D
Dado-NS
Guest
Kinezi presuđuju o gradnji u Ulici trešnjin cvet
Po međudržavnom ugovoru, nova namena prostora gde se nalazi bombardovana ambasada mora da uvaži „čast i ugled kineske države”, što znači da ne može doći u ruke, recimo, investitora iz Japana, Amerike.
Bombardovana kineska ambasada danas
Šta će zameniti zgradu kineske ambasade u Novom Beogradu, porušenu u bombardovanju NATO-a, moglo bi da bude poznato do kraja godine ukoliko odluka o novoj nameni prostora od 60 ari uvaži „čast i ugled kineske države”. Tako nalaže ugovor Srbije i Kine, koja je zadržala pravo da odlučuje šta će da nikne na tom zemljištu iako je u zamenu za njega uzela plac na Dedinju gde se nalazi nova zgrada ambasade.
Kako smo nezvanično saznali, Kinezi neće dozvoliti da lokacija u Novom Beogradu pređe u ruke investitora iz Japana, Amerike ili drugih zemalja sa kojima nemaju dobre odnose. Zainteresovani su da na tom mestu njihovi poslovni ljudi zidaju trgovinski centar.
Član međudržavnog ugovora potpisan posle bombardovanja vezao je ruke Republičkoj direkciji za imovinu, kaže Srboljub Panić, pomoćnika direktora te institucije, da samostalno odluči šta će da uradi sa porušenim objektom i zemljištem.
– To znači da naša država ne može prodati objekat, zemljište dati u zakup pre nego što se konsultuje sa Kinom. Do sada je bilo neformalnih razgovora sa kineskim atašeom za privredu, kontakti su u poslednje vreme intenzivirani i nadamo se da ćemo do kraja godine pronaći rešenje premda nije lako ispoštovati domaće zakone i zadovoljiti ugovorne obaveze – ističe Panić.
Naime, porušena zgrada od oko 6.300 kvadratnih metara u Ulici trešnjin cvet u Novom Beogradu bila je u vlasništvu NR Kine. Posle bombardovanja Vlada Srbije je preuzela i ispunila obavezu da obezbedi novi prostor za ambasadu Kine. Korisnik oštećenog objekata postala je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda s obzirom na to da je naknada za uređivanje građevinskog zemljišta plaćena prilikom izgradnje ambasade u Novom Beogradu i to pravo je preneto na nove objekte u Užičkoj ulici.
Direkcija za građevinsko zemljište nekoliko puta je tražila saglasnost od vlasnika, Republičke direkcije za imovinu, da proda staru zgradu. Odgovor nisu dobili.
Problem je, međutim, u tome što se državna imovina prema zakonu može prodati raspisivanjem tendera na kome bi pobedio onaj ko ponudi najviše, bez obzira na to odakle dolazi. Tako se, na primer, može dogoditi da na konkursu učestvuju firme iza kojih stoji kapital iz zemalja koje nisu prihvatljive za Kineze. A međudržavni ugovor je sročen tako da ostavlja mogućnost Kinezima da daju poslednju reč.
– Mi možemo da priželjkujemo da kineski investitor pobedi, ali šta ako se desi suprotno, a država mora da ispoštuje ugovor. Postavlja se pitanje da li hoćemo da zaradimo koji milion više ili da kvarimo diplomatske odnose sa velikom silom – objašnjava Panić.
On dodaje da dvema direkcijama nije problem da se dogovore kako da lokaciju privedu nameni, ali će u ovom slučaju dve vlade ipak morati da preseku čvor.
– Najlogičnije bi bilo da se zgrada proda. Obnova je preskupa, a država nema sredstva za to – naglašava Panić.
Dok se na državnom nivou ne odluči šta će biti urađeno s privlačnom lokacijom koja bi pod drugačijim uslovima dobila novog vlasnika, u zgradi se skupljaju beskućnici, a ona zarasta u korov. Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište kaže da „njegova kuća” godinama izdvaja novac za održavanje objekta. Umesto da na tom placu zaradi, grad na njega troši pare.
