Diese Stadt liegt im Norden von Beograd und hat ca. 120.000 Einwohner. Die Stadt hat ein hoheres Wirtschaftlichen Umsatz als ganz Montenegro zusammen.
Pancevo kao naselje, kako to dokazuju arheoloske iskopine nadjene u mestu i okolini, postojalo je jos u doba kada su ovim krajevima vladali Dacani, Rimljani, Sarmati i Jagizi, a i za vreme doseljenja Slovena na Balkansko poluostrvo. Tokom seobe naroda prosli su kroz ovaj grad Goti, Gepidi, Huni i Avari, ali je naselje koje je tu postojalo nestalo za vreme te seobes, kao sto su nestajala i druga naselja kojih je bilo u nasim krajevima. Pancevo je postojalo za vreme Madjara, pa, verovatno i docnije kada su Banat osvajali ili uznemiravali Vizantinci, mongoli ili Tatari i Kuzmani, a posle Kosovske bitke i Turci koji su ga drzali sve do ih nisu izbacili Austrijanci 1716. godine. Menjajuæi svoje gospodare, Pancevo je menjalo i nazive svoga naselja. Prvi i najstariji naziv za Pancevo prema zabelesci anonimnog madjarskog hronicara, bio je PANUKA u IX veku, koji je nosilo u doba kada su Arpadoviæi pokorili bugarskog vojvodu Glada i primorali ga da sklopi s njima mir. Po jednom spisku utvrdjenja iz doba vladavine Gejze I (927-977) Pancevo treba da je postojalo pod nazivom PONUCEA i PANOÈA u X veku. Posle podrug veka mi doznajemo za naziv BANSIF, pod kojim ga je zabelezio arapski geograf Muhamed el Šetif Idrizi u svom delu "Poznavanje Balkanskog poluostrva", koje je izdao 1153. Po njemu je Bansif "trgovacka varos, u kojoj se nalaze marljivi Grci zbog svojih trgovackih poslova." Ovaj navod je dokaz da je Pancevo postojalo pre vise od 800 godina. To je najstariji istorijski izvor o poreklu naselja i imena Pancevo . Ono svedoci ne samo o njegovom postojanju veæ i o ulozi koje je imalo u privrednom zivotu ovog vremena.
Od tog doba, svakako usled invazije stranih naroda, mi o Pancevu, sve do 1430. ne znamo nista. Tek tada, iz jednog pisma Matije Talovca saznajemo za postojanje Panceva posto ga u njemu spominje kao selo PANÈAL, blizu Trnista. Tako se, naime, zvalo naselje i utvrdjenje koje se nalazilo izmedju Omoljice i Ivanova, nedaleko od Panceva. Tri godine docnije, 1433. mi doznajemo za jedan naziv Panceva, i to od francuskog plemiæa Bertrana de la Brokijea, koji je po nalogu kralja Filipa Dobrog putovao u Palestinu i pri povratku preæao iz Beograda u Pancevo, odakle je produzio u pravcu Budima. U svom izvestaju koji je podneo kralju on Pancevo naziva PANSEG i oznacava ga selom bez nekog narocitog obelezja. Sada nastaje dug vremenski period u kome nema ni pomena o Pancevu. Ono je 1552. palo pod tursku vlast i ostalo pod njom sve do 1716. godine, dakle pune 164. godine. Iz tog perioda posedujemo dva opisa Panceva sa dva njegova naziva, i to jedan od pocetka, a drugi od polovine XVI veka. Prvi nalazimo u arapskom rukopisu koji je napisao Mehmed Sipahi Zade i nosi naslov "Najjasniji putevi za poznavanje zemalja i gradova", u kome se Pancevo pominje pod nazovom PAJÈOVA. Taj rukopis potice od 1605. godine, a sadrzi izmedju ostalog i opise nekih banatskih i sremskih gradova koji su