B
Baksuz
Guest
Hat Arkan nicht einmal behauptet, Pavle sei sein "Oberster Kommandant"?
-
Herzlich Willkommen im Balkanforum
Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
Bitte hier registrieren
Serbisch-orthodoxe Kirche unterstützte Genozid an Bosniern
- Status
Mastakilla
Gesperrt
sonja1612c
Top-Poster
Ihr seid alle nur zum kotzen!!!
Hier was unser Oberhaupt Pavle alles in den 34 Jahren im Kosovo erlebt hatte:
Kosovske godine posute trnjem
D. Z. - M. M., 18.11.2009 20:49:11Ocena: 5.00 (Glasova: 6)
Komentara: 0 
Održao pomen svom prethodniku patrijarhu Germanu
Na Kosovu i Metohiji i u Raškoj oblasti, u Episkopiji raško-prizrenskoj, proveo je 34 godine. Sveti arhijerejski sabor SPC i Sinod, a često i razne državne organe neprestano je izveštavao o napadima na Srbe i imovinu Srpske crkve na Kosovu i Metohiji.
- Dobijao sam upozorenja da pazim na svoje redovne izveštaje Svetom sinodu, jer oni dolaze i do ruku svetovne vlasti, ali je bilo sve jasnije da je Kosovu i Metohiji negde, na nekom mestu, presuđeno da više ne budu srpski - zapisao je kasnije, kao patrijarh.
U izveštaju iz aprila 1958. godine episkop Pavle piše:
- Od Peći do Deviča u Drenici nema nijednog sveštenika, manastiri Gorioč i Crna Reka potpuno su pusti, u eparhiji ima svega 11 aktivnih manastira i stanje u manastirima je teško.
Napadi separatista
A maja 1959. godine episkop Pavle upozorava:
- Postoji još jedna nevolja, čije posledice mogu biti katastrofalne za nas u ovim krajevima. To je stalno iseljavanje našeg življa. Kad sam zimus bio u Deviču, dođoše domaćini poslednje tri kuće iz najbližeg sela, Ludovića, nudeći manastiru da kupi njihovu zemlju, inače će je prodati Šiptarima.
Episkop je upozoravao da se Srbi plaše da iskazuju svoja verska osećanja u tim krajevima. Izveštavao je i o problemima sa visokim porezima, ometanjem opravki crkvenih objekata, uništavanjem manastirskih useva, napadima na crkve, groblja, vernike, provalnim krađama u hramovima...
I sam je često bio žrtva. Dobacivali su mu na ulici, vređali ga i maltretirali, gurali ga i izbacivali iz autobusa. Na autobuskoj stanici u Prizrenu fizički ga je napao jedan Albanac. Nijedan državni organ nije ga zaštitio iako su predstavke išle do državnog vrha. Naprotiv, incidenti su se nastavili, pa je 22. maja 1964. godine došlo do napada na učenike Bogoslovije u Prizrenu. Povodom toga je episkop Pavle ponovo uputio predstavku Sinodu SPC. Episkop je napadnut i 1989. godine. Grupa mladih Albanaca teško ga je povredila, pa je morao da se leči tri meseca. Odbio je da podnese tužbu protiv napadača. Kasnije je o tom vremenu rekao:
- Ljudska prava najteže su bila kršena u vreme šiptarske vladavine Kosovom. Lična karta koju i sada imam (jer sam još uvek kosovski penzioner), izdata mi je 1979, u Prizrenu. Na njoj je sve ispisano prvo na šiptarskom, pa na srpskom. Čak i na koricama legitimacije stoji najpre šiptarski naziv za ličnu kartu, krupnim slovima, a ispod toga na srpskom... Eto malog primera kakva su bila, i ostala, ljudska prava na šiptarski način.
Nije imao razumevanja za Albance nasilnike, ali je kritikovao i Srbe:
- Stalno je isticano bratstvo i jedinstvo, a u praksi je izazivano podozrenje među narodima koji žive u zajedničkoj državi. Kao tamošnjeg episkopa mene je stalno brinuo doprinos srpske strane u stvaranju međunacionalnih razdora, posebno na Kosovu i Metohiji. Podsetio bih, na primer, da spomen-hram u Đakovici (1950) nisu srušili Šiptari, već politički aktivisti među Srbima, skupljajući potpise građana čak i među pojedinim sveštenicima. Gračanica nije dirana za vreme italijanske okupacije, ali je taj manstir, jedna od najvećih svetinja ne samo Kosova, jedno vreme bio i istražni zatvor nove vlasti posle Drugog svetskog rata. Hapšenike su držali čak i u priprati hladne crkve, a ne verujem da bi se iko drugi usudio da je tako skrnavi kao siroti Srbin, razmetljiv u ulozi islednika.
