-
Herzlich Willkommen im Balkanforum
Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
Bitte hier registrieren
Cetniks
- Ersteller dinarac
- Erstellt am
interessant
Viljuška
Гешперт
Černozemski
Македон&
Halts Maul, zieh die VMRO nicht in den Dreck, im Gegensatz zu euren Nazi's Kollaborateure (Cetniks) haben wir gegen die Osmanen gekämpft. Zusätzlich haben sie für ein freies Mazedonien gekämpft, dass ihr Serben und Bulgaren versucht hatten zu assimilieren. Ein Glück gab es die VMRO, die gegen die Unterdrücker gekämpft haben. Scheiss Okkupateure.
Assassination of Serbian king Aleksandar by Vlado Cernozemski - YouTube
Übrigens, 1990 wurde die VMRO DPMNE gegründet, damit wurde die VMRO wiederentdeckt.
G
Gast829627
Guest
Halts Maul, zieh die VMRO nicht in den Dreck, im Gegensatz zu euren Nazi's Kollaborateure (Cetniks) haben wir gegen die Osmanen gekämpft. Zusätzlich haben sie für ein freies Mazedonien gekämpft, dass ihr Serben und Bulgaren versucht hatten zu assimilieren. Ein Glück gab es die VMRO, die gegen die Unterdrücker gekämpft haben. Scheiss Okkupateure.
Assassination of Serbian king Aleksandar by Vlado Cernozemski - YouTube
Übrigens, 1990 wurde die VMRO DPMNE gegründet, damit wurde die VMRO wiederentdeckt.
ti si bugar???
Černozemski
Македон&
Ne. ::roll:
triumf
Gesperrt
warum leugnest du deine nationalität?
G
Gast829627
Guest
Sam izraz nema veze sa Srbijom. Nastao je u Makedoniji za vreme Makedonske borbe za nezavisnost - zadnja trećina 19. veka pa do Balkanskih ratova. Dakle, ČETA, ČETOVANJE i - četnici.
U Makedoniji je problem nastao gotovo odmah: SVI su se pojavili sa svojim četnicima: Srbi na Kosovu koje su se spremali da 'svete', odnosno otmu od Turaka i Makedoniju budući da su je smatrali Južnom Srbijom, Makedonci sa svojim koji su se nadali da će uspeti da se izbore za nezavisnost, Bugari sa svojim budući da su Makedoniju smatrali svojom, Grci takođe budući da su i oni smatrali... grčki izraz je ANDARTA, ANDARTES i doslovno znači isto - četnici.
Ovde moram da ubacim malo geografije. Kosovo i Makedonija su još uvek turski. BiH je Austrougarska, Grčka je otprilike do Olimpa. Solun je u Turskoj i u njemu ima najmanje Grka, U Bitolju (Bitoli) je turska vojna akademija (koju je završio i Ataturk). I najvažnije, Makedonija se deli na tri glavne geografske celine: Pirinsku, Egejsku i Vardarsku. Vardarska je ova današnja, Egejsku su maznuli Grci i prostire se od linije istočna obala Halkidikija do grčko-albanske granice i na jug do Olimpa, tačnije grada Katerini. Pirinska Makedonija je najmanja, danas je u Bugarskoj otprilike u onom ćošku prema tromeđi Grčke, Bugarske i Makedonije pa na sever gotovo do Sofije.
Da se vratim na četnike. Isti su se vrlo brzo, po starom dobrom balkanskom obicaju, podelili. Četnicki odredi u Makedoniji (mislim na celu, odnosno sve tri zajedno posto je to u tadašnjoj Turskoj bila celina - i nikada više) su se odmah podelili. Na one koji su za Bugarsku i njene interese koje je predstavljao Komitet za nacionalno oslobođenje (čitaj: mažnjavanje od Turske dela po mogućnosti što većeg) Makedonije - odatle izraz KOMITE (Komiti - pristalice komiteta), VMRO-ovce. Odreda (četa) je bilo na teritoriji CELE Makedonije uoči Balkanskih ratova: 110 VMRO, 108 grčkih, 30 srpskih i 5 vlaških, makedonski su bili razbijeni na promakedonske - VMRO i probugarske - takozvani Vrhovisti po Vrhovnom komitetu, a prosečna jačina je bila do 200 ljudi pod vođstvom mlađih oficira kada je o Srbima i Bugarima reč i lokalnih vođa kada je reč o Makedoncima. Zainteresovane vlade (srpska, grčka i bugarska) ih nisu formalno podržavale i priznavale budući da velike sile u to vreme nisu baš bile raspoložene za sranja. Čete su se toliko uspešno tukle i klale između sebe da Turcima to ni najmanje nije smetalo. Šta više neke bugarske i srpske su im aktivno pomagale u Mladoturskoj revoluciji 1906. godine kada je sultanova vlast bila bitno smanjena, a Turska krenula u modernizaciju.
