Re: New Towers For New Belgrade
Laki šinski sistem (Light Rail Transit) ili laki metro je glavni deo transportnog sistema mnogih svetskih gradova čiji je broj stanovnika približan Beogradu. U mnogim elementima razlikuje se od klasičnog ili teškog metroa, a za Beograd je najvažniji ekonomski - cena izgradnje lakog metroa je duplo niža.
U Beogradu se od sedamdesetih godina 20. veka čine napori da se krene sa izgradnjom šinskog sistema koji bi zadovoljio potrebe našeg grada. Početkom 21. veka Beograd se, u skladu sa Generalnim planom Beograda 2021. opredelio da započne projekat izgradnje lakog metroa koji će biti od izuzetnog značaja za budući sistem javnog prevoza grada. Na narednim stranicama možete pogledati delove projekta BELAM, koji je prva faza rada na beogradskom lakom metrou. Ovaj projekat finansirala je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, a njime se daje generalno rešenje trase prve linije lakog metroa kao i Prethodna studija opravdanosti.
Zašto laki metro
Skorašnja istraživanja i merenja u Beogradu daju nešto drugačiju sliku od prognoza koje su rađene u prethodnim decenijama. Rezultati pokazuju da su i dalje najopterećenije deonice javnog prevoza most u Brankovoj ulici i Bulevar Vojvode Mišića. Najveća opterećenja koja se javljaju kreću se u obimu između 8.000 i 9.000 putnika na čas. Istovremeno najoptimističnije prognoze ne predviđaju za narednih 20-ak godina povećanje veće od 50%. U tom smislu se na najopterećenijim deonicama ne očekuju vrednosti veće od 13-14.000 putnika na čas.
Ova opterećenja nedovoljna su za klasičan metro. Generalni plan Beograda za 2021. godinu konačno je definisao šinski sistem koji će zadovoljiti potrebe grada za narednih par decenija. Činjenica da je rast Beograda znatno usporeniji nego što je ranije planiran, svest o ekonomskim mogućnostima grada kao i spoznaja savremenih tehnoloških rešenja koja postaju dominantna u svetu i koja omogućavaju postepenu nadgradnju postojećih sistema opredelili su stručnjake za potpuno novo rešenje. U pitanju je laki šinski sistem koji je u sebi spojio sve dobre karakteristike klasičnog metroa i savremenog tramvaja.
Sistemi lakog metroa potvrđeni su u svetu. Sa svojih 70-80% potpuno vođene nezavisne trase, kapacitetom od oko 20.000 putnika na sat po smeru koji se prevoze eksploatacionom brzinom od 30 km/čas, ovaj sistem odgovara na potrebe i mnogo većih i naseljenijih gradova u svetu: Mančester, Melburn, Keln, Hanover, Frankfurt imaju samo laki metro. Standardne stanice imaće atraktivnu, lepo uređenu zaštitu od vremenskih nepogoda, automate za kupovinu karata, klupe, informacione stubove, postolje za bicikle i osvetljenje kao i druge komercijalne sadržaje. Pošto će platforma stanice biti u nivou vozila biće olakšan pristup starim osobama kao i osobama sa invaliditetom.
Njegove posebne pogodnosti su postepena adaptacija postojećeg tramvaja uz mogućnost pune integracije postojećeg šinskog sistema i mogućnost nadogradnje do klasičnog metroa ukoliko se za tim ukaže potreba. Svuda u neposrednoj blizini lakog metroa biće podstaknut ekonomski razvoj, a značajno će se uvećati tržišna vrednost stambenog i poslovnog prostora. Generalnim planom predviđeno je da se formiraju tri linije lakog metroa
1. Ustanička ulica - centar grada - Tvornička
2. Banovo brdo - Prokop - Pravni fakutlet
3. Banovo brdo - Ada Ciganlija - Novi Beograd
Trasa prve linije (Ustanička-Tvornička)
Koridor prve linije lakog metroa, koji je Generalnim planom Beograda za 2021. godinu definisan kao prioritetni, prostire se od Zemuna na zapadu do ukrštanja Bulevara Kralja Aleksandra i Ustaničke ulice, na istoku. U neposrednoj zoni uticaja koridora živi oko 270.000 stanovnika i ima oko 150.000 radnih mesta.
Trasa je postavljena površinski, u baštici, po sredini Bulevara kralja Aleksandra i ide do ukrštanja sa Sredačkom ulicom, gde ulazi u plitki tunel. Tunel ide ispod Bulevara, do Trga Nilole Pašića, zatim dubokim tunelom ispod Trga Republike i u blagom luku skreće ka ulici Pop Lukina.
Tu je formirana stanica Varoš kapija iz koje trasa dalje nastavlja novim mostom preko Save. Na levoj obali Save trasa ide do stanice Hyatt, gde se vrši ukrštanje sa postojećom tramvajskom trasom, zatim na zapad Ulicom Milentija Popovića i skreće u Bulevar AVNOJ-a gde nastavlja središnjom bašticom do ukrštanja sa Ulicom Omladinskih brigada. Trasa lakog metroa zatim skreće na sever, ka SO Novi Beograd i kod postojeće kružne raskrsnice nastavlja Bulevarom Mihajla Pupina do terminusa u Tvorničkoj ulici.
Ukupna dužina predložene trase prve linije lakog metroa je 12,5 km, gotovo polovina trase je ili u tunelu ili na mostu tj. potpuno nezavisna trasa i to u centru grada što je karakteristika pravog metroa. Predviđeno je 20 stajališta od kojih je 8 podzemnih.
Planirano vreme trajanja izgradnje Prve faze lakog metroa iznosi 5 godina, a orijentaciona cena je oko 450 miliona EVRA. Broj putnika na novoj liniji lakog metroa procenjuje se na oko 40 miliona godišnje.
Laki metro izabran je i zbog ekonomski prihvatljive jedinične cene izgradnje po fazama, a tempo i način izgradnje usklađen je sa potrebama grada uz minimalno ometanje ostalog saobraćaja.
On će unaprediti sistem gradksog prevoza i ispuniti zahteve našeg grada i njegovih stanovnika.
Kada se svim navedenim karakteristikama dodaju i niski troškovi održavanja i eksploatacije, jednostavno se zaključuje da je ovo efikasan, siguran, isplativ, vizuelno privlačan i samim tim najbolji odgovor na potrebe savremenih Beograđana.
Medijski sadrzaji:
Link ka skici trase prve linije
Video prezentacija BELAM.a (isplati se pogledati, fenomenalno odradjeno)
16.8 MB - Low res animacija
106 MB - High res animacija
I fotke za one koje mrze da skidaju video big_smile
-Pocetni terminal ustanicka:
-Trasa kroz Bulevar Kralja Aleksandra (zelena bastica u sredini)
-Belam ide pod zemlju u blizini Vukovog Spomenika
-BELAM Stanica Vukov Spomenik
-BELAM Stanica Trg Republike (nema unutrasnje animacije)
BELAM Stanica Varos Kapija
-BELAM prelazi brankov most ide pod zemlju i uzdize se opet kod sava centra