papodidi
Geek
Ich schaff es noch und komm da noch mal hin -einmal DUBIOZA KOLLEKTIV live sehen...
-
Herzlich Willkommen im Balkanforum
Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
Bitte hier registrieren
Air-Bosna
B.O.S.N.A .I. H.E.R.C.E.G
Sarajevsko kino Imperijal će početi raditi do kraja godine, autentičan izgled u novom sjaju
Quote:
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="class: alt2, bgcolor: #E1E4F2"]Uređenje unutrašnjosti Imperijala traje već nekoliko mjeseci, a svaki dan se radi punom parom. Kako saznajemo, do sada su djelimično instalirani podovi, grijanje, struja, hlađenje prostora i ventilacija.
Predstavnici The Brew Co., koji su glavni pokretači oživljavanja nekadašnjeg simbola grada, trudili su se sve vrijeme zadržati autentičan izgled kina.
"Cilj je da oživimo ono što je ostalo u sjećanju svih Sarajki, Sarajlija i gostiju glavnog grada. Uradit ćemo ono što se mora kako bi prostor bio funkcionalan, a većina stvari ostat će kakve smo i zatekli u ovom prostoru koji je godinama bio zapušten i pod ključem. Naprimjer, stare zidove ćemo samo obložiti da se ne obrušavaju, stolice ćemo presvući novim platnom...", govori nam direktor The Brew Co. Orhan Galičić dok prolazimo kroz kino.
U narednim mjesecima do zvaničnog otvaranja kina planirano je da se uvede voda te uradi zvučna izolacija i enterijer.
Galičić nam otkriva kako će kroz donji dio kina biti montiran veliki šank koji će raditi na principu samousluge. U kinu će biti dva muška i tri ženska toaleta. Pored velike scene iza koje će biti postavljeno veliko platno, odvojen je i prostor za backstage.
"Radimo sve na tome da se radovi odvijaju u planiranom roku. Do kraja godine trebali bismo imati otvorenje kina, a već su u pripremi planovi za otvorenje. Zamišljamo taj dan na malo drugačiji način. Imamo ideju da kroz to otvorenje predstavimo sve ono što će Imperijal nuditi posjetiocima u budućnosti", dodao je Galičić.
U novootvorenom kinu planirano je održavanje predstava, projekcija, koncerata i drugih dešavanja, a ekipa iz The Brew Co. obećava kreativan program u kombinaciji s raznovrsnom ugostiteljskom ponudom.
Revitaliziranje kina Imperijal ustvari je dio projekta BIS ili Brew Imperial Society kroz koji mladi entuzijasti iz The Brew Co. žele vratiti nekadašnji simbol grada i pružiti mu novo poglavlje u historiji.
Podsjećamo, oni su u aprilu pokrenuli Crowfunding kampanju ili nekonvencionalno prikupljanje novca putem online platformi kako bi kupili miksetu, platno i projektor za kino. Kako kažu, ova tri elementa će predstavljati dušu operacije BIS, jer sve što se bude dešavalo u revitaliziranom kinu će trebati jedan od tih elemenata. Oni su od 16.000 planiranih, prikupili 10.604 dolara, što je 86 posto kampanje.
Zahvaljujući ovim sredstvima, kupili su platno i muzičku miksetu. Ostala je još kupovina projektora.
Galičić nam govori kako pakuju pakete koje namjeravaju poslati svima koji su ih podržali kroz Crowfunding.
Pored velikog broja mladih Sarajlija i Sarajki, ideju ponovnog otvaranja Imperijala podržale su brojne ličnosti iz kulturnog života BiH kao što su Jasna Diklić, Ivana Vojinović, Mirza Tanović, Jasna i Pjer Žalica, Vanja Lisac, Feđa Isović, Moamer Kasumović, Nenad Dizdarević, Predrag Pašić i mnogi drugi.
