-
Herzlich Willkommen im Balkanforum
Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
Bitte hier registrieren
Wirtschaft Bosnien-Herzegowinas - Biznis Bosna i Hercegovina - Economy of BiH
Grad kupuje UNIS za tehnološki park
Objavljeno: Mar 08. 2012. 07:20
BANJALUKA, Skupština grada sa 50.000 maraka depozita učestvovaće na licitaciji za prodaju imovine fabrike UNIS u Ramićima, koja je u stečaju, kako bi se na ovom prostoru izgradio Tehnološki biznis park.
- Četvrta po redu licitacija za prodaju imovine fabrike “UNIS – Valjaonice hladno valjane trake” zakazana je za 14. mart. Početna cijena je 8.372.645 maraka ili trećina ukupne vrijednosti koja iznosi 25.117.935 maraka – rečeno je na sjednici Skupštine grada održanoj u utorak.
Usvojen je i zaključak kojim se zadužuje gradonačelnik da uputi zahtjev Vladi RS kao većinskom vlasniku kapitala fabrike UNIS, kojim se traži hitno donošenje odluke o prenosu prava svojine nad 78.09 odsto akcijskog kapitala na grad.
- Konačnu odluku o kupovini imovine Skupština grada će donijeti poslije sprovedenog postupka javnog nadmetanja i nakon što Vlada RS donese odluku o prenosu prava svojine na grad. Ukoliko sve bude odobreno, gradonačelnik će da obezbijedi kredit kod banaka – zaključeno je na sjednici Skupštine grada.
Direktor Gradske razvojne agencije Nenad Račić je istakao da je izgradnja Tehnološkog biznis parka od ogromnog značaja ne samo za Banjaluku nego za cijelu RS.
- To su pokazali dosadašnji strateški dokumenti Vlade RS i grada Banjaluke, gdje je Tehnološki biznis park prikazan kao kapitalni projekat. Svi razvijeni gradovi u okruženju imaju ovakvu poslovnu zonu pa bi bilo neophodno da ga i Banjaluka dobije – rekao je Račić.
Dodao je da je TBP neophodan u cilju razvoja privrede, novog zapošljavanja i otvaranja novih preduzeća.
- Studijom izvodljivosti predviđeno je oko 6.000 novih radnih mjesta i otvaranje oko 200 preduzeća – istakao je Račić i dodao da je u toku izrada Regulacionog plana.
U okviru Gradske razvojne agencije formiran je centar za investitore u Tehnološki biznis park.
- Do sada se javilo oko 60 preduzeća koji su iskazali interes za ulaganje u poslovne zone. Od toga ima desetak stranih investitora. Smatramo da je to za prvu fazu i više nego dovoljno – rekao je samostalni stručni saradnik u Gradskoj razvojnoj agenciji Ivan Babić.
Istakao je da bi prema Studiji izvodljivosti u Tehnološkom biznis parku u sljedećih 25 godina moglo da se otvori 200 preduzeća.
Zajedničko učešće
Poslije sastanka sa premijerom Republike Srpske Aleksandrom Džombićem, održanom krajem februara, potvrđeno je zajedničko učešće Vlade RS i grada Banjaluka u realizaciji projekta Tehnološkog biznis parka – rečeno je na sjednici Skupštine grada. Glas Srpske
Objavljeno: Mar 08. 2012. 07:20
BANJALUKA, Skupština grada sa 50.000 maraka depozita učestvovaće na licitaciji za prodaju imovine fabrike UNIS u Ramićima, koja je u stečaju, kako bi se na ovom prostoru izgradio Tehnološki biznis park.- Četvrta po redu licitacija za prodaju imovine fabrike “UNIS – Valjaonice hladno valjane trake” zakazana je za 14. mart. Početna cijena je 8.372.645 maraka ili trećina ukupne vrijednosti koja iznosi 25.117.935 maraka – rečeno je na sjednici Skupštine grada održanoj u utorak.
Usvojen je i zaključak kojim se zadužuje gradonačelnik da uputi zahtjev Vladi RS kao većinskom vlasniku kapitala fabrike UNIS, kojim se traži hitno donošenje odluke o prenosu prava svojine nad 78.09 odsto akcijskog kapitala na grad.
- Konačnu odluku o kupovini imovine Skupština grada će donijeti poslije sprovedenog postupka javnog nadmetanja i nakon što Vlada RS donese odluku o prenosu prava svojine na grad. Ukoliko sve bude odobreno, gradonačelnik će da obezbijedi kredit kod banaka – zaključeno je na sjednici Skupštine grada.
Direktor Gradske razvojne agencije Nenad Račić je istakao da je izgradnja Tehnološkog biznis parka od ogromnog značaja ne samo za Banjaluku nego za cijelu RS.
- To su pokazali dosadašnji strateški dokumenti Vlade RS i grada Banjaluke, gdje je Tehnološki biznis park prikazan kao kapitalni projekat. Svi razvijeni gradovi u okruženju imaju ovakvu poslovnu zonu pa bi bilo neophodno da ga i Banjaluka dobije – rekao je Račić.
Dodao je da je TBP neophodan u cilju razvoja privrede, novog zapošljavanja i otvaranja novih preduzeća.
- Studijom izvodljivosti predviđeno je oko 6.000 novih radnih mjesta i otvaranje oko 200 preduzeća – istakao je Račić i dodao da je u toku izrada Regulacionog plana.
U okviru Gradske razvojne agencije formiran je centar za investitore u Tehnološki biznis park.
- Do sada se javilo oko 60 preduzeća koji su iskazali interes za ulaganje u poslovne zone. Od toga ima desetak stranih investitora. Smatramo da je to za prvu fazu i više nego dovoljno – rekao je samostalni stručni saradnik u Gradskoj razvojnoj agenciji Ivan Babić.
