Nur in kroatischer Sprache ,serbischer Sprache und bosnischer Sprache !! .

[Cube]

Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.

IN MEMORIAM
Mnogo će nedostajati Njemačkoj - Ester Bežerano (15.12.1924-10.7.2021)
Ester Bežerano je preživjela Aušvic jer je svirala u zloglasnom djevojačkom orkestru. Ipak, nikada nije izgubila ljubav prema muzici. Čitav život se borila protiv fašizma i rasizma. Umrla je u 97 godini u Hamburgu.
Kakva žena! Visoka samo 1,50 - ali ogromna energija. Kada je imala više od 90 godina, Ester Bežarano je još uvijek bila na sceni - i pjevala! Više to nije bio glas nekadašnje pjevačice koja je obišla svijet, ali to ionako nije bilo najvažnije.
Njeni nastupi su uvijek imali poruku: nikad više rasizam, nikad više antisemitizam, nikad više fašizam!
- Mladost u koncentracionim logorima
Rođena 15. decembra 1924. u Saarlouisu kao kćerka glavnog kantora jevrejske zajednice, Ester - u to vrijeme još uvijek sa prezimenom Loevi - bila je dijete kada su nacionalsocijalisti preuzeli vlast u Njemačkoj i promijenili joj cijeli život.
Šikaniranje u školi, odvajanje od roditelja, tri koncentraciona logora i marš smrti - Ester Bežerano je sve ovo morala da doživi.
U svojim „Memoarima" je napisala da su ih u Aušvicu, nju i ostale ljude koji se iscrpljeni, poslije višednevnog transporta izlazili iz stočnih vagona, SS-ovci su dočekali riječima:
„Dakle, vi Jevrejske svinje, sad ćemo vam pokazati šta znači rad."
Bila je dodijeljena u radnu četu i morala je da vuče teško kamenje.
- U djevojačkom orkestru iz Aušvica
Ali onda je čula glasinu: SS-ovci su tražili djevojke za orkestar u logoru za uništavanje ljudi, Aušvic Birkenau. Prijavila se, i bila primljena - kao harmonikašica. Do tada nikada nije držala harmoniku u ruci. Samo spretnost sviranja klavira, muzikalnost i nepokolebljiva volja za preživljavanjem učinili su nemoguće.
A orkestar - to je bilo čisto preživljavanje: 40 mladih žena moralo je da svira kad su logoraši kretali maršem do mjesta gdje su radili i kada su stizali vozovi sa novima - iz cijele Evrope.
„Znaš - sada idu u gasne komore a moraš tamo da stojiš i sviraš", rekla je Ester Bežerano 2014.
To je bilo najgore što je doživjela u Aušvicu.
- Poslije rata - pjevačica
Po završetku rata, Ester Bežerano, koja je prethodno bila deportovana u ženski koncentracioni logor Ravensbrik, konačno je ispunila svoj dječiji san: da postane pjevačica.
Studirala je pjevanje u Tel Avivu. Na jednoj turneji je upoznala oca svoje djece.
Njen život poslije rata bio je ispunjen srećom.
Zbog zdravstvenih problema svog supruga, odlučila je da se 70-ih vrati u Njemačku. U Hamburg - svjesno u grad s kojim u djetinjstvu nije imala nikakve veze. Isprva se pitala, šta su ti ljudi na ulici, oko nje - radili u ratu.
„Kad bih vidjela ljude koji su bili malo stariji od mene, uvijek sam pomislila - možda su to ubice mojih roditelja, moje sestre?", rekla je.
- Aktivna do kraja
Zajedno sa Anitom Lasker-Walfisch, Ester Bežerano je dugo bila jedna od posljednjih preživjelih zloglasnog djevojačkog orkestra u Aušvicu.
Ester Bežerano je skoro do samog kraja svog dugog života bila posvećena borbi protiv ksenofobije. I nerijetko je zbog toga bila napadana - od strane desničara.
Ester Bežerano se čak sa 93 godine kandidaovala za Bundestag 2017. za DKP (Njemačku komunističku partiju), ali je povukla kandidaturu.
„Nikad više Aušvic" - to je bio preduslov da Ester Bežerano ponovo može da živi u Njemačkoj. Nije joj bilo dovoljno da to čuje na prigodnim manifestacijama.
„Kako bi svijet izgledao da su pobijedili nacisti?" kaže ona na snimku koji pokazuje i dodaje:
"Eto, rekla sam im. Sigurno su jako bijesni na mene... oni... ali baš me briga."
Ester Bežerano umrla je u 97. godini u svom domu u Hamburgu. Ova sitna žena puna energije i duha - itekako će nedostajati Njemačkoj.

