Bombardovanje Srbije poslednji veliki greh 20. veka

[oliver]

kann es sein, das die meisten von euch überhaupt keine ahnung, vom nato krieg gegen serbien haben?ihr glaubt doch wohl nicht im ernst, das die albaner der grund, für den nato krieg gegen serbien waren?der wahre grund für den nato krieg war einfach.man wollte eine gegend haben, in dem die nato tun und lassen kann, was sie möchte.ich sag nur camp bondsteel.die zweit grösste militärbasis der nato in europa, und das auf serbischem boden.ein sakrileg!das ist der wahre grund für den krieg gegen serbien.ihr habt null ahnung, von weltpolitik.für manch einen von euch hirnis,endet der weltatlas schon im hinterhof eurer hartz 4 bude.gruss oliver

 

[Gelöschtes Mitglied 8317]

kann es sein, das die meisten von euch überhaupt keine ahnung, vom nato krieg gegen serbien haben?ihr glaubt doch wohl nicht im ernst, das die albaner der grund, für den nato krieg gegen serbien waren?der wahre grund für den nato krieg war einfach.man wollte eine gegend haben, in dem die nato tun und lassen kann, was sie möchte.ich sag nur camp bondsteel.die zweit grösste militärbasis der nato in europa, und das auf serbischem boden.ein sakrileg!das ist der wahre grund für den krieg gegen serbien.ihr habt null ahnung, von weltpolitik.für manch einen von euch hirnis,endet der weltatlas schon im hinterhof eurer hartz 4 bude.gruss oliver

Kannst du das mal ausführlicher erläutern? Am besten mit Absätzen und so...

 

[oliver]

ich erkläre es jetzt überdeutlich.der nato waren und sind die albaner egal.das konnte man daran sehen, das die nato damals, albanische flüchtlings trecks bombardiert hat.eine abscheuliche tat der nato.gruss oliver

 

[Gast829627]

Das haben 99% der serbischen Bomben auch getan und zu 90% war es auch so gewollt.
Brod hat 10x mehr abbekommen als ganz Serbien.

Ich finde es immer ungerecht wenn Zivilisten getötet werden, aber wer zuvor das 100000 schlimmeres getan hat und jammert....
Serbien hätte alles selbst stoppen können und aufhören in Kosovo.

citaj majmune und dann schwafel dich wieder durch deine irre traumwelt .......

Ovaj odlomak iz rukopisa Milivoja Ivaniševića o stradanju Srba u Bosni, koji će biti objavljen ovog leta, jedan je od dokaza da su prve žrtve u Bosni još i pre zvaničnog početka rata 6. aprila 1992. godine bili – Srbi. Masakar u Sijekovcu kod Bosanskog Broda (kasnije Srpski Brod) 26. marta 1992. godine u bosanskoj javnosti eufemistički je nazvan "tragedijom" da bi se zataškala prava dimenzija ovog zločina

