Srpski heroji !!!

[Čelebić Habiba]

Za mene je Divjak srpsko bosanski heroj. Niko nije rekao da se radi o mladicu Karadzicu itk.
Cjeli svjet je vidjeo da srbija 1999 nije bila Aggressor i to kazem kao bosanac i hercegovac.
Nije srbija cjela kriva sto je imala Idiote na na vlasti.
Nije njemacja kriva sto je imala Hitlera na vlasti.
Stanbolic je Heroj !

Za mene je Divljak bosanski heroj. On je branio svoju Bosnu, nije Srbiju.
Prema tome i nema sta da trazi u ovoj temi, sto ne znaci da nije heroj. Samo nije srpski.

- - - Aktualisiert - - -

Jedno je to da je milosevic bio najveca lopinja koji je odbacijo zemlju 20 godina u nazad...a nesto kompletno drugo je da ti njega u lisice vodis u policiska kola kao jajara...to POLITICKO UBISTVO!!!!!

trebali su ga ko Cauceskog

 

[Aviator]

Za mene je Divljak bosanski heroj. On je branio svoju Bosnu, nije Srbiju.
Prema tome i nema sta da trazi u ovoj temi, sto ne znaci da nije heroj. Samo nije srpski.

- - - Aktualisiert - - -



trebali su ga ko Cauceskog

Mnogo bi bolje bilo nego to sto su uradili..mislim po politickom smislu

 

[Gast829627]

Petar Lens Šijan, koji je stradao u Vijetnamu i danas uzbuđuje Amerikance . Ministarstvo odbrane SAD dodelilo je nedavno prestižnu nagradu „Lens Šijan“, u znak sećanja na najhrabrijeg pilota Amerike. Svečana akademija posvećena Srbinu iz Milvokija biće krajem maja u Pentagonu
Dvadeset i prvi april bio je srećan dan za američkog pukovnika Rodžera Šermana, kapetana Tomasa Filipsa, narednika Džesija Šranera i narednika Đina Kahanuela. Ovi oficiri i podoficiri američke armije su tog dana u svečanom holu Pentagona primili prestižnu vojnu nagradu „Lens Šijan“. Reč je o priznanju za hrabrost i junaštvo američkim vojnicima i oficirima koja se u Ministarstvu odbrane dodeljuje najboljima od 1981. godine, kada je ustanovljena.

- U početku je nagrada dodeljivana samo pripadnicima američke avijacije, ali je vremenom velika zlatna medalja sa likom Petra Lensa Šijana postala opšteameričko priznanje za hrabrost. U Srbiji, međutim, malo ko zna da je ova nagrada dobila ime po Srbinu iz Milvokija, koji se junački borio u Vijetnamu – rekla nam je Milena Bižić, pisac studije o najznamentijim Srbima u SAD.

Preci njegovog oca Slobodana Silvestera Šijana došli su u SAD iz Srbije. Otac i majka Džejn imali su, pored Petra, sina Marka i ćerku Dženin. Svi muškarci u porodici uspešno su se bavili američkim fudbalom. Petrova srednja škola bila je gradski šampion 1959. godine. Na Vazduhoplovnoj akademiji Šijan je izgradio „oporu fasadu igrača američkog fudbala, ali je bio veoma osetljiv i interesantan mladić“. Petar Šijan je bio „verovatno mentalno najčvršći čovek koga je ikad upoznao“, opisivali su ga njegovi prijatelji – kaže istoričar Vilijam Dorić iz Kalifornije.