 

[Cube]

Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.

"Oni, gluhi, koji nisu mogli čuti glazbu, plesače su smatrali ludima."
- Friedrich Nietzsche

 

[Cube]

Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.

- Frida Šarar -
Jebo vas jezik
nemoj da je nekome
palo na pamet da mi kaže
kojim jezikom da govorim.
ja sam kruševljanka.
babe su mi se rodile i udale
u istom selu.
govorim kosovsko-resavskim dijalektom
koji je iskvaren
životom u beogradu.
ja sam beograđanka.
u ličnoj karti mi piše vračar.
petnaest godina sam provela u tom gradu.
tamo mi živi marta.
moj beogradski govor vonja na čarapane.
ja sam riječanka.
došla sam ovde i rodila hrvata.
muž mi je hrvat.
on često govori srpski.
naš mali sin za ručkom vikne “mrkva, bre!”
mrkva je kraće nego šargarepa.
zaljubila sam se u hrvatske reči
još kad sam gledala smogovce.
išla po kući i pozdravljala mamu
sa “bok stara”.
za mene jezik nikada nije bio
nedodirljiv i svet.
moj jezik je topao i živ,
potpuno pitom, spava mi u krilu.
moj jezik je moj, a ne vaš.
oblikovao ga je moj život,
moje babe, muževi i sin.
jezik mi nisu dale države i institucije.
nisu mi ga zadale akademije.
ne determinišu ga daleki kanoni.
ja sam jezik.
i govoriću kako mi se prohte.
ne bojim se jezika, niti mu se klanjam.
ljudima je jezik nešto daleko i strašno,
sistem u ime kojeg su spremni da mrze.
bog kojem se klanjaju
ti nepismeni ljudi,
profesori i pisci,
ceo život proveden u čitanju i pisanju,
a jezik im se nije približio ni korak.
čeprkaju po njemu iz daleka,
kao deca po mrtvom štakoru
uz pomoć dugačkih štapova.
govore meni kako da govorim.
moj jezik isparava iz tela.
miriše samo na mene.
i niko mu neće postavljati pravila
koja iz mene isključuju
babe, muževe i decu,
a svode me na države i nacije.
jezik nema oblik nacije.
ja nemam oblik nacije.
imam oblik sebe.
jezik je moj.

 

[Cube]

Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.

Braća iz Hrvatske (Rijeke) skupljali novac za oca male Nine iz Novog Sada tako što su prodavali krofne. Radi se o curici koja je prodavala krofne u Novom Sadu (čiji je otac bolestan) a što je medijski bilo propraćeno.
Braća su skupili 650 €, te su novčana sredstva uplaćena na račun Zorana Ninkovića.
Oni su, takođe, izrazili želju da se upoznaju s Nininom porodicom, te kada se Ninin tata oporavi da budu njihovi gosti u Hrvatskoj.

 

[Cube]

Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.