postojali krajem XVI veka, pa tako i Panceva. Drugi opis i naziv Panceva potice od turskog putopisca Evlije Èelebije, koji ga je zabelezio pod nazivom PANZOVA. On je 1660. putujuæi za Vel. Varadin, presao Dunav kod Grocke i dosao u Pancevo, o kome je zapisao sledeæe: "To je cetvorougaona drvena tvrdjava koja lezi na usæu Tamisa u Dunav na jednom mestu koje je obraslo vrbama, a ciji prosek iznosi 100 koracaja. U njoj se nalazi zapovednik sa 50 vojnika. Ona ima poprilican magacin za municiju, dzamiju, gostionicu, i malu carsiju, ali nema kupatila. Kuæe su uglavnom pokrivene pruæem i trskom. Ovde utice Tamis u Dunav. Tamis je mala mocvarna reka. Grad Pancevo je priviligisani turski srez u Temisvarskom vilajetu sa 150 akci (3 dukata). Odavde odosmo ka severu u selo Zeldes koje pripada alaj-begu. Na ovoj ravnici nema kamena ni u velicini zrna od pasulja, a trava tako bujno raste da se u njoj ne vidi konjanik". Ova zabeleska truskog putopisca za nas je vrlo dragocena. Po njoj dobijamo sliku ne samo o tome kako kako je Pancevo izgledalo za vreme Turaka, nego i o izgledu njegove okoline. Pored toga, mi od Èelebije prvi put doznajemo o postojanju pancevacke tvrdjave. Zapadno od tvrdjave nalazila se palanka okruzena dvostrukim redom palisada. Karaula je lezala severo-zapadno od tvrdjave i bila je zadjtiæena utvrdjenim tornjem. Tu je stanovala turska raja i potes Karaula jos i danas odrzava uspomenu na to naselje. Pancevo je pod turcima predstavljalo trgovacku i strategijsku varoæ. Oni su preko njega upusivali robu u ove krajeve i provijant za vojsku koja se borila u Erdelju i Ugarskoj, dok im je kao strategijsko mesto sluzilo za prolaz i koncentraciju trupa za razne frontove. Ono je za vreme njihove vladavine bilo svedok mnogih znacajnih istorijskih dogadjaja i popriste mnogih borbi koje su se vodile. U Pancevu je u leto 1567. boravio Sigismunf Zapolja i odavde je, kao turski vazal, otisao u podvorenje sultanu Sulejmanu u Zemun, kada je ovaj polazio u rat protiv Ugarske. Za vreme ustanka Srba u Banatu, 25. maja 1592. u Pancevu je vodjena borba protiv Turaka, a 1594. i 1598. oni su odavde upuæivali vojsku na austrijska bojista. Mirko Tekeli, pretedent na ugarskim kurucima, dok je docnije, kad je stupio u savez s Turcima imao i svoj odred vojnika u Pancevu. Sultan Mustafa II 25. avgusta 1696. presao je sa svojom vojskom preko mosta kod Panceva i prosao sa njom kroz varos, a ujesen 1698. dosao je tatarski kan Selimgiraj, koji je Turcima cuvao liniju Pancevo-Karanbes. S namerom da oslobode Banat, Austrijanci sui 1686. osvojili Pancevo, ali posto se u njemu nisu mogli da odrze, oni ga spalise. Pancevo je oslobodjeno od Turaka 9. Novembra 1716. Godine i ono je tada nosilo ime Èomva. Koje mu je dao njegov oslobodilac general Florimond Klaudije Mersi, ali se nije dugo odrzalo. Tada je obrazovano posebno podrucje pod nazivom Tamiski Banat., od koga je docnije postaa Banatska Vojna granica. Ona je stajala pod austrijskom upravom i ostala pod njom sve do njenog razvojnicenja , tj. Do novembra 1872. kada je prisjedinjena Ugarskoj.