Danas u srednjoj školi Bej Vju u Milvokiju, koju je Petar pohađao, postoji Fond Lens Šijan za stipendiranje đaka, a jedna spavaonica na Vazduhoplovnoj akademiji SAD nosi srpsko ime. Petagon će krajem maja da održi veliku akademiju posvećenu Petru Šijanu.
Lens, kako ga Amerikanci zovu, je bio američki pilot i učesnik rata u Vijetnamu. Rođen je 1942. u Milvokiju. Nestao je 1967. posle pada aviona „F-4“ u Severnom Vijetnamu, u blizini Laosa. Lens je uspeo da preživi eksploziju aviona, sa frakturom lobanje, osakaćenom desnom rukom i složenim prelomom noge. Narednih 45 dana Šijan je osakaćen vukao svoje telo kroz šumu, u nadi da će izbeći neprijateljsku vojsku. Mesec i po dana se snalazio, bez hrane i vode, dok su ga tražile patrole, pokušavajući da ga spasu, ali bez uspeha.
Neprijateljska vojska ga je pronašla, tek tri milje od mesta gde je pao, nahranila, i držala u zarobljeništvu. Čim je malo ojačao, Šijan je jednom prilikom zdravom levom rukom udario stražara i pobegao u šumu, ali su ga uskoro vojnici stigli i ponovo lišili slobode.


Dok je bio u zarobljeništvu, Šijana su u ćeliji u vijetnamskom gradu Vinu sreli, takođe, zarobljenici, pukovnik Bob Krejner i kapetan Gaj Gruters, koji ga nisu ni prepoznali. Toliko je Šijan bio unakažen ranama, nedostatkom hrane i medicinske pažnje. Zajedno sa njim, putovali su u ćeliju u Hanoju. Nakon osam dana u Hanoju, Lens Šijan je preminuo.
- Bio je neverovatno snažan, nikad ga nisam čuo da se žali. U zarobljeništvu ga nisam prepoznao jer je izgledao duplo manji od krupnog momka, kakvog sam ga se sećao sa akademije. Da imate armiju Šijana, imali bi neverovatnu borbenu silu. Preminuo je 1968. godine u mukama – kazivao je pukovnik Krejner, koji je Lensa Šijana predložio za Medalju časti.
Sedam godina kasnije 1974. grob Petra Šijana je nađen u Vijetnamu, a njegovo telo je doveženo u SAD da bi narodni heroj Amerike bio sahranjen u rodnom Milvokiju.
ODLIKOVANI SRBI
- Petar Lens Šijan je samo jedna od mnogih američkih Srba koji su postali narodni heroji SAD. Ako prolazite kroz grad Kemp Ležen u Severnoj Karolini, primetićete nazive Cukela put, Cukela ulicu i Cukela trg. Ove ulice dobile su ime po najodlikovanijem srpsko-američkom marincu, majoru Luki Čukelji – objašnjava nam Milena Bižić iz Pitsburga.
U američkoj vojsci je u poslednjih sto godina služilo oko 160.000 američkih Srba. Kon¬gre¬sne me¬da¬lje ča¬sti i Purpurno srce za ratne zasluge dobili su, između ostalih, Slobodan Duletić, admiral Stevan Mandarić, Aleksandar Man¬du¬šić, Maksim Baćović, Nikola Lalić, Nikola Stepanović, Rudi Ostović, Mel Vojvodić, admiral Milton Aleksić, pilot Vern Pupić, Ed Radaković, komandant obeveštajne službe ratne avijacije i Marko Mič Pejdž, kome su Amerikanci podigli spomenik.

 

[Čelebić Habiba]

Mnogo bi bolje bilo nego to sto su uradili..mislim po politickom smislu

nego sto srbima uvek kasno iz guzice u glavu, i zato nas svi mrze i nek nas mrze
Srbija NIKAD nije imala dobrog politicara nit ce ikad imati. A mozgova na pretek, samo sto odu na pogresnu stranu

 

[Aviator]

nego sto srbima uvek kasno iz guzice u glavu, i zato nas svi mrze i nek nas mrze
Srbija NIKAD nije imala dobrog politicara nit ce ikad imati. A mozgova na pretek, samo sto odu na pogresnu stranu

Ima ga sad..i to ima najboljeg od svih zajedno

 

[yug]

eindeutig der hierr.