Uzaludni izveštaji
DrŽavni organi su šezdesetih godina bili nezadovoljni radom Bogoslovije u Prizrenu, a kao glavne primedbe Savezna komisija za verske poslove u svojim izveštajima navodila je da se u školi „hvali zapad i napada socijalizam“ i da su nastavnici „uglavnom verski fanatici i reakcionarno nastrojeni“.
Od 1965. godine do 1969. godine episkop Pavle je osveštao pet novih crkava u Lipljanu, Babljaku kod Uroševca, Prilužju, Košu i Leposaviću. Pored ovih crkava i manstirske crkve u Deviču, obnovljeno je još šesnaest crkava, podignute su četiri nove kapele, a obnovljeno sedam. Takođe je podignuto dvanaest novih zvonika, trinaest parohijskih domova, tri nova manastirska konaka itd.
Na osnovu izveštaja episkopa Pavla o stanju u njegovoj eparhiji, Sabor SPC je maja 1969. godine uputio pismo tadašnjem predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu, u kome je traženo da se SPC i njenim vernicima u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija obezbedi sloboda života i sigurnost imovine.
U izveštaju Sinodu SPC za period od 1. aprila 1980. godine do 1. aprila 1981. godine episkop Pavle je pisao:
- Kad sam pre 23 godine dolazio na Eparhiju raško-prizrensku, znao sam da me tamo neće očekivati putevi posuti cvećem, nego teškoće razne vrste... Kroz ove 23 godine nevolja je bila dosta, ali mi se čini da nas veće do sada nisu snalazile od ovih u toku prošle i početkom ove godine... Iznoseći ove i slične nevolje, godinama sam molio vlasti da učine kraj zastrašivanju, šovinističkim ispadima i teroru nad našim vernicima, sveštenstvom i monasima, što unosi zabunu, nemir i nesigurnost, te se naši vernici iseljavaju. Odgovarano mi je obično da je to iseljavanje posledica sve brže urbanizacije, zatim ekonomski momenat - traženje boljeg radnog mesta i plate, zapošljavanje i školovanje dece itd...
STIPENDIRAO SIROMAŠNE
Kao episkop slao je izveštaje i zavodima za zaštitu spomenika kulture u Prištini i Beogradu. Posebnu brigu je pokazivao za Prizrensku bogosloviju. Stipendirao je od svoje plate neke siromašne đake i studente sa Kosova. Kupovao je đacima cipele i koričio knjige.
* * * * *
Hier was unser Oberhaupt Pavle alles in den 34 Jahren im Kosovo erlebt hatte:
Kosovske godine posute trnjem
D. Z. - M. M., 18.11.2009 20:49:11Ocena: 5.00 (Glasova: 6)
Komentara: 0
Na Kosovu i Metohiji i u Raškoj oblasti, u Episkopiji raško-prizrenskoj, proveo je 34 godine. Sveti arhijerejski sabor SPC i Sinod, a često i razne državne organe neprestano je izveštavao o napadima na Srbe i imovinu Srpske crkve na Kosovu i Metohiji.
- Dobijao sam upozorenja da pazim na svoje redovne izveštaje Svetom sinodu, jer oni dolaze i do ruku svetovne vlasti, ali je bilo sve jasnije da je Kosovu i Metohiji negde, na nekom mestu, presuđeno da više ne budu srpski - zapisao je kasnije, kao patrijarh.
U izveštaju iz aprila 1958. godine episkop Pavle piše:
- Od Peći do Deviča u Drenici nema nijednog sveštenika, manastiri Gorioč i Crna Reka potpuno su pusti, u eparhiji ima svega 11 aktivnih manastira i stanje u manastirima je teško.
Napadi separatista
A maja 1959. godine episkop Pavle upozorava:
- Postoji još jedna nevolja, čije posledice mogu biti katastrofalne za nas u ovim krajevima. To je stalno iseljavanje našeg življa. Kad sam zimus bio u Deviču, dođoše domaćini poslednje tri kuće iz najbližeg sela, Ludovića, nudeći manastiru da kupi njihovu zemlju, inače će je prodati Šiptarima.