Kako to voli kazati ekipa The Brew Co., kino Imperijal vraća se na BIS, a već od nove godine posjetioce očekuje mnoštvo sadržaja.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
https://www.klix.ba/magazin/kultura/...u/181022129#13
Quote:
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="class: alt2, bgcolor: #E1E4F2"]Uređenje unutrašnjosti Imperijala traje već nekoliko mjeseci, a svaki dan se radi punom parom. Kako saznajemo, do sada su djelimično instalirani podovi, grijanje, struja, hlađenje prostora i ventilacija.
Predstavnici The Brew Co., koji su glavni pokretači oživljavanja nekadašnjeg simbola grada, trudili su se sve vrijeme zadržati autentičan izgled kina.
"Cilj je da oživimo ono što je ostalo u sjećanju svih Sarajki, Sarajlija i gostiju glavnog grada. Uradit ćemo ono što se mora kako bi prostor bio funkcionalan, a većina stvari ostat će kakve smo i zatekli u ovom prostoru koji je godinama bio zapušten i pod ključem. Naprimjer, stare zidove ćemo samo obložiti da se ne obrušavaju, stolice ćemo presvući novim platnom...", govori nam direktor The Brew Co. Orhan Galičić dok prolazimo kroz kino.
U narednim mjesecima do zvaničnog otvaranja kina planirano je da se uvede voda te uradi zvučna izolacija i enterijer.
Galičić nam otkriva kako će kroz donji dio kina biti montiran veliki šank koji će raditi na principu samousluge. U kinu će biti dva muška i tri ženska toaleta. Pored velike scene iza koje će biti postavljeno veliko platno, odvojen je i prostor za backstage.
"Radimo sve na tome da se radovi odvijaju u planiranom roku. Do kraja godine trebali bismo imati otvorenje kina, a već su u pripremi planovi za otvorenje. Zamišljamo taj dan na malo drugačiji način. Imamo ideju da kroz to otvorenje predstavimo sve ono što će Imperijal nuditi posjetiocima u budućnosti", dodao je Galičić.
U novootvorenom kinu planirano je održavanje predstava, projekcija, koncerata i drugih dešavanja, a ekipa iz The Brew Co. obećava kreativan program u kombinaciji s raznovrsnom ugostiteljskom ponudom.
Revitaliziranje kina Imperijal ustvari je dio projekta BIS ili Brew Imperial Society kroz koji mladi entuzijasti iz The Brew Co. žele vratiti nekadašnji simbol grada i pružiti mu novo poglavlje u historiji.
Podsjećamo, oni su u aprilu pokrenuli Crowfunding kampanju ili nekonvencionalno prikupljanje novca putem online platformi kako bi kupili miksetu, platno i projektor za kino. Kako kažu, ova tri elementa će predstavljati dušu operacije BIS, jer sve što se bude dešavalo u revitaliziranom kinu će trebati jedan od tih elemenata. Oni su od 16.000 planiranih, prikupili 10.604 dolara, što je 86 posto kampanje.
Zahvaljujući ovim sredstvima, kupili su platno i muzičku miksetu. Ostala je još kupovina projektora.
Galičić nam govori kako pakuju pakete koje namjeravaju poslati svima koji su ih podržali kroz Crowfunding.
Pored velikog broja mladih Sarajlija i Sarajki, ideju ponovnog otvaranja Imperijala podržale su brojne ličnosti iz kulturnog života BiH kao što su Jasna Diklić, Ivana Vojinović, Mirza Tanović, Jasna i Pjer Žalica, Vanja Lisac, Feđa Isović, Moamer Kasumović, Nenad Dizdarević, Predrag Pašić i mnogi drugi.
Kako to voli kazati ekipa The Brew Co., kino Imperijal vraća se na BIS, a već od nove godine posjetioce očekuje mnoštvo sadržaja.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
https://www.klix.ba/magazin/kultura/...u/181022129#13
Air-Bosna
B.O.S.N.A .I. H.E.R.C.E.G
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="class: alt2, bgcolor: #E1E4F2"]Sarajevski muvekit: "Moja sva dužnost je da preračunam vreme"
Mensur Zlatar više od pola veka brine o tačnosti sata na sarajevskoj Sahat kuli, jedinom javnom lunarnom satu na svetu.
