Aktuelles
  • Herzlich Willkommen im Balkanforum
    Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
    Bitte hier registrieren

sprüche, zitate, gedichte, reime, lieder, verse.....

Odustajem od svih traženja pravde, istine, odustajem od pokušaja da ideale podredim vlastitom životu, odustajem od svega što sam još jučer smatrao nužnim za nekakav dobar početak, ili dobar kraj. Vjerojatno bih odustao i od sebe sama, ali ne mogu. Jer, tko će ostati ako se svi odreknemo sebe i pobjegnemo u svoj strah? Kome ostaviti grad? Tko će mi ga čuvati dok mene ne bude, dok se budem tražio po smetlištima ljudskih duša, dok budem onako sam bez sebe glavinjao, ranjiv i umoran, u vrućici, dok moje oči budu rasle pred osobnim porazom? Tko će čuvati moj grad, moje prijatelje, tko ce Vukovar iznijeti iz mraka? Nema leđa jačih od mojih i vaših, i zato, ako vam nije teško, ako je u vama ostalo još mladenačkog šaputanja, pridružite se. Netko je dirao moje parkove, klupe na kojima su još urezana vaša imena, sjenu u kojoj ste istodobno i dali, i primili prvi poljubac - netko je jednostavno sve ukrao jer, kako objasniti da ni Sjene nema? Nema izloga u kojem ste se divili vlastitim radostima, nema kina u kojem ste gledali najtužniji film, vaša je prošlost jednostavno razorena i sada nemate ništa. Morate iznova graditi. Prvo, svoju prošlost, tražiti svoje korijenje, zatim, svoju sadašnjost, a onda, ako vam ostane snage, uložite je u budućnost. I nemojte biti sami u budućnosti. A grad, za nj ne brinite, on je sve vrijeme bio u vama. Samo skriven. Da ga krvnik ne nađe. Grad - to ste vi.
 
A se leži Stanac Godinov sin na svojini na plemenitoj Bosni
Ne ubi me sedam rani od strila, kolja i sjekre, ne poždera me ni jedna šumska zvir, ne proguta me riječni vir, ni oganj, ni zima mi ne zamtoše trag.
Ubi me Šipara jerbo mi se obećala a za drugog otišla.
Prosto joj bilo sve, al ja ću našeg sina i dalje da sanjam samo sada sam.
Ne prevalte mi ovi kamen. To su moje oči tkroz koje i daljše zvizde i Šiparu gledam.
1209.
 
eine gute idee erkennt man daran... daß sie geklaut wird ;-)

- - - Aktualisiert - - -

das eigene hirn ist unser grausamstes gefängnis ;-)
 
A se leži Stanac Godinov sin na svojini na plemenitoj Bosni
Ne ubi me sedam rani od strila, kolja i sjekre, ne poždera me ni jedna šumska zvir, ne proguta me riječni vir, ni oganj, ni zima mi ne zamtoše trag.
Ubi me Šipara jerbo mi se obećala a za drugog otišla.
Prosto joj bilo sve, al ja ću našeg sina i dalje da sanjam samo sada sam.
Ne prevalte mi ovi kamen. To su moje oči tkroz koje i daljše zvizde i Šiparu gledam.
1209.
A se lezi Ljubljen,u Vrhbosni rozden,u Vrhbosni zakopan,na svojini na plemenitoj.
Ja bjeh onaj tkoji cijel zivot na raskrsnicam stajah,razmisljah,oklijevah.Bjeh onaj tkoji se pitah :kak to da nebo ne stari,a iz njeg se stalno razdaju nova i nova godisnja doba.
I u sobi ,gdje bjeh,bjese prozor,a iza prozora beskraj.Al` ja uporno gledah u pod.I misljah moju smerti sve treba to konacno stati.
Al`,nije i moja smert sve starsa i sve tjesnja je.
Kam mi usjece Drazeta,a zapis upisa Husan,ne da pokazu da bjeh,vetc da me vislje neima.Ljeta Gospodnjeg 1258…



ich liebe das.......

 
taj covek skromnog izgleda i blage reci govorio mi je sa neobicnom iskrenoscu i potpunom neposrednoscu
o sebi i svom najintimnijem zivotu, a to su osobine koje ja neobicno cenim i kojima nepoznat covek
moze lako da me zadobije i priveze za sebe. dodijali su, naime, i meni kao, verujem i vama suvise oprezni i
lukavi, mudrice i formalisti ljudi u ovom zivotu.
 
liebe erblüht im staunen einer seele...
die nichts erwartet und sie stirbt an der enttäuschung des ichs...
das alles fordert ;-)

Gustave Flaubert (1821-80), frz. Schriftsteller
 
Zurück
Oben