Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.
„Dve stotine godina smo govorili američkim Indijancima koji se bore za svoju zemlju, svoje živote, svoje porodice i svoje pravo da budu slobodni: položite svoje oružje, prijatelji, i nastavićemo da živimo zajedno. Kada su položili svoje oružje – ubili smo ih. Lagali smo ih. Prevarili ih na njihovoj zemlji. Naterali ih da potpišu ugovore koje mi sami nismo poštovali. Pretvorili smo ih u prosjake na kontinentu koji im je davao život otkad život postoji. Prema bilo kojoj interpretaciji istorije, koliko god izvrnutoj, mi nismo bili u pravu. Nezakonito smo postupali, niti smo bili pravedeni. Ne treba nas čuditi to, što se njih tiče, ne moramo vratiti njihove ljude, niti živeti u skladu s dogovorima. Nama je dato prirodno pravo da napadamo prava drugih, otimamo njihovo vlasništvo i uzimamo njihove živote, dok oni brane svoju zemlju i slobodu; dato nam je pravo da njihove vrline prikazujemo kao zločine, a naše razvrate kao vrline.
Ipak, postoji jedna stvar koja je iznad ove perverzije, a to je ogromna presuda istorije, koja će nas sigurno osuditi. Ali brinemo li mi o tome? Kakav je to šizofreni moral koji nam dozvoljava da celom svetu prenosimo poruku da živimo po datim obvezama, kada svaka stranica istorije govori suprotno; kada su svi žedni, gladni i ponižavajući dani i noći poslednjih 100 godina života američkih Indijanaca tome potpuno protivrečni?"
Deo govora Marlona Branda, nakon odbijanja Oskara za Kuma zbog lošeg tretmana Indijanaca u filmskoj industriji. Govor je pročitala Indijanka, koju je poslao Brando da primi Oskara, na konferenciji za novinare nakon dodele. Brando je takođe svoj veliki posed u Kaliforniji kako je on rekao samo vratio Indijancima, jer je to njima oduvek pripadalo.