IZVOR: BBC ČETVRTAK, 25.10.2018. | 10:24
Mensur Zlatar jednom sedmično navija jedini javni lunarni sat na svetu/BBC
Trideset metara iznad zemlje, skriven iza prozora sa kojih se pruža pogled na krovove sarajevske čaršije, nalazi se mehanizam koji pet vekova određuje ritam života i islamskih molitvi.
Poslednjih pet decenija, o tom mehanizmu brine Mensur Zlatar.
On je muvekit - zadužen za ispravnost i tačnost lunarnog sata, jedinog takvog preostalog javnog časovnika, prema kome se ravna vreme molitvi vernika koji gledaju ka Sarajevu.
"Muvekit u 16. veku, kad se ova kula pravila, nije imao satove.
Danas više ljudi ima avion nego što je tad imalo džepni sat.
On je bio osposobljen da ustanovi vreme - morao je da poznaje astronomiju, astrologiju, matematiku", govori Zlatar za BBC na srpskom dok gleda u jedan od najkvalitetnijih pametnih satova na svojoj ruci.
Jednom sedmično, Zlatar podešava satni mehanizam koji se narednih sedam dana nepogrešivo oglašava u tačno vreme zalaska sunca, važnog za određivanje vremena molitvi.
Sahat kula nalazi se u neposrednoj blizini Begove džamije u Sarajevu/BBC
Ko je muvekit?
Savremeni muvekit na raspolaganju ima i pametni sat/BBC
I sam Zlatar pomirljivo kaže - danas je muvekit više simbolična funkcija, tu da bi se održala tradicija.
"Moja sva dužnost je da preračunam vreme", jednostavno opisuje svoju dužnost.
Nekada je muvekit za to koristio instrumente kojima je merena senka koju pravi sunce, njegova visina i položaj.
Od njegove računice zavisio je raspored molitvi vernika okrenutoj tom satu i džamiji - lunarni sat otkucava 12 sati u vreme kada sunce zalazi, što je vreme za jednu od pet molitvi i početak novog dana po lunarnom kalendaru.
"Posebno je važno da je sat tačan za vreme meseca Ramazana - to je mesec posta, kada se posti od prve pojave svetlosti, do zalaska sunca.
Sat mora biti precizan da se ne bi upropastio post."
Upravo zbog toga, kada Sahat-kula otkuca zalazak sunca, pale se kandila na obližnjoj džamiji i dnevnom postu je kraj - što je u vreme Austrougarske i Kraljevije Jugoslavije označavao i top sa Vratnika, jednog od sarajevskih predgrađa.
"U socijalističkoj Jugoslaviji, dok nije bilo topa, ja sam morao biti jako precizan."
Pre Zlatara, ovu funkciju obavljao je jedan od imama, ali ga je odlaskom u penziju Zlatar nasledio i već 51 godinu stara se o sarajevskom vremenu.
Sa prozora Sahat kule pruža se pogled na Begovu džamiju i sarajevske krovove/BBC
Ulica Muvekita
Nedaleko od Sahat kule, nalazi se ulica koja danas nosi naziv Muvekita. Spaja dve ključne ulice centra Sarajeva - pešačku zonu Ferhadiju i ulicu Zelenih beretki (u SFRJ poznatoj kao Ulica JNA).
Naziv je dobila po Salihu Hadžihuseinoviću Muvekitu, čiji nadimak dolazi od činjenice da je obavljao funkciju muvekita. Hadžihuseinović je bio erudita 19. veka, autor kapitalnog dela "Istorija Bosne".
Engleski mehanizam u turskoj kuli
Sat na kuli mančesterske Gradske kuće ima identičan mehanizam kao sat na sarajevskoj kuli/Getty Images
Begova džamija, čiji je sastavni deo Sahat kula, sagrađena je 1531. godine - ali se godina rođenja same kule ne zna.
Pretpostavlja se da je građena u 16. veku, a prvi put se o njoj piše jedno stoleće kasnije.
