-
Herzlich Willkommen im Balkanforum
Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
Bitte hier registrieren
Snimak ubijenog Rade Rogica
- Ersteller Krajisnik
- Erstellt am
BalkanSurfer
Top-Poster
Serbian_Prophet schrieb:
wiesi magst du serbische extremisten mehr? wie kann man da unterscheiden?
BalkanSurfer
Top-Poster
Serbian_Prophet schrieb:
du schnallst es einfach nicht. es geht um die frage wieso du da unterscheidest. was an einem mudzahedin ist denn anders? die antwort ist: nichts.
BalkanSurfer
Top-Poster
Serbian_Prophet schrieb:
das töten im namen einer ethnischen säuberung ist natürlich viel besser. schau dich doch mal ein wenig um. wer war auf der seite serbiens? der einzige grund wieso die russen serbien immer unterstützt haben ist die religion. mach mal die augen auf.
yellena
Top-Poster
Pomozimo Rogicevoj porodici!
beogradjanka (pedagog) - 16. juni 2005. u 19.10 (registrovani član)
U potrazi za rodbinom mucki ubijenog Radeta Rogica iz Sanskog Mosta, kome su mudzahedinske zveri odrubile glavu, danas (uz svesrdnu pomoć „Kamikaze”) pronadjoh njegovu suprugu Nadu i njihove dve kceri. Skrivene i zaplasene, u baraci od lesonita, prezivljavaju svoje teske dane u banjalučkom naselju Budzak...Kakvog li apsurda i gorke sudbine! Zar se u „Budzaku” kriju potomci heroja? Nazalost, da!
Iz skoro dvocasovnog telefonskog razgovora sa Nadom, pa zatim i njenim zetom i sestrom iz Novog Sada, izadjoh duboko neutesna i očajna. Međutim, ipak sa trackom nade da ćemo, sada, kada imamo priliku da se upoznamo sa tom bolnom pricom, zajednickim snagama pronaći način da im bar malo pomognemo.
Uprkos cinjenici da se navrsila već deveta godina od saznanja da je Rade zverski ubijen, nesreca koja se nadvila nad ovom porodicom, ne prestaje. Čini se, da im se patnja produbljuje, otkad je traka sa strashnom scenom ponovo pocela da se javno prikazuje, a da ih sa naslovnih stranica novina, posmatra obezglavljeni muž i otac.
Mladja cerka ne zna celu istinu. Samo, da je tata poginuo u ratu. Nada od nje skriva novine, iskljucuje televizor, pokusavajuci da joj sacuva detinjstvo od najezde slika jezive smrti koja joj je odnela oca. Nada je odrubljivanje glave supruga prvi put videla na traci, kupljenoj na banjalučkoj pijaci. Prodavala se kao ekskluzivna „poslastica”. Snimak je inače, sluzio za razonodu i jacanje borbenog „morala i ponosa” mudzahedinskih zveri, po banjalučkim kafanama.
Skrhana nesrecom koja ih je zadesila, ova samohrana majka još samo nije izgubila nadu da će pronaći kosti svog supruga. Svake subote, porodica, ispred zajednicke kosturnice nestalih lica u Banjaluci, pali svecu za Radeta. Isto tako, poslednjih deset godina, iscekuje rezultate DNK analize, da bi saznala da li se delic njihovog voljenog Radeta, nalazi među 700 srpskih tela koje krije kosturnica u Banjaluci. Ali, odgovora još nema. Ni utehe.
Zivot, osim sto im je na tako svirep način oduzeo supruga, kao da ni sada nema milosti. Od navale lesinarskih novinara, u trci za senzacijom koja ne preza da ih povredi, a ciji su motivi samo rovarenje po teskoj nesreci koja ih je zadesila, ne može da se odbrani. Strahuje za bezbednost svoje dece, jer neki od aktera sa trake, još uvek žive u njenoj blizini. I zidove njene male udzerice, ispisali su grafitima na arapskom jeziku. To je bila pretnja. I znak. Da i dalje treba da se plase...
Ni njoj, ni deci, niko do sada nije pruzio ni reč utehe, ljudskog saosecanja. Niotkuda nema ni pomoći.
Sada sledi ono najteze, s čim se, kao covek, ne mogu pomiriti. Nešto, sto zajednickim naporima, možemo izmeniti.