__________________
Po međudržavnom ugovoru, nova namena prostora gde se nalazi bombardovana ambasada mora da uvaži „čast i ugled kineske države”, što znači da ne može doći u ruke, recimo, investitora iz Japana, Amerike.
Bombardovana kineska ambasada danas
Šta će zameniti zgradu kineske ambasade u Novom Beogradu, porušenu u bombardovanju NATO-a, moglo bi da bude poznato do kraja godine ukoliko odluka o novoj nameni prostora od 60 ari uvaži „čast i ugled kineske države”. Tako nalaže ugovor Srbije i Kine, koja je zadržala pravo da odlučuje šta će da nikne na tom zemljištu iako je u zamenu za njega uzela plac na Dedinju gde se nalazi nova zgrada ambasade.
Kako smo nezvanično saznali, Kinezi neće dozvoliti da lokacija u Novom Beogradu pređe u ruke investitora iz Japana, Amerike ili drugih zemalja sa kojima nemaju dobre odnose. Zainteresovani su da na tom mestu njihovi poslovni ljudi zidaju trgovinski centar.
Član međudržavnog ugovora potpisan posle bombardovanja vezao je ruke Republičkoj direkciji za imovinu, kaže Srboljub Panić, pomoćnika direktora te institucije, da samostalno odluči šta će da uradi sa porušenim objektom i zemljištem.
– To znači da naša država ne može prodati objekat, zemljište dati u zakup pre nego što se konsultuje sa Kinom. Do sada je bilo neformalnih razgovora sa kineskim atašeom za privredu, kontakti su u poslednje vreme intenzivirani i nadamo se da ćemo do kraja godine pronaći rešenje premda nije lako ispoštovati domaće zakone i zadovoljiti ugovorne obaveze – ističe Panić.
Naime, porušena zgrada od oko 6.300 kvadratnih metara u Ulici trešnjin cvet u Novom Beogradu bila je u vlasništvu NR Kine. Posle bombardovanja Vlada Srbije je preuzela i ispunila obavezu da obezbedi novi prostor za ambasadu Kine. Korisnik oštećenog objekata postala je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda s obzirom na to da je naknada za uređivanje građevinskog zemljišta plaćena prilikom izgradnje ambasade u Novom Beogradu i to pravo je preneto na nove objekte u Užičkoj ulici.
Direkcija za građevinsko zemljište nekoliko puta je tražila saglasnost od vlasnika, Republičke direkcije za imovinu, da proda staru zgradu. Odgovor nisu dobili.
Problem je, međutim, u tome što se državna imovina prema zakonu može prodati raspisivanjem tendera na kome bi pobedio onaj ko ponudi najviše, bez obzira na to odakle dolazi. Tako se, na primer, može dogoditi da na konkursu učestvuju firme iza kojih stoji kapital iz zemalja koje nisu prihvatljive za Kineze. A međudržavni ugovor je sročen tako da ostavlja mogućnost Kinezima da daju poslednju reč.
– Mi možemo da priželjkujemo da kineski investitor pobedi, ali šta ako se desi suprotno, a država mora da ispoštuje ugovor. Postavlja se pitanje da li hoćemo da zaradimo koji milion više ili da kvarimo diplomatske odnose sa velikom silom – objašnjava Panić.
On dodaje da dvema direkcijama nije problem da se dogovore kako da lokaciju privedu nameni, ali će u ovom slučaju dve vlade ipak morati da preseku čvor.
– Najlogičnije bi bilo da se zgrada proda. Obnova je preskupa, a država nema sredstva za to – naglašava Panić.
Dok se na državnom nivou ne odluči šta će biti urađeno s privlačnom lokacijom koja bi pod drugačijim uslovima dobila novog vlasnika, u zgradi se skupljaju beskućnici, a ona zarasta u korov. Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište kaže da „njegova kuća” godinama izdvaja novac za održavanje objekta. Umesto da na tom placu zaradi, grad na njega troši pare.
__________________
