Ich weiß alles über meinen Nachnamen wer sich unten in der Liste wieder findet, kann sicher sein das die Vorfahren Serben waren ;-)
Порекло српског племена Богуновића (Богуновићи - племенско име, али и лично презиме[тражи се извор од 12. 2009.]) је из данашњег подручја северне Црне Горе (мисли се на Стару Херцеговину, која је освојена/ослобођена 1876. године, у рату против Турака од стране Срба из Црне Горе, које је предводио њихов поглавар књаз Никола I Петровић.
Већи део припадника овог племена мигрирао је крајем средњег века ка подручју данашње Херцеговине, затим према Лици (Врело Зрмање) и делом ка северној Далмацији, те касније Босанској Крајини, ... итд. Мањи број породица из овог племена прихватило је католичку веру (углавно је у питању прекрштавање у 18-19 веку) већином због напредовања у војној служби, тј. војно-политичке каријере, а тек пар породица је у Босни прихватило ислам као своју религију, с друге стране преко 95% племена и даље је православног верског опредељења.
У дубровачком архиву су забележене две информације које потичу са простора Херцеговине, односно Попова поља, а везане су за племе/породицу Богуновић. Први пут тамо се помиње неки Цвјетко Богуновић, из Попова поља (крај Требиња), који је био заступник неком Грдоју Трибутиницу у Дубровнику 8. јануара 1371. године. Други пут се помиње неки Брајко Богуновић из села Котези у Поповом пољу. Он се унајмљује у Дубровнику под одређеним условима који су регулисани уговором обе стране.
У књизи "Презимена у Црној Гори" (Београдска књига, Београд, 2007), аутори Аким Миљанић и Вукота Миљанић спомињу (стр. 53) локације на којима је регистровано презиме Богуновић на простору садашње Црне Горе, као и од када (које године) датирају најстарији сачувани помени наведеног презимена. Колико су они у оквиру свог истраживања успели да сазнају, презиме Богуновић се спомиње у периоду од 1435-1940. године, у Котору и Судном Црном Плату.
Записи о племену и породици Богуновић
Више аутора је писало о племену Богуновића:
* Владислав Скарић "Порјекло православног народа у сјеверозападној Босни" (стр. 29, Гласник Земаљског музеја, Сарајево, 1918) наводи податке до којих је дошао о породици Богуновић:
... Таква једна старија породица су Богуновићи, који су по породичној традицији дошли из Рашке под Бјелај. Послије су се дигли и отишли у Зрмању (изворни крај ријеке Зрмање), па су се одатле раширили по Лици, сјеверној Далмацији и сјеверозападној Босни. Њихови су братственици Бероње, Ковачевићи, Пашићи и Пјанићи. Сви славе св. Јована. ....
На једном другом месту (стр. 30) он каже: ... Богуновићи по правним традицијама донесеним из Рашке били су прије наизмјенце Поповићи и Ковачевићи. ...
За разумевање горњих навода треба знати да се Рашка област (тада најјачи српски посед) у средњем веку простирала на запад кроз српске крајеве све до реке Неретве.
* Јован Цвијић "Насеља и порекло становништва" (књига 20, стр. 348, Српски етнографски зборник у издању Српске краљевске академије, Београд, 1925).
У делу текста Поуње у Босанској Крајини почев од стране 348, Милан Карановић (један од аутора) каже:
... Богуновићи су (по Вл. Скарићу) од Рашке. То сам чуо и од њихових братсвеника у Лици, да су од Старе Србије. Нина Ковачевић, старац од 75 година из Малог Радића прича о пореклу свога рода ово: пре 300 год. пали су на Змијање под Бјелај. Када су жене набијале конопље, изгори им кућа и у њој тапије. Тада им Турци отму земље и они се склоне у Далмацију, управо када је Млетачка истисла Турке из Далмације. Када је Стојан Јанковић истерао Турке из Лике, пресели један огранак у Лику у Зрмању. Ту их се брзо народи толико да су се морали расељавати. Исели их 7 браће пре 150. г. у Врановину у Бјелајском пољу. И ту нису могли да се скрасе и преселе се у Дољане. Један брат је био ковач. ...
У другом делу текста на стр. 349, аутор текста каже:
... О томе се толико сачувало да су "некако једно" па се ето "разродило". Због тога сто су се разграњавали у Далмацији, Лици и Босанској Крајини то се племе Богуновића може разврстати у три групе родова. Ни један ми слуцај није познат да су се између се женили.
