Gorostas nad oblacima
Autor: B. Vuković | Foto:J.Vučetić | 13.12.2009. - 00:02
Nakon više od dve godine izgradnje simbol Beograda, Avalski toranj, konačno je završen. Opet se prestonica Srbije može pohvaliti da ima najvišu građevinu na Balkanu, koja će osim funkcije u sistemu telekomunikacija imati i komercijalnu namenu.
Avalski toranj je specifičan po mnogo čemu. Osim što je najviša građevina u ovom delu Evrope sa 204,57 metra, jedina je koja u osnovi ima jednostrani trougao, čiji su kraci ukopani u zemlju više od osam metara. Izgradnja Avalskog tornja počela je pre tri godine, glavni projekat sastoji se od 14 različitih projekata i sadrži više od 70 svezaka. Na njegovoj izgradnji učestvovalo je oko 50 stručnjaka iz svih oblasti građevinarstva i više od 300 radnika.
Izgradnja
Prema rečima građevinaca iz firme “Ratko Mitrović”, koja je glavni izvođač radova, najkomplikovanije je bilo izgraditi “noge” tornja, odnosno tri kraka koji su u nagibu od oko 60 stepeni u odnosu na telo tornja.
– Najteže je bilo izgraditi tri osnovna kraka koji su dužine sedam metara i u čiju izgradnju je utrošeno 438 kubika betona. Radilo se u nekoliko faza. Prva je fundiranje kraka do prvog temelja, zatim izgradnja ploče koja spaja krake i telo, a zatim telo do visine od 80 metara. Nakon toga smo gradili prsten po prsten, sve do vrha koji se nalazi na visini od 137 metara. Na to smo stavili nosač antene od 52 metra. Toranj je veoma stabilan i može da izdrži najjače vetrove koji se jave na ovim prostorima – priča Mirko Popović, šef gradilišta Avalskog tornja.
Vidljiv i iz aviona
Oko tornja se nalaze četiri kamere koje nadgledaju sam ulaz u objekat, dok u samom tornju postoji nekoliko desetina nadzornih uređaja. Iz komandne sobe, koja je opremljena najsavremenijom opremom i nalazi se u prizemlju, biće praćeno sve što se dešava u tornju i njegovoj okolini. Na kracima tornja, kao i na svakom prstenu, nalaze se reflektori u beloj i žutoj boji, pa će toranj biti osvetljen tokom noći. Tako će, kada bude vedro, simbol Beograda biti vidljiv iz aviona. U tornju su instalirana dva lifta kapaciteta do 11 osoba, ili nosivosti 850 kilograma, koji do vrha stižu za 40 sekundi. Osim lifta, postoji i stepenište.
Na prvom prstenu, na 103. metru, nalazi se PTT sala koja će se koristiti za telekomunikacije. Na drugom prstenu je nosač paraboličnih antena, a na trećem kafe-bar.
Vidikovac, koji pruža pogled na čitav Beograd i s kojeg će posetioci moći da vide pola Šumadije, nalazi se na 122. metru. Iznad njega su dve etaže sa paraboličnim antenama. Protivpožarna zaštita tornja je na najvišem nivou, počev od primenjenih materijala, preko odimljavanja liftovskog okna, podele na protivpožarne sektore, sistema gašenja vatre do kontrole i brze evakuacije.
Toranj u brojkama
-204,57 metara visina
-0,8 kubnih metara betona nosila je korpa krana (težina oko 2,5 tona)
-5.000 kubnih metara betona potrošeno je za njegovu izgradnju
-500 tona armature nalazi se u tornju
-8 metara u zemlju ukopan je svaki od tri noseća stuba
-9,3 stepeni Merkalijeve skale zemljotresa može da izdrži
-100 kvadratnih metara je površina restorana na 120. metru visine
-40 sekundi potrebno je liftu sa osam osoba da dođe od dna do vrha tornja (brzina tri metra u sekundi)
-1,5 metara je pomeranje tornja od osovine
Svečano otvaranje
Avalski toranj će u narednih nekoliko dana dobiti upotrebnu dozvolu i veoma brzo će biti saopšten datum svečanog otvaranja. Do tada, ostaje samo da se „našminka”, i da simbol glavnog grada ponovo u potpunosti zasija. Postavljena je UHF antena, a predviđeno je da se ostatak telekomunikacione opreme postavi narednih dana.
– Obnovili smo Avalski toranj koji se gradi i projektuje kao takav jednom u 100 godina. Toranj je putokaz putnicima, gorostas u graditeljstvu i simbol grada i države. Ono što je za Francuze Ajfelova kula, za nas je ovaj toranj koji je sagrađen bez ijedne greške – kaže Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, firme koja je napravila glavni projekat za izgradnju Avalskog tornja.