Sa Pancevom su Austrijanci nasledili od Turaka jedno malo, neuredno mesto. Stoga su odmah, po njegovom zauzeæu, otpoceli sa intezivnim radovima oko pojacanja tvrdjavnih postrojenja i materijalnom izgradnjom unutar njegovog podrucja. Medjutim, Austrija je, veæ posle dve decenije, tj. 1737. ponovo zaratila sa Turskom, kojom prilikom su Turci pri povlacenju pozarom totalno unistili Pancevo. Ono se sad opet pocelo da obnavlja i podize, ali sporo i bez ikakvog plana. Stanovnistvo su sacinjavali Rumuni, Srbi, Grci, Nemci, Tuirci, Rumuni i Jevreji, medju kojima je bilo mnogo sirotinje. Tokom vremena, Pancevo je postalo poveæe naselje, koje je dobilo izgled provincijske varosi, u kojoj se nalazilo veæ nekoliko lepih javnih zgrada i privatnih kuæa. Mudjutim, tek sto je uslo u redovan kolosek svoga razvoja, Austrija je pocetkom 1788. ponovo zaratila sa Turcima i ono je, sada po treæi put, postalo plen pozara koji je unistio celu varos, tako da se vise prepoznati nije mogla. Nedugo posle oslobodjenja od Turaka, izmedju 1720-22, u Pancevo su se doselili Srbi iz Temisvara koji su sa svojim pancevackim sugradjanima oslnovali sadasnju gornju varos. Kuæe su im veæinom bile od drveta i postavljene tako da su sacinjavale nepravilne ulice. Od 1722. poceli su da pridolaze i da naseljavaju Pancevo nemacki kolonisti iz Franacke koji su naselili donju varos, dok se Rumuni pocinju pojavljivati od 1767. godine. Kako Srbi tako i Nemci imali su posebne opstine kojima je na celu stajao opstinski knez. Obe ove opstine potpale su od 1766. godine pod vojnu upravu i jurisdikciju. Otada je Pancevo bilo sediste Štaba 12. Nemacko-banatske granicarske regimente. Ova vojna uprava koja je ustvari predstavljala samovolju vojnih vlasti i bila vrlo okrutna, stvorila je kod Pancevaca veliko nezadovoljstvo, sto ih je nagnalo da zatraze spajanje obeju opstina u jednu koja bi, kao slobodna komuna imala samostalnu upravu, u granicama svojih regulativa. To su postigli tek 1794. godine, kada su dobili svoj magistrat sa gradonacelinikom na celu.i odgovarajuæim cinovnicima. U to vreme Pancevo je brojalo 829 porodica: 49 trgovacke, nekoliko cinovnickih, trgovackih, dok su ostatak cinile zemljoradnicke porodice. Posle cetiri decenije 1836. Pancevo je imalo 12236 stanovnika, od kojih su 242 bili trgovci, a 564 zanatlije. Prema tome, Pancevo je veæ tada predstavljalo trgovacku, zanatlijsku i zemljoradnicku varos kakva je uglavnom ostala sve dok se u njemu nije pocelo sa podizanjem i industrijskih preduzeæa. Na razvitak zanatstva polagala se tatda velika paznjai jos 1794. godine dobile su zanatlije esnafske privilegije, na osnovu kojih su mogli da izvrse organizaciju pojedinih cehova.
Trgovina zitaricama, stokom i vinom bila je vrlo ziva i rasprostirala se preko zapadne granice Hrvatske, vodila u Austriju, Èesku sve do Bugarske, pa po celoj Madjarskoj i jednog dela Švedske i Moravske. Industrijskih preduzeæa za vreme Granica bilo je vrlo malo. Sve do prve polovine XIX veka postojale su samo pivara, svilara, tri vetrenjace, pilana - vetrenjaca, parni mlin i fabrika ulja. Unutrasnjem uredjenju Panceva mnogo je doprineo general Mihovil Mihaljeviæ, koji je tu kao brigadir sluzbovao 1812-31. godine. Njegovim zauzimanjem zasadjeno je nekoliko aleja drveæa u varosi, zatim na Novoseljanskom, Bavanistanskom, Jabuckom i Crepajskom putu, a i Narodna basta njegovo je delo. Podigao je nekoliko zgrada za vojne svrhe i podstakao imuæne gradjane da zidaju kuæe od cigle i pokriju ih crepom, dok se za siromasne starao da taj materijal dobiju na otplatu. On je dao podstreka za regulaciju varosi, za kaldrmisanje nekih ulica i postavljanje trotoara ispred kuæa, a isto tako i za kopanje jarkova i kanala za odvodjenje vode preko kojih su postavljeni mostovi za prelazenje. Pored vojnih zgrada, u reprezentativne gradjevine spadale su u