Du verwendest einen veralteten Browser. Es ist möglich, dass diese oder andere Websites nicht korrekt angezeigt werden. Du solltest ein Upgrade durchführen oder einen alternativen Browser verwenden.
Počeci proizvodnje piva u zemljama nekadašnje Jugoslavije se uglavnom vežu za period kada su na ovim prostorima bili prisutni Austro-Ugari. Zbog blizine Mediterana, pivo ovde u početku nije bilo popularno kao vino, ali se vremenom počelo otvarati sve više pivara.
BiP pivo. Glavno pivo glavnog grada SFRJ, neodoljivog i silovitog ukusa! Nekada se niste mogli nazvati pravim, iskusnim pivopijom ako niste makar jednom u svom životu sedeli na ušću Save u Dunav i ispijali hladan BiP. BiP je pivo koje je obeležilo čitav jedan period razvoja Beograda kao svetske metropole, a danas se ponovo vraća na velika vrata u beogradske i srpske kafane, a možda i šire!
Najznačajniji datum u novijoj istoriji BiP-a je januar 1963. godine, kada je održana zajednička sednica radničkih saveta „Industrije piva 7. Juli“ (nekadašnja Vajfertova pivara), „Pivare Beograd“ (nekadašnja Bajlonijeva pivara) i preduzeća „Bezalko“ na kojoj je došlo do udruživanja u Beogradsku industriju piva i bezalkoholnih pića – BiP.
U decembru 1971. godine proizveden je milioniti hektolitar piva, čime je obeleženo dostignuće koje je u to vreme BiP uvrstilo u sam vrh evropskih proizvodjača piva. BiP je prvi u SFRJ započeo sa točenjem piva u limenci i proizvodnjom čuvenog napitka ruski kvas. Paletu proizvoda tada su činila piva: „Sveti Stefan“, „Gambrinus“, „BiP“ svetlo i tamno. Beograđani često vole da kažu: “Pivo BiP leči grip!”, ali ne čekaju sezonu gripa da bi ga konzumirali. Pivo BiP je šmekersko pivo za sve sezone, a beogradjani kao dobri domaćini vole da časte svoje goste upravo njim, pa izvolite! Jagodinsko pivo. Ko još nije čuo za čuvenog jagodinskog „Čiču“ kako ga od milja zovu sve pivopije! Ovo odlično pivo spoj je kvaliteta i tradicije stare 160 godina. Možda je upravo zahvaljujući ovom simpatičnom čičici koji krasi boce Jagodinskog piva, i nastala ona poznata pretnja kojom se znatiželjna deca teraju od krigle i koja glasi: „Nemoj da piješ pivo da ti ne bi porasli brkovi!“
Priča o ovom pivu počinje 21. decembra 1852. godine kada je Jagodinsku pivaru osnovao Filip Stanković, poznati trgovac stokom iz Smedereva, i blizak saradnik Kneza Miloša. Pivara je otpočela proizvodnju sa petnaestak radnika, a ječma je svakako bilo dosta u neposrednoj okolini. Hmelj i druge sirovine kojih nije bilo u zemlji mogle su da se nabavljaju iz uvoza.
Jagodinska pivara spada u red prvih fabrika srpske industrije. Sredinom šezdestih godina 19. veka fabriku je otkupio Jovan Nikolić Kosovljanin, stočarski trgovac poreklom sa Kosova. Potom je uoči prvog svetskog rata pivara iz individualnog vlasništva prešla u ruke domaćih i stranih akcionara koji su proširili njene proizvodne kapacitete i doveli iskusne stručnjake iz inostranstva. Pred drugi svetski rat proizvodnja je dostigla blizu 40.000 hektolitara piva, 170 tona kvasca i 1.042 tone slada. Decembra 1946. godine Pivara je sa 220 radnika proizvodila 22.375 hektolitara piva. Godine 1961. i 1962. izrađen je program za rekonstrukciju, modernizaciju i podizanje novih kapaciteta za proizvodnju milion hektolitara piva, 2.000 tona kvasca i 10.000 tona slada. 1974. godine pušten je u rad pogon za proizvodnju bezalkoholnih pića. Novi kapaciteti omogućili su da se sa 960 radnika proizvede još 670.000 hektolitara piva, 1.500 tona kvasca i 3.600 tona slada. Poslednjih godina Jagodinska pivara je doživela jednu neuspešnu privatizaciju 2005./06. i trenutno čeka novog vlasnika. Karlovačko pivo. Ništa ne ide zajedno tako dobro kao pivska i morska pena, a na hrvatskom primorju Karlovačko je naravno nezaobilazni pivolovački trofej za svakog prežednelog Balkanca! Karlovačko pivo potiče iz Karlovca, grada na četiri reke, proizvodi ga Karlovačka pivovara koja je vodeći hrvatski izvoznik piva sa udelom od oko 50% u ukupnom izvozu, a takođe je i najveći dobavljač piva turističkog dela Hrvatske. Zanimljivo je da je 2005. godine u Londonu Karlovačko pivo osvojilo i „Pivskog oskara“ a Karlovačka pivovara je prva na hrvatskom tržištu potrošačima ponudila svoje pivo pakovano u limenke. Sadrži oko 5,4% alkohola po masi. Proizvođači ga opisuju kao “zlatnožuto” i “osvežavajuće” pivo gorkog ukusa.
