Deine "Klugheit"l, wie du sie zu vernennen magst, ist allemal unbestritten. Das zeigt sich bereits in meiner Verwarnung auf Vukovar bezogen. Ein Kroate würde niemals zugeben, dass die ersten Toten in Vukovar Serben waren, dass die Cafes serbischer Besitzer in die Luft gejagt wurden, dass Serben Drohungen erhielten, on ihren Arbeitspätzen entlassen,maltretiert und erschossen wurden.
Mladi Hrvati nemaju prilike cuti od svojih profesora i nastavnika da je pre 18. novembra 1991. pobijeno preko dve stotine srpskih civila, od tek rodjene dece do starica u desetoj deceniji zivota. Oni ne znaju da je pre ulaska pripadnika JNA u Vukovar, sest ipo meseci vrsen uzasan teror nad gradjanima srpske nacionalnosti, da su postojali logori, da su vrsena silovanja, masovne egzekucije i likvidacije. Nemaju prilike saznati kako je samo u prolece i leto 1991. pre počcetka bilo kakvih ratnih operacija likvidirano 43-oje nenaoruzanih srpskih civila koji su bacani u Dunav, te prebijani do smrti.
Znaju mladi u Hrvatskoj za stradanje hrvatskih vojnika na Ovčari ali ne znaju za pobijene srpske porodice Cecavac i Pavlovic koji su likvidirani u svojim kucama vatrenim i hladnim oruzjem u Ulici Nikole Demonje u Borovom Naselju. Ne znaju za imena jednogodisnjeg Gorana Cecavca, desetogodisnjeg Branimira Milosevića, te petnaestogodsnje Zorice i njenog godinu dana starijeg brata Zorana Pavlovica koje su pripadnici hrvatske vojske mucki poubijali u njihovim kucama sa roditeljima samo zato sto su bili Srbi. Znaju mladi Hrvati za "zapovednika Blagu Zadru" i druge hrvatske vojnike izginule po rovovima i u borbama, ali ne znaju za imena zarobljenih pa masakriranih srpskih civila u vrticu u Borovom Naselju ili za desetoro poklanih staraca u Kozarackoj ulici. Znaju za imena raznih Hrvatica koje su pucale iz snajpera te su nagrađene ordenjem, ali ne znaju za ime Ane Lukic Maljevac, Hrvatice iz Vukovara koju su visestruko silovali pa streljali hrvatski vojnici zato sto je bila udata za Srbina. Svi znaju i za ime Tomislava Mercepa kojeg veliki broj Hrvata slavi kao heroja iako je osudjen za najteze ratne zlocine nad srpskim civilima. Sa druge strane, ne zna se za ime Sinise i Darka Fota, brace iz Vukovara, koji su iako Hrvati po nacionalnosti, stali u odbranu komsija Srba, stitili civile zbog cega su trpeli pritiske, pa cak i logorska mucenja a Sinisa je i ubijen od hrvatske vojske.
Rat u Vukovaru zapoceo je 1. maja 1991. kada je Hrvat Mijo Gelenicar, iz nacionalistickih pobuda sa nekoliko hitaca usmrtio starca Stevana Inica (65) koji je sa jugoslovenskom zastavom posao da proslavi 1. maj - veliki jugoslovenski praznik. Vec narednog grupa naoruzanih hrvatskih policajaca, napala je Borovo Selo sa ciljem da izazovu sukobe i zaplase srpsko civilno stanovništvo.
Prva zrtva u samom gradu bio je civil Jovan Jakovljevic koji je sa nekoliko hitaca ubijen pred svojom kucom i pred porodicom samo zato sto je bio Srbin. Rec je o civilu, vrlo uglednom i postenom coveku. Tada pocinju masovna ubistva, likvidacije i zlostavljanja. Samo u prolece i leto 1991. ubijeno je 43-oje srpskih civila, ranjeno i zlostavljano vise od dve stotine lica a tokom i nakon ratnih sukoba nasilno je prognano 20 000 lica srpske, nacionalnosti kao i lica iz mesanih brakova. Minirano je vise desetina lokala pod vlasnistvom Srba, kao i stotine srpskih kuca.
U istom periodu, dakle sve do pocetka oružanog sukoba u Vukovaru (do 25. avgusta 1991) nije ubijen nijedan civil hrvatske nacionalnosti, nije ostećena ni zapaljena nijedna kuca ili objekat pod vlasnistvom Hrvata.
humanrightshouse.org
www.rferl.org