Episkop je upozoravao da se Srbi plaše da iskazuju svoja verska osećanja u tim krajevima. Izveštavao je i o problemima sa visokim porezima, ometanjem opravki crkvenih objekata, uništavanjem manastirskih useva, napadima na crkve, groblja, vernike, provalnim krađama u hramovima...
I sam je često bio žrtva. Dobacivali su mu na ulici, vređali ga i maltretirali, gurali ga i izbacivali iz autobusa. Na autobuskoj stanici u Prizrenu fizički ga je napao jedan Albanac. Nijedan državni organ nije ga zaštitio iako su predstavke išle do državnog vrha. Naprotiv, incidenti su se nastavili, pa je 22. maja 1964. godine došlo do napada na učenike Bogoslovije u Prizrenu. Povodom toga je episkop Pavle ponovo uputio predstavku Sinodu SPC. Episkop je napadnut i 1989. godine. Grupa mladih Albanaca teško ga je povredila, pa je morao da se leči tri meseca. Odbio je da podnese tužbu protiv napadača. Kasnije je o tom vremenu rekao:
- Ljudska prava najteže su bila kršena u vreme šiptarske vladavine Kosovom. Lična karta koju i sada imam (jer sam još uvek kosovski penzioner), izdata mi je 1979, u Prizrenu. Na njoj je sve ispisano prvo na šiptarskom, pa na srpskom. Čak i na koricama legitimacije stoji najpre šiptarski naziv za ličnu kartu, krupnim slovima, a ispod toga na srpskom... Eto malog primera kakva su bila, i ostala, ljudska prava na šiptarski način.
Nije imao razumevanja za Albance nasilnike, ali je kritikovao i Srbe:
- Stalno je isticano bratstvo i jedinstvo, a u praksi je izazivano podozrenje među narodima koji žive u zajedničkoj državi. Kao tamošnjeg episkopa mene je stalno brinuo doprinos srpske strane u stvaranju međunacionalnih razdora, posebno na Kosovu i Metohiji. Podsetio bih, na primer, da spomen-hram u Đakovici (1950) nisu srušili Šiptari, već politički aktivisti među Srbima, skupljajući potpise građana čak i među pojedinim sveštenicima. Gračanica nije dirana za vreme italijanske okupacije, ali je taj manstir, jedna od najvećih svetinja ne samo Kosova, jedno vreme bio i istražni zatvor nove vlasti posle Drugog svetskog rata. Hapšenike su držali čak i u priprati hladne crkve, a ne verujem da bi se iko drugi usudio da je tako skrnavi kao siroti Srbin, razmetljiv u ulozi islednika.
Uzaludni izveštaji
DrŽavni organi su šezdesetih godina bili nezadovoljni radom Bogoslovije u Prizrenu, a kao glavne primedbe Savezna komisija za verske poslove u svojim izveštajima navodila je da se u školi „hvali zapad i napada socijalizam“ i da su nastavnici „uglavnom verski fanatici i reakcionarno nastrojeni“.
Od 1965. godine do 1969. godine episkop Pavle je osveštao pet novih crkava u Lipljanu, Babljaku kod Uroševca, Prilužju, Košu i Leposaviću. Pored ovih crkava i manstirske crkve u Deviču, obnovljeno je još šesnaest crkava, podignute su četiri nove kapele, a obnovljeno sedam. Takođe je podignuto dvanaest novih zvonika, trinaest parohijskih domova, tri nova manastirska konaka itd.
Na osnovu izveštaja episkopa Pavla o stanju u njegovoj eparhiji, Sabor SPC je maja 1969. godine uputio pismo tadašnjem predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu, u kome je traženo da se SPC i njenim vernicima u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija obezbedi sloboda života i sigurnost imovine.
U izveštaju Sinodu SPC za period od 1. aprila 1980. godine do 1. aprila 1981. godine episkop Pavle je pisao:
- Kad sam pre 23 godine dolazio na Eparhiju raško-prizrensku, znao sam da me tamo neće očekivati putevi posuti cvećem, nego teškoće razne vrste... Kroz ove 23 godine nevolja je bila dosta, ali mi se čini da nas veće do sada nisu snalazile od ovih u toku prošle i početkom ove godine... Iznoseći ove i slične nevolje, godinama sam molio vlasti da učine kraj zastrašivanju, šovinističkim ispadima i teroru nad našim vernicima, sveštenstvom i monasima, što unosi zabunu, nemir i nesigurnost, te se naši vernici iseljavaju. Odgovarano mi je obično da je to iseljavanje posledica sve brže urbanizacije, zatim ekonomski momenat - traženje boljeg radnog mesta i plate, zapošljavanje i školovanje dece itd...