Karlovačka pivovara kompanija je bogate tradicije u pivarstvu koja datira iz 1854. godine. Osnivačem ove pivovare na Dubovcu smatra se Baron Nikola Vranyczany. Procesi modernizacije u Karlovačkoj pivovari započeli su tokom 1960-ih, a pivovara je bila tehnološki dobro razvijena do 1980-ih godina. Godišnja proizvodnja u Karlovačkoj pivovari 1971. godine iznosila je više od 500.000 hl piva, a 1985. godine ta količina raste na 850.000 hl.
1984. godine, u saradnji sa gradom Karlovcem, Karlovačka pivovara pokrenula je popularni pivski festival “Dani piva”.
Nikšićko pivo. Ex YU pivopije ništa manje ni ne očekuju od Crne Gore, države koja važi za ekološku, države koja ima najčistije planinske vode u izobilju. Uostalom manje od jednog piva je nula a to svakako ne zvuči dobro nijednom žednom pivopiji! Ali zato dobro zvuči saznanje da kroz Crnu Goru protiče možda jedina reka na svetu sa imenom koje je posvećeno pivu i pivskoj peni – reka Piva!
Zbog potrebe tržišta, jedan broj nikšićkih trgovaca i zanatlija odlučuje da podigne novu Pivaru “Trebjesa” 1908. godine, iz koje je prvo pivo plasirano 1911. godine na tržište. Fabrika je tokom Prvog svetskog rata izgorela, a podrume je Austrougarska pretvorila u zatvor. Obnova Trebjese je dugo trajala, pa se proizvodnja nastavlja tek 1931. godine. Međutim, dolazi 1941. godina i još jedno stradanje i uništavanje. Nakon rata, u periodu od 1946. do 1956. godine, izvršena je rekonstrukcija fabrike.
Danas je kanadsko-američka kompanija Molson Coors Brewing Company stoprocentni vlasnik Trebjese koja se transformiše iz akcionarskog u društvo sa ograničenom odgovornošću. Tuzlansko pivo. Pivara Tuzla d.d. osnovana je 1884. godine pod nazivom “Erste Dampf Brauerei” sa proizvodnim kapacitetom od 5 000 hektolitara godišnje proizvodnje. Do Prvog svetskog rata proizvodila je već oko 25 000 hektolitara. Tokom Prvog svetskog rata obustavljena je proizvodnja, pri čemu je prekid proizvodnje trajao oko 5 godina. Početkom Drugog svjetskog rata ponovo prekida sa radom sve do 1948. godine kada ponovo počinje proizvodnju.
1962. godine započinje ciklus kontinuirane rekonstrukcije pa je postignut kapacitet godišnje proizvodnje od 300 000 hektolitara. Naredni ciklus rekonstrukcije za program proizvodnje od 500 000 hektolitara Pivara Tuzla započinje 1990. godine.
Godine 2000. privatizovan je preostali deo državnog udela. Danas, 130 godina posle, Pivara Tuzla zapošljava 200 radnika, a uz dobro poznati Tuzlanski pilsner proizvodi i puni pivo Erster. Nektar pivo. Pošto pivo predstavlja pravi božanski napitak za svakog pivopiju, poslovni i bistri banjalučki pivari došli su na odličnu ideju da svom pivu dodele adekvatan naziv i tako zaokruže utisak o božanskom poreklu svog proizvoda. Interesantno je da za svoj nastanak Banjalučka pivara i te kako može da zahvali božanskom uticaju na zemlji, jer su je osnovali sveštenici iz reda Trapista 1873. godine u blizini njihovog samostana Marija Zvijezda.
