Legija hat auch eine Webcamvielleicht in deinen feuchten Träumen
Mal schauen vielleicht kehre ich doch nochmals zurück, so mit 35
Dies ist das Foto von ihm, welches aufgenommen wurde, als er sich die Bilder von Kroatien ansah
-
Herzlich Willkommen im Balkanforum
Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
Bitte hier registrieren
Warum Split vielleicht doch die schönste Stadt der Welt ist.
- Ersteller Yutaka
- Erstellt am
Dies ist das Foto von ihm, welches aufgenommen wurde, als er sich die Bilder von Kroatien ansah
G
Gast829627
Guest
sta je picke istina boli
Könnte doch ein Bild von dir sein, mit dem Verhüterli über'm Kopfsta je picke istina boli
G
Gast829627
Guest
Könnte doch ein Bild von dir sein, mit dem Verhüterli über'm Kopf
rate mal wer sich danach drauf setzen darf ?
Bedeutet, du möchtest mit dem Kopf vorau in meinem Arschrate mal wer sich danach drauf setzen darf ?
G
Gast829627
Guest
Bedeutet, du möchtest mit dem Kopf vorau in meinem Arsch
ich werde höflicherweise den hut abnehmen und in dir ganz allein zur verfügung stellen
[h=2]Pročitajte zašto je naturalizirani purger ponosan što se može nazvati i Splićaninom[/h]Prenosimo blog Codyja Browna, novinara HRT-ovog Glasa Hrvatske, u kojem objašnjava posebnost grada pod Marjanom
Iako u Hrvatskoj kažu da si otamo odakle ti je žena, mislim da se ja nikad neću osjećati kao da sam iz Splita. More mi nije nešto napeto, zapravo ga se čak i pribojavam, a nisam pretjerano oduševljen ni planinama. Zagreb je pravo mjesto za mene, na kontinentu i ravno!
Ipak, postoji nešto u Splitu što je više od mora i planinskih vizura. Uvijek zezam Splićane zato što su tako ponosni na Split. Ponavljaju da je Split 'najlipše misto na svitu' i da nitko ne ne treba imati 'ništa kontra Splita'. Obično to doživljavam kao ponešto zadrti lokalpatriotizam.
Prije nekoliko tjedana, otišao sam u Split sa američkim studentima. Nikad prije nisu vidjeli ništa slično. Oči su im se razrogačile, pune čuđenja i strahopoštovanja. Bili su toliko impresionirani da su nakratko čak izgubili interes za svoje mobitele, proučavajući drevne zidine i uske uličice Dioklecijanove palače.
Tu su negdje promijenili mišljenje o meni. Do tada sam za njih bio čudak koji živi u Hrvatskoj, da bi naglo postao onaj koji je izabrao život u Hrvatskoj. Prisjetio sam se svojih prvih dojmova o Splitu i kako sam bio zadivljen što je moja supruga (tada djevojka) odrasla u tom gradu. Evo fotke na kojoj pijem kavu u Splitu, svoju prvu hrvatsku kavu.
Iako je najlakše misliti da taj poseban doživljaj Splita proizlazi iz ljepote samog grada, mislim da je stvar obrnuta. Živio sam u gradovima koji su stari poput Splita (Istanbul i Kairo), vidio sam mjesta koja su objektivno ljepša. Niti jedno od njih ne pruža takav osjećaj. Mislim da trebamo priznati (iako mi je to pomalo bolno) da jedinstvenost Splita seže iza njegove vanjštine. Takva posebnost dolazi od samih Splićana. Njihova uvjerenost u jedinstvenost Splita naprosto je zarazna.
Dok ostatak svijeta brine o svemu (i ja brinem o svemu), kada vidim prave Splićane u Splitu, uvijek me iznova iznenadi njihova samouvjerenost i puna svijest o tome da su baš tamo gdje im je mjesto. Oni su u Splitu i točka. Nema suvišnih briga. Takav stav potencira ljepotu grada i daje mu specifični karakter. Bez njega, Split bi bio tek jedna u nizu lijepih turističkih destinacija.
Dok sam šetao Splitom s američkim studentima, osjetio sam takvu samouvjerenost. Bio sam stvarno ponosan što sam povezan sa Splitom, stvarno ponosan što sam splitski zet. Osjetio sam tada da Split mora biti baš ono što kažu Splićani, najlipše misto na svitu.
Eto, pokazalo se da ipak mogu biti poput netkog iz Splita.
Pro?itajte za?to je naturalizirani purger ponosan ?to se mo?e nazvati i Spli?aninom | Dalmatinski portal
Iako u Hrvatskoj kažu da si otamo odakle ti je žena, mislim da se ja nikad neću osjećati kao da sam iz Splita. More mi nije nešto napeto, zapravo ga se čak i pribojavam, a nisam pretjerano oduševljen ni planinama. Zagreb je pravo mjesto za mene, na kontinentu i ravno!
Ipak, postoji nešto u Splitu što je više od mora i planinskih vizura. Uvijek zezam Splićane zato što su tako ponosni na Split. Ponavljaju da je Split 'najlipše misto na svitu' i da nitko ne ne treba imati 'ništa kontra Splita'. Obično to doživljavam kao ponešto zadrti lokalpatriotizam.
Prije nekoliko tjedana, otišao sam u Split sa američkim studentima. Nikad prije nisu vidjeli ništa slično. Oči su im se razrogačile, pune čuđenja i strahopoštovanja. Bili su toliko impresionirani da su nakratko čak izgubili interes za svoje mobitele, proučavajući drevne zidine i uske uličice Dioklecijanove palače.
Tu su negdje promijenili mišljenje o meni. Do tada sam za njih bio čudak koji živi u Hrvatskoj, da bi naglo postao onaj koji je izabrao život u Hrvatskoj. Prisjetio sam se svojih prvih dojmova o Splitu i kako sam bio zadivljen što je moja supruga (tada djevojka) odrasla u tom gradu. Evo fotke na kojoj pijem kavu u Splitu, svoju prvu hrvatsku kavu.
Iako je najlakše misliti da taj poseban doživljaj Splita proizlazi iz ljepote samog grada, mislim da je stvar obrnuta. Živio sam u gradovima koji su stari poput Splita (Istanbul i Kairo), vidio sam mjesta koja su objektivno ljepša. Niti jedno od njih ne pruža takav osjećaj. Mislim da trebamo priznati (iako mi je to pomalo bolno) da jedinstvenost Splita seže iza njegove vanjštine. Takva posebnost dolazi od samih Splićana. Njihova uvjerenost u jedinstvenost Splita naprosto je zarazna.
Dok ostatak svijeta brine o svemu (i ja brinem o svemu), kada vidim prave Splićane u Splitu, uvijek me iznova iznenadi njihova samouvjerenost i puna svijest o tome da su baš tamo gdje im je mjesto. Oni su u Splitu i točka. Nema suvišnih briga. Takav stav potencira ljepotu grada i daje mu specifični karakter. Bez njega, Split bi bio tek jedna u nizu lijepih turističkih destinacija.
Dok sam šetao Splitom s američkim studentima, osjetio sam takvu samouvjerenost. Bio sam stvarno ponosan što sam povezan sa Splitom, stvarno ponosan što sam splitski zet. Osjetio sam tada da Split mora biti baš ono što kažu Splićani, najlipše misto na svitu.
Eto, pokazalo se da ipak mogu biti poput netkog iz Splita.
Pro?itajte za?to je naturalizirani purger ponosan ?to se mo?e nazvati i Spli?aninom | Dalmatinski portal