Според најстариот византиски летописец што ја бележел славјанската историја, К. Порфирогенит, во 676 год. пет славјански племиња: Драговити, Секулити, Рунджани, Струмани и Брсјаци, неможејки да го земат Солун, ги завзеле богатите области околу тој град. Драговитите и Секулитите биле на запад од Солун. Брсјаците на север от ним до Шар планина, а Струманите и Рунджаните на североисток на Солун по денешна Струма. Тија биле првите славјански племиња што дошле на Балканот и ја заселиле земјата на некогашна Македонија. Многу летописци ги викајат ним Македонски славјани, а земјата нимна – Славунија. Бидејќи да овие лугје си биле мирни и си живееле со земледелие, а биле организирани во племенски задруги и се управуеле со бирани демократски старешини – Византија ги трпела и билим направила со ним федеративен сојуз. Така тија си живееле цели неколку века – се додека – не биле завладеани от Блгарите.
Блгарите биле едно азијатско племе, што навлегло преку Дунав и завладеало некои славјански племиња отаде Стара планина. Како војничко, блгарското племе веднага организирало таму војничка држава и таја постепено се ширела. Во 853 г. се качил на блгарскиот престол цар Борис. Тој ја проширил блгарската земја дури до Македонија. Но тогај во толку голема држава, не можело да се владее со едно малко војничко племе. Пополека, от това племе се формирала феудална аристократиа демек на таквиа што работат и што живеат од тугј грб; спаии или бољари, и чифчии или парици. И за да ја зајакне таква своја држава, Борис решил да ја уреди како примерот на тогашната држава – Византија. Тој пратил свои нарочни лугје да го изучат државното уредуење на Византија и нејзините закони и државни науки, та после да ја уреди и својата држава така. Но, како што рекофме напред, тогај христијанството беше најголемата наука и от него се определуеја сичките други. Ете зошто стана нужно и Блгарија да стане христијанска држава, да се покрсти царот и народот што го владее. И цар Борис това го направи во 865 г. Целта на това беше јасна: со новата вера, како со феудална идеологија, требеше да се закрепи и оправда по народот феудалниот строј.
И со това почна силна промена во животот на славјаните. Црквата стана најголема идеолошка и економска сила. По пример на Византија и таја почна да прави цркви и манастири, а феодалите да им давајат земји, што се зимаја од сиромашните селани. Па се засили и феодалната аристокрација. Секој во војна заслужен војвода почна да добива от царот цели заселишта сосе земја и човеци како свои роби. Владеањето на таја земја стана наследно, чунки синот на феодалот го наследуеше таткото. Така никна и така почна да се шири славјанскиот феодализам и да се кусат правата на народот. Славјанските задруги и нимните демократски бирани старејшини не се признаваја. Бољарот беше назначен от царот а поповите учеја дека и царот и бољарот се от бога. И така, народот стана незадоволен, чунки многу поарно и по слободно си живееше во своите старославјански задруги.
Но се това најсилно се осети во Македонија. Видовме дека таму највечку се одржа славјанската задруга, чунки и Византија беше на нејзина страна. Во Македонија никога не се разви феодална аристокрација от задружните старејшини, и таму беја најживи демократските традиции во народот. Това ете стана основна причина, за да се оттаму дигне опозиција против новата уредба. (Види Голубински, Пипин, Вејнгарт, Рачки и др.).
Кога ги покрстиа славјаните и кога новата вера стана општа наука, старата вера на славјаните беше слаба да се бори со неја. И затова се појавуат првите славјански и дуалистички групи мегју македонските славјани. Првата богомилска група, от која се развија сите по неја, беше от племето на Драговитите, и сите учени денеска Драговичката група ја сметајат како мајка на богомилството. Богомилството никна и се разви во Македонија а неговијот водач и организатор, поп Богомил, беше и сам Македонец. За негова чест и денеска едно село околу Велес се вика Богомила, а и сичките учени него го признавајат како прв славјански реформатор и прв борец во Средниот век за општи човечки правдини.
МАКЕДОНИЈА ВЕЧНА !!!
