Naja genauso weißt du auch nicht über mein land bescheid!
Aber ich klär dich gerne auf
Kosovo ? Wikipedia
dat schild is blamage, ein s anstatt š ..
-
Herzlich Willkommen im Balkanforum
Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
Bitte hier registrieren
An die, die Bosnien teilen wollen.
- Ersteller DZEKO
- Erstellt am
dat schild is blamage, ein s anstatt š ..
DZEKO
Besa Bese
Eksluzivan intervju za LjBcom - Hamdo Čamo
Pišem o Strahu od onih, koji nemaju šta napisati, jer smatraju da je sve rečeno i da se o onom, što nam se svima dogodilo i još uvijek događa, više nema šta reći.
Hamdo Čamo, profesor i književnik koji živi i radi u Švicarskoj, otišao je iz Bosne i Hercegovine ne svojom voljom. Samo za naše posjetioce web portala Ljutibosanci.com sa njim smo porazgovarali o njegovom književnom radu, identitetu Bošnjaka, književnoj nagradi "Srebrenica", kao i njegovog viđenja naše države Bosne i Hercegovine danas i u budućnosti.
LjBcom: Poštovani g. profesore, živite i radite u dalekoj Švicarskoj. Kažite nam ukratko šta trenutno radite, znamo da je Vaš rad prvenstveno vezan za polje književnosti?
Hamdo Čamo: Hvala Vam na pozivu.
Književnost je samo plišani paravan koji obavija jezgro istine, na samo sebi svojstven način.
U Švicarskoj sam dugi niz godina. Kako ne moram da brinem za onu težu stranu života, imam dovoljno vremena da studioznije čitam, pišem, putujem. Za razliku od mnogih drugih, nije me strah čitanja dugih tekstova, posebno onih, koji se tiču nas i naše domovine.
Pišem o Strahu od onih, koji nemaju šta napisati, jer smatraju da je sve rečeno i da se o onom, što nam se svima dogodilo i još uvijek događa, više nema šta reći. Takvim razmišljanjem, kao da nam se ništa i nije dogodilo, a jeste. To je, ne samo po mom kriteriju, krajnje poražavajući odnos prema sebi. To je dio pogleda, kako ne treba raditi. Odgovornost prema budućim naraštajima se nikada ne smije gubiti iz vida. Samo ono što se napiše, ostaje. Opomene radi.
Skromnost na riječima u ovom poslu često i nije vrlina i tu se može biti u teškoj zabludi.
LjBcom: Tragom pisanja Vaših tekstova sa raznom tematikom, a nekako opet najviše vezanim za Bošnjake i Bošnjaštvo, sa Vaše tačke gledišta koliko je teško održati i uopće pisati o kulturnom i historijskom identitetu Bošnjaka?
Hamdo Čamo: Veoma teško. Kako jučer, tako i danas. Obzirom na historijsku činjenicu vjekovne ovisnosti i vazalnog odnosa Bošnjaka, proces osvješćivanja i pokušaji Bošnjaka da konačno stanu na svoje noge i da se konačno pobrinu za vlastitu sigurnost traju duže, nego što li je to slučaj sa drugim narodima u okruženju. Dodaju li se i svi odnosi van granica bivše Jugoslavije, te da se identitet Bošnjaka u svakoj bivšoj asocijaciji naroda Balkana sistematski, smišljeno i planski potiskivao, negirao, falsifikovao, onda i nije neko čudo što taj proces traje tako dugo. Savršeno je dobro poznato da taj proces još uvijek traje, kao i sa kojih adresa dolazi.
Mi Bosanci/Bošnjaci najbolje znamo ko smo, šta smo, a na svome jesmo. Nije li to dovoljno?
Očuvali smo sebe, na redu je da očuvamo Bosnu i Hercegovinu. Sve drugo je nametanje silom nekakve svoje i jedine istine i mišljenja. To je čista ludost. Bog silu ne voli, zato i opstajemo.
Ono što je najopasnije, na žalost, na našim prostorima se i danas pokušava sa utemeljenjem novih teorija o historiji naroda koji negiraju historijski identitet drugih naroda, ovog puta, još jače i besramnije. Tome treba jednom za sva vremena stati u kraj, a to je moguće samo kroz presude međunarodnog suda u Den Hagu, što se trenutno i događa, posebno ako se u obzir uzmu upravo izrečene doživotne kazne za genocid u Srebrenici. To ostavlja velike tragove.
Na drugoj strani imamo, književne, kulturne i historijske radove Bošnjaka pisanih pet dugih stotina godina u nizu, u vrijeme vladavine Turaka i to perzijskim, turskim, arapskim jezikom, kao i arebicom, a radovi čekaju povoljnija vremena svojih prevoda. Mnogi radovi te vrste u sebi nose kulturni i historijski identitet Bošnjaka, ali i sami pečat Bosne i Hercegovine koja se danas toliko napada i negira. Pričekajmo da vidimo koje nam tajne nose piramide u Visokom.
LjBcom: Osvojili ste književnu nagradu "Srebrenica" na natječaju web magazina Bosnjaci.net, šta za Vas osobno znači jedna takva nagrada?
Hamdo Čamo: Biti proglašen pobjednikom, pa još i „čuvarom istine", od trenutno najrenomiranijih kulturnih radnika Bosne i Hercegovine i nije mala stvar. Sve to još i obavezuje. Na internacionalnom polju, tek kasnije postajete svjesni jačine radova i konkurencije.
Svaka nagrada godi, a posebno književna ove vrste, velika je moralna nagrada i priznanje.
LjBcom: O čemu govori priča „Put bez povratka" i šta Vas je podstaklo da se prijavite na navedeni natječaj?
Hamdo Čamo: Čovjeka zagolica izlazak iz anonimnosti, dometi, mjesto, poredak u hijerarhiji „kad je car go" i kad stoji pred kvalitetom, sudom svih sudova naime, pred omasovljenom publikom kritičkih, ovog puta ne samo čitatelja, već vrsnih i dokazanih kulturnih bh radnika. Tu leži odgovor.
Ovakva vrsta natječaja je veliki izazov, čak i za renomirane književnike i pisce.
