Hercegovac
Pablo Emilio Escobar
Bericht 1
VALLAHI, AKO JE I OD SRBA, PREVIŠE JE!
Autor: Nadan Filipović
Objavljeno: 21. March 2009. 08:03:03
Ima ih raznih
Biznismen
Novak ĐokovićKomentar tekstova Sanje M.Tomić “Družimo se i iz inata” i “Beogradska kapija usred Stambola”, iz srpskih novina “Vesti”, od ponedjeljka, 16.marta 2009. godine
Ovdje u Australiji izlazi dnevni list „Vesti“ koji se štampa u Sydney – u. U istom su prije nekoliko dana objavljeni članci “Družimo se i iz inata” i „Beogradska kapija usred Stambola”, koje je potpisla Sanja M.Tomić. Svakakvih se čuda može pročitati u tom zaista senzacionalnom članku koji je do suza nasmijao mnoge Bošnjake u Australiji, pa se upitah zašto ovo srbijansko cirkusiranje ne bi nasmijalo ni ostale bosanske emigrante srpskom dobrotom rasijane diljem dunjaluka.
U članku “Družimo se i iz inata” Dragoslav Milosavljević, predsjednik Društva srpsko-turskog prijateljstva spomenutoj novinarki kaže „U Turskoj živi tri miliona Srba. U Turskoj živi srpska najbrojnija dijaspora, a na njih niko ne računa niti ih broji. On svi zvanično govore srpski, znaju svoje srpsko prezime i koja im je slava, iako su muslimani. Oni su elita u Turskoj”.
Evo, saznadosmo da je Turska zemlja gdje živi najveća srpska manjina i to ni manje, ni više već tri miliona Srba-muslimana. Saznadosmo da cijelu jednu regiju na Crnom moru naseljavaju Srbi koji zvanično govore srpski, znaju svoje srpsko prezime i koja im je slava, a to su Srbi muslimani. To su prvi muslimani koji izgleda tajno slave pravoslavne slave, a radi reda u islamu valjda slave i Bajrame, a možda i poste cijeli Ramazan. Ne znam jesu li osunećeni i klanjaju li svih pet vakat-namaza.
Znači, svi lijepo utuvite u glave da postoje Srbi muslimani. Možda su to “Srbi muslimani” koji su iz Srbije pobjegli od svoje “braće” Srba pravoslavaca? Sam dragi Bog to zna što su nagarili iz svoje “primarne kolevke” Srbije.
Eto, dragom Bogu hvala, dočekasmo da iz srpskih usta i iz srpskog pera saznamo da su tri miliona Srba čisti muslimani. Dobro je da ti muslimani ne povilene u Turskoj kao u Bosni pa se ne sjete da tamo osnuju “Republiku srpsku (muslimansku)” s pravom na “odcepljenje”. Ma neka samo pokušaju. U takvoj hipotetskoj sitiuaciji ne bi bilo u Turskoj vrba, koliko tamo ima muslimanskih Srba. Nije to naivna Bosna, već država u kojoj još živi vitalni duh Kemal – paše Ataturka, da ga Bog do mi bosanski muslimani takvog imamo, a ne ove naše “bezmue”.
Članak “Beogradska kapija usred Stambola” započinje “historijskim podatkom” da je kralj Aleksandar Karađorđević nekad negdje izjavio da su Srbi izmirili sve račune s Turskom 1912. godine, pa ubuduće Srbi mogu s njima samo biti prijatelji. Znači kralj Aca to rekao još 1912. godine, a Srbi u Srbiji ga nikad ne poslušaše, već odmah u Bosni izmisliše sebi neke druge Turke, a na kojim su preko stotinu godina uvijek krvoločno iživljavali.
Iz istog članka smo saznali da postoji Društvo srpsko – turskog prijateljstva „Inat“ koje ima oko 8.000 članova. Bravo Srbi!!!!
Čitamo dalje da u srpskom jeziku ima oko 8.000 turcizama, a navodno u turskom jeziku ima 1.000 srbizama. Kako nam autor ovog interesantnog članka tvrdi, riječi „kašika“ i „dušman“ su Turci s još 998 riječi preuzeli iz srpskog jezika. Jeste, ali malo morgen!
Uvijek sam tvrdio da srpski jezik ima dva do tri puta više turcizama od hrvatsko-srpske ili srpsko-hrvatske varijante jezika kojom se govorilo i sad se govori u Bosnici. Ko ne vjeruje neka u ruke uzme knjigu Abdullaha Škaljića „Turcizmi u srpsko-hrvatskom jeziku“ pa će se uvjeriti da govorim istinu.
Dragoslav Milosavljević, predsjednik Društva srpsko-turskog prijateljstva dalje tvrdi da je srpski jezik bio službeni jezik u Turskoj i to kao jezik turske diplomatije i vojske.
Bravo bre Srbi! Kakav bre bosanski, samo bre srpski, da Turke koji govore srpski celi svet lepo razume.