Trapisti inače pripadaju svešteničkom redu koji živi po pravilima svetog Benedikta, a red Trapista se prvi put spominje u 17. veku sa pojavom reformatorskog pokreta koji je započeo u samostanu Noter Dam de la Trape, po kome su i dobili ime. U čitavom svetu su poznati po tome što su organizovali različite oblike proizvodnje i za svoju proizvodnju vezali lokalno stanovništvo koje je radilo na njihovim imanjima. Među prvim svojim poslovima Trapisti u Banjaluci pokreću proizvodnju piva. Grade i most preko reke Vrbas i u svim poslovima zapošljavaju lokalno stanovništvo.
Posle Drugog svetskog rata pivara je nacionalizovana i prelazi u vlasnistvo države. Od svih poslova kojima su se bavili Trapisti do danas je ostala jedino proizvodnja piva.
Banjalučka pivara je 1975. godine ušla u sastav agroindustrijskog poljoprivrednog kombinata ”Bosanska Krajina”, čija je članica bila do 1989. godine, kada je istupanjem postala samostalno preduzeće. Banjalučka pivara je od jedne male, lokalne pivare koja je u početku služila samo za potrebe samostana izrasla u jednu veliku i modernu pivaru čiji je kapacitet proizvodnje danas dovoljan za snabdevanje celog BiH tržišta. Skopsko pivo je najpopularnije pivo u Makedoniji. Već skoro 90 godina proizvodi ga „Pivara Skopje AD“ koja se godinama unazad ubraja među 10 najboljih kompanija u Makedoniji sa godišnjom proizvodnjom iznad milion hektolitara piva i drugih bezalkoholnih napitaka.Skopsko se proizvodi od najkvalitetnijih sastojaka i sinonim je za kvalitet, postojanost, tradiciju i unikatnost. Zlatno-žute boje sa čvrstom belom penom, Skopsko predstavlja pravi pivski ukus Makedonije. Kako kažu Makedonci: „Кога сакаш пиво, всушност мислиш на Скопско!“
Prva pivara u Skoplju osnovana je najviše zbog toga što južno od Jagodine uopšte nije bilo nijedne pivare. Godine 1922. kupljeno je 32.347 m2 zemljišta pored železničke linije Skoplje-Niš, 2 kilometra istočno od Skoplja, i počela je izgradnja fabrike. Iste godine osnovano je industrijsko preduzeće Parna pivara u Skoplju. Osnivači su bili dvojica Čeha, inženjer Viktor Cajs i bankar Karel Husnik. Danas je Pivara Skopje AD deo Heineken grupe i značajno uvećala proizvodnju svojih pivskih brendova Skopsko i Gorsko. Laško pivo. Cenjeno medju pivopijama od Vardara pa do Triglava kao pivo izuzetnog kvaliteta, čvrste pene i fino balansiranog ukusa, gorčine i jačine. Proizvodi se u mestu Laško kod Celja u podnožju Alpa a simboli su mu i zelena boja ambalaže i čuvena alpska divokoza. Tradicija proizvodnje ovog slovenačkog piva duga je skoro 190 godina a receptura je naravno strogo čuvana tajna.
Počeci rada Pivovarne Laško vezuju se za 1825. godinu kada je proizvodjač medovine i medenjaka Franz Geyer osnovao pivaru u bivšoj Bolnici Valvasor.
Neposredno pre rata 1990. Pivovarna Laško proizvodila je 1 000 000 hl godišnje, najviše za tržište Jugoslavije, i zato je potom usledio drastičan pad prodaje. Ovaj kapacitet ponovo je postignut 1994. godine.
Sa ulaganjima poslednjih godina Pivovarna Laško postala je ponovo ozbiljan gigant pivarske industrije i pod svoje okrilje je ovaj put, suprotno od događaja u svojoj istoriji, uzela i glavnog konkurenta Pivovarnu Union iz Ljubljane, tako da sad drži preko 80% pivarskog tržišta u Sloveniji. Na kraju, znamo da se možda nismo setili vašeg omiljenog piva, nadamo se da će te ga pronaći u narednoj kolaž fotografiji! (Izv