Istakao je da bi prema Studiji izvodljivosti u Tehnološkom biznis parku u sljedećih 25 godina moglo da se otvori 200 preduzeća.
Zajedničko učešće
Poslije sastanka sa premijerom Republike Srpske Aleksandrom Džombićem, održanom krajem februara, potvrđeno je zajedničko učešće Vlade RS i grada Banjaluka u realizaciji projekta Tehnološkog biznis parka – rečeno je na sjednici Skupštine grada. Glas Srpske
Grad kupuje UNIS za tehnološki park
Objavljeno: Mar 08. 2012. 07:20
BANJALUKA, Skupština grada sa 50.000 maraka depozita učestvovaće na licitaciji za prodaju imovine fabrike UNIS u Ramićima, koja je u stečaju, kako bi se na ovom prostoru izgradio Tehnološki biznis park.
- Četvrta po redu licitacija za prodaju imovine fabrike “UNIS – Valjaonice hladno valjane trake” zakazana je za 14. mart. Početna cijena je 8.372.645 maraka ili trećina ukupne vrijednosti koja iznosi 25.117.935 maraka – rečeno je na sjednici Skupštine grada održanoj u utorak.
Usvojen je i zaključak kojim se zadužuje gradonačelnik da uputi zahtjev Vladi RS kao većinskom vlasniku kapitala fabrike UNIS, kojim se traži hitno donošenje odluke o prenosu prava svojine nad 78.09 odsto akcijskog kapitala na grad.
- Konačnu odluku o kupovini imovine Skupština grada će donijeti poslije sprovedenog postupka javnog nadmetanja i nakon što Vlada RS donese odluku o prenosu prava svojine na grad. Ukoliko sve bude odobreno, gradonačelnik će da obezbijedi kredit kod banaka – zaključeno je na sjednici Skupštine grada.
Direktor Gradske razvojne agencije Nenad Račić je istakao da je izgradnja Tehnološkog biznis parka od ogromnog značaja ne samo za Banjaluku nego za cijelu RS.
- To su pokazali dosadašnji strateški dokumenti Vlade RS i grada Banjaluke, gdje je Tehnološki biznis park prikazan kao kapitalni projekat. Svi razvijeni gradovi u okruženju imaju ovakvu poslovnu zonu pa bi bilo neophodno da ga i Banjaluka dobije – rekao je Račić.
Dodao je da je TBP neophodan u cilju razvoja privrede, novog zapošljavanja i otvaranja novih preduzeća.
- Studijom izvodljivosti predviđeno je oko 6.000 novih radnih mjesta i otvaranje oko 200 preduzeća – istakao je Račić i dodao da je u toku izrada Regulacionog plana.
U okviru Gradske razvojne agencije formiran je centar za investitore u Tehnološki biznis park.
- Do sada se javilo oko 60 preduzeća koji su iskazali interes za ulaganje u poslovne zone. Od toga ima desetak stranih investitora. Smatramo da je to za prvu fazu i više nego dovoljno – rekao je samostalni stručni saradnik u Gradskoj razvojnoj agenciji Ivan Babić.
Istakao je da bi prema Studiji izvodljivosti u Tehnološkom biznis parku u sljedećih 25 godina moglo da se otvori 200 preduzeća.
Zajedničko učešće
Poslije sastanka sa premijerom Republike Srpske Aleksandrom Džombićem, održanom krajem februara, potvrđeno je zajedničko učešće Vlade RS i grada Banjaluka u realizaciji projekta Tehnološkog biznis parka – rečeno je na sjednici Skupštine grada. Glas Srpske
Objavljeno: Mar 08. 2012. 07:20
BANJALUKA, Skupština grada sa 50.000 maraka depozita učestvovaće na licitaciji za prodaju imovine fabrike UNIS u Ramićima, koja je u stečaju, kako bi se na ovom prostoru izgradio Tehnološki biznis park.- Četvrta po redu licitacija za prodaju imovine fabrike “UNIS – Valjaonice hladno valjane trake” zakazana je za 14. mart. Početna cijena je 8.372.645 maraka ili trećina ukupne vrijednosti koja iznosi 25.117.935 maraka – rečeno je na sjednici Skupštine grada održanoj u utorak.
Usvojen je i zaključak kojim se zadužuje gradonačelnik da uputi zahtjev Vladi RS kao većinskom vlasniku kapitala fabrike UNIS, kojim se traži hitno donošenje odluke o prenosu prava svojine nad 78.09 odsto akcijskog kapitala na grad.
- Konačnu odluku o kupovini imovine Skupština grada će donijeti poslije sprovedenog postupka javnog nadmetanja i nakon što Vlada RS donese odluku o prenosu prava svojine na grad. Ukoliko sve bude odobreno, gradonačelnik će da obezbijedi kredit kod banaka – zaključeno je na sjednici Skupštine grada.
Direktor Gradske razvojne agencije Nenad Račić je istakao da je izgradnja Tehnološkog biznis parka od ogromnog značaja ne samo za Banjaluku nego za cijelu RS.
- To su pokazali dosadašnji strateški dokumenti Vlade RS i grada Banjaluke, gdje je Tehnološki biznis park prikazan kao kapitalni projekat. Svi razvijeni gradovi u okruženju imaju ovakvu poslovnu zonu pa bi bilo neophodno da ga i Banjaluka dobije – rekao je Račić.
Dodao je da je TBP neophodan u cilju razvoja privrede, novog zapošljavanja i otvaranja novih preduzeća.
- Studijom izvodljivosti predviđeno je oko 6.000 novih radnih mjesta i otvaranje oko 200 preduzeća – istakao je Račić i dodao da je u toku izrada Regulacionog plana.
U okviru Gradske razvojne agencije formiran je centar za investitore u Tehnološki biznis park.