ono vreme jos i tzv. Crveni magacin, koji je podignut 80-tih godine XVIII veka. Gradska Bolnica, kojoj je polozen kamen-temeljac 1833. godine; Svetouspenska crkva, koja se pocela zidati 1807. i za koju je slikar Konstatin Danil izradio monumentalni ikonostas; Gradski magistrat, kome je polozen kamen-temeljac 1833. godine, Preobrazenska i Katolicka crkva, te zgrada "Trubaca" koja je predstavljala najlepsi hotel u Vojnoj granici od Susaka do Orsave. U vrlo znacajne istorijske dogadjaje Panceva iz njegove nedavne proslosti spadaju Velika buna od 1848-9. i razvojacenje Vojne granice od 1872. godine. Za vreme bune ono je bilo sediste Okruznog narodnog odbora koji je izvrsavao Glavnog izvrsno odbora u Sremskim Karlovcima i starao se o odrzavanju reda i sigurnosti u mestu. Tu je Stevan Kniæanin doveo dobrovoljce iz Srbije i stavio ih na raspolaganje Vojvodi Šupljikcu, koji je tu i umro 27. decembra 1848. godine. Najzad, Pancevo su 10. maja 1849. okupirali Madjari i drzali ga sve do 10. avgusta iste godine. Razvojacenje Granice i prikljucenje njene teritorije Madjarskoj bio je cisto politicki akt i plod nagodbe izmedju Austrije i Madjarske od 1867. godine. Taj akt izazvao je veliko nezadovoljstvo kod srpskog zivlja, jer je to prikljucenje izvrseno bez pitanja naroda u Granici, koji je, po nacelu samoopredeljenja, imao da odluci o svojoj sudbini. Pancevacki Srbi na celu sa Svetislavom Kasapinoviæem, bili su prvi koji su u Gradskoj municipiji i predstavkom na cara protestovali protiv tog jednostranog i samovoljnog akta becke kamarile, koje je Granicu predala Madjarima da bi mogla sa njima da sklopi pomenutu nagodbu. Od tog toba Pancevo je postalo municipijom, a 1886. samostalnom municipijom sa uredjenim magistratom i zupanskim pravima. Ono se za vreme madjarskog rezimarazvilo u jaku trgovacku varoP, cemu je mnogo doprinela izgradnja zeleznickih pruga Pancevo-Beckerek (1894) i Pancevo - Vrsac (1896), pa regulacija Tamisa od 1895. godine. Kulturno - prosvetni i socijalni zivot razvija se brzim tempom negoli u doba Granice, u kojojsu vojnicka stega i birokratizam vlasti kocili i onemoguæavali napredan tok takvog razvitka. Godine 1910. povrsina atara iznosila je 19260 jutara, broj kuæa bio je 2927 i broj gradjanskih stanovnika je bio 20201, a vojnika 607. Po jeziku medju njima je bilo 8714 Srba, 7467 Nemaca, 3364 Madjara i 769 Rumuna. Pravoslavnih je bilo 9361, katolika 7510, evangelika 1979, 993 reformiranih i 706 jevreja. 13719 ih je znalo da citaju i pisu. Pancevo je 1918. godine, na Mitrovdan, ulaskom srpskih trupa preslo pod srpsku drzavnu upravu i srpsku lokalnu administraciju. Od 11. oktobra 1923. sef opstine je Dr.Vladimir, covek koji je za kulturu veæ dota ucinio - stvorio gradsku bilblioteku i udario temelj pancevackom muzeju. Pancevo je uvek, pa i tada dok je bilo pod tudjinom, sacuvalo karakter srpskog naroda, stojeæi uvek u prvim redovima u borbi za ocuvanje nacionalne individualnosti srpskog naroda u Vojvodini, pa je zato i dobilo castan nadimak "Srpska Sparta". Iz njega je poteklo prvo srpsko pevacko drustvo, nastarije ne samo u Jugoslaviji nego i na celom Balkanu; prva streljacka druzinal prvo muzicko drustvo; srpska visa devojacka skola. Ono je dalo znatan broj znamenitih muzeva koji su mnogo doprineli kulturnom uzdizanju srpskog naroda, kao sto su bili: slikar Arsa Todoroviæ, pesnik Vasa Živkoviæ, prvi srpski virtuoz na violini Dragomir Kranceviæ, publicista Stevan Radosavljeviæ, kompozitori Mita Topaloviæ i Petar Kranceviæ, etnolog dr Jovan Erdeljanoviæ, glumica Milka Markoviæ i drugi. Deo svog zivota su u Pancevu je proveo i Jovan Jovanoviæ Zmaj. Od politicara koji su u Vojnoj granici i pod Madjarima vodili borbu za autonomiju Vojvodine iza ocuvanje srpskog naroda od germanizacije i madjarizacije valja istaæi Svetislava Kasapinoviæa i Kamenka Jovanoviæa.