„Put bez povratka" je roman u malom, napisan na uslovljenih pet kucanih stranica, što daje određenu težinu radu u svakom pogledu. Na natječaju mogu sudjelovati svi koji žele, neovisno na godine, spol, religiju i naciju, profesionalni pisci, početnici amateri i svi ostali.
Mnogi su mišljenja, da je uz doradu, priča „Put bez povratka" dobra podloga za scenarij filma o genocidu nad Bošnjacima. Ideja je privlačna, dobra i ja je podržavam, te pozivam zainteresovane da se ona filmski osmisli i ostvari. Pa i naslov miriše na dobar film. Priča „Put bez povratka", skup je istinitih događaja perom uokvirenih u agresiji na Bosnu i Hercegovinu.
LjBcom: Šta mislite općenito o književnim natječajima, koji su na temu ratnih zbivanja u Bosni i Hercegovini?
Hamdo Čamo: To je najbolji način da se ono, što se događa Bošnjacima, otrgne od zaborava. Zaborav bi u ovom slučaju, bio jedna vrsta zločina prema sebi samom, a istovremeno siguran znak da će doživljeno opet da se ponovi. Opraštanje je božanski čin, ali ne i zaborav. Pisanje i sjećanje na golgotu koju je naš narod prošao, sveta je dužnost i obaveza svakog od nas. Prema živima, prema budućim generacijama, ali i prema žrtvama genocida. I nama je poslije nekako lakše.
LjBcom: Trenutno pišete zbirku pjesama „Vitezovima Bosne", šta nam možete reći o tom književnom djelu?
Hamdo Čamo: „Vitezovima Bosne" je zbirka od nekih stotinjak pjesama. Završena je, ali se opet dorađuje. Planirao sam, kao i sa antologijom pjesama „Miruh Bosne", da izađe kao internet-izdanje, međutim, želja pojedinaca, posebno iz kruga poznatih, jeste da se ide na izdavanje knjige. Prijatelji skreću pažnju o zaštitu prava izlaskom pjesama u obliku knjige.
Recenzent bi bio naš poznati javni radnik, publicista, bivši direktor Biblioteke grada Sarajeva, pjesnik, pisac i reditelj upravo predstavljenog filma o gradu Sarajevu, izuzetan čovjek i profesor Muhamed Zlatan Hrenovica i niko drugi. Napravljeni su nacrti i skice dizajna, izgleda i odgovarajućih slika od strane naših poznatih, moram reći vrhunskih umjetnika sa već međunarodnim renomeom, kao što je naš umjetnik iz Rogatice, Šošo Kemal, koji trenutno živi i radi u Njemačkoj, a čija djela krase mnoge izložbe svijeta. Radi prekrasne akvarele. Pregled pjesama uradio je po preporuci i naš poznati pisac Mustafa Cico Arnautović, gdje je posebno pohvalno skrenuo pažnju, da pjesma „Bunar" može da bude jako dobra za djecu i njihove školske udžbenike.
I drugi, koji su upoznati sa pjesmama, oduševiljeni su „Vitezovima Bosne", „Sevdisati, pa umrijeti", „Ćibuk", „Žuč" koje zaista još uvijek stidljivo i sa izvjesnim odlaganjem i posve polahko puštam „u promet". To je što se tiče planova ukoliko bi knjiga ugledala svjetlo dana. Ukoliko ne, ide se dalje. Pjesme su posvećene Vitezovima Bosne i Hercegovine. Za pisano izdanje interesantna bi bila objava od nekih dvadesetak izabranih pjesama.
LjBcom: Jesu li mladi ljudi danas dovoljno afirmisani i zainteresirani da pišu i književno se izražavaju?
Hamdo Čamo: Mislim da jesu. Mladost je to. To je vrelo, izvor osjećaja koji izbija na površinu iz dubine bosanske duše. Bošnjaci koji imaju sreću da ih je više na jednom mjestu, imaju veće mogućnosti. Razbacani i zabačeni po kojekakvim ćoškovima svijeta, takvima treba više poklanjati pažnje, a njihov broj, vjerujte nije mali. Kultura je postala luksuz. Dok se jedni bore da prežive, drugi poskapaše sakupljajući monete, treće interesuje samo fudbal, a oni malo luđi, bave se eto luksuzom.
LjBcom: Živite van Bosne i Hercegovine, kakva je po Vama saradnja između pisaca i književnih stvaraoca u BiH i dijaspori?
Hamdo Čamo: Sva djela su posvećena domovini, Bosni i Hercegovini. Ono što nije dobro, to su česta svrtsavanja dijela nastalih u domovini i onih, nastalih u dijaspori. Volio bih da se varam.
Veliki napredak je napravljen od strane Književnog kruga, udruženja Novo Sarajevo, KNS-a i nesebičnog rada gospodina Ibrahima Osmanbašića i okupljenih oko tog kluba. Oni trebaju da budu uzor drugima, ali i sami da istraju i nastave da rade na usavršavanju svojih ideja. U nedavnom susretu sa g. Ibrahimom Osmanbašićem je o toj problematici opširno raspravljano. Dijagnoza je utvrđena, treba samo dalje raditi na poboljšanju. Podržimo ih članstvom u KNS.
LjBcom: Koji književnik, intelektualac i kulturni stvaralac danas na prostoru BiH zaslužuje Vašu pažnju i koga smatrate da treba bosanskohercegovačka javnost istinski cijeniti?
Hamdo Čamo: Više njih i ne bih se držao samo kulturnog prostora BiH, jer je on tamo gdje su mu stanovnici. Klasike nećemo. Po meni, tu su neprikosnoveni Abdulah Sidran, Ibrahim Kajan, Mirsad Bećirbašić, Marko Vešović, Nenad Veličković, Enes Kišević, Mustafa Cico Arnautović, Ševko Kadrić, Nihad Filipović, Meho Baraković, Atif Kujundžić, Isnam Taljić, Zlatko Lukić, Enes Topalović, Bedrudin Gušić, od mlađih skrećem pažnju na radove i pjesme mladog Mirze Čardaklije, kao i radove Slađe Zubčević Viđen čija djela ste i Vi objavili na Vašem i našem portalu i oni nikako nisu usamljeni. Trebali bi više prostora da se samo navede nova plejada mlađih i nepoznatih, čija pisana riječ tek i sasvim polahko dolazi do uha čitatelja.
