Ubrzo je stigao i odgovor:
Džaba Drina priča Savi
onu priču o poplavi,
džaba, džaba moj sinovac
Sava pamti Jasenovac!
Drina voda mora znati
i Jadovno Sava pamti!
A Sava se sva penuša
od grozota što ih sluša:
„plavila sam sestro i ja,
plivala je Slavonija!
sve od krvi i leševa,
srpskih majki i očeva.
Žalila je sestra brata,
sve zbog braće nam Hrvata,
a i deca roditelje,
svima bile iste želje.
Šta sam dece ja odnela,
shvatit’ nećeš, kad bi htela!
Iz korita bežim svoga,
sramota me ljudi, Boga,
sada drvlje tok mi kvari,
nekoć ljudi mladi,stari.
Videla si i ti jada,
oko grada Višegrada,
strada Srbin na sve strane
jednom mora to da stane!
Čast svakome,pomoć svima,
AL DRŽAVU NIKAD S NjIMA!
Oprostio Srb je svima,
krvnicima što ih ima,
lažnoj braći, komšijama,
nepravednim sudijama.
Dok je svima verovao,
ginuo je,propadao.
Vreme drugo dođe sada,
neće više on da strada,
Pomozi mu Dragi Bože!
Nek’ razume ko god može,
možemo se i voliti,
jedni drugim dobri biti,
al na tome nek’ ostane,
da nas kako ne nestane!