Hajmo 'vako! Srbin gukne srpski, Turci napamet nabubaju srpski, pa skačući po tri koplja u zrak od sreće odmah Srbima jame taj njihov jezik za službeni jezik. Koliko sam mogao shvatiti znači da su turski ambasadori u službenim relacijama koristili srpski jezik, a turski komandanti su u bitkama zapovijedali na srpskom jeziku. Mogu zamisliti turske dipolomate kad dočekaju nekog stranom kolegu diplomatu pa mu kažu: „Izvolite molim vas lepo. Sedite, samo lepo sedite i ništa se bre ne sekirajte“. A u bitci pod Bečom ori se: „Na levo krug! Mirno bre! Razumem druže sulatnu!” itd.
Onda saznajemo da je Dragoslav Milosavljević, predsjednik Društva srpsko-turskog prijateljstva, rekao jednom profesoru iz Ankare „da je dovoljno što su nas jahali više od 400 godina“ (Turci Srbe op.a.), a profesor mu je kako sam kaže odbrusio: „Pitanje je ko je koga tu jahao, vi Srbi ste imali izvršnu vlast kao veliki veziri, kakvi sultani! Tako je samo u periodu od 1543. do 1612. godine Srbija doprinela vođenju carstva s 13 velikih vezira, sedam njegovih zamenika, 23 vezira, osam admirala (kapudin-paša), brojnim guvernerima I s bezbroj velikih defterdara (šefova finansija) i najviših administrativnih službenika.“
Vidi, vidi kako istina ispliva na površinu i to bilesi u srpskim novinicama u ovoj predalekoj Australiji.
Ma Srbi su bili najlojalniji vazali Otomanske imperije. Ljubili su Turcima ruke, noge i oturak, sve dok su Turci silni bili i dok su dukate srpskim slugama u kamarama nabacivali. Dok su Turci bili sila, Srbi su kao sita prasad mirni bili, a kad je Turska pošla vehditi tad se pojavio Karađorđe i ostala hajdučka bratija. Pa da nisu bili dobre sluge ne bi u Turskoj carevini imali jedini Srpsku patrijaršiju, odnosno svoju Srpsku parvoslavnu crkvu, još od 1346. godine. Vidi se da su za samo 69 godina Srbi zauzimali trinaest položaja velikog vezira, te ostale najvažnije položaje u izvršnoj vlasti Otomanske imperije.
Naše čitateljsko znanje je obogaćeno podatkom da se kod Istambula prostire Beogradska šuma i to na tačno 6.000 hektara, ni manje ni više. To je u Turskoj k’o biva “nakav” srpski nacionalni park. A Stambol se diči crkvom Beogradske Bogorodice! Dok Beograd ima Stambol kapiju, u Istambulu je podignuta Beogradska kapija.
Gospodin Dragoslav Milosavljević, predsjednik Društva srpsko-turskog prijateljstva u istom napisu kaže: „U 15. i 16. veku u Srbiji nije bila toliko razvijena svest o naciji. Srpski velikaš nikako nije musavog i dronjavog kmeta doživljavao kao brata po krvi! Vera se menjala kao što se danas menjaju političke stranke, a u islam je masovno prelazilo sitno plemstvo. U srednjem veku Turska je bila isto što je i danas Amerika. Turska carevina je u svom sastavu imala 32 zemlje, nikad nije spaljivala veštice, a Jevreji su tu nalazili spas. Prva velika migracija Srba u Tursku odigrala se u vreme Berlinskog kongresa.“
Berlinski kongres je održan od 13. juna do 13. jula 1878. godine. Tada su Srbija, Crna Gora i Rumunija postale nezavisne države. Znači baš su tada, po poslovici „Poželiće drumovi Turaka, a Turaka više biti neće” Srbi masovno bježali iz Srbije u Tursku. Zato ih sad tamo toliko ima i niko se ne vraća ni u Srbiju, što je trebala biti do Tokija, a sve više izgleda da će bit k’o Nokia. Inšallah!
Pa se nešto upitah šta im je trebalo da poubijaju ovoliko Bošnjaka, odnosno bosanskih muslimana u ovom zadnjem ratu, svakako ako je zadnji ili je, nadaj im Bože, možda samo prvo poluvrijeme? Što im je trebala tolika krvoločnost, pa genocid koji će svoje prave dimenzije dobiti tek kad doktor Dabić dobije zasluženu doživotnu? Naubijali se Bošnjaka muslimana, a njih u Turskoj tri miliona muslimana Srba. Baš je taj milet proklet. Ubijaju samo da ubijaju, iako, kako sami priznaju, imaju u svom srpskom nacionalnom biću tri miliona muslimana. Možda je to samo inercija? Oni su uvijek najviše voljeli genocidirati, klati, silovati, paliti po Bosni. Što ne odu malo u Tursku, k’o fol kao turisti i neka tamo kolju svoje Srbe-muslimane?