- Do sada se javilo oko 60 preduzeća koji su iskazali interes za ulaganje u poslovne zone. Od toga ima desetak stranih investitora. Smatramo da je to za prvu fazu i više nego dovoljno – rekao je samostalni stručni saradnik u Gradskoj razvojnoj agenciji Ivan Babić.
Istakao je da bi prema Studiji izvodljivosti u Tehnološkom biznis parku u sljedećih 25 godina moglo da se otvori 200 preduzeća.
Zajedničko učešće
Poslije sastanka sa premijerom Republike Srpske Aleksandrom Džombićem, održanom krajem februara, potvrđeno je zajedničko učešće Vlade RS i grada Banjaluka u realizaciji projekta Tehnološkog biznis parka – rečeno je na sjednici Skupštine grada. Glas Srpske
Džombić: Vlada Srpske će podržati konstruktivne prijedloge
Objavljeno: Mar 12. 2012. 18:18
BANJALUKA, Premijer Republike Srpske Aleksandar Džombić istakao je u razgovoru sa menadžmentom preduzeća “Sanino” iz Dervente i “Bema” iz Banjaluke da će Vlada dati punu podršku svim konstruktivnim prijedlozima i rješenjima koja će doprinijeti povećanju broja zaposlenih i širenju kapaciteta proizvodnje.
Predstavnici dvije kompanije, koje se bave prizvodnjom obuće i zapošljavaju oko 1 900 radnika, u razgovoru sa Džombićem istakli su da im najveće probleme predstavljaju pitanja carinske politike i bankarskih garancija, koja treba da rješavaju institucije na nivou BiH.
Oni kažu da već godinama te institucije ništa ne čine da olakšaju funkcionisanje ove industrijske grane, saopšteno je iz Biroa Vlade RS za odnose s javnošću.
Direktor preduzeća “Sanino” Radovan Pazurević rekao je da je ovo preduzeće u toku godine zaposlilo više od 70 radnika i da namjeravaju da sa banjalučkom “Bemom” dodatno razviju proizvodni asortiman.
Na sastanku je konstatovano da postoji očigledan deficit potrebnih kadrova u kožarskoj, obućarskoj i tekstilnoj industriji i da, u narednom periodu, ozbiljnije treba razmotriti načine i modele kako obezbjediti potreban školovan kadar, navodi se u saopštenju. Srna
Objavljeno: Mar 12. 2012. 18:18
BANJALUKA, Premijer Republike Srpske Aleksandar Džombić istakao je u razgovoru sa menadžmentom preduzeća “Sanino” iz Dervente i “Bema” iz Banjaluke da će Vlada dati punu podršku svim konstruktivnim prijedlozima i rješenjima koja će doprinijeti povećanju broja zaposlenih i širenju kapaciteta proizvodnje.Predstavnici dvije kompanije, koje se bave prizvodnjom obuće i zapošljavaju oko 1 900 radnika, u razgovoru sa Džombićem istakli su da im najveće probleme predstavljaju pitanja carinske politike i bankarskih garancija, koja treba da rješavaju institucije na nivou BiH.
Oni kažu da već godinama te institucije ništa ne čine da olakšaju funkcionisanje ove industrijske grane, saopšteno je iz Biroa Vlade RS za odnose s javnošću.
Direktor preduzeća “Sanino” Radovan Pazurević rekao je da je ovo preduzeće u toku godine zaposlilo više od 70 radnika i da namjeravaju da sa banjalučkom “Bemom” dodatno razviju proizvodni asortiman.
Na sastanku je konstatovano da postoji očigledan deficit potrebnih kadrova u kožarskoj, obućarskoj i tekstilnoj industriji i da, u narednom periodu, ozbiljnije treba razmotriti načine i modele kako obezbjediti potreban školovan kadar, navodi se u saopštenju. Srna
Doing Business: BiH na 125. mjestu od 183 ekonomije svijeta
Objavljeno: Mar 12. 2012. 14:38
VAŠINGTON, Svjetska Banka objavila je godišnji izvještaj ”Doing business” o uslovima poslovne aktivnosti u 183 zemlje, u kojem se Bosna i Hercegovina nalazi na 125. mjestu, što je svrstava na dno tabele u Evropi i na ubjedljivo posljednje mjesto u cijeloj regiji.
U odnosu na prijašnje izvještaje, postignut je određeni napredak, posebno u brzini dobijanja građevinskih dozvola.
Prema ”Doing business” izvještaju, Bosna i Hercegovina je omogućila određene olakšice u dobijanju građevinskih dozvola tako što je u potpunosti digitalizirala zemljišne knjige i katastar. Osim toga, uvedeno je i olakšanje u vidu ukidanja upotrebne dozvole, umjesto koje se izdaje obavijest o početku obavljanja djelatnosti. Time se olakšava procedura dobijanja poreskog identifikacionog broja.
BiH je rangirana dva mjesta bolje nego prošle godine (127. mjesto) i dalje je najlošije plasirana od svih država u regionu. To govori da su poslovno okruženje, zakonska regulativa, administracija, finansijski sektor, poreska politika, lakoća investiranja i drugi indikatori i dalje najlošiji u regionu. Od država u regionu u izvještaju “Doing Business 2012″ najbolje je i dalje plasirana Makedonija, na 22. mjestu, dok je Slovenija na 37., Crna Gora na 56., a Srbija na 92. mjestu. Hrvatska je na 80. mjestu, a Kosovo je i ove godine na 117. mjestu.
Doing Business je godišnji izvještaj Svjetske banke, koji analizira propise u oblasti biznisa, od osnivanja, preko poslovanja, međunarodnog trgovanja, plaćanja poreza, do rješavanja nesolventnosti. Zahvaljujući ovom indeksu, pokrenute su debate u više od 80 ekonomija svijeta, kako bi se stvorilo okruženje povoljno za poslovanje i strana ulaganja. Godišnji izvještaj ”Doing Business” važno je zato što komplikovani propisi, dugotrajne procedure i poslovni ambijent koji je obeshrabrujući za domaće, a posebno za strane investitore, ukazuju na mnogobrojne prilike i mogućnosti za koruptivno ponašanje.