Veliki je broj zaslužnih koje treba navesti, koje zbog prostora i vremena nismo u mogućnosti spomenuti, te ih usrdno molim da ne zamjere.
Od mnogih sramežljivih stvaralaca, pisaca amatera sakupljam radove koje bi jednom trebalo objaviti, za što čekam pogodnu priliku. To su radovi mnogih osjetljivih duša, uvučenih u svoj svijet, u sebe i tako stvaraju djela. Tu su pjesme dobroćudnog brice Ibrahima iz Sarajeva, koji me stidljivo zamoli, samo da pročitam pjesme, jer ga sramota godina da pokazuje drugima. Uz brijanje, ne pominjući više starost, duša se otvori i bi mu nekako lakše. Njegovi radovi su sačuvani kod mene, kao i mnogi drugi radovi dječaka, majki i domaćica koji se u razgovoru o poeziji lakše povjere. Čitanje njihovih radova je upravo tim zanimljivije jer se radi o običnim, dobrim ljudima i ucvijeljenim dušama koji imaju ničim neiskvaren i istančan osjećaj prema sudbini sredine u kojoj žive, prema domovini. Njima je najveća nagrada, a to je posebna priča, da im radove želi, hoće i ima ko da čita. Koliko to vrijedi?!
LjBcom: Smatrate li da u današnjem vremenu u ovom 21. stoljeću ljudi imaju manje vremena za knjigu, život je užurban?
Hamdo Čamo: Odgovor leži u pojedincu. Dovoljno je, da svako pogleda iza sebe i u svoju kućnu biblioteku. Tempo života, a posebno vrijeme, relativni su pojmovi. Čitanje je kultura, nešto što se stječe i usavršava od djetinjstva. Može, ali i ne mora biti i stvar interesa. Što se tiče novih medija, posebno elektronskih, budućnost je već sadašnjost. Ima tu pomalo pitanja interesa, svijesti, prosvijećenosti, mogućnosti, pa i marketinga. Mnogima su knjige još uvijek nedostupne, pa je i to jedan od razloga što akcenat više bacam na medij, kao što je internet. Dostupniji je. Šta vrijedi i napisana i izdata knjiga, koja čekajući narudžbu leži nepročitana u prašini regala?!
LjBcom: Znajući da već dugi niz godina pišete tekstove na temu agresija i genocid u BiH, Vaš komentar, da još nikad nije usvojena Rezolucija o Srebrenici u Bosni i Hercegovini?
Hamdo Čamo: To je kao poziv na buđenje usnulim bijelim krvnim zrncima. Uzbuna. Slab organizam nije otporan na mnoge bolesti. Živimo u vremenu našeg jačanja. Bolesti i svi napadi nas samo jačaju. Rezolucija o Srebrenici će svakako doći i vrijeme njenog izglasavanja nije daleko.
Uskoro će i godišnjica u Srebrenici, gdje će se opet narod podsjetiti na genocid i događaje u julu te kobne 1995. godine.
LjBcom: Kako vidite Bosnu i Hercegovinu u budućnosti, ne samo sa kulturnog aspekta nego općenito?
Hamdo Čamo: Bosnu i Hercegovinu vani svi vide jedino kao jedinstvenu i u okviru njenih priznatih granica. Više puta sam pisao i naglašavao, da je Bosna i Hercegovina po svemu slična sa Švicarskom, osim po sistemu i svijesti. Naravno, izuzmemo li i trenutno bogatstvo ove zemlje. Pogledajte još jednom moj tekst „Quo Vadis - Bosno i Hercegovino", poruka izlazi sama na površinu.
Kako naši stari kažu: „Svaka frtutma dođe i prođe, ljudi ostaju!" Na ljudima je da sami urede svoju državu u kojoj žele da žive. Sretni ili duboko podijlejeni i nesretni. Nacionalizam je veliki neprijatelj naroda i veliki gubitnik u njegovim vodama i na njemu treba stalno raditi.
LjBcom: Hvala Vam na ovom dragocjenom intervjuu za naš web portal, što ste pristali i izdvojili vrijeme za ovaj razgovor. Da li ima nešto što biste rekli, a da Vas nismo pitali, možda neka poruka za mlađe generacije ili općenito za Bosance i Hercegovce?
Hamdo Čamo: Hvala i Vama još jednom na pozivu.
Siguran sam da mlađe generacije znaju da se izbore za svoj status, pa im ne treba previše „soliti pamet". Dovoljno je da čuvaju uspomenu na domovinu, neka je ne zaborave. Neka je pomažu, stalno dolaze, održavaju vezu sa njom, ulažu i obnavljaju i ako im je na volju, da se vrate. Treba biti ponosan i gajiti pripadnost korjenima, prema svom narodu, iskrenom prijateljstvu i zajedništvu, a izbjegavati optužbe, zlo, diobu i svađu.
Bosna i Hercegovina je domovina svih po rođenju, njihovom ili njihovih predaka i svih onih generacija koje se sa njom poistovjećuju i niko nema pravo, da im pravo na domovinu uskraćuje. Sa druge strane, koliko uopšte ima smisla uskraćivati nekome pravo, da bude stanovnik planete zvane Zemlja?!
Pišem o Strahu od onih, koji nemaju šta napisati, jer smatraju da je sve rečeno i da se o onom, što nam se svima dogodilo i još uvijek događa, više nema šta reći.
Hamdo Čamo, profesor i književnik koji živi i radi u Švicarskoj, otišao je iz Bosne i Hercegovine ne svojom voljom. Samo za naše posjetioce web portala Ljutibosanci.com sa njim smo porazgovarali o njegovom književnom radu, identitetu Bošnjaka, književnoj nagradi "Srebrenica", kao i njegovog viđenja naše države Bosne i Hercegovine danas i u budućnosti.