http://media1.shmoop.com/media/images/large/gavrilo-princip.jpg

 

[Čelebić Habiba]

eindeutig der hierr.

http://media1.shmoop.com/media/images/large/gavrilo-princip.jpg

Bosanac

 

[Dissention]

nego sto srbima uvek kasno iz guzice u glavu, i zato nas svi mrze i nek nas mrze
Srbija NIKAD nije imala dobrog politicara nit ce ikad imati. A mozgova na pretek, samo sto odu na pogresnu stranu

Ti najbolje da se uclanis u LDP

Nema razloga da mrzis sebe ili Srbiju - i ako su napravljene greske - a sadasnja vlada nije losa.

- - - Aktualisiert - - -

Bosanac

Srbin ... bre.

 

[Gast829627]

[h=1]Goran Čengić[/h]

[h=1]Goran Čengić ubijen jer je spasavao komšiju Husniju Ćerimagića[/h]

Cijeli region zna za Srđana Aleksića, mladića koji je spasio život sugrađaninu u Trebinju, zbog čega je ubijen. No, rijetki su oni koji znaju da je to isto, u Sarajevu, na Grbavici, polovinom juna 1992. uradio i Goran Čengić. Nekadašnji rukometaš pokušao je spasiti komšiju, no obojicu je ubio Veselin Vlahović Batko. „On je naskakao na odbrane protivničke, davao golove. On je išao za pravdom da kaže da se ne može likvidirati komšija.“
Ovo je samo jedna od izjava prijatelja i komšija Gorana Čengića, čovjeka koji je u sarajevskom naselju Grbavica pokušao zaštiti komšiju Husniju Ćerimagića. Obojicu je na Trebeviću ubio Veselin Vlahović Batko, poznat i kao “Monstrum sa Grbavice“, i kojem se sudi za zločine nad civilima u sarajevskim naseljima Grbavica, Kovačići i Vraca. Neki od Goranovih komšija se prisjećaju događaja iz juna 1992.
„Goran je odozgo zavikao: 'Šta radite sa tim čovjekom, šta vam on smeta!', a onda je on rekao: 'E, taman nam i ti trebaš'.“
„Drži ga lijevom rukom, a desnom mu je zavratio glavu. Ne da mu vode. U to je došao Čengić, ovoga je maloga pažljivo odgurnuo, skočio kao da je letio kroz zrak, vitak, tanak, lijep momak, doveo ga je do stola. 'Šta je bilo?' Neće ovaj da počne. Tek je onda počeo da plače: 'Ne da mi vode'. Goran ga je pomilovao po glavi i kaže: 'Slobodno ti idi po vodu, nikad te više neće napasti'.“
Goran Čengić bio je poznati sarajevski rukometaš. Te 1963., sa 17 godina, igrao je za ekipu Rukometnog kluba Bosna, kada je klub osvojio Kup Jugoslavije. Za Gordana Žigića, Goranovog saigrača, Goran je bio više od sportiste.
„Bio je predivna osoba. Imao je karizmu. Ja sam imao tu sreću i čast da igram s njim zajedno. Počeo sam igrati rukomet u Mladoj Bosni. Goran se isticao svojim ljudskim osobinama. Ne govorim zato što o mrtvima treba sve najbolje, nego što je on zaista bio takva osoba. Na kraju, to se i pokazalo – izišao je da brani čovjeka.“
Svi oni koji su na bilo koji način poznavali Gorana kažu da mu je pomaganje drugima bilo u genima. Njegov otac bio je gradonačelnik Sarajeva poslije II Svjetskog rata, a majka Nataša Zimonjić Čengić potomak je crnogorske kraljevske porodice. No, posebno mjesto u njiihovoj porodici zaslužuje bratić Stevan Zimonjić, beogradski ilegalac koji je obješen tri dana prije oslobođenja srbijanske prestolnice. Po njemu je lik iz popularne serije "Otpisani" dobio ime Tihi. Goranova majka Nataša kaže da njen sin ljude nije razlikovao po naciji, jer su za njega postojali samo dobri i loši ljudi.