Pomenuh da mucenicka porodica živi u baraci od lesonita. Te barake su pravljene radi privremenog smestaja postradalih od zemljotresa, koji je davnih godina pogodio Banjaluku. Sam naziv naselja, Budzak - sve govori. Nada i njene dve cerke, žive od Radetove boracke penzije. Ona nije dovoljna ni za osnovne zivotne potrebe. Nada je obolela od tumora hipofize, koji se pojavio od onog trenutka kada se strashna sudbina nadnela nad njihov zivot. Za neophodne kontrole i skupe lekove protiv zlokobne bolesti, nema mogućnosti. Tumor se sve vise siri, pa joj je zdravlje sve narusenije, skoro da jedva i hoda. Dve cerke su odlične ucenice i njen veliki ponos, smisao zivota. Nadin zet Jova, iz Novog Sada, drhtavim glasom mi priznaje ono sto Nada, ponosna Srpkinja, verovatno nije smogla snage. Prica mi kako nemaju ni za osnovnu egzistenciju - nekada čak ni za hleb. Iz razgovora saznajem i da se kupaju u kadi koja je potpuno trula i nije zazidana, pa samo što se ne odvali i neko ne nastrada. Nemaju sredstva čak ni da je bar zicom nekako ucvrste. Žena nema sredstava ni za kupovinu lekova protiv dijabetesa, od koga pati. Starija cerka krvavo radi kod privatnika za mesecnu platu od 100 KM (oko 50 EU). Jednom recju - beda i sirotinja, bolest i beznadje.
Zato vam se obracam, dragi prijatelji:
Možemo li da pomognemo porodici Radeta Rogica, koga ni mudzahedinski noz nije naterao da uzvikne „Alah ekber”?!
Možemo li da saosetimo sa nedacama porodice ovog mucenika, koji je sacuvao cast SRPSTVA, dajuci u zalog i svoju glavu?
Možemo li da cenimo odvaznost ovog junaka koji je, skoro goloruk, krenuo da stiti srpsku nejac pred najezdom 505. buzimske brigade bosnjacke Armije BiH?
Možemo li da naslutimo i prepoznamo patnju i bol porodice koja na televizijskom ekranu ovih dana, po ko zna koji put, gleda odrubljenu glavu svog supruga i oca, prikljestenu među kamenjem?
Da li možemo mirno posmatrati kako njegova porodica umire od tuge, bolesti i gladi?
Pokazimo saosecanje i ne dozvolimo casti da pred ovom patnjom zatvori oci.
Svi koji žele da pomognu porodici Radeta Rogica,
neka se jave na specijalno otvoren za ovu priliku email:
porodici-rogic@mail.ru
Ostavicu vam detaljne instrukcije na koji način mozete porodici da uputite pomoć. Kao i adresu, telefon, racun u banci. Sve.
Podatke nećemo objavljivati javno, zbog bezbednosti Nade i njene dece.
Dovoljno su već propatili. Moramo ih razumeti.
I na kraju:
Prenosim vam najtoplije pozdrave Nade Rogic, koju je nasa paznja ganula do suza...
Unela joj je iskru svetlosti i nadu u davno zaboravljenu ljudskost.
Nemojmo je izneveriti.
http://www2.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/15/006121748.html?45
beogradjanka (pedagog) - 16. juni 2005. u 19.10 (registrovani član)
U potrazi za rodbinom mucki ubijenog Radeta Rogica iz Sanskog Mosta, kome su mudzahedinske zveri odrubile glavu, danas (uz svesrdnu pomoć „Kamikaze”) pronadjoh njegovu suprugu Nadu i njihove dve kceri. Skrivene i zaplasene, u baraci od lesonita, prezivljavaju svoje teske dane u banjalučkom naselju Budzak...Kakvog li apsurda i gorke sudbine! Zar se u „Budzaku” kriju potomci heroja? Nazalost, da!
Iz skoro dvocasovnog telefonskog razgovora sa Nadom, pa zatim i njenim zetom i sestrom iz Novog Sada, izadjoh duboko neutesna i očajna. Međutim, ipak sa trackom nade da ćemo, sada, kada imamo priliku da se upoznamo sa tom bolnom pricom, zajednickim snagama pronaći način da im bar malo pomognemo.
Uprkos cinjenici da se navrsila već deveta godina od saznanja da je Rade zverski ubijen, nesreca koja se nadvila nad ovom porodicom, ne prestaje. Čini se, da im se patnja produbljuje, otkad je traka sa strashnom scenom ponovo pocela da se javno prikazuje, a da ih sa naslovnih stranica novina, posmatra obezglavljeni muž i otac.
Mladja cerka ne zna celu istinu. Samo, da je tata poginuo u ratu. Nada od nje skriva novine, iskljucuje televizor, pokusavajuci da joj sacuva detinjstvo od najezde slika jezive smrti koja joj je odnela oca. Nada je odrubljivanje glave supruga prvi put videla na traci, kupljenoj na banjalučkoj pijaci. Prodavala se kao ekskluzivna „poslastica”. Snimak je inače, sluzio za razonodu i jacanje borbenog „morala i ponosa” mudzahedinskih zveri, po banjalučkim kafanama.