Pancevo kao naselje, kako to dokazuju arheoloske iskopine nadjene u mestu i okolini, postojalo je jos u doba kada su ovim krajevima vladali Dacani, Rimljani, Sarmati i Jagizi, a i za vreme doseljenja Slovena na Balkansko poluostrvo. Tokom seobe naroda prosli su kroz ovaj grad Goti, Gepidi, Huni i Avari, ali je naselje koje je tu postojalo nestalo za vreme te seobes, kao sto su nestajala i druga naselja kojih je bilo u nasim krajevima. Pancevo je postojalo za vreme Madjara, pa, verovatno i docnije kada su Banat osvajali ili uznemiravali Vizantinci, mongoli ili Tatari i Kuzmani, a posle Kosovske bitke i Turci koji su ga drzali sve do ih nisu izbacili Austrijanci 1716. godine. Menjajuæi svoje gospodare, Pancevo je menjalo i nazive svoga naselja. Prvi i najstariji naziv za Pancevo prema zabelesci anonimnog madjarskog hronicara, bio je PANUKA u IX veku, koji je nosilo u doba kada su Arpadoviæi pokorili bugarskog vojvodu Glada i primorali ga da sklopi s njima mir. Po jednom spisku utvrdjenja iz doba vladavine Gejze I (927-977) Pancevo treba da je postojalo pod nazivom PONUCEA i PANOÈA u X veku. Posle podrug veka mi doznajemo za naziv BANSIF, pod kojim ga je zabelezio arapski geograf Muhamed el Šetif Idrizi u svom delu "Poznavanje Balkanskog poluostrva", koje je izdao 1153. Po njemu je Bansif "trgovacka varos, u kojoj se nalaze marljivi Grci zbog svojih trgovackih poslova." Ovaj navod je dokaz da je Pancevo postojalo pre vise od 800 godina. To je najstariji istorijski izvor o poreklu naselja i imena Pancevo . Ono svedoci ne samo o njegovom postojanju veæ i o ulozi koje je imalo u privrednom zivotu ovog vremena.
Od tog doba, svakako usled invazije stranih naroda, mi o Pancevu, sve do 1430. ne znamo nista. Tek tada, iz jednog pisma Matije Talovca saznajemo za postojanje Panceva posto ga u njemu spominje kao selo PANÈAL, blizu Trnista. Tako se, naime, zvalo naselje i utvrdjenje koje se nalazilo izmedju Omoljice i Ivanova, nedaleko od Panceva. Tri godine docnije, 1433. mi doznajemo za jedan naziv Panceva, i to od francuskog plemiæa Bertrana de la Brokijea, koji je po nalogu kralja Filipa Dobrog putovao u Palestinu i pri povratku preæao iz Beograda u Pancevo, odakle je produzio u pravcu Budima. U svom izvestaju koji je podneo kralju on Pancevo naziva PANSEG i oznacava ga selom bez nekog narocitog obelezja. Sada nastaje dug vremenski period u kome nema ni pomena o Pancevu. Ono je 1552. palo pod tursku vlast i ostalo pod njom sve do 1716. godine, dakle pune 164. godine. Iz tog perioda posedujemo dva opisa Panceva sa dva njegova naziva, i to jedan od pocetka, a drugi od polovine XVI veka. Prvi nalazimo u arapskom rukopisu koji je napisao Mehmed Sipahi Zade i nosi naslov "Najjasniji putevi za poznavanje zemalja i gradova", u kome se Pancevo pominje pod nazovom PAJÈOVA. Taj rukopis potice od 1605. godine, a sadrzi izmedju ostalog i opise nekih banatskih i sremskih gradova koji su postojali krajem XVI veka, pa tako i Panceva. Drugi opis i naziv Panceva