Srpski Brod​

Gradsko naselje i opštinski centar (Hrvata 4097, muslimana 2284, Srba 4409, jugoslovena 2711, ostalih 544) zaposele su 3. marta 1992. hrvatsko-muslimanske jedinice 108. brigade Zbora narodne garde (ZNG) iz Republike Hrvatske u saradnji i uz pomoć lokalnih paravojnih formacija. To je bio prvi akt zaposedanja teritorije i otvorene agresije Republike Hrvatske i njenih oružanih jedinica prema BiH i SFRJ.
Sam grad, kao i mnoga sela ove opštine, prvenstveno ona u kojima žive pripadnici srpskog naroda, od tog dana su okupirani, a meštani izloženi svakodnevnom maltretiranju, pljački i ubistvima. U razdoblju do oslobađanja ove opštine 7. oktobra 1992. u gradu je, najčešće na veoma svirep način i u vlastitim kućama i stanovima, ubijeno više desetina lica srpske nacionalnosti. Ostali Srbi su pozatvarani i sprovedeni u logore, od kojih su mnogi bili na teritoriji R. Hrvatske.
I u logorima za Srbe, kako onim u BiH, tako i u onim u R. Hrvatskoj, ubijeno više desetina lica iz Broda i okolnih sela. I samo gradsko naselje je bilo pretvoreno u logor i Srbi nisu imali pravo odlaska sa tog područja. (U to vreme na mostu preko reke Save između Bosanskog i Slavonskog Broda bilo je okačeno upozorenje po kome je Srbima i psima bio zabranjen prelaz.) Sudbinu svojih vernika delile su i srpske pravoslavne bogomolje.
Porušeno je srpsko pravoslavno groblje. Minirana je i do temelja razorena crkva "Presvete Bogorodice" podignuta 1890. Opljačkan i granatama oštećen Parohijski dom. Razoreni i ostali spomenici: Spomen kosturnica žrtava fašističkog terora iz Drugog svetskog rata takođe razorena; miniran Spomenik ubijenim Jevrejima u Tuleku; spomenik narodnom heroju Dragi Vidoševiću - miniran; spomenik u Mahali pored reke Save, takođe žrtvama fašizma-miniran; spomen bista Frica Pavlika u Srednjoškolskom centru - miniran.
Oponašajući nekadašnje ustaške pohode uništavana su sva antifašistička obeležja, odnosno obeležja nemačkih, hrvatskih i muslimanskih zločina u prošlom ratu za vreme vladavine NDH nad srpskim narodom ovog kraja. Egzekucije nad Srbima Broda počele su 25. marta 1992. u ranim jutarnjim časovima kada su brutalno, bez neposrednog povoda, ubijena tri lica srpske nacionalnosti.
Njihova kuća razorena i zapaljena. Zločin izvršila grupa hrvatskih ekstremista, članova Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), i time, u dobroj meri, najavili naredne događaje i period nastupajučeg prvenstveno hrvatskog, ali i muslimanskog, terora nad srpskim narodom u Brodu i ovom delu bosanske Posavine.
Žrtve: 1) Andrija (Petar) Martić, 1935; njegov sin 2) Momir (Andrija) Martić, 1961. i 3) Duško (Milan) Dujanić, 1967. Tom prilikom teško su povređeni Momirova supruga Merima (dev. Kondžić) i Branko Dujanić.

Sijekovac​

Sijekovac (muslimana 597 lica, Hrvata 364, Srba 311, Jugoslovena 240 i ostalih 35) selo u opštini Srpski Brod. Napad paravojnih jedinica na srpske civile ovog sela izvršen 26. marta 1992. Tada su još uvek ova opština, kao i Republika Bosna i Hercegovina bili deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a prodor hrvatskih oružanih formacija u Sijekovac predstavljao je akt otvorene agresije na Bosnu i Hercegovinu i Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju secesijom izdvojene, novostvorene države Republike Hrvatske. Takav zločin u Bosni i Hercegovini nije zabeležen od nekada stravičnih ustaških pohoda, i pohoda po zločinima poznate SS Handžar divizije, tokom Drugog svetskog rata i njihovih pokolja, pljački i paljevina po srpskim selima Posavine. Prilikom napada 26. marta 1992. ubijeno je devet meštana srpske nacionalnosti sela Sijekovac. Srpska pravoslavna crkva Svete Ognjene Marije porušena u Drugom svetskom ratu od muslimana i Hrvata ovog kraja, obnovljena tek 1970. ponovo je razorena od potomaka ustaša iz prethodnog rata.
Žrtve: 1) Jovan (Vaso) Zečević, 1920. i njegova tri sina: 2) Milan (Jovan) Zečević, 1950; 3) Petar (Jovan) Zečević, 1953. i 4) Vaso (Jovan) Zečević, 1958; 5) Luka (Ilija) Milošević, 1943. i njegovi sinovi 6) Željko (Luka) Milošević, 1968. i 7) Dragan (Luka) Milošević, 1974; 8) Mirko (Vido) Radanović-Mrkulja, 1965. i 9) Sreto (Mihajlo) Trivić, 1927.