Kada je u 17. veku preživela paljenje Sarajeva u osvajanjima Eugena Savojskog, postala je jedan od simbola grada.
Stari, turski sat vreme je pokazivao na samo jednu stranu, pa je 1875. godine iz Engleske donet novi satni mehanizam.
Identičan onom na mančesterskoj kuli, i danas pokazuje lunarno vreme - na sve četiri strane kule.
"U poslednjem ratu, kula je bila pogođena pod krovom sa dve strane, ali je ostala da stoji - i mehanizmu nije ništa bilo", priseća se teških dana granatiranja i opsade Sarajeva tokom koje su snage bosanskih Srba i JNA držale grad u blokadi gotovo četiri godine.
Satni mehanizam omogućava Zlataru da ga podesi tako da se svakoga dana oglašava dva minuta ranije - kada se dan skraćuje - a da se ne penje na kulu cele nedelje.
"Kažem ja Vama - znam tačno kad će da prestane da zvoni", objašnjava on dok konstatuje da je dobro da nas je na vrh kule poveo u petak, na vreme za navijanje sata.
Dok navija glavne zupčanike, da sat ne bi prestao da radi, mehanizam pokreće rezervni, manji teg.
"Skontao Englez!", sa neskrivenom radošću konstatuje sarajevski "gospodar vremena".
"Godina rođenja" ovog lunarnog sata obeležena je na samom mehanizmu/BBC
Zlatar - porodično ime i zanat
Do vrha kule mogu samo spretni i - oni koji nisu gojazni/BBC
Ukupno 76 strmih i uskih drvenih stepenica koje vode do vrha kule i dalje je manje od broja njegovih godina.
Ali i u osmoj deceniji života, Zlatar se uz njih popne vešto i spretno, da se ne zadiše.
Iako nas deli četiri decenije života, i u svoju radionicu u sarajevskoj čaršiji vratiće se brže od mene, veselo mi dobacujući savet dok nestaje na stepenicama niz kulu.
"Prvi deo gledaj da ideš na rikverc!"
Kada siđe sa visina sata, Mensur Zlatar ponovo je - zlatar.
"Otac i deda su mi zlatari, odatle i prezime.
Ja se ne bavim trgovinom nego samo izradom i popravkom zlata."
Mensur Zlatar ima radionicu u jednoj od uskih ulica sarajevske čaršije/BBC
Kaže da to nije isključivo posao već i ljubav - ali i da se od te ljubavi može i mora živeti.
"Imam unuke, ali oni idu u škole - umiru ti stari zanati.
Isplativije im je da idu na ove menadžmente", sa šeretskim osmehom naglašava tu njemu stranu reč dok se vraća svojim komadićima zlata.
Naslednika na mestu muvekita odrediće Vakuf - nekoga ko će, poput Zlatara, mehanizam sata držati na oku i čija će dužnost biti da - "preračuna vreme".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Link https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-45902944
[TR]
[TD="class: alt2, bgcolor: #E1E4F2"]Sarajevski muvekit: "Moja sva dužnost je da preračunam vreme"
Mensur Zlatar više od pola veka brine o tačnosti sata na sarajevskoj Sahat kuli, jedinom javnom lunarnom satu na svetu.
IZVOR: BBC ČETVRTAK, 25.10.2018. | 10:24
Mensur Zlatar jednom sedmično navija jedini javni lunarni sat na svetu/BBC
Trideset metara iznad zemlje, skriven iza prozora sa kojih se pruža pogled na krovove sarajevske čaršije, nalazi se mehanizam koji pet vekova određuje ritam života i islamskih molitvi.
Poslednjih pet decenija, o tom mehanizmu brine Mensur Zlatar.
On je muvekit - zadužen za ispravnost i tačnost lunarnog sata, jedinog takvog preostalog javnog časovnika, prema kome se ravna vreme molitvi vernika koji gledaju ka Sarajevu.
"Muvekit u 16. veku, kad se ova kula pravila, nije imao satove.
Danas više ljudi ima avion nego što je tad imalo džepni sat.
