[h1]Naše prodali, svoje ne daju [/h1]
Agencija za privatizaciju danas će na aukciji ponuditi petnaest preduzeća, uprkos oštrim reagovanjima upućenim iz Slovenije, Hrvatske i BiH zbog statusa imovine preduzeća u Srbiji, koja su za vreme SFRJ pripadala njima
Šta je čije: Beograd, Ljubljana, Zagreb i Sarajevo
Agencija za privatizaciju danas će na aukciji ponuditi petnaest preduzeća od oko 130 koja su pre raspada SFRJ pripadala Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, a nalaze se na našoj teritoriji. Agencija se odlučila na ovakav potez uprkos protestima slovenačke i hrvatske vlade upućenim Srbiji pre dva dana i jučerašnjoj protestnoj noti Bosne i Hercegovine. Sporna dopuna uredbe koja je razlog protesta tri bivše članice SFRJ, a kojom se kompanijama iz tih država oduzima imovina koja im je pripadala pre nego što je nacionalizovana devedesetih godina i posle vraćena sporazumom 2004. godine, s druge strane, dala je odrešene ruke Agenciji za privatizaciju da počne sa aukcijskom prodajom tih preduzeća.
Uprkos snažnom diplomatskom protivljenju dojučerašnjih „srpskih komšija”, uagencijisu namrekli dasvih 130 ovakvih preduzeća čeka skora privatizacija.
– Od tog broja 47 preduzeća će se pojaviti na aukciji u avgustu i septembru, oko 40 se nalazi u fazi pripreme javnog poziva, dok se za ostale priprema dokumentacija. Danas će se na aukciji naći petnaest preduzeća i očekujemo da se sve aukcije završe uspešno – saopšteno je iz agencije.
Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, pak, upozorio je juče daće pomenuta izmena uredbe imati višestruke posledice po odnose Srbije sa drugim bivšim jugoslovenskim republikama.
– Srbija je 2004. godine potpisala sporazum o sukcesiji, po kom se obavezala da neće prodavati ništa tuđe na svojoj teritoriji. Međunarodni ugovori se primenjuju neposredno i imaju jaču pravnu snagu od zakona, ako nisu u suprotnosti sa Ustavom – rekao je Pavlović i dodao da se sva imovina koja je postojala 31. decembra 1990. godine mora vratiti pravnim i fizičkim licima prema sedištu i prebivalištu na taj dan.
To praktično znači da se ako su firme tog datuma imale sedište u Sloveniji, Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini imovina mora smatrati njihovom.
Slovenija i Hrvatska poštuju sporazum o sukcesiji iz 2004. godine, ali, istini za volju, ove dve države su veći deo imovine srpskih preduzeća prodale pre nego što je taj sporazum stupio na snagu. Ekonomisti u Srbiji nedavna reagovanja iz tih zemalja šaljivo objašnjavaju opaskom: „Hrvati i Slovenci razmišljaju u stilu 'mi smo vaše prodali, još samo da naše sačuvamo'”.
Prema podacima nekadašnjeg Saveznog ministarstva pravde, imovinu u drugim republikama prijavilo je oko 300 preduzeća iz Srbije (Elektronska industrija „Niš”, „Vinožupa”, „Tigar”, „Sintelon”, „Geneks”, „Ineks”, Jugobanka, „Centrotekstil”, „Putnik”, „Centroprom”…) i oko 6000 građana. Procenjuje se da je vrednost imovine srpskih firmi u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ bila 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji skoro milijardu evra manje.
U Agenciji za privatizaciju su objasnili i da se dopunom uredbe srpske vlade, koja je izazvala toliko nezadovoljstvo Hrvatske, Slovenije i BiH, samo legalizuje faktičko stanje.
– Što se pravne regulative tiče, preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, kakva su ova, po zakonu jesu predmet privatizacije. Takođe, vlada je 19. juna usvojila izmenu uredbe i tako omogućila da se ove firme uknjiže, što je bilo neophodno da bismo ih ponudili na aukciji. Sva sredstva od prodaje tih preduzeća izdvajaju se na poseban račun budžeta RepublikeSrbije i koriste za sprovođenje sporazuma o sukcesijiiz 2004. godine – objasnili su u agenciji.
Miladin Kovačević, saradnik Ekonomskog instituta i zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, smatra da je ovom uredbom omogućen reciprocitet jer su naša preduzeća u Sloveniji i Hrvatskoj većim delom privatizovana, pa sad i Srbija ima šansu da učini isto.
– Još 1992. godine u Hrvatskoj je donet zakon o nacionalizaciji srpske imovine, kojimsu sva naša dobra, bilo u vlasništvu kompanija ili građana, preneta na državu Hrvatsku. I u Sloveniji je, koliko znam, bilo slično. Imovina srpskih preduzeća u ovim državama većim delom je rasprodata još pre 2000. godine – rekao je Miladin Kovačević.
Ekonomista Milan Kovačević ukazao je na zanimljiv slučaj „Putnika”:
– Ovo preduzeće imalo je vrednu i veliku imovinu, pre svega u Hrvatskoj. Jedan deo te imovine i danas koristi preduzeće „Atlas” iz Dubrovnika. S druge strane, „Putnik” i dalje koristi hotel na Kopaoniku koji je bio u vlasništvu hrvatskog „Atlasa”.
Ovaj slučaj podseća na reciprocitet koji bi nekako u odnosima bivših država SFRJ bio najpravedniji. Premda više liči na trange-frange ekonomiju, ni epilog nalik na ovakve slučajeve, kako sada stvari stoje, ne bi bio loš za Srbiju.
