Aktuelles
  • Herzlich Willkommen im Balkanforum
    Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
    Bitte hier registrieren

Nachrichten aus Kroatien

Diese dalmatinischen Faschisten schrecken vor nichts zurück

Samo na kratko da skrenem sa teme, jos od kada znam za sebe, Dubrovcane nisam nikada regionalno i geografski smatrao i gledao kao Dalmatince, odnosno, valjda sto Dalmaciju gledam na ono sto je bilo pod Mlecanima od 15. vijeka do pada Venecije. Upravo iz tog razloga nisu ni Siroki Brijeg i Mostar dio Dalmacije, ali bi zasigurno postali da je Venecija i to uzela turskim vladarima. Bas zbog tog razloga i jesu danas Imotski, tvoj Metkovic, Sinj ili Knin dio istorijske Dalmacije. Da li je Neum po tebi isto Dalmacija?

Sto se tice teme, napad je za svaku osudu, pogotovo traumaticno kada dijete sjedi u kolima. Ne znam, moje licno iskustvo sa Slavoncima je uvijek bilo prijatno, nemogu da objasnim taj medjusobni prezir, pogotovo kada preraste u fizicki napad i to jos kada neko gostuje kod tebe i ostavlja ti kune u tvom kraju.



 
Samo na kratko da skrenem sa teme, jos od kada znam za sebe, Dubrovcane nisam nikada regionalno i geografski smatrao i gledao kao Dalmatince, odnosno, valjda sto Dalmaciju gledam na ono sto je bilo pod Mlecanima od 15. vijeka do pada Venecije. Upravo iz tog razloga nisu ni Siroki Brieg i Mostar dio Dalmacije, ali bi zasigurno postali da je Venecija i to uzela turskim vladarima. Zbog tog razloga i jesu danas jedan Imotski, tvoj Metkovic, Sinj ili Knin dio istorijske Dalmacije. Da li je Neum po tebi isto Dalmacija?

Sto se tice teme, napad je za svaku osudu, pogotovo traumaticno kada dijete sjedi u kolima. Ne znam, moje licno iskustvo sa Slavoncima je uvijek bilo prijatno, nemogu da objasnim taj medjusobni prezir, pogotovo kada preraste u fizicki napad i to jos kada neko gostuje kod tebe i ostavlja ti kune u tvom kraju.




...liegt daran das belgrad/serbien in dalmatien geliebt wurde...dieses "iz ljubavi iz dispeta, prkos mocnima" was die tovari von sich geben gab es zwischen 1918-1940 und 1945-1990 nicht...als belgrad das sagen hatte...zufall?...slawonien bzw die menschen dort haben einen großen anteil daran das dalmatiner belgrad nicht als ihre hauptstadt bezeichnen können...deswegen der hass...
 
...liegt daran das belgrad/serbien in dalmatien geliebt wurde...dieses "iz ljubavi iz dispeta, prkos mocnima" was die tovari von sich geben gab es zwischen 1918-1940 und 1945-1990 nicht...als belgrad das sagen hatte...zufall?...slawonien bzw die menschen dort haben einen großen anteil daran das dalmatiner belgrad nicht als ihre hauptstadt bezeichnen können...deswegen der hass...

Ima sigurno i u tome istine, ma da, do sada mi nije bio poznat neki inat i mrznja prema svemu slavonskom sirom Dalmacije, mozda su se vrijemena promjenila ili jednostavno nisam bio dugo kod vas. Ali prema pricama za koje ja znam, u Dalmaciji se na Srbiju davno, davno nekada gledalo kao neku vrstu Pijemonta slavenstva i klicalo kralju za vrijeme prvog svijetskog rata i nesto iza njega. To je bilo vrijeme kada se za vrijeme balkanskih ratova izmedju 1912. i 1913. godine po Splitu i Sibeniku odrzavali veliki narodni skupovi u znak pobjede srpske vojske, kada su hrvatski intelektualci u Beogradu vidjeli spas (pocevsi od Krleze do Stepinca), korisnik Holzmichl je cesto pisao o tom vrijemenu. Nazalost zvanicni Beograd ih je razocarao.

Ma da nemoj stavljati cijelu Dalmaciju u taj kos, pogotovo kada pricamo o vrijemenu prije i nakon drugog svijetskog rata. Recimo cijelo zadarsko zaledje, ti Ravni Kotari su bili komplet ustaski kraj, Knin i Bukovicki kraj vecinsko cetnicko uporiste, linija Sibenik-Trogir-Split-Sinj vecinski partizanski, Omis 50/50, otoci poput Braca gotovo svi partizanski, Makarska takodjer. Ko god je sluzio vojsku u Zadru mogao se licno uvjeriti ta je to bio grad, bastion antijugoslavenstva, tako da, uvijek imamo i drugu stranu price.