LjBcom: Poštovani g. profesore, živite i radite u dalekoj Švicarskoj. Kažite nam ukratko šta trenutno radite, znamo da je Vaš rad prvenstveno vezan za polje književnosti?
Hamdo Čamo: Hvala Vam na pozivu.
Književnost je samo plišani paravan koji obavija jezgro istine, na samo sebi svojstven način.
U Švicarskoj sam dugi niz godina. Kako ne moram da brinem za onu težu stranu života, imam dovoljno vremena da studioznije čitam, pišem, putujem. Za razliku od mnogih drugih, nije me strah čitanja dugih tekstova, posebno onih, koji se tiču nas i naše domovine.
Pišem o Strahu od onih, koji nemaju šta napisati, jer smatraju da je sve rečeno i da se o onom, što nam se svima dogodilo i još uvijek događa, više nema šta reći. Takvim razmišljanjem, kao da nam se ništa i nije dogodilo, a jeste. To je, ne samo po mom kriteriju, krajnje poražavajući odnos prema sebi. To je dio pogleda, kako ne treba raditi. Odgovornost prema budućim naraštajima se nikada ne smije gubiti iz vida. Samo ono što se napiše, ostaje. Opomene radi.
Skromnost na riječima u ovom poslu često i nije vrlina i tu se može biti u teškoj zabludi.
LjBcom: Tragom pisanja Vaših tekstova sa raznom tematikom, a nekako opet najviše vezanim za Bošnjake i Bošnjaštvo, sa Vaše tačke gledišta koliko je teško održati i uopće pisati o kulturnom i historijskom identitetu Bošnjaka?
Hamdo Čamo: Veoma teško. Kako jučer, tako i danas. Obzirom na historijsku činjenicu vjekovne ovisnosti i vazalnog odnosa Bošnjaka, proces osvješćivanja i pokušaji Bošnjaka da konačno stanu na svoje noge i da se konačno pobrinu za vlastitu sigurnost traju duže, nego što li je to slučaj sa drugim narodima u okruženju. Dodaju li se i svi odnosi van granica bivše Jugoslavije, te da se identitet Bošnjaka u svakoj bivšoj asocijaciji naroda Balkana sistematski, smišljeno i planski potiskivao, negirao, falsifikovao, onda i nije neko čudo što taj proces traje tako dugo. Savršeno je dobro poznato da taj proces još uvijek traje, kao i sa kojih adresa dolazi.
Mi Bosanci/Bošnjaci najbolje znamo ko smo, šta smo, a na svome jesmo. Nije li to dovoljno?
Očuvali smo sebe, na redu je da očuvamo Bosnu i Hercegovinu. Sve drugo je nametanje silom nekakve svoje i jedine istine i mišljenja. To je čista ludost. Bog silu ne voli, zato i opstajemo.
Ono što je najopasnije, na žalost, na našim prostorima se i danas pokušava sa utemeljenjem novih teorija o historiji naroda koji negiraju historijski identitet drugih naroda, ovog puta, još jače i besramnije. Tome treba jednom za sva vremena stati u kraj, a to je moguće samo kroz presude međunarodnog suda u Den Hagu, što se trenutno i događa, posebno ako se u obzir uzmu upravo izrečene doživotne kazne za genocid u Srebrenici. To ostavlja velike tragove.
Na drugoj strani imamo, književne, kulturne i historijske radove Bošnjaka pisanih pet dugih stotina godina u nizu, u vrijeme vladavine Turaka i to perzijskim, turskim, arapskim jezikom, kao i arebicom, a radovi čekaju povoljnija vremena svojih prevoda. Mnogi radovi te vrste u sebi nose kulturni i historijski identitet Bošnjaka, ali i sami pečat Bosne i Hercegovine koja se danas toliko napada i negira. Pričekajmo da vidimo koje nam tajne nose piramide u Visokom.
LjBcom: Osvojili ste književnu nagradu "Srebrenica" na natječaju web magazina Bosnjaci.net, šta za Vas osobno znači jedna takva nagrada?
Hamdo Čamo: Biti proglašen pobjednikom, pa još i „čuvarom istine", od trenutno najrenomiranijih kulturnih radnika Bosne i Hercegovine i nije mala stvar. Sve to još i obavezuje. Na internacionalnom polju, tek kasnije postajete svjesni jačine radova i konkurencije.
Svaka nagrada godi, a posebno književna ove vrste, velika je moralna nagrada i priznanje.
LjBcom: O čemu govori priča „Put bez povratka" i šta Vas je podstaklo da se prijavite na navedeni natječaj?
Hamdo Čamo: Čovjeka zagolica izlazak iz anonimnosti, dometi, mjesto, poredak u hijerarhiji „kad je car go" i kad stoji pred kvalitetom, sudom svih sudova naime, pred omasovljenom publikom kritičkih, ovog puta ne samo čitatelja, već vrsnih i dokazanih kulturnih bh radnika. Tu leži odgovor.
Ovakva vrsta natječaja je veliki izazov, čak i za renomirane književnike i pisce.
„Put bez povratka" je roman u malom, napisan na uslovljenih pet kucanih stranica, što daje određenu težinu radu u svakom pogledu. Na natječaju mogu sudjelovati svi koji žele, neovisno na godine, spol, religiju i naciju, profesionalni pisci, početnici amateri i svi ostali.
Mnogi su mišljenja, da je uz doradu, priča „Put bez povratka" dobra podloga za scenarij filma o genocidu nad Bošnjacima. Ideja je privlačna, dobra i ja je podržavam, te pozivam zainteresovane da se ona filmski osmisli i ostvari. Pa i naslov miriše na dobar film. Priča „Put bez povratka", skup je istinitih događaja perom uokvirenih u agresiji na Bosnu i Hercegovinu.
LjBcom: Šta mislite općenito o književnim natječajima, koji su na temu ratnih zbivanja u Bosni i Hercegovini?