O kako se prevario naš dobrodušni reis dr Mustafa-efendija Cerić kad je onomad u Rogatici od riječi do riječi ovako rekao: “Ovako kad vas vidim, ne mogu da prepoznam koji je Bošnjak, a koji Turčin, jer svi ste isti kao da vas je jedna majka rodila. Ovdje moramo biti jedno, ne možemo dvoje i zato predlažem da svi mi ovdje budemo Turci. Nas ovdje zovu Turcima, mi vičemo da nismo i sve što više vičemo da nismo, oni sve više viču da jesmo. I mi jesmo Turci, po našem povijesnom sjećanju, povijesnom određenju, identitetu islama koji su nam Turci donijeli. Ali mi smo i Bošnjaci.”
Moj dobri kolega doktore Ceriću, ma kakvi mi Turci!
Evo da Vam ponudim jednu hipotetsku opkladu. Pošaljite nekog iz Rijaseta u Stambol da po Kapali – čaršiji i oko nje snimi fotografije faca 1.000 Turaka, a ja ću naći načina da se snimi 1.000 fotografija faca Srba u Beogradu. Vjerujte mi velepoštovani reis-efendija da na ovom dunjaluku nema tog antropologa koji će po facama s fotografije moći zaključiti ko je Srbin, a ko je Turčin. Sve je to ista genetika.
Ma, pogledajte im naprimjer samo onog tenisača Novaka Đokovića. Stavi li mu se na glavu turban umjesto one kape što je nosa, a u ruku sablja dimiskija umjesto reketa, skoro svako bi rekao „Ma viđaj ljepa janičara, nek je blagoslovena turska majka muslimanka koja ga je rodila.“
Turci su davno iz Srbije otišli, ali nije otišao dahijski krvoločni duh iz srpskog kolektivnog bića. Još je u njima spermatozoidi, tačnije čisti geni Aganlije i Kučuk – Alije, Mula-Jusufa i Fočić Mehmedage. Srbi i jesu uvijek bili i ostali više Turci, nego mi Bošnje.
Meni je kao pojedincu samo žao što im Turci ne uradiše ni jedan posto onoga o čemu Srbi tule u svojim mitomanskim narodnim pjesmama. Da su im Turci ono radili što oni tvrde, Balkan bi bez njih odavno bio mirno i civilizirano područje Južne Evrope.
A ovako? Otišli pitomi Turci, a ostalo njihovo divlje sjeme.
Ich hab gestern ein Bericht im serbischen Fernsehen gesehen, in der es um Serben ging, die in der Türkei leben. Es wurden zich Familien interviewt etc etc...ich fand aber den Bericht nicht im Net und bin auf den Text gestoßen. Der Bericht wurde von einem Serben evtl. Kroaten verfasst und hält sich relativ anti-serbisch.
Zur fett markierten Textstelle:
In der Türkei lebt die größte serbische Minderheit, um die ca. 3 milionen serbische Muslime. Sie leben am schwarzen Meer und halten eine ganze Region. Die 3 milionen Serben können serbisch sprechen, kennen ihre "Slava", welche jeder orthodoxe Serbe hat. Sie sagen selber von sich, sie seien Serben Moslems..
Sie sind Serben islamischen Glaubens aber haben noch viel aus der Orthodxie und feiern den Islam heute in der Türkei, damit sie keine Probleme kriegen. (Die Familien wurden im serbischen Fernsehen interviewt.)
Evo, saznadosmo da je Turska zemlja gdje živi najveća srpska manjina i to ni manje, ni više već tri miliona Srba-muslimana. Saznadosmo da cijelu jednu regiju na Crnom moru naseljavaju Srbi koji zvanično govore srpski, znaju svoje srpsko prezime i koja im je slava, a to su Srbi muslimani. To su prvi muslimani koji izgleda tajno slave pravoslavne slave, a radi reda u islamu valjda slave i Bajrame, a možda i poste cijeli Ramazan. Ne znam jesu li osunećeni i klanjaju li svih pet vakat-namaza.
Des Weiteren wird im Text gesagt, es gäbe 8000 türkische Wörter im serbischen und an die ca. 1000 Wörter serbisch im Türkischen. Die Serben die heute in der Türkei leben, sollen um 1876 nach Türkei emigriert sein, da die Orthoxen das Land fest im Griff hatten, und die Moslems demensprechend Angst hatten.
VALLAHI, AKO JE I OD SRBA, PREVI?E JE! — Bosnjaci.Net
Bericht 2
Press Online :: Verovali ili ne: U TURSKOJ ?IVI 9 MILIONA SRBA!
Dieser Bericht ist eher ernst zu nehmen ...
Verovali ili ne: U TURSKOJ ŽIVI 9 MILIONA SRBA!
Mit o Čikagu kao najvećem „srpskom" gradu posle Beograda opstao je samo zahvaljujući činjenici da je decenijama bilo politički nekorektno reći da ta titula zapravo pripada Istanbulu. Jer, na obalama Bosfora živi čak tri miliona ljudi poreklom sa ovih prostora, koje smo vekovima pežorativno nazivali „poturicama"
sDragan Milosavljević, predsednik Udruženja srpsko-turskog prijateljstva
Naravno, nije reč o klasičnoj emigraciji koju su decenije za nama poterale u pečalbu, već o iseljenicima koji su stotinama godina tamo, islamske vere i turskih imena, ali čvrsto vezani za šaku zemlje sa koje su im pradedovi otišli...