Ja sam dobar dio zivota proveo u toj Dalmaciji i znam do zadnjeg kamena taj mentalitet, odnosno, u toj slikovitoj Dalmaciji nikada (pa i za vrijeme MASPOKA sezdesetih i sedamdesetih godina) nije bilo velike izrazene mrznje izmedju katolika i pravoslavaca. Ono sto je specificno za Dalmaciju, Holzmichl ili Grdelin mogu da potvrde, da je za to bilo velike mrznje izmedju "morskih ljudi" i "brdjana", vjera tu uopste nije bila bitna.

Hocu reci, svaka zemlja i regija imaju neke svoje ksenofobije, toga imas i ovdje na zapadu, ali ta dalmatinska ksenofobija je jedinstvena po tome sto nije imala neki izrazeni nacionalni i vjerski predznak, vec onaj nadmorske visine. Ova "nova" mrznja po etnickoj osnovi izmedju Hrvata i Srba u Dalmaciji je fenomen novijeg doba i zadnjeg rata. Znas zbog cega je izmedju ostalog svijetski golman Beara pobjegao iz Hajduka u Zvezdu? Ne zato sto je nekome u Splitu smetalo da li je Srbin ili Hrvat, katolik ili pravoslavac, nego sto su ga Splicani neprekidno za vrijeme utakmica vrijedjali sto je vlaj i to u najtezim komunistickim pedesetima. Takva ti je bila Dalmacija i takva je prepostavljam dobrim dijelom i danas.
 
Samo na kratko da skrenem sa teme, jos od kada znam za sebe, Dubrovcane nisam nikada regionalno i geografski smatrao i gledao kao Dalmatince, odnosno, valjda sto Dalmaciju gledam na ono sto je bilo pod Mlecanima od 15. vijeka do pada Venecije. Upravo iz tog razloga nisu ni Siroki Brijeg i Mostar dio Dalmacije, ali bi zasigurno postali da je Venecija i to uzela turskim vladarima. Bas zbog tog razloga i jesu danas Imotski, tvoj Metkovic, Sinj ili Knin dio istorijske Dalmacije. Da li je Neum po tebi isto Dalmacija?

Ako dopuštat da se smijem umiješati. Dubrovčani sami sebe smatraju Dalmatincima, to je što je najvažnije. Što se tiče povijesti, istina da je Dubrovnik bio zasebna republika ali sa Dalmacijom su povezani nešto više od 200 godina. Dubrovačka republika ukinuta je 1808. godine. I da, Neum je kultorološki gledano dio Dalmacije.

- - - Aktualisiert - - -

Ja sam dobar dio zivota proveo u toj Dalmaciji i znam do zadnjeg kamena taj mentalitet, odnosno, u toj slikovitoj Dalmaciji nikada (pa i za vrijeme MASPOKA sezdesetih i sedamdesetih godina) nije bilo velike izrazene mrznje izmedju katolika i pravoslavaca. Ono sto je specificno za Dalmaciju, Holzmichl ili Grdelin mogu da potvrde, da je za to bilo velike mrznje izmedju "morskih ljudi" i "brdjana", vjera tu uopste nije bila bitna.
Dalmacija je danas, a i prije bila kolijevka nacionalnog pokreta. Pogledaj sve najvažnije čelnike Hrvatskoj proljeća, od Budiše nadalje i vidjeti ćeš da su svi porijeklom ili dolaze Dalmacije. Možda je bilo "morskih ljudi" koji su bili kontra ali već su tada bili u manjini i beznačajni.
 
Ako dopuštat da se smijem umiješati. Dubrovčani sami sebe smatraju Dalmatincima, to je što je najvažnije. Što se tiče povijesti, istina da je Dubrovnik bio zasebna republika ali sa Dalmacijom su povezani nešto više od 200 godina. Dubrovačka republika ukinuta je 1808. godine. I da, Neum je kultorološki gledano dio Dalmacije.

Da, ali ne zaboravi da je i Crna Gora bila slobodna, odnosno pogotovo taj dio oko Cetinja. Problem kod njih je bio, sto su bili stalno u nekim ratovima, sto sa Turcima, sto sa samim sobom kada je krvna osveta jos bila uobicajna. Tadasnja slobodna Crna Gora i Dubrovacka republika imaju dosta paralela sa antickim drzavama, odnosno razlike kao izmedju tadasnje Sparte i Atine. Dubrovnik je bio razvijen i vise je licio na tadasnje evropske centre kulture poput Venecije ili Djenove, ali naravno, ne usporavam njihovu vjekovnu povezanost sa ostatkom Dalmacije.

Ja ipak mislim da su po tom pitanju Dubrovcani podjeljeni, ali naravno da stanovnici tog kraja imaju pravo sebe zvati kako god zele. Ali iskreno, sto bi uopste trebao biti neki kriteriji da je nesto dio Dalmacije? Ja mislim da recimo tadasnja Rimska Dalmacija i vizantijska ispadaju logicno iz kombinacije, jer danas niko ziv ne proglasava Mostar ili Rab Dalmacijom.


 
19280879355985c154e3bda695646953_w640.png
 
Zurück
Oben