Udahnuli smo belu liniju koju nismo smeli preći
i zakoračili
na mračnu stranu.
Rekli su - Ne idite tim putem!
Izgubićete pogled,
Ispraznićete džepove .
Sumanuto smo gledali sve te obične,
sudije,
sve te besmislene strahove.
Naša je smrt prišivena za naša stopala,
baš kao senka Petra pana.
Naša je smrt urezana u dlanove,
pa ima li svrhe oprati ruke ?
A to što ćemo skočiti
- ne znači da ćemo se odvojiti od zemlje.
To što ćemo živeti po svim tim vašim pravilima
- ne znači da ćemo se odvojiti od zemlje.
Mi režemo vene,
Mi se spajamo sa morima,
Mi tečemo !
Kiša koja vas tako nervira danas,
to smo mi - padamo - da bi novi izrasli !
Mi smo se odrekli toplih obroka, kreveta i odmora,
ali se ne odričemo sebe.
Mi nismo nasmejani ljudi sa razglednica,
pijanci što love mesec.
Mi smo našli smisao, u onom slučajnom trenu
kad smo ga zauvek izgubili.