Hamdo Čamo: To je najbolji način da se ono, što se događa Bošnjacima, otrgne od zaborava. Zaborav bi u ovom slučaju, bio jedna vrsta zločina prema sebi samom, a istovremeno siguran znak da će doživljeno opet da se ponovi. Opraštanje je božanski čin, ali ne i zaborav. Pisanje i sjećanje na golgotu koju je naš narod prošao, sveta je dužnost i obaveza svakog od nas. Prema živima, prema budućim generacijama, ali i prema žrtvama genocida. I nama je poslije nekako lakše.
LjBcom: Trenutno pišete zbirku pjesama „Vitezovima Bosne", šta nam možete reći o tom književnom djelu?
Hamdo Čamo: „Vitezovima Bosne" je zbirka od nekih stotinjak pjesama. Završena je, ali se opet dorađuje. Planirao sam, kao i sa antologijom pjesama „Miruh Bosne", da izađe kao internet-izdanje, međutim, želja pojedinaca, posebno iz kruga poznatih, jeste da se ide na izdavanje knjige. Prijatelji skreću pažnju o zaštitu prava izlaskom pjesama u obliku knjige.
Recenzent bi bio naš poznati javni radnik, publicista, bivši direktor Biblioteke grada Sarajeva, pjesnik, pisac i reditelj upravo predstavljenog filma o gradu Sarajevu, izuzetan čovjek i profesor Muhamed Zlatan Hrenovica i niko drugi. Napravljeni su nacrti i skice dizajna, izgleda i odgovarajućih slika od strane naših poznatih, moram reći vrhunskih umjetnika sa već međunarodnim renomeom, kao što je naš umjetnik iz Rogatice, Šošo Kemal, koji trenutno živi i radi u Njemačkoj, a čija djela krase mnoge izložbe svijeta. Radi prekrasne akvarele. Pregled pjesama uradio je po preporuci i naš poznati pisac Mustafa Cico Arnautović, gdje je posebno pohvalno skrenuo pažnju, da pjesma „Bunar" može da bude jako dobra za djecu i njihove školske udžbenike.
I drugi, koji su upoznati sa pjesmama, oduševiljeni su „Vitezovima Bosne", „Sevdisati, pa umrijeti", „Ćibuk", „Žuč" koje zaista još uvijek stidljivo i sa izvjesnim odlaganjem i posve polahko puštam „u promet". To je što se tiče planova ukoliko bi knjiga ugledala svjetlo dana. Ukoliko ne, ide se dalje. Pjesme su posvećene Vitezovima Bosne i Hercegovine. Za pisano izdanje interesantna bi bila objava od nekih dvadesetak izabranih pjesama.
LjBcom: Jesu li mladi ljudi danas dovoljno afirmisani i zainteresirani da pišu i književno se izražavaju?
Hamdo Čamo: Mislim da jesu. Mladost je to. To je vrelo, izvor osjećaja koji izbija na površinu iz dubine bosanske duše. Bošnjaci koji imaju sreću da ih je više na jednom mjestu, imaju veće mogućnosti. Razbacani i zabačeni po kojekakvim ćoškovima svijeta, takvima treba više poklanjati pažnje, a njihov broj, vjerujte nije mali. Kultura je postala luksuz. Dok se jedni bore da prežive, drugi poskapaše sakupljajući monete, treće interesuje samo fudbal, a oni malo luđi, bave se eto luksuzom.
LjBcom: Živite van Bosne i Hercegovine, kakva je po Vama saradnja između pisaca i književnih stvaraoca u BiH i dijaspori?
Hamdo Čamo: Sva djela su posvećena domovini, Bosni i Hercegovini. Ono što nije dobro, to su česta svrtsavanja dijela nastalih u domovini i onih, nastalih u dijaspori. Volio bih da se varam.
Veliki napredak je napravljen od strane Književnog kruga, udruženja Novo Sarajevo, KNS-a i nesebičnog rada gospodina Ibrahima Osmanbašića i okupljenih oko tog kluba. Oni trebaju da budu uzor drugima, ali i sami da istraju i nastave da rade na usavršavanju svojih ideja. U nedavnom susretu sa g. Ibrahimom Osmanbašićem je o toj problematici opširno raspravljano. Dijagnoza je utvrđena, treba samo dalje raditi na poboljšanju. Podržimo ih članstvom u KNS.
LjBcom: Koji književnik, intelektualac i kulturni stvaralac danas na prostoru BiH zaslužuje Vašu pažnju i koga smatrate da treba bosanskohercegovačka javnost istinski cijeniti?
Hamdo Čamo: Više njih i ne bih se držao samo kulturnog prostora BiH, jer je on tamo gdje su mu stanovnici. Klasike nećemo. Po meni, tu su neprikosnoveni Abdulah Sidran, Ibrahim Kajan, Mirsad Bećirbašić, Marko Vešović, Nenad Veličković, Enes Kišević, Mustafa Cico Arnautović, Ševko Kadrić, Nihad Filipović, Meho Baraković, Atif Kujundžić, Isnam Taljić, Zlatko Lukić, Enes Topalović, Bedrudin Gušić, od mlađih skrećem pažnju na radove i pjesme mladog Mirze Čardaklije, kao i radove Slađe Zubčević Viđen čija djela ste i Vi objavili na Vašem i našem portalu i oni nikako nisu usamljeni. Trebali bi više prostora da se samo navede nova plejada mlađih i nepoznatih, čija pisana riječ tek i sasvim polahko dolazi do uha čitatelja.
Veliki je broj zaslužnih koje treba navesti, koje zbog prostora i vremena nismo u mogućnosti spomenuti, te ih usrdno molim da ne zamjere.
Od mnogih sramežljivih stvaralaca, pisaca amatera sakupljam radove koje bi jednom trebalo objaviti, za što čekam pogodnu priliku. To su radovi mnogih osjetljivih duša, uvučenih u svoj svijet, u sebe i tako stvaraju djela. Tu su pjesme dobroćudnog brice Ibrahima iz Sarajeva, koji me stidljivo zamoli, samo da pročitam pjesme, jer ga sramota godina da pokazuje drugima. Uz brijanje, ne pominjući više starost, duša se otvori i bi mu nekako lakše. Njegovi radovi su sačuvani kod mene, kao i mnogi drugi radovi dječaka, majki i domaćica koji se u razgovoru o poeziji lakše povjere. Čitanje njihovih radova je upravo tim zanimljivije jer se radi o običnim, dobrim ljudima i ucvijeljenim dušama koji imaju ničim neiskvaren i istančan osjećaj prema sudbini sredine u kojoj žive, prema domovini. Njima je najveća nagrada, a to je posebna priča, da im radove želi, hoće i ima ko da čita. Koliko to vrijedi?!
