11. januara: 11.1.94. Grujicic (Cvetka) Vasilije, 1944. Zalazje.
ZRTVE STRADALE IZVAN TERITORIJA OVIH OPSTINA ILI NEPOZNATOG DANA
Jovanovic Milenko, 1952; Zaric Milun, 1957. Tegare; Prodanovic Milka iz Sikirica; Jovic Milomir, 1967; Okuka Dragan, 1956; Savic Ljubisa, zaselak Vranjkovina, ubijen 1.06.1992; Markovic Milenko, Zabokvice, ubijen 24.06.1992; Vujadinovic (Jola) Milutin, 1960. Zvornik (9. aprila 1992); Pavlovic Desanka, Ratkovici; Milovanovic (Milisava) Zivko iz Ratkovica; Maksimovic Radomir, 1966. iz Ratkovica; Stjepanovic (Mirka) Miladin, 1972. Vinkovci (19. septembra 1991); Stanojevic (Stanka) Radisav, 1964. Zalazje, Okucani; Mijatovic Slavko; Jovanovic (Obradina) Rado, Fakovici; Kovacevic (Nikole) Bozidar, Tegare, Potocari; Mitrovic (Save) Stanimir, 1938. Hranca, Bratunac; Stevanovic Milosav; Stevanovic (Rajka) Milan, 1952. B. Bacici, B. Bacici; Uzelac Mihailo, poginuo u Jezestici; Cvjetinovic Dostana, Hranca; Jovanovic Obren, Stanatovici; Jovanovic (Lazara) Branimir, Bratunac; Ilic (Ljubinka) Dragan, 1975, Pribinici; Miladinovic (Ilije) Savo, 1973. Zvornik; Vasic (Milovana) Bozidar, 1951. Tamburica Kosa; Markovic (Marka) Milisav, 1955. Tamburica Kosa; Jacimovic (Mitra) Marko, 1972. Tamburica Kosa; Ostojic (Drage) Milorad, 1969.
MASAKRIRANA LICA
Svirepost i podlost koja je ispoljena u napadima na srpska sela, bezocnost prema zarobljenim i uhvacenim mestanima, pri cemu se ne razlikuje postupak prema muskarcima ili zenama, starim osobama ili onim mladjim, vojnicima ili civilima, zdravim ili povredjenim i bolesnim, i bestijalan tretman u zatvorima u kojima je nedostatak vode ili hrane najblaza kazna, predstavlja posebno poglavlje zbivanja na ovim prostorima. Da li takav odnos zahteva verski fanatizam islama, njihov dzihad, ili su uzavrele najnize, zivotinjske strasti njihovih ratnika, tesko je reci. A mozda su samo mrznjom napojeni ljudi, po svojoj prirodi mucitelji i ubice, upravljali akcijama i drzali zbivanja u svojim rukama. Nezavisno od toga, posledice za srpski narod su stravicne. Veliki broj poginulih, ranjenika, zivih i nepovredjenih ljudi spaljen je zajedno sa zgradama u kojima su boravili. To se dogodilo u Zalazju, Rogosiji, Podravanju... Lica koja su spaljena u svojim kucama ima u mnogim selima: Bljeceva, Krnjici, Ratkovici, Jezestica... Na desetine porodicnih zgrada je nestalo u plamenu zajedno sa svojim ukucanima.
Mnogi od poginulih koji su dobijeni razmenom, ili su na neki drugi nacin izvuceni sa mesta stradanja, imali su tragove paljenja, ugljenisane delove tela, presecene vratove, slupane lobanje, polomljene noge i ruke, odsecene glave. Ne retko masakrirane su i vec mrtve zrtve. Muskarci su obrezivani i kastrirani, a zene silovane, pre nego sto su im oduzeti zivoti. Njihova iskasapljena i spaljena tela svedocanstvo su muka u kojima su proveli poslednje casove boravka na ovom svetu. To je i njihov zalog koji su dali za dostojanstvo svog verskog i nacionalnog porekla. I ne samo svog... Oni su poslednja plejada na oltaru mucenika u ime opstanka srpske nacije i pravoslavne vere u ovim bosanskim i jugoslovenskim, ali i balkanskim i evropskim prostorima. Treca plejada samo u ovom jednom veku.