- Verujte, čak i čvršće od mnogih od nas koji još stojimo na njoj! Apsolutno su svesni svog porekla, sa neverovatnim ponosom to ističu, smatrajući sebe počastvovanim zbog toga što su im koreni u Srbiji! Pazite, nekima od njih su preci još pre 300, pa i 400 godina naselili te prostore, ali oni i dan-danas govore srpski i svako od njih zna koje je prezime porodica nosila i koja je krsna slava kuće bila... - napominje Dragan Milosavljević, predsednik Udruženja srpsko-turskog prijateljstva koje se zove, a kako bi drugačije, nego: „Inat"!
- Ako vam je frapantna brojka od tri miliona u Istanbulu, šta reći na podatak da je to tek trećina od ukupnog broja koliko ih je u Turskoj?! Govorimo o devet miliona duša, a to nije moja pretpostavka, već podatak, nešto o čemu se ovde ćuti. Govorimo o „armiji" u najmanju ruku velikih prijatelja Srbije, koji bi i te kako mogli da nam pomognu. Što je najvažnije - to i žele. Međutim... E, to „međutim" je upravo ono što nas je kroz istoriju skupo koštalo!
Naime, prema njegovim rečima, za ovdašnje vlasti ti ljudi nikada nisu bili smatrani srpskim iseljenicima zbog „dogme da su Srbi samo oni pravoslavne vere".
- Zato što je to i dalje tabu tema i jeretičko pitanje, danas i imamo naciju Bošnjaka. Možda bi i karta Hrvatske danas bila drastično drugačija da je dozvoljeno izjasniti se kao Srbin katolik?! - konstatuje naš „inadžija" poslužujući nas kafom, ratlukom i naravno pepeljarom, u zemunskoj „centrali meraka".
- Obilazeći svojevremeno jednu od najvećih istanbulskih opština Bajram paša i razgovarajući sa ljudima koji u njoj žive, a 90 odsto od 350.000 koliko ih ima je našeg porekla, prišao mi je čovek da mi ponosno kaže da su se njegovi nekada davno prezivali Karadžić i da zna koju su slavu slavili, da sa generacije na generaciju prenose srpski jezik i da mu nikada neće biti jasno zbog čega ne može da bude ono što smo pomenuli - Srbin musliman?! Razgovarao sam sa ljudima koji potenciraju da su iz: „Aski Srbistana", što u prevodu znači: Stare Srbije. Pitam ih znaju li odakle su tačno poreklom, a oni uglas: „Skoplje" - nastavlja da nas šokira naš sagovornik.
Ako je sve tako kao što „efendi" Dragan veli, nije li reč o...
- Korpusu potencijalnih lobista, jakih privrednika spremnih da ulažu, uopšte ljudi koji su više nego voljni da na svaki način pomognu državi u kojoj su im koreni. A, 95 odsto naših Istanbulaca su u najmanju ruku dobrostojeće zanatlije i uspešni privrednici, čija preduzeća zapošljavaju i po nekoliko stotina ljudi. Koliko su tamo cenjeni govori i podatak da se deo Istanbula, omiljeno izletište, zove „Beogradska šuma". Jedna od svega četiri kapije na nekadašnjem bedemu oko grada nosi ime „Beogradska", ali... A šta ćemo sa činjenicom da je čak 13 velikih vezira bilo sa naših prostora?! .. - nastavlja naš efendija, pa za kraj poručuje:
- Evo, da ponovim, možda nekome ko treba da vodi računa i dopre do svesti: u Istanbulu živi tri miliona ljudi koji potenciraju svoje srpsko poreklo! U čitavoj Turskoj ih je gotovo devet miliona!!!"
Zusammenfassung:
In dem Text wird gesagt, dass in der Türkei an die 9 milionen Serben leben und allein davon 3 mille in Istanbul bzw. 1/3 der Serben in Serbien. Sie sollen auch geflüchtet sein, da man bis heute einen Serben nur als Serben sieht, wenn er orthodox ist und nicht Moslem. Der Text sagt diese Serben aus der Türkei, seien zwar vor hunderten von Jahren emigriert aber seien sich ihren Wurzeln bewusst und stehen zu Serbien sind aber Moslems. Sie können alle fließend serbisch sprechen, etc etc.
In Istanbul wurde sogar ein Teil auf serbisch bennant Beogradska Suma = Der Beograder Wald..
Dragan Milosavljevic, Botschafter zwischen der Türkei und Serbien bzw. Vorsitzender der serbisch-türkischen Freundschaft betreut die Serben. Er frührte z.b ein Interview mit einem...der sagte
Der sagte, ich bin stolz auf meine Vorfahren und einst war mein Name Karadzic, ich kenne meine " Slava", ... etc etc .. Er sagte, es und die anderen Serben in der Türkei seien sehr bestürzt, dass man sie in Serbien nicht haben möchte bzw. dass man nicht akzeptieren kann, dass es auch Serben gibt, die Muslime seien.