On je bio osposobljen da ustanovi vreme - morao je da poznaje astronomiju, astrologiju, matematiku", govori Zlatar za BBC na srpskom dok gleda u jedan od najkvalitetnijih pametnih satova na svojoj ruci.
Jednom sedmično, Zlatar podešava satni mehanizam koji se narednih sedam dana nepogrešivo oglašava u tačno vreme zalaska sunca, važnog za određivanje vremena molitvi.
Sahat kula nalazi se u neposrednoj blizini Begove džamije u Sarajevu/BBC
Ko je muvekit?
Savremeni muvekit na raspolaganju ima i pametni sat/BBC
I sam Zlatar pomirljivo kaže - danas je muvekit više simbolična funkcija, tu da bi se održala tradicija.
"Moja sva dužnost je da preračunam vreme", jednostavno opisuje svoju dužnost.
Nekada je muvekit za to koristio instrumente kojima je merena senka koju pravi sunce, njegova visina i položaj.
Od njegove računice zavisio je raspored molitvi vernika okrenutoj tom satu i džamiji - lunarni sat otkucava 12 sati u vreme kada sunce zalazi, što je vreme za jednu od pet molitvi i početak novog dana po lunarnom kalendaru.
"Posebno je važno da je sat tačan za vreme meseca Ramazana - to je mesec posta, kada se posti od prve pojave svetlosti, do zalaska sunca.
Sat mora biti precizan da se ne bi upropastio post."
Upravo zbog toga, kada Sahat-kula otkuca zalazak sunca, pale se kandila na obližnjoj džamiji i dnevnom postu je kraj - što je u vreme Austrougarske i Kraljevije Jugoslavije označavao i top sa Vratnika, jednog od sarajevskih predgrađa.
"U socijalističkoj Jugoslaviji, dok nije bilo topa, ja sam morao biti jako precizan."
Pre Zlatara, ovu funkciju obavljao je jedan od imama, ali ga je odlaskom u penziju Zlatar nasledio i već 51 godinu stara se o sarajevskom vremenu.
Sa prozora Sahat kule pruža se pogled na Begovu džamiju i sarajevske krovove/BBC
Ulica Muvekita
Nedaleko od Sahat kule, nalazi se ulica koja danas nosi naziv Muvekita. Spaja dve ključne ulice centra Sarajeva - pešačku zonu Ferhadiju i ulicu Zelenih beretki (u SFRJ poznatoj kao Ulica JNA).
Naziv je dobila po Salihu Hadžihuseinoviću Muvekitu, čiji nadimak dolazi od činjenice da je obavljao funkciju muvekita. Hadžihuseinović je bio erudita 19. veka, autor kapitalnog dela "Istorija Bosne".
Engleski mehanizam u turskoj kuli
Sat na kuli mančesterske Gradske kuće ima identičan mehanizam kao sat na sarajevskoj kuli/Getty Images
Begova džamija, čiji je sastavni deo Sahat kula, sagrađena je 1531. godine - ali se godina rođenja same kule ne zna.
Pretpostavlja se da je građena u 16. veku, a prvi put se o njoj piše jedno stoleće kasnije.
Kada je u 17. veku preživela paljenje Sarajeva u osvajanjima Eugena Savojskog, postala je jedan od simbola grada.
Stari, turski sat vreme je pokazivao na samo jednu stranu, pa je 1875. godine iz Engleske donet novi satni mehanizam.
Identičan onom na mančesterskoj kuli, i danas pokazuje lunarno vreme - na sve četiri strane kule.
"U poslednjem ratu, kula je bila pogođena pod krovom sa dve strane, ali je ostala da stoji - i mehanizmu nije ništa bilo", priseća se teških dana granatiranja i opsade Sarajeva tokom koje su snage bosanskih Srba i JNA držale grad u blokadi gotovo četiri godine.
Satni mehanizam omogućava Zlataru da ga podesi tako da se svakoga dana oglašava dva minuta ranije - kada se dan skraćuje - a da se ne penje na kulu cele nedelje.