LjBcom: Smatrate li da u današnjem vremenu u ovom 21. stoljeću ljudi imaju manje vremena za knjigu, život je užurban?
Hamdo Čamo: Odgovor leži u pojedincu. Dovoljno je, da svako pogleda iza sebe i u svoju kućnu biblioteku. Tempo života, a posebno vrijeme, relativni su pojmovi. Čitanje je kultura, nešto što se stječe i usavršava od djetinjstva. Može, ali i ne mora biti i stvar interesa. Što se tiče novih medija, posebno elektronskih, budućnost je već sadašnjost. Ima tu pomalo pitanja interesa, svijesti, prosvijećenosti, mogućnosti, pa i marketinga. Mnogima su knjige još uvijek nedostupne, pa je i to jedan od razloga što akcenat više bacam na medij, kao što je internet. Dostupniji je. Šta vrijedi i napisana i izdata knjiga, koja čekajući narudžbu leži nepročitana u prašini regala?!
LjBcom: Znajući da već dugi niz godina pišete tekstove na temu agresija i genocid u BiH, Vaš komentar, da još nikad nije usvojena Rezolucija o Srebrenici u Bosni i Hercegovini?
Hamdo Čamo: To je kao poziv na buđenje usnulim bijelim krvnim zrncima. Uzbuna. Slab organizam nije otporan na mnoge bolesti. Živimo u vremenu našeg jačanja. Bolesti i svi napadi nas samo jačaju. Rezolucija o Srebrenici će svakako doći i vrijeme njenog izglasavanja nije daleko.
Uskoro će i godišnjica u Srebrenici, gdje će se opet narod podsjetiti na genocid i događaje u julu te kobne 1995. godine.
LjBcom: Kako vidite Bosnu i Hercegovinu u budućnosti, ne samo sa kulturnog aspekta nego općenito?
Hamdo Čamo: Bosnu i Hercegovinu vani svi vide jedino kao jedinstvenu i u okviru njenih priznatih granica. Više puta sam pisao i naglašavao, da je Bosna i Hercegovina po svemu slična sa Švicarskom, osim po sistemu i svijesti. Naravno, izuzmemo li i trenutno bogatstvo ove zemlje. Pogledajte još jednom moj tekst „Quo Vadis - Bosno i Hercegovino", poruka izlazi sama na površinu.
Kako naši stari kažu: „Svaka frtutma dođe i prođe, ljudi ostaju!" Na ljudima je da sami urede svoju državu u kojoj žele da žive. Sretni ili duboko podijlejeni i nesretni. Nacionalizam je veliki neprijatelj naroda i veliki gubitnik u njegovim vodama i na njemu treba stalno raditi.
LjBcom: Hvala Vam na ovom dragocjenom intervjuu za naš web portal, što ste pristali i izdvojili vrijeme za ovaj razgovor. Da li ima nešto što biste rekli, a da Vas nismo pitali, možda neka poruka za mlađe generacije ili općenito za Bosance i Hercegovce?
Hamdo Čamo: Hvala i Vama još jednom na pozivu.
Siguran sam da mlađe generacije znaju da se izbore za svoj status, pa im ne treba previše „soliti pamet". Dovoljno je da čuvaju uspomenu na domovinu, neka je ne zaborave. Neka je pomažu, stalno dolaze, održavaju vezu sa njom, ulažu i obnavljaju i ako im je na volju, da se vrate. Treba biti ponosan i gajiti pripadnost korjenima, prema svom narodu, iskrenom prijateljstvu i zajedništvu, a izbjegavati optužbe, zlo, diobu i svađu.
Bosna i Hercegovina je domovina svih po rođenju, njihovom ili njihovih predaka i svih onih generacija koje se sa njom poistovjećuju i niko nema pravo, da im pravo na domovinu uskraćuje. Sa druge strane, koliko uopšte ima smisla uskraćivati nekome pravo, da bude stanovnik planete zvane Zemlja?!
_4C_
Gesperrt
Зашто је босанска историја део српске историје?
- Босански владари су себе називали Србима, као сто су Србљем називали и своје становништво.
- Свој језик босански владари су називали српским
- Стара Босанћица је део српске ђирилице
- Твртко Котроманић се крунисао за краља Срба, Босне, Поморја и Западних страна на гробу Светог Саве у манастиру Милешева.
- Твртко је до 1390. носио титулу краља Срба, Босне, Поморја и Западних Страна. Из ове се титуле јасно види да је владао само над једним народом, Србима.
- Босански владари су себе називали Србима, као сто су Србљем називали и своје становништво.
- Свој језик босански владари су називали српским
- Стара Босанћица је део српске ђирилице
- Твртко Котроманић се крунисао за краља Срба, Босне, Поморја и Западних страна на гробу Светог Саве у манастиру Милешева.
- Твртко је до 1390. носио титулу краља Срба, Босне, Поморја и Западних Страна. Из ове се титуле јасно види да је владао само над једним народом, Србима.
DZEKO
Besa Bese
ne seri, tvrtko hat sich zum König gekrönt der Serben als ihr kleine Schwächlinge wart für das Bosnische Königreich, aus purem Eigeninteresse,
Eure Propganda zieht nicht mehr, heute weiss man mehr über Tvrtko als eure erfundenen Geschichten.
