Србија бира борбене авионе
Већ је упућен захтев за информацијама према произвођачима авиона четврте и пете генерације, од Ф-16 и Ф-18, преко „грипена”, до „сухоја” и „мига 29”, „еурофајтера”, „рафала”...
Командант Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије бригадни генерал Ранко Живак (45) дуго је био инструктор летења и опитни пилот. Летео је на свим типовима домаћих ваздухоплова. Иако му је по данашњој функцији у опису посла да углавном ради у канцеларији, не либи се да уђе у кокпит авиона. „Нажалост, због великих обавеза, врло мало времена могу да посветим летењу. Летење је моја професија, али изнад свега љубав и задовољство. Сада има млађих пилота који треба да добију налет.Летим кад нађем времена, на задацима извиђања, контроле и тренаже”, каже генерал Живак.
Колико војних авиона и хеликоптера данас има Војска Србије, јер се повремено могло чути оцена да више авиона чека ремонт него што лети?
Тренутно имамо нешто више од 110 ваздухоплова. Од тог броја „у ресурсу” јеоко 70 одсто авиона и хеликоптера, а остатак је у процесу обнове ресурса, што сарадњом са ино-партнерима и заводима, што у Ремонтном заводу „Мома Станојловић”. Битно једа читаоци схвате и разликују појам ресурса авиона или хеликоптера и појам исправност. Ресурс је максимални одобрени век употребе по два
параметра – колико година ваздухоплов сме да се користи, али иколико је сати летео. Рецимо, 30 година и 5.000 сати налета. Ако то достигне, онда мора или да се избаци из употребе или да се уради општа оправка и да се на прописани начин продужи тај век.Исправност је нешто што се мења на дневном нивоу.
Којиавиони и хеликоптери, дугорочно гледано, имају перспективу, са или без ремонта?
Једино авиони за почетну обуку „утве 75”, гледано дугорочно, немају перспективу, замениће их „ласте 95”.Авиони Г–4 и хеликоптери „газела” имају добру основу за модернизацију.Остали ваздухоплови, који ће бити у употреби до 2018–2020. године, јесу „мигови 29”, транспортни хеликоптери „Ми-8”, два транспортна авиона „Ан-26” до 2015. године. „Орлови” и Г–4 ће бити задржани, њихов „век употребе” јесте истекао 70-80 одсто, али пошто располажу с доста часовног ресурса-налета могуће је продужити њихов век употребе и после 2020. године. Реч је о авионима домаће производње за које поседујемо конструкциону документацију и ремонтне капацитете. Два хеликоптера Ми-17 су у процесу ремонта са страним партнером, и до средине ове године би требало да буду готови. И „Ми-8” су на ремонту. Међутим, борбени хеликоптери, „Ми-24”, још су у фази чекања на ремонт.Тежиште је на ремонту транспортних хеликоптера, јер је сада управо транспортприоритет, односно свакодневна употреба ових летелица како за потребе ВС, тако и у мисијама помоћи цивилном становништву.
Каква је судбина ловачких авиона „миг 21” који су већ деценијама у нашем ваздухопловству?
„Миговима 21” истећи ће век употребе за две-три године. Зато озбиљно разматрамо набавку вишенаменског борбеног авиона који би требало да их замени. Тим из Министарства одбране и ВС ће током ове године имати задатак да анализира прихватљиве авионе. Већ је упућен захтев за информацијама према шест или седам произвођача авиона четврте и пете генерације, од Ф-16 и Ф-18, преко „грипена”, до „сухоја” и „мига 29”, „еурофајтера”, „рафала”... Анализу резултата ћемо представити почетком идуће године, а држава ће донети одлуку.Ради се о врло крупном пројекту, који захтева посебне модалитете уговарања.
Колико би таквих авиона, имајући у виду војну процену, али и могућности државе, требало Србији?
Србији треба најмање једна ескадрила савремених вишенаменских борбених авиона – 12 до 14 авиона. Међутим, наши прорачуни говоре да би за озбиљну способност, сходно задацима које имамо и могућој употреби, било потребно од 20 до 24 авиона.
Колико просечно часова налета имају српски војни пилоти?
Просечни број часова налета задржао се на нивоу претходне године – од 20 до 45 сати. Просек је 25-30 сати по пилоту. Циљ у средњорочном периоду јесте налет од 80 до 120 сати. Прописано је да пилот достигне највиши ниво оспособљености у периоду од осам година после дипломирања. У том периоду, мора имати солидан годишњи налет, да би после осам година био у пуној снази, способан да пружи максимум, како својих могућности тако и борбених способности и перфоманси авиона, односно хеликоптера.
Да ли је неким документом дефинисано колико акробатски пилоти морају имати налета, нарочито пред аеромитинг?
Према важећем методском упутству, које се односи на авионе које данас користимо и којег се строго придржавамо кад планирамо обуку, тачно је дефинисано колико је сати налета прописано за акробатско летење. Рецимо, да би се добило оспособљење за акробатско летење на малим и средњим висинама на „орлу” и Г-4, пилот мора имати 20 летова, односно седам сати и десет минута налета.Наравно да почетник не може за то време да се оспособи за акробације, али је за људе који имају 1.000 сати налета то сасвим довољно. Пред сваки аеромитинг се пролази кроз овај програм, при чему пилот мора бити у тренажи за летење по осталим елементима.
Да ли ће и када бити постављен радар на Копаонику?
То је сигурно једна од најбољих позиција на Балкану са аспекта контроле ваздушног простора. Положај је дат на коришћење Агенцији за контролу летења и они су поставили и куполу, једино није дошло до постављања радара. То је сад више питање политичке воље и још није решено, иако би било корисно свима. Реч је о контроли летења која је неопходна за безбедан ваздушни саобраћај у овом региону света и у надлежности је обласне контроле летења Београд.
Школски авион „ласта 95” је представљен у јавности пре скоро годину дана, када ће први авиони бити испоручени војсци?
Прототип „ласте 95” је у завршној фази испитивања и створили су се услови да се у „Утви” планира производња – уговор између „Утве” и МО је већ потписан. На Главном војнотехничком савету усвојено је да се крајем 2010. испоруче прва четири авиона, а да се у наредне две године испоручи остатак авиона.
Да ли ће В и ПВО преузети авионе Г–4 из Црне Горе и „орлове” из БиХ?
Наведени авиони су производи домаће индустрије и памети, а можемо их релативно брзо ремонтовати и продужити им ресурс за наредних 10 до 15 година. Тоби нам дало стабилно језгро домаћег ваздухопловства, где смо релативно аутономни у смислу могућности одржавања.Разговори се воде на нивоу министарства одбране и ми очекујемо да ће се завршити успешно. Надамо се да ће се пронаћи обострани – заједнички интерес.
Милан Галовић – Тереза Бојковић
