Aktuelles
  • Herzlich Willkommen im Balkanforum
    Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
    Bitte hier registrieren

Nur in kroatischer Sprache ,serbischer Sprache und bosnischer Sprache !! .

Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.

Danas bi MIRA FURLAN slavila 67. rođendan
"Kad sam jednom kao dijete pitala tatu: „Jesmo li mi Talijani?“, on mi je mudro odgovorio: „Ovisi iz kojeg ugla gledamo“. A onda mi u Istri jedan Istrijan kaže: „Furlani nisu Talijani. Oni su Furlani“. Moj djed Janez Furlan je, međutim, cijeli svoj život bio pretplaćen na časopis „Slovenac“, a živio je u Ogulinu, u Hrvatskoj. Moja baka je bila rođena s druge strane Kupe, što ju je svrstalo u Hrvate, iako je govorila istim goranskim jezikom kao djed koji je živio na slovenskoj strani. Oduvijek mi se činilo da su nacionalne etikete slučajne i, više manje, proizvoljne. Moj drugi djed Fritz Weil je imao mogućnost da ode u Izrael i da se tako spasi za vrijeme Drugog svjetskog rata, ali je odbio otići jer nije vjerovao ni u koji, pa tako ni cionisticki, nacionalizam. To ga je vjerovanje stajalo glave, mučki je, naime, ubijen u ustaškom logoru Jasenovac.
Odrasla sam, dakle, na tim užasnim pričama i na strahu od svakog nacionalizma i fašizma. To je naprosto dio mog bića."
 
Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.


Veliki kantautor Đorđe Balašević je početkom osamdesetih služio vojsku u Zagrebu. Bio je u pešadiji, a sve vojničke zavrzlame otpevao je kroz stihove. Međutim, posebno važni dani su bili oni kada mu je u posetu dolazila njegova životna saputnica Olivera. Đole je posvetio čuveni stil 'u vojsci sam stekao druga do groba' Milanu Naperotiću, kasnije njegov venčani kum.
Đorđe Balašević je početkom '80-ih vojsku služio u Zagrebu. U posetu u kasarnu Maršal Tito došla mu je njegova Olivera….
Ono što je evidentno, kada pogledate fotografiju, jeste ona naivna ljubav koja isijava iz očiju mladića dok gleda svoju dragu. Iako su tada zabavljali tek tri godine, ništa se nije promenilo ni do poslednjeg dana Balaševićevog života.
Đoletove vojničke dane upamtila je Gabi Novak:
– Bio je u Zagrebu nekoliko meseci. Svaku drugu nedelju bio bi kod nas na ručku. Uvek su to bila divna druženja, on i Arsen bi sedeli, svirali, pevali, razgovarali o muzici, a ja sam mu kao žena i prijateljica nastojala da pomognem u svemu što je bilo potrebno. Voleo je Zagreb, voleo je Arsena, voleo je da dođe kod nas i ne mogu reći koliko me je njegov odlazak pogodio – ispričala je jednom prilikom sa setom u glasu Gabi Novak.
I Balašević se u jednom intervjuu prisetio kako je bio posebno zadivljen dobrotom supruge Arsena Dedića, Gabi, koja mu je tokom tih njegovih poseta i prala vojničke košulje, a njegovu zbunjenost posmarala sa smeškom.
– Bilo mi je neugodno, nisam znao šta da joj kažem, kako da zahvalim… Ej, da meni velika Gabi pere košulje!? Ona je svu tu moju zbunjenost popratila onim svojim osmehom dobrote – ispričao je svojevremeno Balašević.
Kada je Arsen preminuo, Balašević se od njega oprostio na zvaničnoj Fejsbuk stranici kratkom izjavom, te pesmom posvećenom njemu.
 
Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.

Ceger Radmile Savićević
Pozorišta su tada putovala na sve strane i to su bila velika gostovanja, koja su trajala po nekoliko dana. Rada je uvek sedela na prvom mestu, a pored nogu je imala torbu iz koje je hranila ceo autobus. Kome god da je nešto falilo tražio bi od nje:
„Rado, je l’ imaš krastavce?“
Ima Rada krastavce.
Onda neko kaže: „Al’ sigurno nemaš neku ljutu papriku?“
„Molim? Ima ljuta papričica!“
Nekom se prijelo nešto slatko - ima Rada i to. Bila je kao putujući restoran. Sve si mogao da nađeš u Radinoj torbi! U Radinoj torbi je bilo ljubavi i drugarstva, bilo je poetike, bilo je snage i jednog velikog razumevanja za sve ljude oko nje.
Mira Banjac o Radmili Savićević
 
Du musst dich einloggen oder registrieren, um hier zu antworten.
Zurück
Oben