* У првој су групи Богуновићи 21 к. у десет насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 н.; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к. у 6 н.; Бундале 4 к. у 2 н. и Ђурашиновићи 5 к. свега је од ове гране 183 куће.
* У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. ИзДалмације су пали пре 200. г. у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање.
У овој су групи: Адамовићи 27к. у 9 н.; Марчете 24 к. у 5 н.; Стојановићи 16 к. у 8 н.; Грмуше 25 к. у 18 н. и Татићи 15 к. у 5 н. Свега 107 кућа.
* У трећој су личкој групи Миљуши - Обрадовићи и Крајиновићи. Има их у овој области: Миљуша 26 к. у 13 насеља; Обрадовића 18 к. у 7 н.; Цвјетичани 27 к. у 11 н.; Познана 7 к. у 4 н.; Борића 6 к. у 3 н.; Крајиновића 10 к. у 6 н.; Шкундрића 6 к. у 4 н.; Врањеша 5 к. у 2 н. и Ракића 1 к.
Свега је братства Богуновића у овој области 396 куца са 22 презимена и сви славе св. Јована. У Лици је самих Богуновића 79 к. у 8 насеља.
Од познатих су истакнутих људи из ових група родова: војвода из устанка 1875-78. Тривун Бундало из Хасана и поп Вајан Ковачевић, задњи лички хајдучки харамбаша Лаза Шкундрић, и организатор аустријске жандармерије у Босни генерал Цвјетичанин. Изразитих је њихових племенских особина, борбености и ретке смелости поп Миле Богуновић из Врела, који је умро 1915., интерниран у Араду. ...
У истој књизи на страни 386, аутор каже следеће:
... Досељених родова с Ј. и Ј. И има загаситије комплексије (од црномањасте до смеђе у нијансама) и отвореније плаве. Изгледа да их је од свих тих родова 66% загаситије, а 33% отвореније комплексије. Више су загаситије комплексије групе родова: Гаковићи (најцрње масти) Богуновићи, Поповићи, Дмитровићи (по предању огранак рода Стојана Новаковића), Бероње, Радаковићи, Узелци, Добројевићи, Кондићи, Јеличићи, Срдићи, Рајилићи, Стојаковићи, Богдановићи и Качавенде. Отвореније су комплексије највећа група родова, који су пореклом с Ј.: Родић-Стојисављевић и Лалић-Прица. Поред њих су отвореније комплексије, али другог карактера, група родова: Мајсторовић-Ћулибрк и Бањац-Латиновић. Виолентност Крајишника установио је Цвијић упоређујући их са Црмничанима у Црној Гори. Она је најизразитија код родова, који су пореклом с Југа и загаситије комплексије. Код њих има највише смелости, борбености, експанзивности и епског заноса. На њима се даду пратити наступи плаховитости и убојитости. Дали су највећи број хајдука и војвода у устанцима. Најпопуларније су војводе у устанку 1875-78. из родова, који су старином с Ј. и Ј. И.: хајдук Пеција Поповић, Триво Амелица, Голуб Бабић, Триво Бундало, поп Вајан Ковачевић, Симо Давидовић и поп Јово Гак. Помињана је плодност групе родова Родић-Стојисављевић. Пада у очи њихова способност да се прилагоде свакој средини, опортуни су у политици и воле власт по сваку цену; добри су трговци. ...
* Бранко Ј. Бокан "Општина Сански Мост" (књига/део I, до јула 1941, Борба, Београд, 1974).
У делу књиге у којем говори о породицама које настањују подручје Санског Моста он на средини странице каже:
... Шкундрићи су се у Лици звали Богуновићи и род су са Ковачевићима, Бундалама, Цветичанима, а сви су се раније, у Лици звали Богуновићи.
Према причањима Лазе Шкундрића, посљедњег личког харамбаше, који је хајдуковао 16 година, Шкундрићи су из Херцеговине. Тамо су убили бега, побјегли и населили се у Бјелајско поље. Херцеговачки Турци сазнају за њих, па су морали поново да бјеже, овај пут преко Грмеч-планине у крај око Паланке. ...
Као извор Бокан је користио текст "Из старог завичаја" написан од стране Буде Будисављевића - Прједорског (Матица српска, Нови Сад).
* Милан Дивјак Лички "Лика|Лички календар за сваку годину" (Нови Сад, 1997).