Fabrika motora Sežana, je proizvođač mopeda sa sedištem u Kopru. Posle Drugog svetskog rata, jugoslovenska vlada nastojala je da razvije nove industrije. Kompanija za proizvodnju dvotočkaša osnovana je u Sežani u julu 1954. godine, a ubrzo je potpisan licencni ugovor sa austrijskom kompanijom Steir-Daimler-Puh. Puh je imao ekonomične i robusne motocikle pogodne za makadamske puteve i strme terene karakteristične za region, a Puch je takođe ponudio povoljne uslove licenciranja, jer je sumnjao da će fabrika ikada moći samostalno da radi. Već sledećeg meseca ime TOMOS (TOvarna MOtornih kolesa Sežana) se po prvi put pojavilo u dokumentima kompanije.
Oktobra 1954. godine, jugoslovenska vlada je započela izgradnju fabrike Tomos u Kopru, primorskom industrijskom centru Slovenije. Proizvodnja u privremenim objektima započela je 1955, a fabriku je svečano otvorio Josip Broz Tito, predsednik Jugoslavije.
Tomosov prvi proizvod bio je motocikl koji se zvao TOMOS Puh SG 250. 1955. godine napravili su 137 ovih motocikala i sastavili 124 RL 125 skutera i sto mopeda. Sledeće godine su mopedi činili većinu (1712) od ukupnog broja okupljenih jedinica, a slede motocikli (615) i skuteri. Istovremeno sa licenciranom proizvodnjom, Tomos je započeo razvoj sopstvenih serijskih modela.
Krajem '50-ih, brojne varijante mopeda Puh MS 50 proizvedene su pod zajedničkim imenom Kolibri. Prvi Kolibrii su bili označeni sa VS 50; kasnije oznake su se kretale od 01 do 013. Pojedinačne varijante prilagođene su stranim tržištima. 1959. proizveli su više od 17.000 Kolibrija i potpisali ugovor za prvi veliki izvoz u Švedsku. Među najuspešnijim Kolibrijima bio je tip 12, dok je njegova verzija Kolibri T 12 (čuveni "trobrzinac"), koja je prvi put predstavljena 1961. godine, postala najpopularniji moped u Sloveniji.
Početkom 1959. godine Tomos je počeo da proizvodii automobile Citroen po licenci u fabrici u Kopru i prodaje ih na jugoslovenskom tržištu. Jugoslovensko tržište automobila je zatvoreno, tako da je ovo zajedničko ulaganje sa lokalnom firmom Citroenu omogućilo pristup tržištu. Cimos je u vlasništvu Citroena iznosio 50%, a jugoslovenska vlada 50%. Jugoslovenskoj vladi je nedostajalo tvrde valute i često je koristila barter sistem, plaćajući Citroen žitaricama i sirovinama, koje je Citroen preprodavao u zapadnoj Evropi.
Fabrike Tomos, Iskra i Citroen su 1972. osnovale novu kompaniju Cimos (Citroen, Iskra, Tomos) za proizvodnju i izvoz automobila i automobilskih podsklopova. Iskra je bila proizvođač automobilskih komponenti, posebno generatora. Na pragu 1970-ih, Tomos je započeo pripremu za proizvodnju „automatike“ sopstvenog dizajna, jer je tržište bilo sve više zainteresovano za takvu vrstu motocikala, a komponente proizvedene u inostranstvu bile su sve skuplje. Stoga su proizveli Automatik A1 sa poboljšanim motorom sa jednim zupčanicima koji je ugrađen u okvirnu strukturu prethodnog Automatik. Njegov naslednik, Automatik A3, napravljen je 1973. godine, kada su lansirali novu, modernizovanu proizvodnu liniju sa automatizovanim mašinama za zavarivanje okvira. Ovo je bio početak proizvodnje novih okvira u Tomosu koji su se vizuelno razlikovali od licenciranih Puhovih okvira motocikala.
Kako se životni standard značajno povećavao tokom 70-ih, tako se povećavao i broj mladih kupaca. Privukli su ih automati i mopedi tipa A-OS, A-ON i APN. Poslednja vrsta bila je posebno popularna među mladima, zbog čega je Tomos počeo sa proizvodnjom posebnih varijanti ovih mopeda sa podignutim upravljačem, sedištem sa naslonom za leđa, bočnim torbama i puno hroma.
1970-ih nekoliko novih modela Kolibrisa poslato je na tržište. Kolibri T-03, T-12 i T-13 imali su Puhove motore, dok Kolibri 14V ima ugrađeni motor proizveden od strane kompanije Tomos, prema sopstvenom dizajnu. Nakon 1973. svi motocikli i bicikli sa motorom u prilogu, koje je proizveo Tomos, bili su opremljeni unutrašnjim proizvedenim motorima. U ovom su periodu razvili i Kolibri 15 sa jačim motorom koji je mogao skoro da se takmiči sa motociklima.
U 1960-im i 1970-im Tomosova razvojna aktivnost dostigla je vrhunac u pogledu količine patenata i prototipa. Međutim, tokom vremenskog okvira 1979-1980, Tomos se po prvi put suočio sa restriktivnim ekološkim standardima. Tokom 1980-ih, Tomos je modernizovao čitav asortiman dvotočkaša i koncentrisao se na smanjenje nivoa buke i štetnih emisija i povećao udobnost vozača, uz moderniji izgled.
1976. godine Tomos je predstavljen u Sjedinjenim Američkim Državama preko američkih distributera. Bilo je puno evropskih proizvođača koji su imali mopede na američkom tržištu. Tržište je dostiglo vrhunac 1979. godine, pošto su cene gasa bile na vrhuncu, a nestašice su bile uobičajene zbog promene politike OPEC- a. Ljudi su počeli da preispituju potrošnju benzina i gledali su na efikasnija sredstva. Moped se pojavio kao alternativa dostižući više od 100 mpg (milja po galonu) .
Ceo asortiman dvotočkaša ponovo se globalno takmičio nakon modernizacije 1980-ih. Prvi proizvod iz ove nove palete bio je APN 6 koji je predstavljen 1981. godine. 1985. godine TOMOS je lansirao novu generaciju motocikala, BT 50 sa livenim točkovima i pokazivačima. Na osnovu ovog modela, TOMOS ATX 50 C je kasnije proizveden za terensku upotrebu.
Cimos je 1981. počeo da proizvodi specifični model, "Dak", zatvoreno teretno vozilo, vrlo slično "četverokotnici". Osnova je bila neopterećena šasija 'Diana', za razliku od francuske 'Akadiane', koja je bila zasnovana na dužoj šasiji 2CV AK400. Takođe je pripremio kamion za preuzimanje vozila sa iste osnove. Prodaja je bila 2.200 'Dak' i 900 'Geri'.
Citroen nije dozvolio Cimosu da izvozi ova komunalna vozila, a ovaj razdor doveo je do toga da je francuska firma do 1985. prekinula isporuku delova svom jugoslovenskom partneru, osuđujući zajedničko ulaganje.
Tomos je bankrotirao 3. januara 2019.