Srpski Brod​

Urbani deo grada. U opštem i bezočnom pohodu na stanovnike srpske nacionalnosti: njihovom otpuštanju sa posla, blokadi saobraćajnica i zabrani slobodnog kretanja, pretresima stanova i, pritom, pljački lične imovine, ucenama, hapšenjima, proterivanjima u tek osnovane razne "sabirne centre" i logore, sve češće dolazi i do javnog fizičkog zlostavljanja i ubistava. To se dogodilo i 4. aprila 1992. kada su bez ikakvog povoda u gradu ubijena četiri lica srpske nacionalnosti. Jedini razlog za ovaj zločin bio je nacionalna osnova. U gradu je opljačkana i do temelja razorena srpska pravoslavna crkva Pokrov Presvete Bogorodice iz 1890. godine i parohijski doma.
Žrtve: 1) Duško (Andrija) Milošević, 1972; 2) Ivica (Janko) Škvarc, 1971; 3) Nedeljko (Nedo) Jugović, 1944. i njegov sin 4) Dragan (Nedeljko) Jugović, 1972.

Kričanovo​

Pretežno hrvatsko selo u opštini Srpski Brod sa malim brojem pripadnika drugih naroda (Hrvata 900, muslimana 8, Srba 45 i Jugoslovena 48). Zločin se dogodio 5. maja 1992. kada je u srpskom delu sela i u kući Žarka Tomičevića, koji je sticajem okolnosti bio otsutan, masakrirano više lica ovog srpskog domaćinstva. Prepad na njihovu kuću i imanje izvršili pripadnici lokalnih hrvatskih i muslimanskih oružanih jedinica iz sastava Armije BiH i Hrvatskog vijeća obrane. Tom prilikom su pred kućom u dvorištu hladnim oružjem, uglavnom noževima, poubijani svi članovi porodice Tomičević koji su se zatekli u kući. Imovina opljačkana i uništena.
Žrtve: 1) Darinka (Vido) Tomičević, 1941; 2) Ruža (Dušan) Tomičević, 1932; 3) Nedeljko (Savo) Tomičević, 1935; 4) Dragutin (Spasoje) Tomičević, 1934; 5) Marko (Trivo) Tomičević, 1931.

Poloj​

Naselje u opštini Srpski Brod u kome su meštani srpske nacionalnosti izloženi nezapamčenom pokolju 8-12. maja 1992. Napad i pokolj izvršile muslimansko-hrvatske formacije Armije BiH regrutovane na područjima bosanske i hrvatske Posavine.
Najviše stradalnika živote izgubili u vlastitim kućama, a mnogi ubijeni meštani spaljeni sa svojim kućama ili bačeni u bunare iz kojih su izvađeni tela po povratku Srba u selo. Reč je uglavnom o starijim osobama oba pola koje, usled bolesti ili starosti, nisu hteli ili nisu mogli da blagovremeno napuste svoje kuće. Posle pokolja pripadnici Armije BiH i njihova pratnja, deca, žene i starci iz okolnih muslimanskih i hrvatskih sela, opljačkali i razorili imovinu svojih žrtava. Narednih pet meseci, sve do 7.oktobra 1992. ovo selo i područje bili su pod okupacijom i nedostupni srpskom stanovništvu.
Žrtve: 1) Ljubo (Damjan) Gojković, 1928; 2) Smiljana (Sretko) Gojković, 1947; 3) Dragica (Ilija) Ivanović, 1932; 4) Jelica (Pero) Ivanović; 5) Toda (Adam) Kalabić, 1921; 6) Slavko (Simo) Kalabić, 1917; 7) Jelka Petrović, 1913; 8) Simeuna (Vasilije) Petrović, 1913; 9) Petar (Đorđe) Petrović, 1912.

Zborište​

Selo u opštini Srpski Brod (Srba 608, Hrvata 145, jugoslovena 65, ostalih 32) napadnuto 9. maja 1992. Glavni udari usmereni na srpski deo sela i srpsko stanovništvo. Napad izvršile naoružane formacije Armije BiH formirane dobrim delom u Hrvatskoj i u hrvatskim i muslimanskim naseljima ovog dela bosanske Posavine. Po srpskim procenama reč je o širem planu koji je imao za cilj izgon i uništavanje srpskih naselja opštine Bosanski Brod. Posebno iznenađenje kod srpskog stanovništva predstavljala je surovost koju su ispoljili njihovi nekadašnji susedi. Pored znatnih ljudskih žrtava, povređenih i ubijenih, selu je naneta i ogromna materijalna šteta.
Razorena je srpska pravoslavna crkva i spomenik srpskim žrtvama ranijih hrvatskih zločina iz vremena Drugog svetskog rata. Sve što je moglo da se odnese opljačkano je i odneto, a kuće i ostala nepokretna imovina razoreni i popaljeni.
Žrtve: 1) Nedeljko (Simeun) Kruškonjić, 1925; 2) Andrija (Luka) Ćirić, 1943; 3) Stana (Rade) Ćirić, 1920; 4) Marija (Stevo) Ćirić, 1920; 5) Mara Kovačević; 6) Nedeljko (Savo) Milošević.