"Kažem ja Vama - znam tačno kad će da prestane da zvoni", objašnjava on dok konstatuje da je dobro da nas je na vrh kule poveo u petak, na vreme za navijanje sata.
Dok navija glavne zupčanike, da sat ne bi prestao da radi, mehanizam pokreće rezervni, manji teg.
"Skontao Englez!", sa neskrivenom radošću konstatuje sarajevski "gospodar vremena".
"Godina rođenja" ovog lunarnog sata obeležena je na samom mehanizmu/BBC
Zlatar - porodično ime i zanat
Do vrha kule mogu samo spretni i - oni koji nisu gojazni/BBC
Ukupno 76 strmih i uskih drvenih stepenica koje vode do vrha kule i dalje je manje od broja njegovih godina.
Ali i u osmoj deceniji života, Zlatar se uz njih popne vešto i spretno, da se ne zadiše.
Iako nas deli četiri decenije života, i u svoju radionicu u sarajevskoj čaršiji vratiće se brže od mene, veselo mi dobacujući savet dok nestaje na stepenicama niz kulu.
"Prvi deo gledaj da ideš na rikverc!"
Kada siđe sa visina sata, Mensur Zlatar ponovo je - zlatar.
"Otac i deda su mi zlatari, odatle i prezime.
Ja se ne bavim trgovinom nego samo izradom i popravkom zlata."
Mensur Zlatar ima radionicu u jednoj od uskih ulica sarajevske čaršije/BBC
Kaže da to nije isključivo posao već i ljubav - ali i da se od te ljubavi može i mora živeti.
"Imam unuke, ali oni idu u škole - umiru ti stari zanati.
Isplativije im je da idu na ove menadžmente", sa šeretskim osmehom naglašava tu njemu stranu reč dok se vraća svojim komadićima zlata.
Naslednika na mestu muvekita odrediće Vakuf - nekoga ko će, poput Zlatara, mehanizam sata držati na oku i čija će dužnost biti da - "preračuna vreme".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Link https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-45902944
Air-Bosna
B.O.S.N.A .I. H.E.R.C.E.G
ja mislim da mi drzimo rekord nebitnih rekorda
Bosnier mögen es halt einfach in diesem Rekordbuch zu sein
Haben die in Tuzla nicht such einen Rekord mit der grössten Pita oder so gebrochen? 
Pa ti reci glupi bosanci. Spasit cemo svima zivot :bih1:
Air-Bosna
B.O.S.N.A .I. H.E.R.C.E.G
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="class: alt2, bgcolor: #E1E4F2"]Radovi na vanjskom uređenju zgrade Olimpijskog muzeja privode se kraju. Obnovljena je vanjska stolarija i ulazne stepenice sa ogradom, a ovih dana, rukama pravih majstora fasada ovog monumentalnog objekta i nacionalnog spomenika poprima nekadašnji izgled.
Grad Sarajevo je, nakon više od dvije decenije čekanja, pokrenuo obnovu objekta koji je uništen tokom opsade grada, sa namjerom da bude u cijelosti rekonstruisan, a da se, tokom naredne godine u njemu ponovo otvori Olimpijski muzej. Sarajevo 2019. godine obilježava 35. godišnjicu od Zimskih olimpijskih igara i organizira najmasovnije spotsko natjecanje za mlade – EYOF.
“Sve ide planiranom dinamikom. Mnogo će za grad značiti obnova Olimpijskog muzeja. Ponosan sam što svaki dan gledamo kako se vraća autentičan izgled jednom od simbola Sarajeva koji obnavljamo,” istaknuo je gradonačelnik Sarajeva Abdulah Skaka.
Uskoro kreće druga, završna faza obnove unutar ovog nacionalnog spomenika. Obuhvatit će izvođenje radova na instalacijama i uređenje enterijera.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
http://sarajevo.ba/pri-kraju-radovi-...ijskog-muzeja/
[TR]
[TD="class: alt2, bgcolor: #E1E4F2"]Radovi na vanjskom uređenju zgrade Olimpijskog muzeja privode se kraju. Obnovljena je vanjska stolarija i ulazne stepenice sa ogradom, a ovih dana, rukama pravih majstora fasada ovog monumentalnog objekta i nacionalnog spomenika poprima nekadašnji izgled.