Objavljeno: Mar 12. 2012. 14:38
VAŠINGTON, Svjetska Banka objavila je godišnji izvještaj ”Doing business” o uslovima poslovne aktivnosti u 183 zemlje, u kojem se Bosna i Hercegovina nalazi na 125. mjestu, što je svrstava na dno tabele u Evropi i na ubjedljivo posljednje mjesto u cijeloj regiji.U odnosu na prijašnje izvještaje, postignut je određeni napredak, posebno u brzini dobijanja građevinskih dozvola.
Prema ”Doing business” izvještaju, Bosna i Hercegovina je omogućila određene olakšice u dobijanju građevinskih dozvola tako što je u potpunosti digitalizirala zemljišne knjige i katastar. Osim toga, uvedeno je i olakšanje u vidu ukidanja upotrebne dozvole, umjesto koje se izdaje obavijest o početku obavljanja djelatnosti. Time se olakšava procedura dobijanja poreskog identifikacionog broja.
BiH je rangirana dva mjesta bolje nego prošle godine (127. mjesto) i dalje je najlošije plasirana od svih država u regionu. To govori da su poslovno okruženje, zakonska regulativa, administracija, finansijski sektor, poreska politika, lakoća investiranja i drugi indikatori i dalje najlošiji u regionu. Od država u regionu u izvještaju “Doing Business 2012″ najbolje je i dalje plasirana Makedonija, na 22. mjestu, dok je Slovenija na 37., Crna Gora na 56., a Srbija na 92. mjestu. Hrvatska je na 80. mjestu, a Kosovo je i ove godine na 117. mjestu.
Doing Business je godišnji izvještaj Svjetske banke, koji analizira propise u oblasti biznisa, od osnivanja, preko poslovanja, međunarodnog trgovanja, plaćanja poreza, do rješavanja nesolventnosti. Zahvaljujući ovom indeksu, pokrenute su debate u više od 80 ekonomija svijeta, kako bi se stvorilo okruženje povoljno za poslovanje i strana ulaganja. Godišnji izvještaj ”Doing Business” važno je zato što komplikovani propisi, dugotrajne procedure i poslovni ambijent koji je obeshrabrujući za domaće, a posebno za strane investitore, ukazuju na mnogobrojne prilike i mogućnosti za koruptivno ponašanje.
“Optima grupa” planira dovršiti modernizaciju Rafinerije
Objavljeno: Mar 12. 2012. 15:02
BANJALUKA, “Optima grupa” planira da dovrši modernizaciju postrojenja Rafinerije nafte u Brodu i da njen kapacitet proizvodnje nafte, sa sadašnjih 1,2 miliona tona, poveća na tri miliona tona godišnje, rekao je novoimenovani direktor “Optima grupe” Aleksandar Djakonov.
On je ocijenio da će podizanje kapaciteta Rafinerije imati ogroman efekat na domaću ekonomiju, pogotovo što će dvije trećine derivata iz njihovih pogona biti prodavano na inostranim tržištima.
“Nastojaćemo da ostvarimo sve zacrtane ciljeve, koje je pred nas postavilo rukovodstvo `Zarubežnjefta`, vlasnika nekadašnje Naftne industrije Republike Srpske, u okviru koje posluju Rafinerija nafte Brod, Rafinerija ulja Modriča i lanac benzinskih pumpi `Nestro petrol`”, rekao je Djakonov novinarima u Banjaluci.
Djakonov, koji je do sada vodio “Nestro petrol”, imenovan je umjesto Jurija Belova koji je prešao na novu dužnost u “Zarubežnjeft”, gdje će biti anagažovan na koordinaciji aktivnosti za modernizaciju Rafinerije u Brodu.
Direktor “Njeftegazinkora” Jurij Smirnov izjavio je ranije da ova kompanija planira da u ovoj godini investira 120 miliona evra, od čega 90 miliona u Rafineriju u Brodu, a ostalo na Rafineriju ulja Modriča, preduzeće “Nestro petrol”, te “Optima grupu”.
“Rafinerija nafte Brod je srce cijelog projekta. Upravo zbog toga će Brod i dobiti najviše para”, naglasio je direktor “Njeftegazinkora”, kćerke firme ruskog giganta “Zarubežnjefta”, koja je privatizovala Rafineriju nafte Brod. Srna
Objavljeno: Mar 12. 2012. 15:02
BANJALUKA, “Optima grupa” planira da dovrši modernizaciju postrojenja Rafinerije nafte u Brodu i da njen kapacitet proizvodnje nafte, sa sadašnjih 1,2 miliona tona, poveća na tri miliona tona godišnje, rekao je novoimenovani direktor “Optima grupe” Aleksandar Djakonov.On je ocijenio da će podizanje kapaciteta Rafinerije imati ogroman efekat na domaću ekonomiju, pogotovo što će dvije trećine derivata iz njihovih pogona biti prodavano na inostranim tržištima.
“Nastojaćemo da ostvarimo sve zacrtane ciljeve, koje je pred nas postavilo rukovodstvo `Zarubežnjefta`, vlasnika nekadašnje Naftne industrije Republike Srpske, u okviru koje posluju Rafinerija nafte Brod, Rafinerija ulja Modriča i lanac benzinskih pumpi `Nestro petrol`”, rekao je Djakonov novinarima u Banjaluci.
Djakonov, koji je do sada vodio “Nestro petrol”, imenovan je umjesto Jurija Belova koji je prešao na novu dužnost u “Zarubežnjeft”, gdje će biti anagažovan na koordinaciji aktivnosti za modernizaciju Rafinerije u Brodu.