У делу књиге у коме говори (поднаслов: Да се не заборави да су Срби живјели у Лици и Крбави) даје списак неких места из овог краја (бивше СФРЈ) у којима су пре 1991, живеле поједине породице (па поред осталих и припадници племена Богуновића).
Како је Дивјак забележио Богуновићи су живели у следећим насељима на овом подручју (у загради су наведене породице које припадају овом племену):
* Доњи Лапац (Богуновић, Ковачевић, Обрадовић и Цветичанин),
* Госпић (Адамовић, Ковачевић, Крајновић, Обрадовић, Стојановић и Шкундрић),
* Грачац (Богуновић, Ковачевић, Марчетић, Миљуш, Обрадовић, Цвјетичанин и Цветичанин),
* Кореница (Борић, Ковачевић, Познан, Стојановић и Цвјетичанин),
* Оточац (Борић, Ковачевић, Стојановић и Цвијановић),
* Плашко (Стојановић и Цветичанин),
* Плитвичка језера - Мукиње и Плитвице (Борић, Ковачевић и Марчетић),
* Срб (Богуновић, Марчетић, Миљуш и Обрадовић),
* Теслинград (Богуновић, Обрадовић, Стојановић, Цвјетичанин и Шкундрић),
* Удбине (Ковачевић и Цвјетичанин),
* Велика Попина - Зрмања (Шкундрић),
* Врховина (Борић, Крајновић, Миљуш, Стојановић и Цвјетичанин),
* Дабар (Цветичанин, Цвијетичанин и Цвјетичанин),
* Дољани - Доњи Лапац (Богуновић, Миљуш, и Обрадовић),
* Косиње (Цвијановић),
* Медак (Борић),
* Личко Петрово село (Адамовић, Цветичанин, Цвијетичанин и Цвјетићанин).
* Проф. Нилола Лакета, историчар: Према књизи Милана Дивјака, а по казивању старих, Пјанићи су пореклом од Богуновића, који су из Старе Србије преко Црне Горе, Херцеговине, Босне доселили у северну Далмацију у Плавно. Одатле након 1689. године, пређоше у Лику, у Зрмању.
У Лици се Богуновићи народише те се прозваше другим презименима и раселише по Лици и Босанској Крајини. Једни од њих су Пјанићи. Пјанићи као и Богуновићи славе светог Јована.
Истакнуте личности из племена Богуновића
Бројне су истакнуте личности које потичу из племена Богуновића:
* Војвода Тривун Бундало, српски вођа у "босанско-херцеговачком устанку" 1875-1878;
* Војвода поп Вајан Ковачевић, српски вођа у "босанско-херцеговачком устанку" 1875-1878;
* Војвода поп Миле Богуновић (?-1915), српски вођа у "босанско-херцеговачком устанку" 1875-1878;
* Хајдучки харамбаша Лазар-Лазо Шкундрић, Лазо је био и последњи лички харамбаша;
* Четнички војвода Бранко-Бране И. Богуновић (1911-1945), помоћник команданта Динарске четничке дивизије (ДЧД);
* Др. Младен Стојановић (1896-1942), лекар, организатор устанка у Босанској крајини,народни херој Југославије;
* Тадија Анушић (1896-1942), основао је Странку радног народа 1938. године, народни херој "народноослободилачке борбе" (НОБ);
* Урош И. Богуновић - Роца (1914-2006), генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије;
* Академик проф. др Сретен Стојановић (1898-1960), редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) и чувени југословенски (српски) скулптор, професор му је био познати француски скулптор Éмиле Антоине Боурделле;
* Академик проф. др Владимир Богуновић (1912-1986), редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), Одељење техничких наука;
* Академик проф. др Илија Стојановић (1924-2007), редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), оснивач је модерне Катедре за телекомуникације, коју је водио 19 година, а потом ради као управник Завода за телекомуникације и рачунарску технику. Током 1984. године председава у Комитету за планирање ФМ радиодифузије. Следеће године изабран је за председника Светске конференције за коришћење геостационарне сателитске орбите, а 1987. године председава Панелом експерата организације "ИФРБ" (Интернатионал Фреqуенцy Регистратион Боард);