Skrhana nesrecom koja ih je zadesila, ova samohrana majka još samo nije izgubila nadu da će pronaći kosti svog supruga. Svake subote, porodica, ispred zajednicke kosturnice nestalih lica u Banjaluci, pali svecu za Radeta. Isto tako, poslednjih deset godina, iscekuje rezultate DNK analize, da bi saznala da li se delic njihovog voljenog Radeta, nalazi među 700 srpskih tela koje krije kosturnica u Banjaluci. Ali, odgovora još nema. Ni utehe.
Zivot, osim sto im je na tako svirep način oduzeo supruga, kao da ni sada nema milosti. Od navale lesinarskih novinara, u trci za senzacijom koja ne preza da ih povredi, a ciji su motivi samo rovarenje po teskoj nesreci koja ih je zadesila, ne može da se odbrani. Strahuje za bezbednost svoje dece, jer neki od aktera sa trake, još uvek žive u njenoj blizini. I zidove njene male udzerice, ispisali su grafitima na arapskom jeziku. To je bila pretnja. I znak. Da i dalje treba da se plase...
Ni njoj, ni deci, niko do sada nije pruzio ni reč utehe, ljudskog saosecanja. Niotkuda nema ni pomoći.
Sada sledi ono najteze, s čim se, kao covek, ne mogu pomiriti. Nešto, sto zajednickim naporima, možemo izmeniti.
Pomenuh da mucenicka porodica živi u baraci od lesonita. Te barake su pravljene radi privremenog smestaja postradalih od zemljotresa, koji je davnih godina pogodio Banjaluku. Sam naziv naselja, Budzak - sve govori. Nada i njene dve cerke, žive od Radetove boracke penzije. Ona nije dovoljna ni za osnovne zivotne potrebe. Nada je obolela od tumora hipofize, koji se pojavio od onog trenutka kada se strashna sudbina nadnela nad njihov zivot. Za neophodne kontrole i skupe lekove protiv zlokobne bolesti, nema mogućnosti. Tumor se sve vise siri, pa joj je zdravlje sve narusenije, skoro da jedva i hoda. Dve cerke su odlične ucenice i njen veliki ponos, smisao zivota. Nadin zet Jova, iz Novog Sada, drhtavim glasom mi priznaje ono sto Nada, ponosna Srpkinja, verovatno nije smogla snage. Prica mi kako nemaju ni za osnovnu egzistenciju - nekada čak ni za hleb. Iz razgovora saznajem i da se kupaju u kadi koja je potpuno trula i nije zazidana, pa samo što se ne odvali i neko ne nastrada. Nemaju sredstva čak ni da je bar zicom nekako ucvrste. Žena nema sredstava ni za kupovinu lekova protiv dijabetesa, od koga pati. Starija cerka krvavo radi kod privatnika za mesecnu platu od 100 KM (oko 50 EU). Jednom recju - beda i sirotinja, bolest i beznadje.
Zato vam se obracam, dragi prijatelji:
Možemo li da pomognemo porodici Radeta Rogica, koga ni mudzahedinski noz nije naterao da uzvikne „Alah ekber”?!
Možemo li da saosetimo sa nedacama porodice ovog mucenika, koji je sacuvao cast SRPSTVA, dajuci u zalog i svoju glavu?
Možemo li da cenimo odvaznost ovog junaka koji je, skoro goloruk, krenuo da stiti srpsku nejac pred najezdom 505. buzimske brigade bosnjacke Armije BiH?
Možemo li da naslutimo i prepoznamo patnju i bol porodice koja na televizijskom ekranu ovih dana, po ko zna koji put, gleda odrubljenu glavu svog supruga i oca, prikljestenu među kamenjem?
Da li možemo mirno posmatrati kako njegova porodica umire od tuge, bolesti i gladi?
Pokazimo saosecanje i ne dozvolimo casti da pred ovom patnjom zatvori oci.
Svi koji žele da pomognu porodici Radeta Rogica,
neka se jave na specijalno otvoren za ovu priliku email:
porodici-rogic@mail.ru
Ostavicu vam detaljne instrukcije na koji način mozete porodici da uputite pomoć. Kao i adresu, telefon, racun u banci. Sve.
Podatke nećemo objavljivati javno, zbog bezbednosti Nade i njene dece.
Dovoljno su već propatili. Moramo ih razumeti.
I na kraju:
Prenosim vam najtoplije pozdrave Nade Rogic, koju je nasa paznja ganula do suza...
Unela joj je iskru svetlosti i nadu u davno zaboravljenu ljudskost.
Nemojmo je izneveriti.
http://www2.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/15/006121748.html?45
lupo-de-mare
Gesperrt
Montenegros-Finest schrieb:
Ich will Dich eigentlich nur hier begrüßen und wünsche Dir viel Spaß!