Grad Sarajevo je, nakon više od dvije decenije čekanja, pokrenuo obnovu objekta koji je uništen tokom opsade grada, sa namjerom da bude u cijelosti rekonstruisan, a da se, tokom naredne godine u njemu ponovo otvori Olimpijski muzej. Sarajevo 2019. godine obilježava 35. godišnjicu od Zimskih olimpijskih igara i organizira najmasovnije spotsko natjecanje za mlade – EYOF.
“Sve ide planiranom dinamikom. Mnogo će za grad značiti obnova Olimpijskog muzeja. Ponosan sam što svaki dan gledamo kako se vraća autentičan izgled jednom od simbola Sarajeva koji obnavljamo,” istaknuo je gradonačelnik Sarajeva Abdulah Skaka.
Uskoro kreće druga, završna faza obnove unutar ovog nacionalnog spomenika. Obuhvatit će izvođenje radova na instalacijama i uređenje enterijera.
[/TR]
[/TABLE]
http://sarajevo.ba/pri-kraju-radovi-...ijskog-muzeja/
Air-Bosna
B.O.S.N.A .I. H.E.R.C.E.G
Air-Bosna
B.O.S.N.A .I. H.E.R.C.E.G
Počelo širenje terminala sarajevskog aerodroma, rok za izgradnju oktobar 2020.
Quote:
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="class: alt2, bgcolor: #E1E4F2"]Kao što je i najavljivano, na Međunarodnom aerodromu Sarajevo protekle sedmice počeli su radovi na realizaciji projekta dogradnje i modernizacije Terminala B.
Prema riječima rukovodstva Međunarodnog aerodroma Sarajevo, rok za završetak radova je 24 mjeseca.
Dogradnja podrazumijeva proširenje i povećanje svih kapaciteta, kako prostornih, tako i tehnoloških za potrebe registracije putnika i prtljaga, carinske, sigurnosne, pasoške i sanitarne kontrole na dolasku i u odlasku, čekaonice za ukrcavanje putnika, hitne pomoći, sigurnosnog pregleda prtljaga, preuzimanja prtljaga, čekaone za doček putnika, ugostiteljskih sadržaja, Duty Free Shopa, kancelarijskih i komercijalnih prostora za potrebe aviokompanija i drugih agencija, prostora za vjerske potrebe i svih drugih pratećih službi.
Kako nam je rečeno, tokom svih ovih radova aerodrom će raditi i zastoja u redovnom odvijanju prometa neće biti.
"Što se tiče uspostavljenih ruta kretanja putnika koji će dolaziti na aerodrom i/ili odlaziti s njega, u pojedinim fazama gradnje moguća su odstupanja u smislu prolaska kroz samu terminalnu zgradu (nadstrešnice, tunel-koridori i sl.), ali te aktivnosti ne bi trebale imati značajnijih utjecaja na tokove putnika u odlasku i dolasku", rečeno je za Klix.ba.
Također, projektom modernizacije i dogradnje Terminala B planirani su novi ugostiteljski sadržaji uključujući i restoran. Ipak, o vrstama gastronomske ponude u ovom trenutku je rano govoriti.
"Kada je riječ o opremi i pratećim infrastrukturnim elementima, korištenje postojeće i nabavka nedostajuće neophodne opreme će biti u skladu s potrebama novih prostornih sadržaja i planiranih kapaciteta za opslugu do 2 miliona putnika godišnje", objašnjeno je iz Međunarodnog aerodroma Sarajevo.
Podsjećamo, projekt proširenja Terminala B predstavlja jedan od zahtjevnijih infrastrukturnih projekata i za Međunarodni aerodrom Sarajevo finansijski najznačajniji investicioni projekt u iznosu od 31.000.000 KM.
Proširuju se prostorne i operativne kapacitete Terminala B za dodatnih 10.000 m2 na četiri etaže (S, P, I i II sprat), dodatnih 12 šaltera za registraciju, povećava se broj izlaza, prostor glavnog hola, preuzimanje prtljaga, KDZ kontrole, DFS-a, komercijalna zona i prostorije te CIP salon.