Direktor “Njeftegazinkora” Jurij Smirnov izjavio je ranije da ova kompanija planira da u ovoj godini investira 120 miliona evra, od čega 90 miliona u Rafineriju u Brodu, a ostalo na Rafineriju ulja Modriča, preduzeće “Nestro petrol”, te “Optima grupu”.
“Rafinerija nafte Brod je srce cijelog projekta. Upravo zbog toga će Brod i dobiti najviše para”, naglasio je direktor “Njeftegazinkora”, kćerke firme ruskog giganta “Zarubežnjefta”, koja je privatizovala Rafineriju nafte Brod. Srna
I
Indianer
Guest
Raste robna razmjena između BiH i Srbije
18.3.2012 11:47:00 | Autor/Izvor SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Vijest je prenesena s portala SEEbiz.eu koji vijesti objavljuje na izvornom jeziku
SARAJEVO - Bosna i Hercegovina je jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a u posljednjih nekoliko godina međusobna robna razmjena ima trend rasta u prosjeku od 20 do 30 posto godišnje, dok ukupna ulaganja iz Bosne i Hercegovine u Srbiju iznose svega 100 miliona dolar U 2011. godini Bosna i Hercegovina je bila na trećem mjestu u izvozu Srbije, a sedmi partner u ukupnom uvozu Srbije, podaci su Privredne komore Srbije (PKS). Strane direktne investicije iz Bosne i Hercegovine u Srbiji iznose oko 100 miliona dolara, a najveći investitor je Integral inženjering iz Banje Luke sa 8,7 miliona eura, za kupovinu beogradskog preduzeća Komgrap. Ukupna robna razmjena Srbije i BiH za 2011. godinu je iznosila 1,9 milijardi dolara, što je 15,9 posto više u odnosu na 2010. godinu. Iz Srbije je u Bosnu i Hercegovinu investirano više od 820 miliona eura, tako da ova zemlja u ukupnim stranim direktnim investicijama u Bosni i Hercegovini učestvuje sa 22,7 posto. Što se tiče mogućnost unapređenja privredne saradnje Bosne i Hercegovine i Srbije, privrednici dviju zemalja su zainteresirani za obnavljanje i uspostavljanje poslova dugoročne proizvodne kooperacije i ostalih oblika poslovne saradnje. Prema podacima PKS-a, ukupna robna razmjena Srbije i Bosne i Hercegovine za 2011. godinu je iznosila 1,9 milijardi dolara, što je 15,9 posto više u odnosu na 2010. godinu, a Srbija je pri tome ostvarila suficit od gotovo 518 miliona dolara. Izvoz iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu iznosio je 1,21 milijardi dolara, što je 11,3 posto više nego 2010. godine, dok je uvoz iz Bosne i Hercegovine povećan 24,8 posto u odnosu na 2010. godinu i iznosio je 694,4 miliona dolara. U izvozu Srbije u Bosnu i Hercegovinu dominiraju pivo u bocama, žuti kukuruz, struja, pšenica, đubriva, bezalkoholna pića, brašno, goveđa koža, crijep od keramike, a iz Bosne i Hercegovine Srbija najviše uvozi koks i polukoks od kamenog uglja, dizel goriva, ugalj i lignit, žicu i šipke, drvo, struju, negašeni kreč, otpatke od aluminija, uljane pogače od soje, ostale lijekove za maloprodaju. U PKS-u ocjenjuju da se privredna saradnja može unaprijediti u metaloprerađivačkoj industriji, idustriji za preradu voća i povrća, proizvodnji i preradi duhana, preradi mesa i mlijeka, proizvodnji motora, građevinskih mašina, autodijelova, traktora, njihovih dijelova i komponenata, opreme za elektroprivredu i u automobilskoj industriji. Privrednja saradnja bi se mogla unaprijediti između IMR Beograd i prozvođača rezervnih dijelova za traktore i poljoprivredne mašine iz Republike Srpske (RS), uz potpisivanje Ugovora o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji. Tu je i nastup klastera Bipom - proizvođači poljoprivredne mehanizacije Srbije na tržištu Bosne i Hercegovine i zajednička proizvodnja s partnerima iz Bosne i Hercegovine, aktivnosti na učešću preduzeća iz Srbije na tenderima za snabdijevanje rudnika uglja Kreka i Banovići ključnim repromaterijalima. Mogla bi se unaprijediti saradnja na zajedničkim aktivnostima na pripremi i realizaciji investicionih poslova s Bosnom i Hercegovinom na izgradnji hidroelekrana (HE) u slivu rijeke Drine, kao i između preduzeća koja gravitiraju prema Savi i Drini, obnova i razvoj plovidbe Savom, kao i povećanje nabavke kvalitetnijeg uglja za potrebe Srbije. Istaknuta je i potreba nabavke rude gvožđa iz RS-a i koksa iz Federacije Bosne i Hercegovine za potrebe Sartida, isporuke vatrostalnog materijala iz Srbije za potrebe željezara u Bosni i Hercegovini, a tu su i mogućnosti u preradi nafte i proizvodnji derivata te unapređenje poslovne saradnje proizvođača autokomponenti. U PKS-u ističu da je uspostavljena dobra saradnja privrednh komora dviju zemalja, kao i da je uspostavljena dobra i direktna privredna saradnja između regiona Užica, Valjeva, Novog Sada, Sremske Mitrovice i Banje Luke, Bijeljine, Sarajeva i drugih gradova. Podsjeća se da su elektroprivrede Srbije i RS-a, zajedno s HE na Drini, potpisale Protokol o razumijevanju vezano za realizaciju zajedničkog projekta izgradnje HE Buk Bijela u gornjem toku Drine kapaciteta 150 megavata, odnosno 400 gigavata struje godišnje. Privredne komore Srbije, Crne Gore, BiH, Užica, Valjeva, Bijeljine, Istočnog Sarajeva, Trebinja i Goražda potpisale su Sporazum o regionalnoj privrednoj saradnji u slivu Drine, a postoji i sličan sporazum za sliv Save. Vlade Srbije i RS-a najavile su zajednička investiciona ulaganja u oblasti zimskog turizma na Jahorini, dok je 2009. godine potpisan i sporazum o ekonomskoj saradnji između Srbije i Bosne i Hercegovine. Najveća ulaganja iz Srbije su bila kupovina Telekoma Srpske za 646 miliona eura, zatim 35 miliona eura Delta Maksija za preuzimanje banjalučke trgovine Tropik, Hemofarm firma u Banjoj Luci je uložila 17,1 miliona eura, a Komercijalna banka u Banjoj Luci 10 miliona eura. Najveći izvoznici Srbije u Bosni i Hercegovini su APA iz Apatina, Železara Smederevo i HIP Petrohemija, a iz Bosne i Hercegovine najviše uvoze Železara Smederevo i Naftna industrija Srbije (NIS).