potice od turskog putopisca Evlije Èelebije, koji ga je zabelezio pod nazivom PANZOVA. On je 1660. putujuæi za Vel. Varadin, presao Dunav kod Grocke i dosao u Pancevo, o kome je zapisao sledeæe: "To je cetvorougaona drvena tvrdjava koja lezi na usæu Tamisa u Dunav na jednom mestu koje je obraslo vrbama, a ciji prosek iznosi 100 koracaja. U njoj se nalazi zapovednik sa 50 vojnika. Ona ima poprilican magacin za municiju, dzamiju, gostionicu, i malu carsiju, ali nema kupatila. Kuæe su uglavnom pokrivene pruæem i trskom. Ovde utice Tamis u Dunav. Tamis je mala mocvarna reka. Grad Pancevo je priviligisani turski srez u Temisvarskom vilajetu sa 150 akci (3 dukata). Odavde odosmo ka severu u selo Zeldes koje pripada alaj-begu. Na ovoj ravnici nema kamena ni u velicini zrna od pasulja, a trava tako bujno raste da se u njoj ne vidi konjanik". Ova zabeleska truskog putopisca za nas je vrlo dragocena. Po njoj dobijamo sliku ne samo o tome kako kako je Pancevo izgledalo za vreme Turaka, nego i o izgledu njegove okoline. Pored toga, mi od Èelebije prvi put doznajemo o postojanju pancevacke tvrdjave. Zapadno od tvrdjave nalazila se palanka okruzena dvostrukim redom palisada. Karaula je lezala severo-zapadno od tvrdjave i bila je zadjtiæena utvrdjenim tornjem. Tu je stanovala turska raja i potes Karaula jos i danas odrzava uspomenu na to naselje. Pancevo je pod turcima predstavljalo trgovacku i strategijsku varoæ. Oni su preko njega upusivali robu u ove krajeve i provijant za vojsku koja se borila u Erdelju i Ugarskoj, dok im je kao strategijsko mesto sluzilo za prolaz i koncentraciju trupa za razne frontove. Ono je za vreme njihove vladavine bilo svedok mnogih znacajnih istorijskih dogadjaja i popriste mnogih borbi koje su se vodile. U Pancevu je u leto 1567. boravio Sigismunf Zapolja i odavde je, kao turski vazal, otisao u podvorenje sultanu Sulejmanu u Zemun, kada je ovaj polazio u rat protiv Ugarske. Za vreme ustanka Srba u Banatu, 25. maja 1592. u Pancevu je vodjena borba protiv Turaka, a 1594. i 1598. oni su odavde upuæivali vojsku na austrijska bojista. Mirko Tekeli, pretedent na ugarskim kurucima, dok je docnije, kad je stupio u savez s Turcima imao i svoj odred vojnika u Pancevu. Sultan Mustafa II 25. avgusta 1696. presao je sa svojom vojskom preko mosta kod Panceva i prosao sa njom kroz varos, a ujesen 1698. dosao je tatarski kan Selimgiraj, koji je Turcima cuvao liniju Pancevo-Karanbes. S namerom da oslobode Banat, Austrijanci sui 1686. osvojili Pancevo, ali posto se u njemu nisu mogli da odrze, oni ga spalise. Pancevo je oslobodjeno od Turaka 9. Novembra 1716. Godine i ono je tada nosilo ime Èomva. Koje mu je dao njegov oslobodilac general Florimond Klaudije Mersi, ali se nije dugo odrzalo. Tada je obrazovano posebno podrucje pod nazivom Tamiski Banat., od koga je docnije postaa Banatska Vojna granica. Ona je stajala pod austrijskom upravom i ostala pod njom sve do njenog razvojnicenja , tj. Do novembra 1872. kada je prisjedinjena Ugarskoj.