Projekt "Poslovna zgrada za OPC i osoblje" je jednako značajan za aerodrom, jer je operativni centar od krucijalne važnosti za funkcionisanje svakog aerodroma. Vrijednost ovog projekta je 6.000.000 KM.
Također, planom poslovanja za trogodišnji period planirana je realizacija projekata proširenja platforme/stajanke za avione - I faza, izmještanje i izgradnja objekta "depo goriva", izgradnja objekta za procesuiranje vrijednosnih pošiljki te izgradnja objekta "nova trafostanica".[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Klix
Quote:
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="class: alt2, bgcolor: #E1E4F2"]Kao što je i najavljivano, na Međunarodnom aerodromu Sarajevo protekle sedmice počeli su radovi na realizaciji projekta dogradnje i modernizacije Terminala B.
Prema riječima rukovodstva Međunarodnog aerodroma Sarajevo, rok za završetak radova je 24 mjeseca.
Dogradnja podrazumijeva proširenje i povećanje svih kapaciteta, kako prostornih, tako i tehnoloških za potrebe registracije putnika i prtljaga, carinske, sigurnosne, pasoške i sanitarne kontrole na dolasku i u odlasku, čekaonice za ukrcavanje putnika, hitne pomoći, sigurnosnog pregleda prtljaga, preuzimanja prtljaga, čekaone za doček putnika, ugostiteljskih sadržaja, Duty Free Shopa, kancelarijskih i komercijalnih prostora za potrebe aviokompanija i drugih agencija, prostora za vjerske potrebe i svih drugih pratećih službi.
Kako nam je rečeno, tokom svih ovih radova aerodrom će raditi i zastoja u redovnom odvijanju prometa neće biti.
"Što se tiče uspostavljenih ruta kretanja putnika koji će dolaziti na aerodrom i/ili odlaziti s njega, u pojedinim fazama gradnje moguća su odstupanja u smislu prolaska kroz samu terminalnu zgradu (nadstrešnice, tunel-koridori i sl.), ali te aktivnosti ne bi trebale imati značajnijih utjecaja na tokove putnika u odlasku i dolasku", rečeno je za Klix.ba.
Također, projektom modernizacije i dogradnje Terminala B planirani su novi ugostiteljski sadržaji uključujući i restoran. Ipak, o vrstama gastronomske ponude u ovom trenutku je rano govoriti.
"Kada je riječ o opremi i pratećim infrastrukturnim elementima, korištenje postojeće i nabavka nedostajuće neophodne opreme će biti u skladu s potrebama novih prostornih sadržaja i planiranih kapaciteta za opslugu do 2 miliona putnika godišnje", objašnjeno je iz Međunarodnog aerodroma Sarajevo.
Podsjećamo, projekt proširenja Terminala B predstavlja jedan od zahtjevnijih infrastrukturnih projekata i za Međunarodni aerodrom Sarajevo finansijski najznačajniji investicioni projekt u iznosu od 31.000.000 KM.
Proširuju se prostorne i operativne kapacitete Terminala B za dodatnih 10.000 m2 na četiri etaže (S, P, I i II sprat), dodatnih 12 šaltera za registraciju, povećava se broj izlaza, prostor glavnog hola, preuzimanje prtljaga, KDZ kontrole, DFS-a, komercijalna zona i prostorije te CIP salon.
Projekt "Poslovna zgrada za OPC i osoblje" je jednako značajan za aerodrom, jer je operativni centar od krucijalne važnosti za funkcionisanje svakog aerodroma. Vrijednost ovog projekta je 6.000.000 KM.
Također, planom poslovanja za trogodišnji period planirana je realizacija projekata proširenja platforme/stajanke za avione - I faza, izmještanje i izgradnja objekta "depo goriva", izgradnja objekta za procesuiranje vrijednosnih pošiljki te izgradnja objekta "nova trafostanica".[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Klix