više
Limun.hr - Raste robna razmjena izme
18.3.2012 11:47:00 | Autor/Izvor SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Vijest je prenesena s portala SEEbiz.eu koji vijesti objavljuje na izvornom jeziku
SARAJEVO - Bosna i Hercegovina je jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a u posljednjih nekoliko godina međusobna robna razmjena ima trend rasta u prosjeku od 20 do 30 posto godišnje, dok ukupna ulaganja iz Bosne i Hercegovine u Srbiju iznose svega 100 miliona dolar U 2011. godini Bosna i Hercegovina je bila na trećem mjestu u izvozu Srbije, a sedmi partner u ukupnom uvozu Srbije, podaci su Privredne komore Srbije (PKS). Strane direktne investicije iz Bosne i Hercegovine u Srbiji iznose oko 100 miliona dolara, a najveći investitor je Integral inženjering iz Banje Luke sa 8,7 miliona eura, za kupovinu beogradskog preduzeća Komgrap. Ukupna robna razmjena Srbije i BiH za 2011. godinu je iznosila 1,9 milijardi dolara, što je 15,9 posto više u odnosu na 2010. godinu. Iz Srbije je u Bosnu i Hercegovinu investirano više od 820 miliona eura, tako da ova zemlja u ukupnim stranim direktnim investicijama u Bosni i Hercegovini učestvuje sa 22,7 posto. Što se tiče mogućnost unapređenja privredne saradnje Bosne i Hercegovine i Srbije, privrednici dviju zemalja su zainteresirani za obnavljanje i uspostavljanje poslova dugoročne proizvodne kooperacije i ostalih oblika poslovne saradnje. Prema podacima PKS-a, ukupna robna razmjena Srbije i Bosne i Hercegovine za 2011. godinu je iznosila 1,9 milijardi dolara, što je 15,9 posto više u odnosu na 2010. godinu, a Srbija je pri tome ostvarila suficit od gotovo 518 miliona dolara. Izvoz iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu iznosio je 1,21 milijardi dolara, što je 11,3 posto više nego 2010. godine, dok je uvoz iz Bosne i Hercegovine povećan 24,8 posto u odnosu na 2010. godinu i iznosio je 694,4 miliona dolara. U izvozu Srbije u Bosnu i Hercegovinu dominiraju pivo u bocama, žuti kukuruz, struja, pšenica, đubriva, bezalkoholna pića, brašno, goveđa koža, crijep od keramike, a iz Bosne i Hercegovine Srbija najviše uvozi koks i polukoks od kamenog uglja, dizel goriva, ugalj i lignit, žicu i šipke, drvo, struju, negašeni kreč, otpatke od aluminija, uljane pogače od soje, ostale lijekove za maloprodaju. U PKS-u ocjenjuju da se privredna saradnja može unaprijediti u metaloprerađivačkoj industriji, idustriji za preradu voća i povrća, proizvodnji i preradi duhana, preradi mesa i mlijeka, proizvodnji motora, građevinskih mašina, autodijelova, traktora, njihovih dijelova i komponenata, opreme za elektroprivredu i u automobilskoj industriji. Privrednja saradnja bi se mogla unaprijediti između IMR Beograd i prozvođača rezervnih dijelova za traktore i poljoprivredne mašine iz Republike Srpske (RS), uz potpisivanje Ugovora o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji. Tu je i nastup klastera Bipom - proizvođači poljoprivredne mehanizacije Srbije na tržištu Bosne i Hercegovine i zajednička proizvodnja s partnerima iz Bosne i Hercegovine, aktivnosti na učešću preduzeća iz Srbije na tenderima za snabdijevanje rudnika uglja Kreka i Banovići ključnim repromaterijalima. Mogla bi se unaprijediti saradnja na zajedničkim aktivnostima na pripremi i realizaciji investicionih poslova s Bosnom i Hercegovinom na izgradnji hidroelekrana (HE) u slivu rijeke Drine, kao i između preduzeća koja gravitiraju prema Savi i Drini, obnova i razvoj plovidbe Savom, kao i povećanje nabavke kvalitetnijeg uglja za potrebe Srbije. Istaknuta je i potreba nabavke rude gvožđa iz RS-a i koksa iz Federacije Bosne i Hercegovine za potrebe Sartida, isporuke vatrostalnog materijala iz Srbije za potrebe željezara u Bosni i Hercegovini, a tu su i mogućnosti u preradi nafte i proizvodnji derivata te unapređenje poslovne saradnje proizvođača autokomponenti. U PKS-u ističu da je uspostavljena dobra saradnja privrednh komora dviju zemalja, kao i da je uspostavljena dobra i direktna privredna saradnja između regiona Užica, Valjeva, Novog Sada, Sremske Mitrovice i Banje Luke, Bijeljine, Sarajeva i drugih gradova. Podsjeća se da su elektroprivrede Srbije i RS-a, zajedno s HE na Drini, potpisale Protokol o razumijevanju vezano za realizaciju zajedničkog projekta izgradnje HE Buk Bijela u gornjem toku Drine kapaciteta 150 megavata, odnosno 400 gigavata struje godišnje. Privredne komore Srbije, Crne Gore, BiH, Užica, Valjeva, Bijeljine, Istočnog Sarajeva, Trebinja i Goražda potpisale su Sporazum o regionalnoj privrednoj saradnji u slivu Drine, a postoji i sličan sporazum za sliv Save. Vlade Srbije i RS-a najavile su zajednička investiciona ulaganja u oblasti zimskog turizma na Jahorini, dok je 2009. godine potpisan i sporazum o ekonomskoj saradnji između Srbije i Bosne i Hercegovine. Najveća ulaganja iz Srbije su bila kupovina Telekoma Srpske za 646 miliona eura, zatim 35 miliona eura Delta Maksija za preuzimanje banjalučke trgovine Tropik, Hemofarm firma u Banjoj Luci je uložila 17,1 miliona eura, a Komercijalna banka u Banjoj Luci 10 miliona eura. Najveći izvoznici Srbije u Bosni i Hercegovini su APA iz Apatina, Železara Smederevo i HIP Petrohemija, a iz Bosne i Hercegovine najviše uvoze Železara Smederevo i Naftna industrija Srbije (NIS).