Sa Pancevom su Austrijanci nasledili od Turaka jedno malo, neuredno mesto. Stoga su odmah, po njegovom zauzeæu, otpoceli sa intezivnim radovima oko pojacanja tvrdjavnih postrojenja i materijalnom izgradnjom unutar njegovog podrucja. Medjutim, Austrija je, veæ posle dve decenije, tj. 1737. ponovo zaratila sa Turskom, kojom prilikom su Turci pri povlacenju pozarom totalno unistili Pancevo. Ono se sad opet pocelo da obnavlja i podize, ali sporo i bez ikakvog plana. Stanovnistvo su sacinjavali Rumuni, Srbi, Grci, Nemci, Tuirci, Rumuni i Jevreji, medju kojima je bilo mnogo sirotinje. Tokom vremena, Pancevo je postalo poveæe naselje, koje je dobilo izgled provincijske varosi, u kojoj se nalazilo veæ nekoliko lepih javnih zgrada i privatnih kuæa. Mudjutim, tek sto je uslo u redovan kolosek svoga razvoja, Austrija je pocetkom 1788. ponovo zaratila sa Turcima i ono je, sada po treæi put, postalo plen pozara koji je unistio celu varos, tako da se vise prepoznati nije mogla. Nedugo posle oslobodjenja od Turaka, izmedju 1720-22, u Pancevo su se doselili Srbi iz Temisvara koji su sa svojim pancevackim sugradjanima oslnovali sadasnju gornju varos. Kuæe su im veæinom bile od drveta i postavljene tako da su sacinjavale nepravilne ulice. Od 1722. poceli su da pridolaze i da naseljavaju Pancevo nemacki kolonisti iz Franacke koji su naselili donju varos, dok se Rumuni pocinju pojavljivati od 1767. godine. Kako Srbi tako i Nemci imali su posebne opstine kojima je na celu stajao opstinski knez. Obe ove opstine potpale su od 1766. godine pod vojnu upravu i jurisdikciju. Otada je Pancevo bilo sediste Štaba 12. Nemacko-banatske granicarske regimente. Ova vojna uprava koja je ustvari predstavljala samovolju vojnih vlasti i bila vrlo okrutna, stvorila je kod Pancevaca veliko nezadovoljstvo, sto ih je nagnalo da zatraze spajanje obeju opstina u jednu koja bi, kao slobodna komuna imala samostalnu upravu, u granicama svojih regulativa. To su postigli tek 1794. godine, kada su dobili svoj magistrat sa gradonacelinikom na celu.i odgovarajuæim cinovnicima. U to vreme Pancevo je brojalo 829 porodica: 49 trgovacke, nekoliko cinovnickih, trgovackih, dok su ostatak cinile zemljoradnicke porodice. Posle cetiri decenije 1836. Pancevo je imalo 12236 stanovnika, od kojih su 242 bili trgovci, a 564 zanatlije. Prema tome, Pancevo je veæ tada predstavljalo trgovacku, zanatlijsku i zemljoradnicku varos kakva je uglavnom ostala sve dok se u njemu nije pocelo sa podizanjem i industrijskih preduzeæa. Na razvitak zanatstva polagala se tatda velika paznjai jos 1794. godine dobile su zanatlije esnafske privilegije, na osnovu kojih su mogli da izvrse organizaciju pojedinih cehova.
Trgovina zitaricama, stokom i vinom bila je vrlo ziva i rasprostirala se preko zapadne granice Hrvatske, vodila u Austriju, Èesku sve do Bugarske, pa po celoj Madjarskoj i jednog dela Švedske i Moravske. Industrijskih preduzeæa za vreme Granica bilo je vrlo malo. Sve do prve polovine XIX veka postojale su samo pivara, svilara, tri vetrenjace, pilana - vetrenjaca, parni mlin i fabrika ulja. Unutrasnjem uredjenju Panceva mnogo je doprineo general Mihovil Mihaljeviæ, koji je tu kao brigadir sluzbovao 1812-31. godine. Njegovim zauzimanjem zasadjeno je nekoliko aleja drveæa u varosi, zatim na Novoseljanskom, Bavanistanskom, Jabuckom i Crepajskom putu, a i Narodna basta njegovo je delo. Podigao je nekoliko zgrada za vojne svrhe i podstakao imuæne gradjane da zidaju kuæe od cigle i pokriju ih crepom, dok se za siromasne starao da taj materijal dobiju na otplatu. On je dao podstreka za regulaciju varosi, za kaldrmisanje nekih ulica i postavljanje trotoara ispred kuæa, a isto tako i za kopanje jarkova i kanala za odvodjenje vode preko kojih su postavljeni mostovi za prelazenje. Pored vojnih zgrada, u reprezentativne gradjevine spadale su u