KAKO ŽIVE SRBI U MAKEDONIJI
U Makedoniji su sačuvani izuzetni primeri srpske srednjevekovne arhitekture, jer je na tim prostorima bio deo Stare Srbije, odnosno srednjevekovnog Srpskog carstva. Danas na tim prostorima živi oko 45.000 Srba, imaju tri škole na maternjem jeziku, polučasovnu emisiju na TV i radiju, od nedavno i internet portal, časopis, ali ne mogu da pohađaju verske obrede. O svemu tome sa Milutinom Stančićem, predsednikom Kulturno informativnog centra Srba u Makedoniji, razgovarala je Ljiljana Sinđelić Nikolić.
Sadašnja situacija
„Prema zvaničnim podacima, u Makedoniji živi oko 45.000 Srba, njihova asimilacija je počela raspadom nekadašnje zajedničke države Jugoslavije, a delom su i sami krivi. Veliki broj „vojnih“ porodica, čiji su članovi bili u JNA, otišli su, a oni koji su ostali zapustili su maternji jezik, čije negovanje potiče pre svega, iz porodice. Na asimilaciju je posebno loše uticala loša medijska slika Srbije nakon raspada Jugoslavije i tokom sukoba na prostorima do tada zajedničke zemlje. Danas, u svega tri škole izvodi se nastava na srpskom jeziku - u Kučevištu, Tabanovcu i Starom Nagoričanu. Kada su Srbi bili željni da uče na maternjem jeziku, nisu mogli, a danas kada im je to pravo zagarantovano, nema velikog interesovanja, što zbog loše organizacije, a delom i zbog nezainteresovanosti roditelja i asimilacije. Te škole finansira makedonska država i one rade po programu makedonskog ministarstva obrazovanja i kulture. Veliki problem su i udžbenici, jer se za mali broj đaka ministarstvu ne isplati da štampa adekvatne knjige, a makedonska zakonska regulativa ne dozvoljava srpske udžbenike. Na skopskom univerzitetu postoji katedra za srpski jezik, upisano je dvadesetak studenata, ali oni u Makedoniji nemaju neke velike mogućnosti kada završe fakultet, jer nemaju gde da se zaposle“, kaže naš sagovornik iz Skoplja Milutin Stančić, koji je završio studije književnosti i nema gde da predaje.
Mladi pokreću nove ideje
„Krajem 2006. i početkom 2007. godine nekoliko nas mladih došli smo na ideju da formiramo „Sponu“ - Kulturno informativni centar Srba u Makedoniji. Želeli smo da se na nekim našim idejama pokrene učmala situacija, jer su u asocijacijama Srba prisutni, pre svega, stariji, čija se aktivnost svodila uglavnom na obeležavanje važnijih datuma srpske istorije. Bilo nam je jasno da su potrebne nove ideje, novi impulsi, savremena ponuda. Startovali smo izradom sajta, koji je sporovozno „pokrivao“ kulturne događaje i nije bio baš ažuran. Zahvaljujući projektu sveobuhvatne informisanosti Srba u Makedoniji, koji je pokrenulo Ministarstvo kulture Srbije, sajt je redizajniran, sada pokriva i dnevno političke događaje, pa i socijalne teme, kako za Srbe u Makedoniji, tako i u regionu. Želimo da dopremo do običnog čoveka, koji je realno gledajući zapostavljen i u političkom i u religioznom i u sociološkom smislu. Država Makedonija ne koči taj program, ali ne pomaže konkretno. Štampamo i kulturno informativni glasnik „Slovo“. On je edukativnog karaktera, besplatno ga delimo, šaljemo i u škole. Na televiziji i radiju postoji polučasovna emisija na srpskom, pa su sajt i ovaj glasnik pravo osveženje i pun pogodak,“ konstatuje Milutin Stančić.
Kulturno nasleđe
„Velika je lepeza manastira i crkava koji pripadaju kulturnom nasleđu Srba. Ne mogu se sve nabrojati, primera radi pomenimo crkvu Svetog Đorđa u Starom Nagoričanu, koja je zadužbina kralja Milutina ili skopsku Crnu goru, uslovno rečeno, malu srpsku Svetu Goru, jer je puna manastira i crkva. Pomenimo i crkvu Svetog Spasa, sa divnim freskopisom u Kučevištu, gde je nekada postojala i Bogoslovija, danas zapuštena i zaključana, ali i mnoge druge svetinje. Danas o tim crkvama i manastirima vodi računa makedonska država uglavnom kao o muzejima i kulturno istorijskim spomenicima, često i strane ambasade dotiraju sredstva za njihovo očuvanje. U njima, uglavnom, nema bogosluženja, a neke su zaključane, poput crkve Svetog arh. Mihaila u Skoplju, zadužbine kralja Aleksandra Karađorđevića, u čijoj se kripti čuvaju kosti srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata.
Godine 1967. samoinicijativno je stvorena Makedonska pravoslavna crkva, koja je proglasila autokefalnost – samostalnost, ali ni jedna pomesna pravoslavna crkva to nije priznala. Pregovori sa Srpskom pravoslavnom crkvom su počeli devedesetih godina prošlog veka, a 2003. godine arh. Jovan, tada episkop povardarski, pristupio je pozivu patrijarha Pavla i ušao u jedinstvo sa SPC. Formiran je Sinod Ohridske arhiepiskopije, koji čine trojica vladika, pološko-kumanovski Joakim, bregalnički Marko i vikarni Stobijski David. Važno je istaći da jedinstvo koje je Ohridska arhiepiskopija uspostavila sa SPC nije narušilo njenu autonomiju. Bogoslužbeni jezik Ohridske arhiepiskopije je crkvenoslovenski i makedonski, pa su i tako otvorena vrata da se uđe u kanonsko jedinstvo i sa drugim pomesnim pravoslavnim crkvama. Jedino tako može da bude rešen ovaj problem. To bi bilo važno posebno za nas, mlade generacije, pošto mi nismo ni krivci ni dužnici, ali zbog ovog problema još nemamo, da tako kažem, normalan bogoslužbeni život. Ipak, nadamo se da će problem biti prevaziđen“, rekao je Milutin Stančić u intervjuu za Međunarodni radio Srbija.
glassrbije.org - KAKO ?IVE SRBI U MAKEDONIJI
Aus diesem Artikel geht hervor, dass Serben in FYROM nur Bürger 2er.Klasse sind. Weiterhin arbeitet die Skopaganda auf hochturen um die Serben zu "Makedonisieren" und assimilieren.
Griechenland sollte einfach mal von Serbien fordern, dass diese alte von Kommunisten getroffene Entscheidung FYROM unter dem Namen "Republik Mazedonien" anzuerkennen revidiert wird! Das ist Serbien Griechenland und den Serben aus FYROM verdammt nochmal schuldig!