Krass....
VALLAHI, AKO JE I OD SRBA, PREVIŠE JE!
Autor: Nadan Filipović
Objavljeno: 21. March 2009. 08:03:03
Ima ih raznih
Biznismen
Novak ĐokovićKomentar tekstova Sanje M.Tomić “Družimo se i iz inata” i “Beogradska kapija usred Stambola”, iz srpskih novina “Vesti”, od ponedjeljka, 16.marta 2009. godine
Ovdje u Australiji izlazi dnevni list „Vesti“ koji se štampa u Sydney – u. U istom su prije nekoliko dana objavljeni članci “Družimo se i iz inata” i „Beogradska kapija usred Stambola”, koje je potpisla Sanja M.Tomić. Svakakvih se čuda može pročitati u tom zaista senzacionalnom članku koji je do suza nasmijao mnoge Bošnjake u Australiji, pa se upitah zašto ovo srbijansko cirkusiranje ne bi nasmijalo ni ostale bosanske emigrante srpskom dobrotom rasijane diljem dunjaluka.
U članku “Družimo se i iz inata” Dragoslav Milosavljević, predsjednik Društva srpsko-turskog prijateljstva spomenutoj novinarki kaže „U Turskoj živi tri miliona Srba. U Turskoj živi srpska najbrojnija dijaspora, a na njih niko ne računa niti ih broji. On svi zvanično govore srpski, znaju svoje srpsko prezime i koja im je slava, iako su muslimani. Oni su elita u Turskoj”.
Evo, saznadosmo da je Turska zemlja gdje živi najveća srpska manjina i to ni manje, ni više već tri miliona Srba-muslimana. Saznadosmo da cijelu jednu regiju na Crnom moru naseljavaju Srbi koji zvanično govore srpski, znaju svoje srpsko prezime i koja im je slava, a to su Srbi muslimani. To su prvi muslimani koji izgleda tajno slave pravoslavne slave, a radi reda u islamu valjda slave i Bajrame, a možda i poste cijeli Ramazan. Ne znam jesu li osunećeni i klanjaju li svih pet vakat-namaza.
Znači, svi lijepo utuvite u glave da postoje Srbi muslimani. Možda su to “Srbi muslimani” koji su iz Srbije pobjegli od svoje “braće” Srba pravoslavaca? Sam dragi Bog to zna što su nagarili iz svoje “primarne kolevke” Srbije.
Eto, dragom Bogu hvala, dočekasmo da iz srpskih usta i iz srpskog pera saznamo da su tri miliona Srba čisti muslimani. Dobro je da ti muslimani ne povilene u Turskoj kao u Bosni pa se ne sjete da tamo osnuju “Republiku srpsku (muslimansku)” s pravom na “odcepljenje”. Ma neka samo pokušaju. U takvoj hipotetskoj sitiuaciji ne bi bilo u Turskoj vrba, koliko tamo ima muslimanskih Srba. Nije to naivna Bosna, već država u kojoj još živi vitalni duh Kemal – paše Ataturka, da ga Bog do mi bosanski muslimani takvog imamo, a ne ove naše “bezmue”.
Članak “Beogradska kapija usred Stambola” započinje “historijskim podatkom” da je kralj Aleksandar Karađorđević nekad negdje izjavio da su Srbi izmirili sve račune s Turskom 1912. godine, pa ubuduće Srbi mogu s njima samo biti prijatelji. Znači kralj Aca to rekao još 1912. godine, a Srbi u Srbiji ga nikad ne poslušaše, već odmah u Bosni izmisliše sebi neke druge Turke, a na kojim su preko stotinu godina uvijek krvoločno iživljavali.
Iz istog članka smo saznali da postoji Društvo srpsko – turskog prijateljstva „Inat“ koje ima oko 8.000 članova. Bravo Srbi!!!!
Čitamo dalje da u srpskom jeziku ima oko 8.000 turcizama, a navodno u turskom jeziku ima 1.000 srbizama. Kako nam autor ovog interesantnog članka tvrdi, riječi „kašika“ i „dušman“ su Turci s još 998 riječi preuzeli iz srpskog jezika. Jeste, ali malo morgen!
Uvijek sam tvrdio da srpski jezik ima dva do tri puta više turcizama od hrvatsko-srpske ili srpsko-hrvatske varijante jezika kojom se govorilo i sad se govori u Bosnici. Ko ne vjeruje neka u ruke uzme knjigu Abdullaha Škaljića „Turcizmi u srpsko-hrvatskom jeziku“ pa će se uvjeriti da govorim istinu.
Dragoslav Milosavljević, predsjednik Društva srpsko-turskog prijateljstva dalje tvrdi da je srpski jezik bio službeni jezik u Turskoj i to kao jezik turske diplomatije i vojske.
Bravo bre Srbi! Kakav bre bosanski, samo bre srpski, da Turke koji govore srpski celi svet lepo razume.