Jugoslovenska priča o četnicima počinje 1903. godine. Beogradski doktor Gođevac formira prvu četu koja se odmah potom prebacuje u Makedoniju. Ne na Kosovo koje je mnogo bliže jer četnicima koji su sa vojne tačke gledišta dobra zamisao - dejstva u pozadini, napadi na komunikacije i slično - treba podrška stanovništva, a toga na Kosovu naseljenom albanskom većinom nema - albanski ekvivalent su KAČACI (KAChAK, jednina). Ima ga zato u Makedoniji čije stanovništvo od svoje slovenske braće očekuje pomoć u oslobađanju od Turaka. Gođevac zatim formira Glavni odbor četnicke akcije poznat i kao Srpski komitet - ovde je Makedoncima već trebalo sve da bude jasno o pravom cilju.
U Srbiji je vojska pokazala interes za tu vrstu akcija. U Balkanskim ratovima su četnici izveli nekoliko akcija uglavnom izviđačkog tipa, korisnih u svakom slučaju, ali su na nekoliko mesta gadno zabrljali kao kada je Lapski odred pod komandom vojvode Vojislava Tankošića napao turske karaule Reponja i Mirovci i zapleo se u teške borbe pa naterao 3. armiju da pre vremena angažuje Moravsku II i Šumadijsku I diviziju izazvavši pri tom zdravu skepsu kod aktivnih oficira koja se pokazala opravdanom.
Makedonija je oslobođena ili 'oslobođena' kako se uzme, a u pripremama za Prvi svetski rat Srpska vrhovna komanda je planirala četnička dejstva u pozadini neprijatelja na sopstvenoj teritoriji koju bi isti zauzeo. Od toga nije bilo ništa, naravno, mada su se, istini za volju, četnicki odredi dobro borili i po pravilu trpeli velike gubitke, ali u sastavu regularne vojske i na samom frontu. Zbog velikih gubitaka su se po pravilu rasformiravali i utapali u redovnu vojsku. Sve je bilo gotovo pre početka povlačenja u Albaniju i to je kraj priče o pravim cetničima.
Četnici su tada (mislim na kraj njihove vojničke karijere) stekli image romantičnih i malo 'razbarušenih' ratnika jer je prirodno da su čete i njihov način ratovanja i organizacije privlačili malo 'problematične' elemente što u vreme borbe sa KuK monarhijom i Nemcima nije toliko dolazilo do izražaja ali je kasnije posluzilo Draži i ostalima da se naslone na bas taj image.
Kada smo kod razbarušenosti - važno: prvi ili originalni četnici su se brijali i šišali.
Posle Prvog svetskog četnici postaju politička organizacija. Formira se Udruženje četnika sa Glavnim odborom u Beogradu, sa zadatkom da neguje četničku borbenu tradiciju, stara se o invalidima i porodicama poginulih. Brzo potpada pod Dvor i uticaj velikosrpskih krugova ali u atmosferi ugroženosti od spoljnjog neprijatelja dugo uspeva da održi i jugoslovenski karakter. Ima ih u Hrvatskoj, Split je glavni i vrlo aktivan centar.
U Makedoniji je problem nastao gotovo odmah: SVI su se pojavili sa svojim četnicima: Srbi na Kosovu koje su se spremali da 'svete', odnosno otmu od Turaka i Makedoniju budući da su je smatrali Južnom Srbijom, Makedonci sa svojim koji su se nadali da će uspeti da se izbore za nezavisnost, Bugari sa svojim budući da su Makedoniju smatrali svojom, Grci takođe budući da su i oni smatrali... grčki izraz je ANDARTA, ANDARTES i doslovno znači isto - četnici.
Ovde moram da ubacim malo geografije. Kosovo i Makedonija su još uvek turski. BiH je Austrougarska, Grčka je otprilike do Olimpa. Solun je u Turskoj i u njemu ima najmanje Grka, U Bitolju (Bitoli) je turska vojna akademija (koju je završio i Ataturk). I najvažnije, Makedonija se deli na tri glavne geografske celine: Pirinsku, Egejsku i Vardarsku. Vardarska je ova današnja, Egejsku su maznuli Grci i prostire se od linije istočna obala Halkidikija do grčko-albanske granice i na jug do Olimpa, tačnije grada Katerini. Pirinska Makedonija je najmanja, danas je u Bugarskoj otprilike u onom ćošku prema tromeđi Grčke, Bugarske i Makedonije pa na sever gotovo do Sofije.