Liješće​

Najveće srpsko selo u opštini Srpski Brod (Srba 1889, Hrvata 15, muslimana 3, jugoslovena 113, ostalih 10) napadnuto i okupirano 11. maja 1992. od strane veoma brojnih snaga Armije BiH, regrutovanih iz hrvatskih i muslimanskih naselja brodske i okolnih opština u republikama Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U razdoblju okupacije na veoma različite načine: vatrenim oružjem, nožem, spaljivanjem ili tupim predmetima, ubijeno više lica srpske nacionalnosti ovog sela. Većina žrtava stradala u svojim kućama i na svojim imanjima.
Mnogi od onih koji su pohvatani odvedeni su u logore i tamo stradali. Po osvajanju sela razorena srpska pravoslavna crkva "Silazak Svetog Duha" iz 1869, a Parohijski dom miniran i spaljen. Razoren i spomenik podignut žrtvama hrvatskih ustaša i njihovog terora iz Drugog svetskog rata. Srpska lična imovina, pokretna i nepokretna, kao i rezerve hrane i stočni fond, opljačkani, razoreni i spaljeni. Isto učinjeno i sa objektima društvenog standarda u selu. Izbegli i preživeli Srbi zaštitu potražili na područjima pod kontrolom vojnih i civilnih vlasti Republike Srpske.
Žrtve: 1) Jovan (Dragoljub) Grabovac, 1943; 2) Bogoljub (Luka) Ivanović, 1907; 3) Petar (Marko) Ivanović, 1919; 4) Nedeljko (Milan) Mitrić, 1953; 5) Željko (Uroš) Mitrić; 6) Anđa (Žarko) Pejčić, 1937; 7) Teodor (Tomo) Pejčić, 1930; 8) Stoja (Stevo) Srijemac, 1913; 9) Draginja (Žarko) Šukurma, 1945; 10) Đuka (Luka) Jaćimović, 1914; 11) Milica (Pejo) Kostić, 1957; 12) Nikolija (Aleksa ) Kuzmanović, 1907; 13) Stanoje (Gligor) Maslić, 1932; 14) Gligor (Đoko) Teodosić, 1926; 15) Joka (Lazo) Topić, 1921; 16) Veljko (Zaharije) Srijemac, 1933; 17) Petra (Zaharije) Srijemac, 1930. Pored navedenih u selu je stradao još izvestan broj lica koje, možda neopravdano, ne pominjemo jer vreme njihovog stradanja još nije utvrđeno.

Vrela​

Selo u opštini Srpski Brod (Donja Vrela: Srba 234, Hrvata 350, muslimana 2, jugoslovena 37, ostalih 13; Gornja Vrela: Srba 179, Hrvata 135) napadnuto 12. maja 1992. Napad izvršili isključivo na srpske delove sela pripadnici Armije BiH regrutovani sa teritorije ove i susednih opština. Mnoge žrtve, lica srpske nacionalnosti, život izgubile na veoma surov način od noža i od udaraca tupim predmetima. Jednoj od žrtava odsečena glava i pronađena 40 metara od tela.
Po osvajanju sela pripadnici Armije BiH izvršili raciju srpskih civila oba pola i potom ih deportovali u već ranije osnovane logore. Ista je sudbina zadesila i povređene i ranjene meštane. Njihova pokretna imovina, hrana, prevozna i radna sredstva, kao i veoma bogat stočni fond, opljačkani i postali vlasništvo napadača. Nepokretna imovina spaljena i razorena. U Gornjim Vrelima uništena srpska pravoslavna crkva Ognjena Marija, podignuta 1939.
Žrtve: 1) Mile (Bogdan) Lazić, 1944; 2) Milorad (Cvijetko) Lazić, 1941; 3) Bosiljka Vujić, 1922; 4) Željko (Lazar) Duronjić, 1973; 5) Spasoje (Savo) Duronjić; 6) Jovan (Tode) Đukić; 7) Milojka (Božo) Lazukić, 1969.

