Mladić: "Slobo, goni se, bre, u p.... materinu!"
24SI - Šta se dešavalo nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kakva je bila veza između Ratka Mladića i Srbije i na koga je i zašto bio ljut najtraženiji haški bjegunac?
Momir Bulatović: Obavili smo razgovore s Milanom Milutinovićem. Razgovarao je sa Kasezeom (Antonio, predsjednik haškog suda - prim. aut) i on je rekao da na njih niko ne može da izvrši politički uticaj. Njihove procjene su, s obzirom na to da je on samo u funkciji svjedoka, da će biti oslobođen i vraćen. Prihvatili smo vaše sugestije. Nadam se da ćete sad da prelomite da pošaljete Tolimira tamo.
Mladić: Imate obavezu da izvučete Đukića i Krsmanovića po svaku cijenu!
Bulatović: Generale, svakako imamo, vjerujte!
Mladić: Neka pošalju helikopter. Tolimira šaljem bez ikakvih ovlaštenja. Osnovni zadatak će mu biti da odmah postavi pitanje vraćanja Krsmanovića i Đukića. Ni u kakve aranžmane ili implementaciju ne ulazimo do njihovog povratka.
Perišić: Prijatelju, valjda znaš da imam ponosa bar ko ti. Ali, posao je, prijatelju. Predlažem ti, pusti Tošu neka ode, čovječe. Oni su meni svim silama rekli da će Đuku da spasavaju. Kao prijatelja i druga te molim!
Mladić: Ali, nemoj više, molim te, da mi tražiš nikakav ustupak. Poslaću, nek sve ide u pičku materinu!
Perišić: Šta si odlučio?
Mladić: Ležim u krevetu, čoveče!
Perišić: Možeš li koga poslati?
Mladić: Ma, neću nikoga poslati!
Perišić: Kada možeš?
Mladić: Ne znam, nisam prognozer! Ne mogu, čovječe, da dišem!
Perišić: A, ovi drugi, jebiga?!
Mladić: Ma, kakvi drugi, bre! Momo, to mene hoćeš da deklasiraš!
Perišić: Prijatelju...
Mladić: Nemoj me makar ti deklasirati, majku mu jebem, ako me deklasiraju ostali!
Perišić: Kažem ti šta treba, jebiga!
Mladić: Kako treba, kurac?! Šta treba?!
Perišić: Neću te deklasirati po cijenu da mene nema!
Mladić: Kako nećeš kad tražiš da moji saradnici dolaze?! Dosta mi je onog tamo! Goni ga u pičku materinu!
Perišić: Shvati situaciju, bog ga jeb’o!
Mladić: Kakvu situaciju, da dolaze moji potčinjeni ko da sam mutav, je l’?! Ma, neka si jebe on mater! Reci mu da sam bolestan, da me ne zajebava više! Nemojte me zezati, pička vam materina!
Perišić: Pa, nisu bolesni ljudi, jeb’o ga!
Mladić: Neka on ide u pičku materinu!!! To bi isto bilo da ja zovem njegove saradnike da dođu ovde meni na poklonjenje!
Perišić: Pa, jebiga, to je tvoja greška...
Mladić: Svi ste vi nepogrešivi, samo sam ja grešan!
Perišić: To nisam rekao, nemoj da zajebavaš!
Mladić: Nemoj me, Momo...
Perišić: Ovi insistiraju na ovome.
Mladić: Pa, daj čovječe, kako da dođem?! Za vas ne postoji ništa nemoguće, jebiga! Pusti me, nemoj me više zvati zbog toga! Neću da dođem i zdravo! Nemoj me davit’! Koji ću kurac gore?! Dosta mi je ispiranja mozga!
Perišić: Rale, jeb’o ga, pa ne bih te zvao bezveze, jebem mu sunce!
Mladić: Nemoj me, molim te, ni s vezom zvat’! Šta, kurac, potpisao on da ne mogu da idem u Sokolac. U Pale ne mogu da idem!
Perišić: Šalji druge, jeb’o ga ti! Bilo koga!
Mladić: Neću! Nemojte da me maltretirate! Ko to mene može da zamijeni, jesam li leš?!
Perišić: Nisi leš, jeb’o...
Mladić: Pa, po kom kurcu da ti pošaljem neke da im ispirate mozgove?! Ne može mene da zamijeni niko!
Perišić: Dođi ti.
Mladić: Neću! Šta me koji kurac driblate! Neka pusti Đukića, neka jaše on na Klintonu!
Perišić: Nećeš da pomogneš.
Mladić: Čime?! Svaki dan novi ustupak! Loše mi je, kad ozdravim.
Perišić: Nemaš nikoga da pošalješ?
Mladić: Neću, čovječe, nemojte me praviti budalom! Ko vas jebe, neću da dozvolim da se tako odnosite prema meni! Malo mi je NATO na vratu, sada i vi! Nemoj me ti vrijeđati, majku mu jebem! Ako me mora svaka stoka ponižavati, nemoj ti!
Perišić: Šta da radimo za ono, u pičku materinu?
Mladić: Odloži da ozdravim, pa ćemo vidjeti.
Perišić: Za koliko može?
Mladić: Ne znam, bolestan sam. Ne mogu ni da prođem, ovi su na svakom koraku, ne mogu da se prerušavam u ženu, pa da idem! On je potpisao da ne mogu u bolnicu da odem, čovječe!
Perišić: Da dođem po tebe, u pičku materinu?
Mladić: Bolestan sam.
Mladić: To, Momo, zaboravi za sva vremena! Neću da dozvoljavam niko da mi pljuje u lice!
Perišić: Ali, Rale, strpljenje njihovo je pri kraju.
Mladić: Nemoj da on mene plaši! Potpisao je strašnu stvar u Dejtonu! To je egzodus, opšti jad, nema goriva, ljudi se međusobno obračunavaju! Sele se grobovi, Momo! Ovamo je viša privilegija biti mrtav, nego živ! Nemoj tamo, jebiga, da se vozate, u pičku materinu! Pošaljite makar goriva da sirotinja može spasti glavu.
Perišić: Ovi pritiskaju.
Mladić: Njihov problem.
Perišić: Pa, šta da radim, prijatelju?
Mladić: Šta ja znam šta da radiš?!
Perišić: Jebiga, hoćeš da radim bez tebe nešto, u pičku...?
Mladić: Šta ćeš da radiš bez mene?
Perišić: Smisli kad možeš, dovedi koga možeš, jebiga, pa dođi ovamo.
Mladić: Nema potrebe.
Perišić: Imaš li bilo šta drugo, u pičku materinu?! Jer, jebiga, mene stalno pritiskaju, u pičku materinu!
Mladić: Reci mu da se ne uzbuđuje, ovi imaju kontakte na nižem nivou, i da prestane više da me pritiska. Nema više ustupaka!
Perišić: Šta radiš u subotu?
Mladić: Ništa, sviram kurcu.
Perišić: Hajde da se nađemo, sami, nikad nisam paničio i bio dosadan kad nisam morao. Možeš li koga da pošalješ?
Mladić: To ne može!
Perišić: Rale moj...
Mladić: Sve će biti u redu.
Perišić: Dobro, baćo.
24sata.info - Mladi