STIPENDIRAO SIROMAŠNE
Kao episkop slao je izveštaje i zavodima za zaštitu spomenika kulture u Prištini i Beogradu. Posebnu brigu je pokazivao za Prizrensku bogosloviju. Stipendirao je od svoje plate neke siromašne đake i studente sa Kosova. Kupovao je đacima cipele i koričio knjige.
* * * * *
D
Dado-NS
Guest
Zuerst denken, dann schreiben.
Bevor du sowas von dir gibst, einfach Hirn einschalten.
sonja1612c
Top-Poster
Höchste Delegation des Vatikans bei der Beisetzung des Patriarchen 
18.11.09
Der neuernannte Apostolische Nuntius in Serbien, Erzbischof Orland Antonini, hat die Präsidentin des Parlaments Serbiens, Slavica Djukic-Dejanovic, benachrichtigt, dass man anlässlich des Todes des serbischen Patriarchen Paul eine höchste Delegation des Vatikans erwartet, welche Kardinal Sudano leiten wird. Erzbischof Antonini betonte, der serbische Patriarch sei ein heiliger Mensch gewesen, und die Einigkeit der christlichen Welt gewünscht habe, und fühle er in diesen schwierigen Zeiten mit den Bürgern Serbiens mit. Die Beziehungen zwischen dem Heiligen Stuhl und Serbien seien hervorragend, und in der Zukunft würden sie einen Aufwärtskurs einschlagen, und das Parlament werde im Einklang mit seinen Zuständigkeiten zur Stärkung und Intensivierung dieser Zusammenarbeit beitragen, wurde im Gespräch hervorgehoben. Frau Djukic-Dejanovic bedankte sich für die prinzipielle Einstellung des Vatikans bezüglich der einseitig ausgerufenen Unabhängigkeit des Kosovo, sowie für die Unterstützung im Prozess der EU-Integrationen Serbiens.
18.11.09Der neuernannte Apostolische Nuntius in Serbien, Erzbischof Orland Antonini, hat die Präsidentin des Parlaments Serbiens, Slavica Djukic-Dejanovic, benachrichtigt, dass man anlässlich des Todes des serbischen Patriarchen Paul eine höchste Delegation des Vatikans erwartet, welche Kardinal Sudano leiten wird. Erzbischof Antonini betonte, der serbische Patriarch sei ein heiliger Mensch gewesen, und die Einigkeit der christlichen Welt gewünscht habe, und fühle er in diesen schwierigen Zeiten mit den Bürgern Serbiens mit. Die Beziehungen zwischen dem Heiligen Stuhl und Serbien seien hervorragend, und in der Zukunft würden sie einen Aufwärtskurs einschlagen, und das Parlament werde im Einklang mit seinen Zuständigkeiten zur Stärkung und Intensivierung dieser Zusammenarbeit beitragen, wurde im Gespräch hervorgehoben. Frau Djukic-Dejanovic bedankte sich für die prinzipielle Einstellung des Vatikans bezüglich der einseitig ausgerufenen Unabhängigkeit des Kosovo, sowie für die Unterstützung im Prozess der EU-Integrationen Serbiens.
G
Gelöschtes Mitglied 8317
Guest
G
Gelöschtes Mitglied 8317
Guest
allesineinem
Gesperrt
Amin
Mögen all die, die Unheil getan haben in der Hölle schmoren
Aber die blonde zena ist geil
KogaBriga
Sucka4Love
Dazu fällt mir nur ein: Wer ohne Sünde ist, der werfe den ersten Stein!
Jede Kirche hat in Kriegs- und Krisenzeiten gute Beobachter und wird kritisiert, aber was soll ein Priester machen, wenn sich ein Mörder in die Kirche "verirrt". Er darf ihm nur ins Gewissen reden, aber nicht die Polizei rufen.
Die Kirche ist schon seit Menschengedenken ein Zufluchtsort.
Ob immer richtig, darüber kann man streiten, aber wer sich der Kirche verschrieben hat, handelt danach.
Jede Kirche hat in Kriegs- und Krisenzeiten gute Beobachter und wird kritisiert, aber was soll ein Priester machen, wenn sich ein Mörder in die Kirche "verirrt". Er darf ihm nur ins Gewissen reden, aber nicht die Polizei rufen.
Die Kirche ist schon seit Menschengedenken ein Zufluchtsort.
Ob immer richtig, darüber kann man streiten, aber wer sich der Kirche verschrieben hat, handelt danach.
- Status