Gornji i Donji Klakar​

Pretežno srpska sela u opštini Srpski Brod, Gornji Klakar (Srba 658, Hrvata 45) i Donji Klakar (Srba 551, Hrvata 14) izložena napadu i višednevnoj okupaciji 13. maja 1992. hrvatsko-muslimanskih oružanih formacija iz ove i susednih opština svrstanih u Armiju BiH. Tom prilikom ubijeno na veoma surov, gotovo bestijalan, način više lica srpske nacionalnosti, a pohvatani meštani zatvoreni i odvedeni u logore. Ostala, preživela, lica srpske nacionalnosti, koja su uspela da blagovremeno napuste Gornji i Donji Klakar, našla se u tuđini i izbeglištvu na teritoriji RS i SRJ.
Sva zatečena srpska imovina, rezerve hrane, poljoprivredna mehanizacija i veoma bogat stočni fond opljačkani, preneti u muslimanska i hrvatska sela, a stambene i poslovne zgrade, kao i ostala nepokretna imovina pretvorena u zgarišta i razorena. U Donjem Klalaru razorena srpska pravoslavna crkva Svetih vračeva Kozme i Damjana, a spaljen i srpski svetosavski dom.
Žrtve: 1) Petra (Jovo) Vasić-Petrija, 1930; 2) Branko (Stojko) Vasić, 1923; 3) Dragomir (Lazo) Pajić, 1930; 4) Ljelja (Todor) Pajić, 1907; 5) Gligor (Savo) Bardak, 1930; 6) Stjepan (Stanko) Gligorević, 1930. Pored navedenih pronađeno je još šest masakriranih civila, ali iz formalnog razloga nije utvrđeno da su stradali navedenog dana i zato ne navodimo njihova imena.

Vinska​

Selo u opštini Srpski Brod, u kome su Srbi činili dominantnu većinu (Srba 516, Hrvata 23), napadnuto 13. maja 1992. od istih oružanih formacija Armije BiH koje su izvršile napade i na ostala srpska naselja ove opštine. Tog i naredna dva dana u selu na svirep način ubijene i spaljene tri starije muške osobe srpske nacionalnosti. Pohvatani meštani proterani u logore u kojima su izloženi svim oblicima zlostavljanja, a mnogi potom stradali.
Granatirana, razorena, opljačkana i oskrnavljena srpska pravoslavna crkva Rođenje Presvete Bogorodice, a Parohijski dom takođe opljačkan i spaljen. Razoren spomenik NOB podignut palim lokalnim antifašističkim borcima i žrtvama ustaškog terora, uglavnom licima srpske nacionalnosti, stradalim u vreme Drugog svetskog rata. Sva srpska lična imovina i bogat stočni fond opljačkani, a ostalo spaljeno i razoreno.
Žrtve: 1) Boško (Luka) Marković, 1923; 2) Branko (Luka) Jovičić, 1929; 3) Rajko (Aleksa) Jovičić, 1934.

Srpski Brod​

Gradsko naselje. Za vreme višemesečne hrvatsko-muslimanske okupacije Srpskog Broda izvršena su mnoga ubistva pojedinaca i bračnih parova srpske nacionalnosti. Prema raspoloživoj dokumentaciji u gradu je u toku trajanja ove okupacije ubijeno preko sto lica, civila, srpske nacionalnosti.
Ubistva su organizovali i izvršili, po nečijem nalogu ili samovoljno, isključivo pripadnici vojnih i policijskih vlasti. Jedan od takvih zločina, čini svirepo i podmuklo ubistvo porodice Mačinka Branka, izvršeno 1. juna 1992. godine u njihovom stanu u ulici Maršala Tita broj 117.
Žrtve: 1) Mileva (Risto) Mačinko, 1926; 2) Branko (Marko) Mačinko, 1922. i njihov sin 3) Slavko (Branko) Mačinko, 1957.