Hajmo 'vako! Srbin gukne srpski, Turci napamet nabubaju srpski, pa skačući po tri koplja u zrak od sreće odmah Srbima jame taj njihov jezik za službeni jezik. Koliko sam mogao shvatiti znači da su turski ambasadori u službenim relacijama koristili srpski jezik, a turski komandanti su u bitkama zapovijedali na srpskom jeziku. Mogu zamisliti turske dipolomate kad dočekaju nekog stranom kolegu diplomatu pa mu kažu: „Izvolite molim vas lepo. Sedite, samo lepo sedite i ništa se bre ne sekirajte“. A u bitci pod Bečom ori se: „Na levo krug! Mirno bre! Razumem druže sulatnu!” itd.
Onda saznajemo da je Dragoslav Milosavljević, predsjednik Društva srpsko-turskog prijateljstva, rekao jednom profesoru iz Ankare „da je dovoljno što su nas jahali više od 400 godina“ (Turci Srbe op.a.), a profesor mu je kako sam kaže odbrusio: „Pitanje je ko je koga tu jahao, vi Srbi ste imali izvršnu vlast kao veliki veziri, kakvi sultani! Tako je samo u periodu od 1543. do 1612. godine Srbija doprinela vođenju carstva s 13 velikih vezira, sedam njegovih zamenika, 23 vezira, osam admirala (kapudin-paša), brojnim guvernerima I s bezbroj velikih defterdara (šefova finansija) i najviših administrativnih službenika.“
Vidi, vidi kako istina ispliva na površinu i to bilesi u srpskim novinicama u ovoj predalekoj Australiji.
Ma Srbi su bili najlojalniji vazali Otomanske imperije. Ljubili su Turcima ruke, noge i oturak, sve dok su Turci silni bili i dok su dukate srpskim slugama u kamarama nabacivali. Dok su Turci bili sila, Srbi su kao sita prasad mirni bili, a kad je Turska pošla vehditi tad se pojavio Karađorđe i ostala hajdučka bratija. Pa da nisu bili dobre sluge ne bi u Turskoj carevini imali jedini Srpsku patrijaršiju, odnosno svoju Srpsku parvoslavnu crkvu, još od 1346. godine. Vidi se da su za samo 69 godina Srbi zauzimali trinaest položaja velikog vezira, te ostale najvažnije položaje u izvršnoj vlasti Otomanske imperije.
Naše čitateljsko znanje je obogaćeno podatkom da se kod Istambula prostire Beogradska šuma i to na tačno 6.000 hektara, ni manje ni više. To je u Turskoj k’o biva “nakav” srpski nacionalni park. A Stambol se diči crkvom Beogradske Bogorodice! Dok Beograd ima Stambol kapiju, u Istambulu je podignuta Beogradska kapija.
Gospodin Dragoslav Milosavljević, predsjednik Društva srpsko-turskog prijateljstva u istom napisu kaže: „U 15. i 16. veku u Srbiji nije bila toliko razvijena svest o naciji. Srpski velikaš nikako nije musavog i dronjavog kmeta doživljavao kao brata po krvi! Vera se menjala kao što se danas menjaju političke stranke, a u islam je masovno prelazilo sitno plemstvo. U srednjem veku Turska je bila isto što je i danas Amerika. Turska carevina je u svom sastavu imala 32 zemlje, nikad nije spaljivala veštice, a Jevreji su tu nalazili spas. Prva velika migracija Srba u Tursku odigrala se u vreme Berlinskog kongresa.“
Berlinski kongres je održan od 13. juna do 13. jula 1878. godine. Tada su Srbija, Crna Gora i Rumunija postale nezavisne države. Znači baš su tada, po poslovici „Poželiće drumovi Turaka, a Turaka više biti neće” Srbi masovno bježali iz Srbije u Tursku. Zato ih sad tamo toliko ima i niko se ne vraća ni u Srbiju, što je trebala biti do Tokija, a sve više izgleda da će bit k’o Nokia. Inšallah!
Pa se nešto upitah šta im je trebalo da poubijaju ovoliko Bošnjaka, odnosno bosanskih muslimana u ovom zadnjem ratu, svakako ako je zadnji ili je, nadaj im Bože, možda samo prvo poluvrijeme? Što im je trebala tolika krvoločnost, pa genocid koji će svoje prave dimenzije dobiti tek kad doktor Dabić dobije zasluženu doživotnu? Naubijali se Bošnjaka muslimana, a njih u Turskoj tri miliona muslimana Srba. Baš je taj milet proklet. Ubijaju samo da ubijaju, iako, kako sami priznaju, imaju u svom srpskom nacionalnom biću tri miliona muslimana. Možda je to samo inercija? Oni su uvijek najviše voljeli genocidirati, klati, silovati, paliti po Bosni. Što ne odu malo u Tursku, k’o fol kao turisti i neka tamo kolju svoje Srbe-muslimane?