Übersetzung:
Laut dem ältesten byzantinischen Chronisten, der die slawische Geschichte aufzeichnete, K. Porphyrogenitus, 676. Fünf slawische Stämme: Dragoviti, Sekuliti, Rundzani, Strumani und Brsjaci, die Thessaloniki nicht einnehmen konnten, besetzten die reichen Gebiete um diese Stadt. Die Dragoviten und die Sekuliten befanden sich westlich von Thessaloniki. Die Brsacs nördlich davon bis zum Shar Mountain und die Strumans und Rundzans im Nordosten von Thessaloniki nach dem heutigen Struma. Sie waren die ersten slawischen Stämme, die auf den Balkan kamen und das Land des ehemaligen Mazedoniens bewohnten. Viele Chronisten nennen sie mazedonische Slawen, und ihr Land ist Slawonien. Weil diese Menschen friedlich waren und von der Landwirtschaft lebten und in Stammeskooperativen organisiert waren und von gewählten demokratischen Ältesten regiert wurden, ertrug Byzanz sie und bildete eine Föderation mit ihnen. So lebten sie mehrere Jahrhunderte - bis sie nicht von den Bulgaren regiert wurden. Die Bulgaren waren ein asiatischer Stamm, der in die Donau eindrang und über einige slawische Stämme jenseits des Alten Berges herrschte. Als Militär organisierte der bulgarische Stamm dort sofort einen Militärstaat, der sich nach und nach ausbreitete. In 853 Zar Boris bestieg den bulgarischen Thron. Er erweiterte das bulgarische Land bis nach Mazedonien. Aber in einem so großen Land konnte ein kleiner Militärstamm nicht regiert werden. Langsam bildete sich aus diesem Stamm eine feudale Aristokratie, angeblich aus denen, die im Ausland arbeiten und leben; spaii oder bojari und chifchii oder paris. Und um einen solchen Staat zu stärken, beschloss Boris, ihn als Beispiel für den damaligen Staat - Byzanz - zu arrangieren. Er schickte seine besonderen Leute, um das Staatssystem von Byzanz und seine Gesetze und Staatswissenschaften zu studieren und dann sein Land auf dieselbe Weise zu organisieren. Aber, wie gesagt, damals war das Christentum die größte Wissenschaft und aus ihr wurden alle anderen bestimmt. Deshalb war es für Bulgarien notwendig, ein christlicher Staat zu werden, den Kaiser und das regierende Volk zu taufen. Zar Boris tat dasselbe im Jahr 865. Der Zweck war klar: Mit dem neuen Glauben musste sich das Feudalsystem wie mit der feudalen Ideologie erholen und sich vor dem Volk rechtfertigen. Und damit begann eine starke Veränderung im Leben der Slawen. Die Kirche ist zur größten ideologischen und wirtschaftlichen Kraft geworden. Nach dem Vorbild von Byzanz begann sie auch, Kirchen und Klöster zu bauen und die Feudalherren ihnen Ländereien zu geben, die von den armen Bauern genommen wurden. So intensivierte sich die feudale Aristokratie. Jeder kriegsverdiente Herzog begann, vom Kaiser ganze Siedlungen mit Land und Leuten als Sklaven zu erhalten. Die Herrschaft dieses Landes wurde erblich, weil der Sohn des Lehnsherrn den Vater erbte. So keimte auf und begann damit, den slawischen Feudalismus zu verbreiten und die Rechte des Volkes zu beschneiden. Slawische Genossenschaften und ihre demokratisch gewählten Ältesten wurden nicht anerkannt. Der Bojar wurde vom Kaiser ernannt und die Priester lehrten, dass sowohl der Kaiser als auch der Bojar von Gott stammten. Und so wurden die Menschen unzufrieden, weil sie viel früher und freier in ihren altslawischen Genossenschaften lebten. Aber all dies war in Mazedonien am stärksten zu spüren. Wir sahen, dass dort die slawische Genossenschaft die meiste Zeit stattfand, weil Byzanz auf seiner Seite war. In Mazedonien wurde von den kooperierenden Ältesten nie eine feudale Aristokratie entwickelt, und die demokratischen Traditionen des Volkes waren dort am lebendigsten. Dies wurde der Hauptgrund für die Opposition gegen das neue Dekret. (Siehe Golubinski, Pippin, Weingart, Griffe usw.). Als die Slawen getauft wurden und der neue Glaube eine allgemeine Wissenschaft wurde, war der alte slawische Glaube zu schwach, um ihn zu bekämpfen. Deshalb treten bei den makedonischen Slawen die ersten slawischen und dualistischen Gruppen auf. Die erste Bogomil-Gruppe, aus der sich alle nach ihr entwickelten, war vom Stamm der Dragovit, und alle Gelehrten betrachten die Dragovil-Gruppe heute als die Mutter von Bogomil. Der Bogomilismus keimte und entwickelte sich in Mazedonien und sein Führer und Organisator, Priester Bogomil, war selbst Mazedonier. Ihm zu Ehren heißt heute ein Dorf rund um Veles Bogomila, und die skythischen Gelehrten erkennen ihn als den ersten slawischen Reformator und den ersten Kämpfer im Mittelalter für die allgemeine menschliche Gerechtigkeit an. MAZEDONIEN FÜR IMMER !!!