Srpski Brod​

Tokom okupacije ovog grada koja je trajala do 7. oktobra 1992. izvršeno bezbroj pojedinačnih i kolektivnih, tajnih i javnih, egzekucija nad licima srpske nacionalnosti. Jedan od brojnih slučajeva ubistva više srpskih civila dogodio se i 17. avgusta 1992. kada su u vlastitom stanu svirepo i hladnim oružjem ubijeni članovi jedne od mnogih srpskih porodica. Masakr nad tim nedužnim, uglavnom starijim, civilnim osobama izvršili pripadnici Armije BiH. Po izvršenim ubistvima imovinu opljačkali, a stan demolirali.
Žrtve: 1) Branko (Pejo) Bardak-Čiča, 1924; 2) Dušanka (Uroš) Bardak, 1938. i njena majka 3) Gospava Stakić, 1915.

 

[daro]

citaj majmune und dann schwafel dich wieder durch deine irre traumwelt .......

Covjeka od tebe nikad nece biti.
Nemoj ti o onome o kojem nemaš pojma.
Smam ja ko je kada bjezo i unjen u Bosanskom Brodu i sa jedne i druge strane.

So eine Propaganda bring einem der sich in der Gegend nicht auskennt, mir bitte nicht.
Der Krieg um Bosanski Brod hat am 03.03.1992 begonnen und Slavonski Brod war voller Flüchtlinge fiele meiner Verwandten (auch mein Bruder) waren bei der Flucht dabei.

Misch nicht mit einer Propaganda in ein Gebiet von dem du keine Ahnung hast.

 

[oliver]

leute,wir sind hier in einem balkanforum.viele albaner,griechen,türken verstehen kein jugo.nimmt rücksicht auf diejenigen und schreibt auf deutsch.gruss oliver

 

[schwabo]

Gut das dort geschrieben steht paramilitärische Einheiten. So kannst du ja schlecht weiterhin behaupten das die auf Befehl von Sarajevo gehandelt haben. Izetbegovic wollte nicht das Bosnien in diesen Krieg mit reingezogen wird. Da aber die RSK Nachschubroute durch den Norden Bosniens verlief war es ja kein wunder das die kroatische Armee irgendwann dort eingegriffen hat. Beograd und Zagreb hätten ihren scheiß Krieg in ihren Ländern lassen sollen.
Und du fick dich mit deinem Srpski Brod. Wenn es dir um die serbischen Opfer leid tuen würde kämmst du nicht immer mit solchen Propagandatexten. Es gab mal hier nwn user Fitness NRW. Der hat auch schon vieles dazu gedchrieben ohne so schmierig zu sein.

 

[oliver]

schwabo,hat izetbegovic nicht mal ein buch geschrieben,in dem steht das bosnien ganz muslimisch werden soll?das war eine kriegserklärung an die serben.gruss oliver

 

[Gast829627]

Covjeka od tebe nikad nece biti.
Nemoj ti o onome o kojem nemaš pojma.
Smam ja ko je kada bjezo i unjen u Bosanskom Brodu i sa jedne i druge strane.


So eine Propaganda bring einem der sich in der Gegend nicht auskennt, mir bitte nicht.

natürlich du ochse du weisst auch wer in jasenovac getötet wurde und wer nicht ..... odjebi pedercino

 

[schwabo]

schwabo,hat izetbegovic nicht mal ein buch geschrieben,in dem steht das bosnien ganz muslimisch werden soll?das war eine kriegserklärung an die serben.gruss oliver

WANN HAST DU DIR DIE ZEIT GENOMMEN SEIN BUCH ZU LESEN.
In seinem Buch ging es Menschen muslimischen Glaubens die auf Grund des Sozialismus eingeschränkt waren im ausleben ihres Glaubens. Das hatte dan nicht wirklich wad mit euch orthodoxen Serben zu tun. Dafür ist er ja ins Gefängnis gegangen. Da auch Serben für Bosnien mit ihm als Präsidenten gekämpft haben kann er ja nicht so antiserbisch gewesen sein. Der oberste General in Sarajevo war ja orthodoxen Glaubens