Agencija za privatizaciju danas će na aukciji ponuditi petnaest preduzeća, uprkos oštrim reagovanjima upućenim iz Slovenije, Hrvatske i BiH zbog statusa imovine preduzeća u Srbiji, koja su za vreme SFRJ pripadala njima
Agencija za privatizaciju danas će na aukciji ponuditi petnaest preduzeća od oko 130 koja su pre raspada SFRJ pripadala Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, a nalaze se na našoj teritoriji. Agencija se odlučila na ovakav potez uprkos protestima slovenačke i hrvatske vlade upućenim Srbiji pre dva dana i jučerašnjoj protestnoj noti Bosne i Hercegovine. Sporna dopuna uredbe koja je razlog protesta tri bivše članice SFRJ, a kojom se kompanijama iz tih država oduzima imovina koja im je pripadala pre nego što je nacionalizovana devedesetih godina i posle vraćena sporazumom 2004. godine, s druge strane, dala je odrešene ruke Agenciji za privatizaciju da počne sa aukcijskom prodajom tih preduzeća.
Uprkos snažnom diplomatskom protivljenju dojučerašnjih „srpskih komšija”, uagencijisu namrekli dasvih 130 ovakvih preduzeća čeka skora privatizacija.
– Od tog broja 47 preduzeća će se pojaviti na aukciji u avgustu i septembru, oko 40 se nalazi u fazi pripreme javnog poziva, dok se za ostale priprema dokumentacija. Danas će se na aukciji naći petnaest preduzeća i očekujemo da se sve aukcije završe uspešno – saopšteno je iz agencije.
Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, pak, upozorio je juče daće pomenuta izmena uredbe imati višestruke posledice po odnose Srbije sa drugim bivšim jugoslovenskim republikama.
– Srbija je 2004. godine potpisala sporazum o sukcesiji, po kom se obavezala da neće prodavati ništa tuđe na svojoj teritoriji. Međunarodni ugovori se primenjuju neposredno i imaju jaču pravnu snagu od zakona, ako nisu u suprotnosti sa Ustavom – rekao je Pavlović i dodao da se sva imovina koja je postojala 31. decembra 1990. godine mora vratiti pravnim i fizičkim licima prema sedištu i prebivalištu na taj dan.
To praktično znači da se ako su firme tog datuma imale sedište u Sloveniji, Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini imovina mora smatrati njihovom.
Slovenija i Hrvatska poštuju sporazum o sukcesiji iz 2004. godine, ali, istini za volju, ove dve države su veći deo imovine srpskih preduzeća prodale pre nego što je taj sporazum stupio na snagu. Ekonomisti u Srbiji nedavna reagovanja iz tih zemalja šaljivo objašnjavaju opaskom: „Hrvati i Slovenci razmišljaju u stilu 'mi smo vaše prodali, još samo da naše sačuvamo'”.
Prema podacima nekadašnjeg Saveznog ministarstva pravde, imovinu u drugim republikama prijavilo je oko 300 preduzeća iz Srbije (Elektronska industrija „Niš”, „Vinožupa”, „Tigar”, „Sintelon”, „Geneks”, „Ineks”, Jugobanka, „Centrotekstil”, „Putnik”, „Centroprom”…) i oko 6000 građana. Procenjuje se da je vrednost imovine srpskih firmi u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ bila 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji skoro milijardu evra manje.
U Agenciji za privatizaciju su objasnili i da se dopunom uredbe srpske vlade, koja je izazvala toliko nezadovoljstvo Hrvatske, Slovenije i BiH, samo legalizuje faktičko stanje.
– Što se pravne regulative tiče, preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, kakva su ova, po zakonu jesu predmet privatizacije. Takođe, vlada je 19. juna usvojila izmenu uredbe i tako omogućila da se ove firme uknjiže, što je bilo neophodno da bismo ih ponudili na aukciji. Sva sredstva od prodaje tih preduzeća izdvajaju se na poseban račun budžeta RepublikeSrbije i koriste za sprovođenje sporazuma o sukcesijiiz 2004. godine – objasnili su u agenciji.
Miladin Kovačević, saradnik Ekonomskog instituta i zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, smatra da je ovom uredbom omogućen reciprocitet jer su naša preduzeća u Sloveniji i Hrvatskoj većim delom privatizovana, pa sad i Srbija ima šansu da učini isto.
– Još 1992. godine u Hrvatskoj je donet zakon o nacionalizaciji srpske imovine, kojimsu sva naša dobra, bilo u vlasništvu kompanija ili građana, preneta na državu Hrvatsku. I u Sloveniji je, koliko znam, bilo slično. Imovina srpskih preduzeća u ovim državama većim delom je rasprodata još pre 2000. godine – rekao je Miladin Kovačević.
Ekonomista Milan Kovačević ukazao je na zanimljiv slučaj „Putnika”:
– Ovo preduzeće imalo je vrednu i veliku imovinu, pre svega u Hrvatskoj. Jedan deo te imovine i danas koristi preduzeće „Atlas” iz Dubrovnika. S druge strane, „Putnik” i dalje koristi hotel na Kopaoniku koji je bio u vlasništvu hrvatskog „Atlasa”.
Ovaj slučaj podseća na reciprocitet koji bi nekako u odnosima bivših država SFRJ bio najpravedniji. Premda više liči na trange-frange ekonomiju, ni epilog nalik na ovakve slučajeve, kako sada stvari stoje, ne bi bio loš za Srbiju.