Da se vratim na četnike. Isti su se vrlo brzo, po starom dobrom balkanskom obicaju, podelili. Četnicki odredi u Makedoniji (mislim na celu, odnosno sve tri zajedno posto je to u tadašnjoj Turskoj bila celina - i nikada više) su se odmah podelili. Na one koji su za Bugarsku i njene interese koje je predstavljao Komitet za nacionalno oslobođenje (čitaj: mažnjavanje od Turske dela po mogućnosti što većeg) Makedonije - odatle izraz KOMITE (Komiti - pristalice komiteta), VMRO-ovce. Odreda (četa) je bilo na teritoriji CELE Makedonije uoči Balkanskih ratova: 110 VMRO, 108 grčkih, 30 srpskih i 5 vlaških, makedonski su bili razbijeni na promakedonske - VMRO i probugarske - takozvani Vrhovisti po Vrhovnom komitetu, a prosečna jačina je bila do 200 ljudi pod vođstvom mlađih oficira kada je o Srbima i Bugarima reč i lokalnih vođa kada je reč o Makedoncima. Zainteresovane vlade (srpska, grčka i bugarska) ih nisu formalno podržavale i priznavale budući da velike sile u to vreme nisu baš bile raspoložene za sranja. Čete su se toliko uspešno tukle i klale između sebe da Turcima to ni najmanje nije smetalo. Šta više neke bugarske i srpske su im aktivno pomagale u Mladoturskoj revoluciji 1906. godine kada je sultanova vlast bila bitno smanjena, a Turska krenula u modernizaciju.
Jugoslovenska priča o četnicima počinje 1903. godine. Beogradski doktor Gođevac formira prvu četu koja se odmah potom prebacuje u Makedoniju. Ne na Kosovo koje je mnogo bliže jer četnicima koji su sa vojne tačke gledišta dobra zamisao - dejstva u pozadini, napadi na komunikacije i slično - treba podrška stanovništva, a toga na Kosovu naseljenom albanskom većinom nema - albanski ekvivalent su KAČACI (KAChAK, jednina). Ima ga zato u Makedoniji čije stanovništvo od svoje slovenske braće očekuje pomoć u oslobađanju od Turaka. Gođevac zatim formira Glavni odbor četnicke akcije poznat i kao Srpski komitet - ovde je Makedoncima već trebalo sve da bude jasno o pravom cilju.
U Srbiji je vojska pokazala interes za tu vrstu akcija. U Balkanskim ratovima su četnici izveli nekoliko akcija uglavnom izviđačkog tipa, korisnih u svakom slučaju, ali su na nekoliko mesta gadno zabrljali kao kada je Lapski odred pod komandom vojvode Vojislava Tankošića napao turske karaule Reponja i Mirovci i zapleo se u teške borbe pa naterao 3. armiju da pre vremena angažuje Moravsku II i Šumadijsku I diviziju izazvavši pri tom zdravu skepsu kod aktivnih oficira koja se pokazala opravdanom.
Makedonija je oslobođena ili 'oslobođena' kako se uzme, a u pripremama za Prvi svetski rat Srpska vrhovna komanda je planirala četnička dejstva u pozadini neprijatelja na sopstvenoj teritoriji koju bi isti zauzeo. Od toga nije bilo ništa, naravno, mada su se, istini za volju, četnicki odredi dobro borili i po pravilu trpeli velike gubitke, ali u sastavu regularne vojske i na samom frontu. Zbog velikih gubitaka su se po pravilu rasformiravali i utapali u redovnu vojsku. Sve je bilo gotovo pre početka povlačenja u Albaniju i to je kraj priče o pravim cetničima.
Četnici su tada (mislim na kraj njihove vojničke karijere) stekli image romantičnih i malo 'razbarušenih' ratnika jer je prirodno da su čete i njihov način ratovanja i organizacije privlačili malo 'problematične' elemente što u vreme borbe sa KuK monarhijom i Nemcima nije toliko dolazilo do izražaja ali je kasnije posluzilo Draži i ostalima da se naslone na bas taj image.
Kada smo kod razbarušenosti - važno: prvi ili originalni četnici su se brijali i šišali.
Posle Prvog svetskog četnici postaju politička organizacija. Formira se Udruženje četnika sa Glavnim odborom u Beogradu, sa zadatkom da neguje četničku borbenu tradiciju, stara se o invalidima i porodicama poginulih. Brzo potpada pod Dvor i uticaj velikosrpskih krugova ali u atmosferi ugroženosti od spoljnjog neprijatelja dugo uspeva da održi i jugoslovenski karakter. Ima ih u Hrvatskoj, Split je glavni i vrlo aktivan centar.
Černozemski
Македон&
Schweig, Kaukasusalbaner.