 

[Cube]

Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.

Delfini imaju neokorteks (kora velikog mozga) razvijeniji od ljudskog.
Imaju samosvest, komplikovane misaone tokove i međusobno daju unikatna lična imena i svesnu igru radosti.
Spašavaju utopljenike, stavljaju sonar tačno na obolelo mesto kod čoveka i leče ga, bukvalno rade tretman isceljivanja.
Komuniciraju i dogovaraju se, razgovaraju, pevaju, nemaju hijerarhiju i nisu nasilni.
Veoma su emotivni, imaju veliku saosećajnost a mogu i da pate.
Delfini imaju fleksibilne oči te se smatra da je njihov vid isto dobar pod vodom kao i iznad nje. Ipak, dok su pod vodom, delfini se koriste i eholokacijom kako bi upotpunili informacije o svjoj okolini.
Delfini nikad ne spavaju. Jedna polovina mozga uvek im je budna, a posle dva sata aktivnosti prebacuje se na drugu polovinu.
Osim ljudi, delfini su jedina vrsta životinja koji razvijaju prirodan oblik dijabetesa tipa dva.
Mužjaci skupljaju morsku travu od koje prave buket cveća i donose ga do voljene ženke.
Delfini imaju sposobnost prepoznavanja, pamćenja i rešavanja problema, što ih čini jednim od najinteligentnijih bića na planeti.

 

[Cube]

Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.

Predivna Makedonska tradicija
Galička svadba je kulturna manifestacija koja se održava svake godine na Petrovdan 12. jula u selu Galičnik, u Makedoniji.
Galička svadba je bogata po mnogim originalnim svadbarskim običajima i ritualima. Za vrijeme svadbe sviraju zurle. Svake godine posebna komisija bira dvoje mladih koji će se vjenčati na Galičkoj svadbi. Uvjet je da mladi ili bar jedan od njih bude iz tog kraja. Također mladi moraju biti samo u građanskom braku, a ne iu crkovnom.

 

[Cube]

Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.

 

[Ivo2]

Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.

Zaista nije bas tako. Mnogo stvari proizvedeni su prema licenci u to vrijeme. Najbolji primjer fićo

Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.

 

[Cube]

Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.

Na današnji dan 1969. - Američki kosmonaut Neil Armstrong postao prvi čovjek koji je stupio na Mjesec. On je stao svojom lijevom čizmom na površinu Mjeseca u 2:56:15 UTC. Armstrong na Mjesecu bio dva sata i 21 minut, poslje čega se vratio na svemirski brod „Apollo 11“.
Samo tri mjeseca nakon ovog događaja, 18. oktobra 1969, astronauti predvođeni Neil Armstrongom trijumfalno dolaze u Beograd. Na proputovanju kroz 22 države, četiri kontinenta, koje je trajalo 38 dana, SFRJ je bila jedina socijalistička zemlja koja se našla na ovoj laskavoj turneji, podatak koji slikovito opisuje značaj i ugled koji je tadašnja država uživala.