na Kopaonik zvali smo na naše savetovanje drugog dana Svetog Nikole, 20. decembra, na Ekonomskom fakultetu. Niko od njih se nije odazvao našem pozivu. Još su se ljutili što im se tamo neki ekonomisti petljaju u posao i kroje im budžet. A da su tada bili, neke bi stvari ranije čuli a sada bi, možda, drugu priču pričali. I to je još jedan dokaz kako naša politička elita ne shvata šta nam se dešava, istakao je Stamenković.
___________________________
Serbiens Wirtschaft ist am schrumpfen.
Besonders die Industrie, die nach stätigem Wachstum seit 2001 nun massive Produktionseinbrüche hat, ist in Gefahr.
Es wird jetzt darüber diskutiert, die Löhne zu senken und die Arbeitszeit zu verringern.
Srbija treba da učini sve da bi održala deviznu likvidnost, bez toga nam preti scenario iz 1980, kada smo kao država bankrotirali, upozorava urednik MAT-a Stojan Stamenković
Srbija neizostavno mora da zaključi aranžman sa MMF-om, da zadrži lanjski iznos „kros border” kredita, da revolvira kratkoročne zajmove, da ubedi banke da ne smanjuju kreditnu aktivnost… Da učini sve ne bi li održala deviznu likvidnost. Bez toga preti nam scenario iz 1980, kada smo kao država bankrotirali, kaže za „Politiku” Stojan Stamenković, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi”.
Čak i da u svemu tome uspemo, neminovno je smanjivanje ukupne javne i druge potrošnje. Da li smo spremni i sposobni za to?
Stamenkoviću, koji se već 30 godina kao stručni konsultant „rve” sa raznim misijama MMF-a i koji je trenutno član savetničkog tima premijera Cvetkovića, jasno je da ćemo umesto kresanja rashoda iz budžeta posegnuti za povećanjem deficita – sa 1,75 na svih tri procenta BDP. To su, priznaje naš sagovornik, činile i druge zemlje, ali MMF će se, uveren je, odmah usprotiviti takvom predlogu. Ako ga i prihvati, zahtevaće da se taj deficit iskoristi za investicije u infrastrukturne objekte, a ne za druge vidove potrošnje. Gde je izlaz? Da vlada što pre izađe sa što razumnijom ekonomskom politikom za savladavanje krize i recesije u kojoj će štednja i smanjivanje javne potrošnje biti na prvom mestu. Ako ona to ne učini – uradiće to inflacija i kurs. Otuda i Stamenkovićeva procena da će inflacija 2009. biti oko 15 odsto, a ni rast kursa evra ne može biti ni za promil manji. Možda čak i veći.
– Prošlonedeljni kopaonički susret političara, privrednika i ekonomista samo je još jedan dokaz olakog odnosa naše elite prema sve oštrijoj recesiji. I umesto da čujemo šta ćemo i kako da uradimo ne bismo li njene posledice što više ublažili, jer na uzroke ne možemo da odgovorimo, mi smo ponovo bili svedoci podgrevanja klime kako je sve manje-više normalno. Tako je bilo početkom oktobra, kada smo prvi put upozorili da svetska finansijska kriza i recesija dolaze s nesagledivim posledicama, tako je i sada – ignorisanje krajnje opasnih činjenica i pokazatelja – kaže Stamenković.
Istina, počelo se sa odobravanjem subvencionisanih kredita privredi i građanima za prodaju trajnih potrošnih dobara, ali ta akcija ni izbliza ne može da preokrene opadajući trend privredne aktivnosti. Zaključno sa januarom, industrijska proizvodnja je opala 1,7 odsto. Nastavi li se to malaksavanje istim tempom i ostalih meseci, kraj godine dočekaćemo s padom od svih 19 procenata. I to, napominje Stamenković, u ključnim prerađivačkim granama koje čine čak 75,5 odsto ukupnog učinka u industriji. Da je privredna dinamika na opasnoj silaznoj putanji ne ukazuje samo inflacija od 5,3 odsto u prva dva meseca ili pad uvoza od 37,5 i izvoza od 24 odsto. Sve manje kupujemo reprodukcioni materijal (29,8), energiju (21,6) i kapitalna dobra (24 odsto). Šta to znači? Da naša prerađivačka industrija staje, a s njom – izvoz i ponuda dobara za domaće tržište. Investicije su već u debelom realnom minusu – 15 odsto.
– U vreme usvajanja budžeta upozoravali smo da je 3,5 odsto rasta BDP-a nemoguća misija. Ignorisano je. Sada se barata sa 0,5 odsto rasta pred neminovan rebalans, a sve ukazuje da će biti dobro ako pad privredne aktivnosti bude minus jedan. Daj bože da se ja prevarim u toj proceni, pa da ne bude gore. Lako ćemo podeliti višak, ali šta s manjkovima na svakom koraku? – pita Stamenković i predlaže da država uz pomoć banaka zatraži finansijsku pomoć gde god za to ima šanse. Da u zemlju unese svaki raspoloživi evro ili dolar.
S. Kostić
----------------------------------------------
Manje rada – niže plate
Predlog ministra Rasima Ljajića da se odrade izgubljeni časovi rada zbog krize, Stamenković je nazvao čistim sindikalističkim pristupom. U tome nema ni trunke ekonomije ili, možda, Ljajić očekuje da se recesija završi za Titov rođendan. Ideja o skraćenju radne nedelje nije nova. To su već učinile neke zemlje, ali svuda je došlo i do pada nadnica. Ne može se, upozorava Stamenković, smanjiti fond radnih sati za 20 do 25 odsto, a da se to ne odrazi na troškove radne snage. Jedno drugo mora da prati. A to da će država nešto da subvencioniše, više je političko obećanje, nego realna mogućnost. Jer, u budžetu za tako nešto nema para.
-----------------------------------------------
Nisu bili u decembru
Sve one koji su se sada sjatili na Kopaonik zvali smo na naše savetovanje drugog dana Svetog Nikole, 20. decembra, na Ekonomskom fakultetu. Niko od njih se nije odazvao našem pozivu. Još su se ljutili što im se tamo neki ekonomisti petljaju u posao i kroje im budžet. A da su tada bili, neke bi stvari ranije čuli a sada bi, možda, drugu priču pričali. I to je još jedan dokaz kako naša politička elita ne shvata šta nam se dešava, istakao je Stamenković.
___________________________
Serbiens Wirtschaft ist am schrumpfen.
Besonders die Industrie, die nach stätigem Wachstum seit 2001 nun massive Produktionseinbrüche hat, ist in Gefahr.
Es wird jetzt darüber diskutiert, die Löhne zu senken und die Arbeitszeit zu verringern.