ono vreme jos i tzv. Crveni magacin, koji je podignut 80-tih godine XVIII veka. Gradska Bolnica, kojoj je polozen kamen-temeljac 1833. godine; Svetouspenska crkva, koja se pocela zidati 1807. i za koju je slikar Konstatin Danil izradio monumentalni ikonostas; Gradski magistrat, kome je polozen kamen-temeljac 1833. godine, Preobrazenska i Katolicka crkva, te zgrada "Trubaca" koja je predstavljala najlepsi hotel u Vojnoj granici od Susaka do Orsave. U vrlo znacajne istorijske dogadjaje Panceva iz njegove nedavne proslosti spadaju Velika buna od 1848-9. i razvojacenje Vojne granice od 1872. godine. Za vreme bune ono je bilo sediste Okruznog narodnog odbora koji je izvrsavao Glavnog izvrsno odbora u Sremskim Karlovcima i starao se o odrzavanju reda i sigurnosti u mestu. Tu je Stevan Kniæanin doveo dobrovoljce iz Srbije i stavio ih na raspolaganje Vojvodi Šupljikcu, koji je tu i umro 27. decembra 1848. godine. Najzad, Pancevo su 10. maja 1849. okupirali Madjari i drzali ga sve do 10. avgusta iste godine. Razvojacenje Granice i prikljucenje njene teritorije Madjarskoj bio je cisto politicki akt i plod nagodbe izmedju Austrije i Madjarske od 1867. godine. Taj akt izazvao je veliko nezadovoljstvo kod srpskog zivlja, jer je to prikljucenje izvrseno bez pitanja naroda u Granici, koji je, po nacelu samoopredeljenja, imao da odluci o svojoj sudbini. Pancevacki Srbi na celu sa Svetislavom Kasapinoviæem, bili su prvi koji su u Gradskoj municipiji i predstavkom na cara protestovali protiv tog jednostranog i samovoljnog akta becke kamarile, koje je Granicu predala Madjarima da bi mogla sa njima da sklopi pomenutu nagodbu. Od tog toba Pancevo je postalo municipijom, a 1886. samostalnom municipijom sa uredjenim magistratom i zupanskim pravima. Ono se za vreme madjarskog rezimarazvilo u jaku trgovacku varoP, cemu je mnogo doprinela izgradnja zeleznickih pruga Pancevo-Beckerek (1894) i Pancevo - Vrsac (1896), pa regulacija Tamisa od 1895. godine. Kulturno - prosvetni i socijalni zivot razvija se brzim tempom negoli u doba Granice, u kojojsu vojnicka stega i birokratizam vlasti kocili i onemoguæavali napredan tok takvog razvitka. Godine 1910. povrsina atara iznosila je 19260 jutara, broj kuæa bio je 2927 i broj gradjanskih stanovnika je bio 20201, a vojnika 607. Po jeziku medju njima je bilo 8714 Srba, 7467 Nemaca, 3364 Madjara i 769 Rumuna. Pravoslavnih je bilo 9361, katolika 7510, evangelika 1979, 993 reformiranih i 706 jevreja. 13719 ih je znalo da citaju i pisu. Pancevo je 1918. godine, na Mitrovdan, ulaskom srpskih trupa preslo pod srpsku drzavnu upravu i srpsku lokalnu administraciju. Od 11. oktobra 1923. sef opstine je Dr.Vladimir, covek koji je za kulturu veæ dota ucinio - stvorio gradsku bilblioteku i udario temelj pancevackom muzeju. Pancevo je uvek, pa i tada dok je bilo pod tudjinom, sacuvalo karakter srpskog naroda, stojeæi uvek u prvim redovima u borbi za ocuvanje nacionalne individualnosti srpskog naroda u Vojvodini, pa je zato i dobilo castan nadimak "Srpska Sparta". Iz njega je poteklo prvo srpsko pevacko drustvo, nastarije ne samo u Jugoslaviji nego i na celom Balkanu; prva streljacka druzinal prvo muzicko drustvo; srpska visa devojacka skola. Ono je dalo znatan broj znamenitih muzeva koji su mnogo doprineli kulturnom uzdizanju srpskog naroda, kao sto su bili: slikar Arsa Todoroviæ, pesnik Vasa Živkoviæ, prvi srpski virtuoz na violini Dragomir Kranceviæ, publicista Stevan Radosavljeviæ, kompozitori Mita Topaloviæ i Petar Kranceviæ, etnolog dr Jovan Erdeljanoviæ, glumica Milka Markoviæ i drugi. Deo svog zivota su u Pancevu je proveo i Jovan Jovanoviæ Zmaj. Od politicara koji su u Vojnoj granici i pod Madjarima vodili borbu za autonomiju Vojvodine iza ocuvanje srpskog naroda od germanizacije i madjarizacije valja istaæi Svetislava Kasapinoviæa i Kamenka Jovanoviæa.