više
Limun.hr - Raste robna razmjena izme
Autobahn in Bosnien und Herzegowina ausgeschrieben
Präqualifikation für zwei Abschnitte abgeschlossen
© Archiv
Mehr zum Thema
Asfinag vergibt 20-Millionen-Auftrag für Innkreis-Autobahn
Asfinag - Planungen für Linzer Autobahn im Zeitplan
Strabag baut Autobahn in Rumänien
Web-Links
http://www.jpautoceste.ba
Aus dem Archiv
Meinungsverschiedenheit mit Auftraggeber in Bosnien
Polen kündigt Vertrag mit chinesischer Baufirma
Republika Srpska und Strabag über den Zeitplan einig
Emerging Markets: Zeit für eine Shopping-Tour?
Offenbar Finanzierungsprobleme in Bosnien
Um den Zuschlag für die Errichtung von zwei Autobahnabschnitten des paneuropäischen Verkehskorridors Vc in Bosnien und Herzegowina bemühen sich rund zwei Dutzend Baufirmen oder Konsortien aus dem In- und Ausland. Das für das Vorhaben zuständige Unternehmen Autoceste FBiH d.o.o. hat die Präqualifikation für den Tender abgeschlossen. Noch im März soll eine Ausschreibung für die abschließenden finanziellen Gebote zur Errichtung der Autobahnstrecken veröffentlicht werden.
Autoceste FBiH d.o.o. Mostar hat die Präqualifikation für einen Tender zur Errichtung zweier Autobahnabschnitte des paneuropäischen Verkehrskorridors Vc abgeschlossen. Es handelt sich um die Strecken Vlakovo-Lepenica und Lepenica-Suhodol mit einer Gesamtlänge von 15 km. Die Baukosten werden auf etwa 120 Mio. Euro geschätzt. Finanziert wird das Vorhaben aus Kreditmitteln der Europäischen Investitionsbank (EIB). Für den Abschnitt Vlakovo-Lepenica haben sich einer Mitteilung von Autoceste FBiH neun vorwiegend ausländische Unternehmen beziehungsweise Konsortien qualifiziert. In die nächste Runde für den zweiten Abschnitt Lepenica-Suhodol kamen die Unternehmen Strabag AG, Porr Bau GmbH, Alpine Bau GmbH, Toto Construzioni Generali, Cooperativa Muratori&Cementisti (beide Italien), Cengiz Insaat, Azvi SA, Hidroelektra-Niskogradnja (Kroatien). Qualifiziert haben sich außerdem die Joint Venture Nurol Insaat/Yuksel Insaat (Türkei), Max Bogl/Zagorje Tehnobeton (Deutschland/Kroatien), Impresa Pizzaroti/Salini Construttori (Italien) und Euroasfalt/Viadukt (Kroatien/Bosnien und Herzegowina).
Nach Angaben von Autoceste FBiH befinden sich derzeit vier Teilstücke der Korridor-Vc-Autobahn (Gesamtlänge von 20 km, geschätzte Kosten: 165 Mio. Euro) im Bau. Die Strecke Drivusa-Gorica wird dabei von den lokalen Unternehmen ZGP d.d., Hidrogradnja d.d., Euroasfalt d.o.o. und GP Put d.d. errichtet. Der Abschnitt Gorica -Biljesevo wird von Primorje d.d. (Slowenien) und dem bosnischen Konsortium von ZGP d.d., Hidgrogradnja d.d. und Euroasfalt d.o.o., die Strecke Biljesevo-Kakanj von Hering/Viadukt (Bosnien und Herzegowina/Kroatien) und Bijaca-Kravice vom lokalen Konsortium von Hidrogradnja d.d., Euroasfalt d.o.o. und ZGP d.d. gebaut.
Kontaktanschrift:
JP Autoceste FBiH d.o.o.,
Brace Fejica bb, 88000 Mostar,
Bosnien und Herzegowina
Tel.: 00387 36/51 23-00, Fax: -01
info@jpautoceste.ba
Präqualifikation für zwei Abschnitte abgeschlossen
© Archiv
Asfinag vergibt 20-Millionen-Auftrag für Innkreis-Autobahn
Asfinag - Planungen für Linzer Autobahn im Zeitplan
Strabag baut Autobahn in Rumänien
Web-Links
http://www.jpautoceste.ba
Aus dem Archiv
Meinungsverschiedenheit mit Auftraggeber in Bosnien
Polen kündigt Vertrag mit chinesischer Baufirma
Republika Srpska und Strabag über den Zeitplan einig
Emerging Markets: Zeit für eine Shopping-Tour?