O kako se prevario naš dobrodušni reis dr Mustafa-efendija Cerić kad je onomad u Rogatici od riječi do riječi ovako rekao: “Ovako kad vas vidim, ne mogu da prepoznam koji je Bošnjak, a koji Turčin, jer svi ste isti kao da vas je jedna majka rodila. Ovdje moramo biti jedno, ne možemo dvoje i zato predlažem da svi mi ovdje budemo Turci. Nas ovdje zovu Turcima, mi vičemo da nismo i sve što više vičemo da nismo, oni sve više viču da jesmo. I mi jesmo Turci, po našem povijesnom sjećanju, povijesnom određenju, identitetu islama koji su nam Turci donijeli. Ali mi smo i Bošnjaci.”
Moj dobri kolega doktore Ceriću, ma kakvi mi Turci!
Evo da Vam ponudim jednu hipotetsku opkladu. Pošaljite nekog iz Rijaseta u Stambol da po Kapali – čaršiji i oko nje snimi fotografije faca 1.000 Turaka, a ja ću naći načina da se snimi 1.000 fotografija faca Srba u Beogradu. Vjerujte mi velepoštovani reis-efendija da na ovom dunjaluku nema tog antropologa koji će po facama s fotografije moći zaključiti ko je Srbin, a ko je Turčin. Sve je to ista genetika.
Ma, pogledajte im naprimjer samo onog tenisača Novaka Đokovića. Stavi li mu se na glavu turban umjesto one kape što je nosa, a u ruku sablja dimiskija umjesto reketa, skoro svako bi rekao „Ma viđaj ljepa janičara, nek je blagoslovena turska majka muslimanka koja ga je rodila.“
Turci su davno iz Srbije otišli, ali nije otišao dahijski krvoločni duh iz srpskog kolektivnog bića. Još je u njima spermatozoidi, tačnije čisti geni Aganlije i Kučuk – Alije, Mula-Jusufa i Fočić Mehmedage. Srbi i jesu uvijek bili i ostali više Turci, nego mi Bošnje.
Meni je kao pojedincu samo žao što im Turci ne uradiše ni jedan posto onoga o čemu Srbi tule u svojim mitomanskim narodnim pjesmama. Da su im Turci ono radili što oni tvrde, Balkan bi bez njih odavno bio mirno i civilizirano područje Južne Evrope.
A ovako? Otišli pitomi Turci, a ostalo njihovo divlje sjeme.
Ich hab gestern ein Bericht im serbischen Fernsehen gesehen, in der es um Serben ging, die in der Türkei leben. Es wurden zich Familien interviewt etc etc...ich fand aber den Bericht nicht im Net und bin auf den Text gestoßen. Der Bericht wurde von einem Serben evtl. Kroaten verfasst und hält sich relativ anti-serbisch.
Zur fett markierten Textstelle:
In der Türkei lebt die größte serbische Minderheit, um die ca. 3 milionen serbische Muslime. Sie leben am schwarzen Meer und halten eine ganze Region. Die 3 milionen Serben können serbisch sprechen, kennen ihre "Slava", welche jeder orthodoxe Serbe hat. Sie sagen selber von sich, sie seien Serben Moslems..
Sie sind Serben islamischen Glaubens aber haben noch viel aus der Orthodxie und feiern den Islam heute in der Türkei, damit sie keine Probleme kriegen. (Die Familien wurden im serbischen Fernsehen interviewt.)
Evo, saznadosmo da je Turska zemlja gdje živi najveća srpska manjina i to ni manje, ni više već tri miliona Srba-muslimana. Saznadosmo da cijelu jednu regiju na Crnom moru naseljavaju Srbi koji zvanično govore srpski, znaju svoje srpsko prezime i koja im je slava, a to su Srbi muslimani. To su prvi muslimani koji izgleda tajno slave pravoslavne slave, a radi reda u islamu valjda slave i Bajrame, a možda i poste cijeli Ramazan. Ne znam jesu li osunećeni i klanjaju li svih pet vakat-namaza.
Des Weiteren wird im Text gesagt, es gäbe 8000 türkische Wörter im serbischen und an die ca. 1000 Wörter serbisch im Türkischen. Die Serben die heute in der Türkei leben, sollen um 1876 nach Türkei emigriert sein, da die Orthoxen das Land fest im Griff hatten, und die Moslems demensprechend Angst hatten.
VALLAHI, AKO JE I OD SRBA, PREVI?E JE! — Bosnjaci.Net
Bericht 2
Press Online :: Verovali ili ne: U TURSKOJ ?IVI 9 MILIONA SRBA!
Dieser Bericht ist eher ernst zu nehmen ...
Verovali ili ne: U TURSKOJ ŽIVI 9 MILIONA SRBA!
Mit o Čikagu kao najvećem „srpskom" gradu posle Beograda opstao je samo zahvaljujući činjenici da je decenijama bilo politički nekorektno reći da ta titula zapravo pripada Istanbulu. Jer, na obalama Bosfora živi čak tri miliona ljudi poreklom sa ovih prostora, koje smo vekovima pežorativno nazivali „poturicama"
Naravno, nije reč o klasičnoj emigraciji koju su decenije za nama poterale u pečalbu, već o iseljenicima koji su stotinama godina tamo, islamske vere i turskih imena, ali čvrsto vezani za šaku zemlje sa koje su im pradedovi otišli...
