-
Herzlich Willkommen im Balkanforum
Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
Bitte hier registrieren
Nur in kroatischer Sprache ,serbischer Sprache und bosnischer Sprache !! .
- Ersteller Komandant Mark
- Erstellt am
Cube
....
Cube
....
Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.
Nik Vujičić, rođen u Melburnu, Australija 1983. godine, srpskog je porekla. Njegovi roditelji, Borislav i Dušanka Vujičić, bili su imigranti iz Jugoslavije. Ovo nasljeđe je u njega usadilo borbeni duh, osobinu koja je bila ključna na njegovom putu. Njegovi roditelji, nakon što su prevladali početni šok njegovog stanja, omogućili su mu njegujuću sredinu koja mu je omogućila normalno djetinjstvo.
Pored svog motivacionog govora, Nik Vujičić je i uspešan autor. Njegove najprodavanije knjige, uključujući “Život bez ograničenja” i “Nezaustavljivo”, pružaju uvid u njegovo lično putovanje i nude praktične smjernice za ispunjen život.
Nick Vujičić je osnovao neprofitnu organizaciju Life Without Limbs 2005. Kroz ovu organizaciju je bio u mogućnosti da proširi svoj domet, pružajući podršku, ohrabrenje i resurse pojedincima koji se suočavaju sa fizičkim i emocionalnim izazovima. Njegov rad kroz Život bez udova nastavlja da značajno utiče na živote bezbroj pojedinaca i porodica.
Pokušavamo ispuniti i 200. stranicuStranica stodevedesetideveta.
Cube
....
Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.
Potičući iz siromašne sefardske porodice od oca Jude i majke Estere, pet sestara Levi su zadužile Sarajevo više od mnogih drugih.
Žene u porodici Levi bile su u svakom pogledu posebne i jedna od druge različite ali su imale zajednicku crtu - živele su ispred svoga vremena.
Laura, Rifka, Klara, Blanka i Nina nisu obraćale pažnju na mišljenje čaršije, na tradicionalne verske i društvene stege, same su zarađivale i svaka je imala svoj cilj kojem je težila ne mareći zbog negodovanja okoline.
LAURA PAPO BOHORETA
Laura, rođena Luna, bila je nastarija sestra i znamenita jugoslovenska feministkinja (slovi za prvu feministkinju na Balkanu), književnica i prevoditeljica.
Njena rukopisna građa sačinjena od eseja, dramskih tekstova, slika o običajima i zbirki, kulturno je blago ovog podneblja.
Gotovo cijelog života sakupljala je veliki broj starošpanskih romansi, koje se početkom 20. veka nisu više mogle čuti u Španiji, ali su pevane i govorene u Bosni. Davala je časove francuskog, nemačkog i latinskog, i sama odgajala svoja dva sina, Leona i Barkohbu.
Njena studija La Mujer Sefardi de Bosna (Sefardske žene u Bosni) prva je na svetu kulturografska i etnografska knjiga o sefardskoj ženi.
/Sefardi su Jevreji potomci prognanih iz Španije i Portugalije, uglavnom 1492. godine./
Ugled i popularnost je stekla i pozorišnim komadima koje je pisala na ladinu – jeziku sefardskih Jevreja.
Na samom početku Drugog svetskog rata i Holokausta, 1941. godine, oba su joj sina ustaše odvele u koncentracioni logor Jasenovac. Slomljena tugom i brigom, Laura se razbolela i umrla skrivena u sarajevskoj bolnici katoličkih sestara milosrdnica 1942. godine. Nije znala da su joj sinove ustaše ubile već na putu prema Jasenovcu.
Sahranjena je na jevrejskom groblju u Sarajevu bez nadgrobnog spomenika, zaboravljena, gdje i danas počiva.
RIFKA – RIKI LEVI
Rifka, od milja zvana Riki, bila je prva sarajevska profesionalna balerina, ali i prva sefardska balerina i primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu.
U baletskoj skoli u Zagrebu bila je na usavršavanju. Prvi nastup u Sarajevu kao članica društva imala je 1920. godine. Školovanje je nastavila kod Karla Rejmonda u Beču, gdje je provela tri godine. U periodu od 1923. do 1927. bila je igračica baleta u Narodnom pozorištu Beogradu, a od sezone 1926/7. postaje solo balerina. Važila je za najtalentovaniju jugoslovenku balerinu za stilizovanu grotesku, ali i za balerinu sa najboljim telesnim proporcijama.
Narodno pozoriše je 1932. godine šalje u Pariz na usavršavanje. Tamo je uzimala časove klasičnog ruskog baleta profesora Nikolaja Legata, nekadašnjeg prvaka ruskog carskog baleta, i gospođe Nižinski. Zajedno sa članovima Narodnog pozorišta nastupala je u Francuskoj, Grčkoj, Austriji, Čehoslovačkoj, Nemačkoj i Španiji.
Na vrhuncu karijere bila je od 1931. do 1934, i tada je važila za miljenicu beogradske baletske publike i po mnogima bila je najlepša Jugoslovenka.
Rano ujutru šestog aprila 1941. Niemci su bombadovali Beograd, a Riki uspeva da pobegne iz prestonice izbegavši jedan od tri napada. Zahvaljujući prijateljima krila se u selu Grbavče, kod Svrljiga, pod imenom Milica Marušić. Nakon rata ponovo se vraća u Narodno pozorište, ali ovoga puta kao kostimograf. Umrla je i sahranjena je 1968. godine u Njujorku, u koji je 1957. otišla zbog operacije kuka.
KLARA LEVI
Klara je bila vrsna muzičarka. Svirala je klavir, špansku gitaru i saz /drevni muzički instrument iz grupe tambura, poreklo - Iran/.Predanja kažu da je zvuk stare Španije odzvanjao vratničkim i belavskim avlijama i baštama kada god bi ona njima šetala. Udala se za izvesnog Splićanina iz porodice Dvorniković i takođe svoj životni put okončala u Njujorku, daleko od svog Vratnika.
BLANKA LEVI
Blanki, koja je važila za jednu od najnačitanijih Sarajki, udala se za predratnog sarajevskog industrijalca Metodija Kuića, koji će, iako simpatizer i finansijer Narodnooslobodilačkog pokreta, proći posleratne komunističke kazamate kao narodni neprijatelj. U Beogradu je rodila kćerku Gordanu, koja će postati nagrađivana književnica najpoznatija po bestseleru „Cvat lipe na Balkanu“, u kojem je opevala svoju majku i tetke. Taj roman je ekranizovan.
NINA LEVI
Sestre Levi zajedno su držale i otmeni salon šešira „Chapeau Chic Parisien“ koji se nalazio odmah prekoputa hotela Evrope i predstavljao prvi izraz ženskog poduzetništva u ovim
krajevima, a o kojem danas, blizu stotinu godina kasnije, nevladine organizacije drže okrugle stolove i simpozije, tobože nas podučavajući da i žene moraju biti pokretači društvenog razvoja.
Mozak salona bila je mirna i staložena Nina – peta sestra Levi, koja je sahranjena u Zagrebu, to dražesno obiteljsko džangrizalo, kako su je sestre nazivale.
/Slobodna Dalmacija/