* Академик проф. др Љубиша Ракић, Медицински факултет, Универзитет у Београду; управник Центра за научноистраживачки рад Клиничког центра Србије у Београду, потпредседник Српске академије наука и уметности (САНУ) за природне науке , Одељење медицинских наука. Црногорска академија наука и уметности (ЦАНУ) - дописни члан од 1973. године; Академииа Наук Украинy (АНУК) - редовни члан од 1978. године. Академија наука и уметности Босне и Херцеговине (АНУ БиХ) - домаћи члан од 1984. године; Неw Yорк Ацадемy оф Сциенцес (НYАЦ) - члан; Академия наук СССР (данас - Россијскаја академија наук) - инострани члан од 1982. године;
* Угљеша Богуновић, чувени београдски архитекта;
* Академик проф. др Бранко Шкундрић, члан Академије наука Републике Српске;
* Проф. др Петар Шкундрић, Технолошко-металуршки факултет, Катедра за текстилно инжењерство, Универзитет у Београду, а једно време (1991-1992) обављао је и функцију секретара [[Социјалистичке партије Србије]] (СПС);
* Никанор (Вељко) Богуновић, Епископ банатски, тј. владика Српске православне цркве (СПЦ);
* Ђорђе Богуновић, потпредседник Скупштине Републике Српске Крајине;
* Борислав Богуновић, министар полиције Српске аутономне области (САО): "Славонија, Барања и Западни Срем", и потпредседник Скупштине Републике Српске Крајине;
* Проф. др Данијел Цвјетичанин, Економски факултет, Универзитет у Београду;
* Проф. др Милан Крајиновић, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду;
* Проф. др. Никола Богуновић, Факултет електротехнике и рачунарства, Одељење за информационе системе (хрв. Одјел за информацијске суставе), Универзитет у Загребу (хрв. Загребачко свеучилиште);
* Проф. др Александар Богуновић, Економски факултет, Универзитет у Загреб (хрв. Загребачко свеучилиште);
* Проф. др Матко Богуновић, Агрономски факултет, Универзитет у Загребу (хрв. Загребачко свеучилиште);
* Слободан - Гиша Богуновић, члан Академије архитектуре Србије, историчар архитектуре и писац;
* Небојша Богуновић, публициста;
Које породице чине племе Богуновића
Племенско братство Богуновића чине разне породице, које данас носе 25 различитих презимена (са варијантама чак 32 презиме), а готово свима је Крсна слава св. Јован, јер је свега пар породица мењало своју оригиналну славу.
Познато је да Срби нерадо мењају славе, а ако су то икад и учинили то је искључиво био резултат неких тешких недаћа које су погодиле конкретну породицу, а за које по народном веровању ово представља неку врсту задњег покушаја измене судбине у позитивном смеру.
Племе Богуновића чине братства/породице:
* Адамовић;
* Анушић;
* Бероња;
* Богуновић;
* Борић
* Бундало;
* Цвјетичанин (уз варијанте истог презимена: Цветичанин, Цвијетићанин, Цвијетичанин и Цвјетићанин);
* Ђурашиновић;
* Грмуша;
* Ковачевић;
* Крајиновић (уз варијанту истог презимена: Крајновић);
* Марчета (уз варијанту истог презимена: Марчетић);
* Мазалица;
* Миљуш;
* Обрадовић;
* Пашић;
* Пјанић;
* Поповић;
* Познан;
* Ракић;
* Шкундрић (уз варијанту истог презимена:
* Стојановић;
* Татић;
* Томић (Томићи у Дрвару, село: Велики Штрпци. Ови Томићи су од рода Марчета. Старином су из Лике. Пре 130 година преселили су одавде њихови рођаци на Камен , код Гламоча и на Пркосе код Петроваца.);
* Врањеш;
Напомена: Код породица са презименом Богуновић у северној Далмацији (насеља: Биљане Доње, Бенковац, Запужане, Раштевић, Радашиновци, Медвиђа, Јагодња доња, Какма и Булић) присутне су спорадично и следеће Крсне славе: св. Георгие, тј. Ђурђевдан, св. Стеван; код Марчетића у северној Далмацији (насеља: Книн, Кољани и Сињ): св. Архангел Михаило, тј. Аранђеловдан; код Пашћа у северној Далмацији (насеље: Отон): св. Стефан; код Ракића у северној Далмацији (Буковић, Бенковац, Вариводе и Ђеврске): св. Никола и св. Георгие, тј. Ђурђевдан; код Татића у северној Далмацији (насеље: Кањане): св. Никола; код Врањеша у северној Далмацији (насеља: Бенковац и Цетина): св. Никола.