- Verujte, čak i čvršće od mnogih od nas koji još stojimo na njoj! Apsolutno su svesni svog porekla, sa neverovatnim ponosom to ističu, smatrajući sebe počastvovanim zbog toga što su im koreni u Srbiji! Pazite, nekima od njih su preci još pre 300, pa i 400 godina naselili te prostore, ali oni i dan-danas govore srpski i svako od njih zna koje je prezime porodica nosila i koja je krsna slava kuće bila... - napominje Dragan Milosavljević, predsednik Udruženja srpsko-turskog prijateljstva koje se zove, a kako bi drugačije, nego: „Inat"!
- Ako vam je frapantna brojka od tri miliona u Istanbulu, šta reći na podatak da je to tek trećina od ukupnog broja koliko ih je u Turskoj?! Govorimo o devet miliona duša, a to nije moja pretpostavka, već podatak, nešto o čemu se ovde ćuti. Govorimo o „armiji" u najmanju ruku velikih prijatelja Srbije, koji bi i te kako mogli da nam pomognu. Što je najvažnije - to i žele. Međutim... E, to „međutim" je upravo ono što nas je kroz istoriju skupo koštalo!
Naime, prema njegovim rečima, za ovdašnje vlasti ti ljudi nikada nisu bili smatrani srpskim iseljenicima zbog „dogme da su Srbi samo oni pravoslavne vere".
- Zato što je to i dalje tabu tema i jeretičko pitanje, danas i imamo naciju Bošnjaka. Možda bi i karta Hrvatske danas bila drastično drugačija da je dozvoljeno izjasniti se kao Srbin katolik?! - konstatuje naš „inadžija" poslužujući nas kafom, ratlukom i naravno pepeljarom, u zemunskoj „centrali meraka".
- Obilazeći svojevremeno jednu od najvećih istanbulskih opština Bajram paša i razgovarajući sa ljudima koji u njoj žive, a 90 odsto od 350.000 koliko ih ima je našeg porekla, prišao mi je čovek da mi ponosno kaže da su se njegovi nekada davno prezivali Karadžić i da zna koju su slavu slavili, da sa generacije na generaciju prenose srpski jezik i da mu nikada neće biti jasno zbog čega ne može da bude ono što smo pomenuli - Srbin musliman?! Razgovarao sam sa ljudima koji potenciraju da su iz: „Aski Srbistana", što u prevodu znači: Stare Srbije. Pitam ih znaju li odakle su tačno poreklom, a oni uglas: „Skoplje" - nastavlja da nas šokira naš sagovornik.
Ako je sve tako kao što „efendi" Dragan veli, nije li reč o...
- Korpusu potencijalnih lobista, jakih privrednika spremnih da ulažu, uopšte ljudi koji su više nego voljni da na svaki način pomognu državi u kojoj su im koreni. A, 95 odsto naših Istanbulaca su u najmanju ruku dobrostojeće zanatlije i uspešni privrednici, čija preduzeća zapošljavaju i po nekoliko stotina ljudi. Koliko su tamo cenjeni govori i podatak da se deo Istanbula, omiljeno izletište, zove „Beogradska šuma". Jedna od svega četiri kapije na nekadašnjem bedemu oko grada nosi ime „Beogradska", ali... A šta ćemo sa činjenicom da je čak 13 velikih vezira bilo sa naših prostora?! .. - nastavlja naš efendija, pa za kraj poručuje:
- Evo, da ponovim, možda nekome ko treba da vodi računa i dopre do svesti: u Istanbulu živi tri miliona ljudi koji potenciraju svoje srpsko poreklo! U čitavoj Turskoj ih je gotovo devet miliona!!!"
Zusammenfassung:
In dem Text wird gesagt, dass in der Türkei an die 9 milionen Serben leben und allein davon 3 mille in Istanbul bzw. 1/3 der Serben in Serbien. Sie sollen auch geflüchtet sein, da man bis heute einen Serben nur als Serben sieht, wenn er orthodox ist und nicht Moslem. Der Text sagt diese Serben aus der Türkei, seien zwar vor hunderten von Jahren emigriert aber seien sich ihren Wurzeln bewusst und stehen zu Serbien sind aber Moslems. Sie können alle fließend serbisch sprechen, etc etc.
In Istanbul wurde sogar ein Teil auf serbisch bennant Beogradska Suma = Der Beograder Wald..
Dragan Milosavljevic, Botschafter zwischen der Türkei und Serbien bzw. Vorsitzender der serbisch-türkischen Freundschaft betreut die Serben. Er frührte z.b ein Interview mit einem...der sagte
Der sagte, ich bin stolz auf meine Vorfahren und einst war mein Name Karadzic, ich kenne meine " Slava", ... etc etc .. Er sagte, es und die anderen Serben in der Türkei seien sehr bestürzt, dass man sie in Serbien nicht haben möchte bzw. dass man nicht akzeptieren kann, dass es auch Serben gibt, die Muslime seien.
Krass....
