-
Herzlich Willkommen im Balkanforum
Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
Bitte hier registrieren
Nur in kroatischer Sprache ,serbischer Sprache und bosnischer Sprache !! .
- Ersteller Komandant Mark
- Erstellt am
Cube
....
Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.
Ovaj deka iz Beograda je ušao u otvor sa cevima za vodu da nešto zavrne i zaglavio se. Ima veštački kuk i tamo je ostao puna 2 sata. Niko nije mogao da mu pomogne. Nakon što su susedi obavestili policiju, na lice mesta odmah su došla ova dva policajca koji su dali sve od sebe da pomognu Maradona ali su na kraju ipak morali da dođu i vatrogasci. Na svu sreću sve se završilo sa malim povredama. Deka ima 88 godina, a policajci se zovu Milan i Suad.
Ima još dobrih ljudi.
Cube
....
Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.
Svaki put se rastužim kada neko kaže bivša SFRJ. Neke pametnije, odlučnije i organizovanije generacije stvoriće je u budućnosti iznova. One će prepoznati da ih veže širina duše ljudi koji većinski žive na ovim prostorima. Širina duše koju imaju Sloveni. S druge strane, prepoznaće i ekonomski interes velike države koja izlazi na Jadran i Alpe. Meni danas fali upravo širina duše Srba i Hrvata... nedostaje mi Vojvodina... zajednička kulturna scena.
- Radko Polič, glumac
Cube
....
Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.
IN MEMORIAM, JOSIP REIHL-KIR (* Sirač, 25. srpnja 1955. - Tenja, 1. srpnja 1991)
Josip Reihl-Kir, zapovjednik osječke policije, je u vremenima najžešće ratne propagande pokušavao i uspijevao svoje sugrađane s obje strane – hrvatske i srpske – primiriti, urazumiti i odgovoriti od neposrednih neprijateljskih djelovanja. Vjerujući u mirotvorstvo, Reihl-Kir je jedini među naoružanima išao od jedne do druge barikade rukama šireći svoj sako, pokazujući da je nenaoružan. Njegove riječi i djela uskoro su prepoznati kao prijetnja nadolazećem ratu. Unaprijed dogovorena likvidacija sprovedena je u djelo 1. srpnja 1991. u 13:20 sati na prilazu u prigradsko osječko naselje Tenja, na punktu hrvatske policije, kada se Reihl-Kir iz Osijeka uputio na još jedne pregovore s pobunjenim Srbima.
Cube
....
Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.
Veliki gest velikih ljudi. Fotografija je nastala juče.
Devojčice, drugarice i komšinice iz Kruševca ujedinile su se i zajednickim snagama prikupile veliku količinu garderobe koju će proslediti materijalno ugroženim porodicama, bolesnim ljudima i odraslima.
Cube
....
Sie haben keine Berechtigung Anhänge anzusehen. Anhänge sind ausgeblendet.
Negde osamdesetih godina svirao sam sa svojim orkestrom "Zlajini drugari" svadbu jednom Dorćolcu u "Velikoj Skadarliji" kod Srbe. Mladoženjina želja je bila da mu peva Toma Zdravković. "Kralj" je po običaju bio na visini očekivanja. Glasom i čuvenim šarmom fascinirao je sve, pa je uz obode bašte bilo više slušalaca, nego na svadbi.
Kada je svadba završena, Toma i ja smo krenuli uz kaldrmu lagano, jer sam ja nosio kofer sa harmonikom. Negde kod kafane "Tri šešira" iznenadi nas pravi proletnji pljusak. Sklonili smo se u baštu dok kiša ne mine. Tu ispod strehe je stajala mala cigančica s'velikom korpom punom ruža.
Toma je znao i upita je:
"Je li Zorice, kako si noćas prošla?"
"Loše je bilo, mnogo loše Tomo. Ali, veče mi je i pored lošeg pazara, bilo prelepo. Slušala sam te kako si pevao i zadovoljna sam."
Toma je iz džepa izvadio novac i bez reči ga prosledio u njenu kecelju. Zorica mu je uzvratila jednom lepom ružom. Pravo iznenađenje je tek sledilo. Kad smo nakon što je kiša prestala izašli iz Skadarlije, a pošto smo se rastajali jer smo išli u dva različita pravca, Toma mi reče:
"E, majstore, daj mi 100 kinti za taksi."
Tek tada sam shvatio da je maloj Zorici dao čitav honorar od 700 maraka! On se nije dao iznenaditi. Pogledao me i rekao:
"Njoj su pare potrebnije, a i ova ruža, veruj mi, više vredi od bilo kojih para."
Kad se Toma preselio na neko lepše mesto, svirao sam negde u Švajcarskoj. Žao mi je, nisam mogao da budem na poslednjem ispraćaju najvećem boemu koji je šetao ovim prostorima.
Moj gitarista mi je kasnije pričao. Na sahrani je dominirao jedan veliki venac od prirodnih ruža na kojem je pisalo:
"Tomo, moje detinjstvo te žali", a donela ga je, tada već devojka, lepa romkinja Zorica.
mislio sam da je OliverAuf den ersten Blick dachte ich Richard Geere