„Goran je došao jedan dan kući i kaže: 'Majko, ima li ikakav moj stari džemper? Došao je jedan drug u razred, primijetio sam da mu je jako loša garderoba.'. 'Pa, dobro sine, da mu kupimo džemper ili da mu ti dadneš'. Kaže on: 'Ne dolazi u obzir. Ja ne želim njega da povrijedim, nego, ja ću malo da se obučem slično njemu.'.“
Vladimir Čengić imao je četiri godine kada je njegov otac ubijen. Kaže kako ne voli mnogo da priča o njegovoj hrabrosti, jer je samo obavljao građansku dužnost.
„Možda će zvučati malo pretenciozno, ali nikad u životu nisam smatrao da moj otac treba da dobija neke nagrade. On je jednostavno tako odgojen, tako je naučen, ispunjavao je svoju ljudsku dužnost na šta je naučen. Ja vam to nikad u životu ne bih ni zamjerio.“
​​Nevladina organizacija “Gariwo” ove godine posthumno je dodijelila priznanje Goranu Čengiću za građansku hrabrost. Nažalost, to je prvi put da taj čovjek dobije neko priznanje za ono što je uradio prije 21 godinu. Sarajevo, grad u kojem se Goran rodio, bio poznat i priznat građanin, nikada mu se nije odužilo za ljudskost koju je pokazao. Nijedna ulica u ovom gradu ne nosi njegovo ime, pa čak ni ona u kojoj je živio i u kojoj je izgubio život braneći svog komšiju. O tome Momo Dragičević, Goranov komšija i novinar kaže:
„Ja bih bio sretan da postoji u ovom gradu ulica Gorana Čengića, trg Gorana Čengića, zbog nekih drugih, budućih Gorana, kakvih nama ovdje treba.“
Gordan Žigić dodaje:
„Ja sam bio inicijator jedne ideje da se napravi rukometni turnir 'Goran Čengić', i to još davne '97.-'98., međutim, ljudi nemaju sluha za to. Ljudi koji sjede u rukometnoj federaciji nemaju jednostavno sluha za to. Niti oni pripadaju sportu, niti poznaju Gorana Čengića. Drugi put, kada su nađene kosti Gorana Čengića, zvali su mene iz rukometne federacije da ih povežem sa Goranovom majkom. Nisu znali ni gdje stanuje, ni ko mu je majka, ni broj telefona. Ništa nisu znali. To je jedan nemar.“
Nevladina organizacija “Gariwo” snimila je i dokumentarac o Goranu Čengiću. Sagovornike za film nije bilo teško naći. Momo Dragičević kaže kako je prilikom snimanja imao problem da ih zaustavi u pričanju, jer su ljudi osjetili potrebu da mu se oduže, kada već Sarajevo nije.
„Da je Aleksić Srđan, Trebinjac, koji je polučio priznanja i ulice bi po njemu nazvane i trgovi – o Goranu se takoreći nigdje ništa ne zna. Ovaj grad je poznat po tome što ostaje dužan nekim svojim značajnim ljudima. Mislim da je pravo vrijeme da se počnemo oduživati Goranu jer nam takvih Gorana i treba.Zaslužio je da ga se sjećamo, ne samo mi, nego da bude primjer odnosa među ljudima, ljudske tolerancije i ljudske hrabrosti prije svega.“
[h=2]Reprezentativac Jugoslavije[/h] Goran Čengić rođen je 1946. godine u Sarajevu.
Bio je istaknuti rukometaš rukometnih klubova Bosna, Mlada Bosna, Crvena zvezda i reperezentacije SFRJ. 1963., u svojoj sedamnaestoj godini, sa RK Bosna osvaja Kup Jugoslavije.

 

[yug]

Bosanac

der ist doch orthodox.