Offenbar Finanzierungsprobleme in Bosnien
Um den Zuschlag für die Errichtung von zwei Autobahnabschnitten des paneuropäischen Verkehskorridors Vc in Bosnien und Herzegowina bemühen sich rund zwei Dutzend Baufirmen oder Konsortien aus dem In- und Ausland. Das für das Vorhaben zuständige Unternehmen Autoceste FBiH d.o.o. hat die Präqualifikation für den Tender abgeschlossen. Noch im März soll eine Ausschreibung für die abschließenden finanziellen Gebote zur Errichtung der Autobahnstrecken veröffentlicht werden.
Autoceste FBiH d.o.o. Mostar hat die Präqualifikation für einen Tender zur Errichtung zweier Autobahnabschnitte des paneuropäischen Verkehrskorridors Vc abgeschlossen. Es handelt sich um die Strecken Vlakovo-Lepenica und Lepenica-Suhodol mit einer Gesamtlänge von 15 km. Die Baukosten werden auf etwa 120 Mio. Euro geschätzt. Finanziert wird das Vorhaben aus Kreditmitteln der Europäischen Investitionsbank (EIB). Für den Abschnitt Vlakovo-Lepenica haben sich einer Mitteilung von Autoceste FBiH neun vorwiegend ausländische Unternehmen beziehungsweise Konsortien qualifiziert. In die nächste Runde für den zweiten Abschnitt Lepenica-Suhodol kamen die Unternehmen Strabag AG, Porr Bau GmbH, Alpine Bau GmbH, Toto Construzioni Generali, Cooperativa Muratori&Cementisti (beide Italien), Cengiz Insaat, Azvi SA, Hidroelektra-Niskogradnja (Kroatien). Qualifiziert haben sich außerdem die Joint Venture Nurol Insaat/Yuksel Insaat (Türkei), Max Bogl/Zagorje Tehnobeton (Deutschland/Kroatien), Impresa Pizzaroti/Salini Construttori (Italien) und Euroasfalt/Viadukt (Kroatien/Bosnien und Herzegowina).
Nach Angaben von Autoceste FBiH befinden sich derzeit vier Teilstücke der Korridor-Vc-Autobahn (Gesamtlänge von 20 km, geschätzte Kosten: 165 Mio. Euro) im Bau. Die Strecke Drivusa-Gorica wird dabei von den lokalen Unternehmen ZGP d.d., Hidrogradnja d.d., Euroasfalt d.o.o. und GP Put d.d. errichtet. Der Abschnitt Gorica -Biljesevo wird von Primorje d.d. (Slowenien) und dem bosnischen Konsortium von ZGP d.d., Hidgrogradnja d.d. und Euroasfalt d.o.o., die Strecke Biljesevo-Kakanj von Hering/Viadukt (Bosnien und Herzegowina/Kroatien) und Bijaca-Kravice vom lokalen Konsortium von Hidrogradnja d.d., Euroasfalt d.o.o. und ZGP d.d. gebaut.
Kontaktanschrift:
JP Autoceste FBiH d.o.o.,
Brace Fejica bb, 88000 Mostar,
Bosnien und Herzegowina
Tel.: 00387 36/51 23-00, Fax: -01
info@jpautoceste.ba
Spoljnotrgovinski obim od 853 miliona KM
Objavljeno: Mar 22. 2012. 12:35
BANJALUKA, Republika Srpska je za prva dva mjeseca ove godine ostvarila ukupan obim robne razmjene sa inostranstvom od 853 miliona KM, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 59,9 odsto.
Direktor Zavoda za statistiku Republike Srpske Radmila Čičković rekla je novinarima u Banjaluci da je vrijednost uvoza za dva mjeseca ove godine bila 533 miliona KM, a izvoza 320, dok je spoljnotrgovinski deficit 214 miliona KM.
U odnosu na isti period prošle godine vrijednost izvoza je manja za 12,9 odsto, a uvoza za 11,3 odsto.
Srpska je najviše izvozila u Italiju i to u vrijednosti od 56 miliona KM, i Srbiju u vrijednosti od 50 miliona KM.
Najveća vrijednost uvoza od 133 miliona KM ostvarena je iz Rusije, te 80 miliona KM uvoza iz Srbije.
Posmatrano prema grupama proizvoda, najveće učešće u izvozu ostvaruju naftna ulja, a u uvozu naftna i ulja dobijena od bitumenoznih materijala. Srna
Objavljeno: Mar 22. 2012. 12:35
BANJALUKA, Republika Srpska je za prva dva mjeseca ove godine ostvarila ukupan obim robne razmjene sa inostranstvom od 853 miliona KM, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 59,9 odsto.Direktor Zavoda za statistiku Republike Srpske Radmila Čičković rekla je novinarima u Banjaluci da je vrijednost uvoza za dva mjeseca ove godine bila 533 miliona KM, a izvoza 320, dok je spoljnotrgovinski deficit 214 miliona KM.
U odnosu na isti period prošle godine vrijednost izvoza je manja za 12,9 odsto, a uvoza za 11,3 odsto.
Srpska je najviše izvozila u Italiju i to u vrijednosti od 56 miliona KM, i Srbiju u vrijednosti od 50 miliona KM.
Najveća vrijednost uvoza od 133 miliona KM ostvarena je iz Rusije, te 80 miliona KM uvoza iz Srbije.
Posmatrano prema grupama proizvoda, najveće učešće u izvozu ostvaruju naftna ulja, a u uvozu naftna i ulja dobijena od bitumenoznih materijala. Srna
I
Indianer
Guest
emir, hier mein blutsbruder