Cijelo vrijeme vladavine Bana Stjepana II Kotromanica,Bosanska Drzava se privredno veoma razvija,narocito u izvozu srebra,bakra i olova,a kuje se i Bosanski Dinar - Denarius...Udajom svoje kcerke Elizabete 1353 godine za Ugarskog Kralja Ludovika I ,tada jednog od najuticajnijih evropskih vladara,podigao je ugled Bosni i lozu Kotromanica priblizio svijetu vise evropske politike...Te iste 1353 godine,Ban Stjepan II Kotromanic je umro,a sahranjen je u franjevackom manastiru u Visokom...On ostavlja iza sebe Bosansku Drzavu koja je nezavisna,privredno napredna i vojno veoma snazna,ali njena snaga je veoma zavisila od kooperacije izmedju mocnih Bosanskih plemickih porodica,koje su imale veoma jak uticaj u raznim dijelovima Bosne.
Po njegovoj smrti na vlast dolazi Tvrtko I Kotromanic,koji u tome trenutku ima samo 15 godina,te ima u pocetku velikih problema sa sredjivanjem odnosa izmedju Bosanskog plemstva,a vanjske sile pokusavaju iskoristiti njegovu mladost u svojim pretenzijama na Bosnu,u cemu se najvise istice Ugarska,na celu sa Kraljem Ludovikom I. Poslije ucvrscivanja svoje pozicije u Ugarskoj,Kralj Ludovik pokusava da to isto ucini i nad Bosnom...Pocinje da zahtijeva razne Bosanske oblasti,mijesa se u Dubrovacko-Bosansku trgovinu i otvara ponovo pitanje Bosanske Crkve,nakon gotovo stogodisnjeg zatisja...tako da vec 1363 godine izbija sukob izmedju Tvrtka i Ludovika u kojem Tvrtko pobjedjuje.
Nakon sto je potvrdio svoje mjesto u Bosni Tvrtko pripaja Bosni veliki dio Srbije,zatim pripaja Bosni Zetu i juznu Dalmaciju,ukljucujuci Jadransku obalu od Dubrovnika do Boke Kotorske...U sklopu svih ovih uspjeha Tvrtko se krunise Kraljem Bosne 1377 godine u mjestu Mile kod Visokog (danasnji Arnautovici),sto je krunidbeno mjesto i svih kasnijih Bosanskih Kraljeva.Potom,Kralj Tvrtko se proglasava,poslije osvajanja novih teritorija, i Kraljem Srbije,a malo kasnije i Kraljem Hrvatske.Kralj Tvrtko ustanovljava zatim Bosansku trgovacku luku na sjevernoj strani Boke Kotorske i naziva je "Novi",sto se danas zove "Herceg Novi".To je izazvalo ljutnju Dubrovcana,jer su time dobivali konkurenciju u trgovini,te se koriste cinjenicom da Drzava Bosna trgovacki uveliko ovisi u tom trenutku od Dubrovnika i uspijevaju "nagovoriti" Kralja Tvrtka da odustane od daljnjeg ulaganja u projekat "Novi".
Za vrijeme vladavine Kralja Tvrtka Bosanska vojska je bila najmodernija vojska na cijelom Balkanu.Drzava Bosna je bila PRVA drzava na Balkanu koja je uvela u upotrebu vatreno oruzje,sto je tada predstavljalo revolucionarni korak na polju vojne tehnike.Prvu upotrebu vatrenog oruzja na Balkanu,dakle,izvrsila je upravo Bosanska vojska i to 13.avgusta 1378 godine prilikom napada Venecijanske flote na primorski Bosanski grad Kotor.Bosanska vojska je tom prilikom upotrijebila tri bombarde (topa) i uspjesno odbranila grad.
Po smrti Ugarskog Kralja 1382 godine izbijaju nemiri na podrucjima dalmatinske obale,te Kralj Tvrtko koristi tu priliku i salje Bosansku vojsku u taj dio Dalmacije,te preuzima potpunu kontrolu nad cijelom Dalmacijom,zajedno sa otocima i pripaja Bosni Split,Trogir,Sibenik,zajedno sa otocima Bracom,Korculom i Hvarom...jedino ne pripaja Dubrovnik i Zadar,koji se tada nalazio pod vlascu Venecije,cime Drzava Bosna postaje daleko najmocnija drzava na Balkanu.
U zadnjoj deceniji svoje vladavine,Kralj Tvrtko ucestvuje u raznim sukobima sa Otomanskom vojskom,prvo u jesen 1386 godine,te u ljeto 1388 godine kod Bilece,kada Otomanska vojska biva porazena od Bosanske vojske na celu sa Knezom Vlatkom Vukovicem.
Nedugo potom,Bosanska vojska ponovo pod komandom Kneza Vlatka Vukovica,ucestvuje u veoma snaznoj vojnoj koaliciji,sacinjenoj,pored Bošnjaka i od Ugara,Srba,Albanaca,Grka i Bugara,koja se na Kosovu polju 1389 godine suprotstavlja Otomanskoj vojsci.Iz bitke na Kosovu Bošnjaci se vracaju sa ne previse dramaticnim gubicima.U toj bitci,od svih naroda koji su ucestvovali u njoj,najgore prolaze Srbi,jer Srbija poslije te bitke prakticno prestaje da postoji.
Eure Propganda zieht nicht mehr, heute weiss man mehr über Tvrtko als eure erfundenen Geschichten.
Cijelo vrijeme vladavine Bana Stjepana II Kotromanica,Bosanska Drzava se privredno veoma razvija,narocito u izvozu srebra,bakra i olova,a kuje se i Bosanski Dinar - Denarius...Udajom svoje kcerke Elizabete 1353 godine za Ugarskog Kralja Ludovika I ,tada jednog od najuticajnijih evropskih vladara,podigao je ugled Bosni i lozu Kotromanica priblizio svijetu vise evropske politike...Te iste 1353 godine,Ban Stjepan II Kotromanic je umro,a sahranjen je u franjevackom manastiru u Visokom...On ostavlja iza sebe Bosansku Drzavu koja je nezavisna,privredno napredna i vojno veoma snazna,ali njena snaga je veoma zavisila od kooperacije izmedju mocnih Bosanskih plemickih porodica,koje su imale veoma jak uticaj u raznim dijelovima Bosne.
