Nakon prelaska na teritoriju Srbije, pripadnici MUP-a Srbije su deo izbeglica upućivale na Kosovo a ostalima nisu dozvoljavali da se zaustave u Beogradu. Prinudna mobilizacija izbeglica organizovana je odmah, već 6.avgusta 1995. Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i njegove lokalne kancelarije snabdevale su MUP Srbije adresama izbeglica. Tokom celog avgusta policija je hapsila izbeglice na ulicama i u javnom prevozu i odvodila ih iz izbegličkih centara i privremenih domova. Kršeći odredbe Konvencije o statusu izbeglica i Zakona o izbeglicama, MUP Srbije je nezakonito lišio slobode oko 10.000 izbeglica i vratio ih na teritoriju obuhvaćenu ratom. Prema podacima FHP-a, MUP Srbije je najmanje 3.000 izbeglica predao Srpskoj dobrovoljačkoj gardi Željka Ražnatovića Arkana, koja je organizovala „prevaspitavanje i kažnjavanje“ izbeglica koje nisu želele da se vrate na ratno područje. Izbeglice su po nekoliko dana držane u kampovima za obuku gde su bili izloženi torturi i ponižavanju a onda prisilno odvođeni na prve borbene linije, odakle se mnogi nikada nisu vratili.