Po njegovoj smrti na vlast dolazi Tvrtko I Kotromanic,koji u tome trenutku ima samo 15 godina,te ima u pocetku velikih problema sa sredjivanjem odnosa izmedju Bosanskog plemstva,a vanjske sile pokusavaju iskoristiti njegovu mladost u svojim pretenzijama na Bosnu,u cemu se najvise istice Ugarska,na celu sa Kraljem Ludovikom I. Poslije ucvrscivanja svoje pozicije u Ugarskoj,Kralj Ludovik pokusava da to isto ucini i nad Bosnom...Pocinje da zahtijeva razne Bosanske oblasti,mijesa se u Dubrovacko-Bosansku trgovinu i otvara ponovo pitanje Bosanske Crkve,nakon gotovo stogodisnjeg zatisja...tako da vec 1363 godine izbija sukob izmedju Tvrtka i Ludovika u kojem Tvrtko pobjedjuje.
Nakon sto je potvrdio svoje mjesto u Bosni Tvrtko pripaja Bosni veliki dio Srbije,zatim pripaja Bosni Zetu i juznu Dalmaciju,ukljucujuci Jadransku obalu od Dubrovnika do Boke Kotorske...U sklopu svih ovih uspjeha Tvrtko se krunise Kraljem Bosne 1377 godine u mjestu Mile kod Visokog (danasnji Arnautovici),sto je krunidbeno mjesto i svih kasnijih Bosanskih Kraljeva.Potom,Kralj Tvrtko se proglasava,poslije osvajanja novih teritorija, i Kraljem Srbije,a malo kasnije i Kraljem Hrvatske.Kralj Tvrtko ustanovljava zatim Bosansku trgovacku luku na sjevernoj strani Boke Kotorske i naziva je "Novi",sto se danas zove "Herceg Novi".To je izazvalo ljutnju Dubrovcana,jer su time dobivali konkurenciju u trgovini,te se koriste cinjenicom da Drzava Bosna trgovacki uveliko ovisi u tom trenutku od Dubrovnika i uspijevaju "nagovoriti" Kralja Tvrtka da odustane od daljnjeg ulaganja u projekat "Novi".
Za vrijeme vladavine Kralja Tvrtka Bosanska vojska je bila najmodernija vojska na cijelom Balkanu.Drzava Bosna je bila PRVA drzava na Balkanu koja je uvela u upotrebu vatreno oruzje,sto je tada predstavljalo revolucionarni korak na polju vojne tehnike.Prvu upotrebu vatrenog oruzja na Balkanu,dakle,izvrsila je upravo Bosanska vojska i to 13.avgusta 1378 godine prilikom napada Venecijanske flote na primorski Bosanski grad Kotor.Bosanska vojska je tom prilikom upotrijebila tri bombarde (topa) i uspjesno odbranila grad.
Po smrti Ugarskog Kralja 1382 godine izbijaju nemiri na podrucjima dalmatinske obale,te Kralj Tvrtko koristi tu priliku i salje Bosansku vojsku u taj dio Dalmacije,te preuzima potpunu kontrolu nad cijelom Dalmacijom,zajedno sa otocima i pripaja Bosni Split,Trogir,Sibenik,zajedno sa otocima Bracom,Korculom i Hvarom...jedino ne pripaja Dubrovnik i Zadar,koji se tada nalazio pod vlascu Venecije,cime Drzava Bosna postaje daleko najmocnija drzava na Balkanu.
U zadnjoj deceniji svoje vladavine,Kralj Tvrtko ucestvuje u raznim sukobima sa Otomanskom vojskom,prvo u jesen 1386 godine,te u ljeto 1388 godine kod Bilece,kada Otomanska vojska biva porazena od Bosanske vojske na celu sa Knezom Vlatkom Vukovicem.
Nedugo potom,Bosanska vojska ponovo pod komandom Kneza Vlatka Vukovica,ucestvuje u veoma snaznoj vojnoj koaliciji,sacinjenoj,pored Bošnjaka i od Ugara,Srba,Albanaca,Grka i Bugara,koja se na Kosovu polju 1389 godine suprotstavlja Otomanskoj vojsci.Iz bitke na Kosovu Bošnjaci se vracaju sa ne previse dramaticnim gubicima.U toj bitci,od svih naroda koji su ucestvovali u njoj,najgore prolaze Srbi,jer Srbija poslije te bitke prakticno prestaje da postoji.
E
Emir
Guest
Dzeko mehr Text bitte am b esten 8000000 Wörter pro Artikel 
A
Apache
Guest
jebiga ne moze krace.
dann darfst du dannach 2 tage nicht schreiben.
man braucht diese zeit zum lesen
DZEKO
Besa Bese
dann darfst du dannach 2 tage nicht schreiben.
man braucht diese zeit zum lesen
Findet ihr wirklich das es viel Text ist, hab nur einen kleinen Teil genommen gibt noch mehr.
A
Apache
Guest
Findet ihr wirklich das es viel Text ist, hab nur einen kleinen Teil genommen gibt noch mehr.
ich habs befürchtet.
dzeko:
frühstück - lesen- mittagessen - lesen - mittagsschlaf - lesen - abendessen- lesen. bett gehen.
in dieser zeit sind max. 20 zeilen möglich
Helios
Genie und Kraftpaket
Ich finde, wenn nicht bald mehr gmacht wird für ein "echtes und richtiges" Bosnien als Land wo sich Serben, Bosnier und Kroaten im Eigenem Land wohl fühlen...zb. wie in der Schweiz die Romans und Tessiner sich als Schweizer fühlen...
Falls es aber bald nicht so wird...wird meiner Meinung nach, die RS ein eigenständiger Teil werden. (oder sich Serbien angliedern)
Und die Bosnier werden nur zuschauen können so wie es die Serben im Kosovo machen mussten...Tja wird früher oder später so sein und wer jetzt was dagegen postet der hat KEINE AHNUNG!
Falls es aber bald nicht so wird...wird meiner Meinung nach, die RS ein eigenständiger Teil werden. (oder sich Serbien angliedern)
Und die Bosnier werden nur zuschauen können so wie es die Serben im Kosovo machen mussten...Tja wird früher oder später so sein und wer jetzt was dagegen postet der hat KEINE AHNUNG!
Zuletzt bearbeitet: