G
Gelöschtes Mitglied 12832
Guest
Ivo argumentiert auf der Basis wissenschaftlicher Tatsachen, in welcher eure emotional-nationalistischen Sichtweisen keinen Freiraum haben.
-
Herzlich Willkommen im Balkanforum
Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
Bitte hier registrieren
G
Gelöschtes Mitglied 12832
Guest
Unbelehrbar? Der Typ ist dumm wie Taubenscheiße. Heult jede Nacht in sein Kissen rein, weil sein großserbisches Reich nicht mehr existiert und jeder Analphabet sich von Belgrad losgesagt hat.
Ich weiß, dass du mitliest.. Auch wenn ich nicht Srebrenik bin, ...
Priznanja Dobrice Ćosića: „Laž je srpski državni interes“
Dobrica Ćosić, književnik, član SANU, bivši predsjednik države, „otac srpske nacije“, napisao je sljedeće: -„Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz sti…
hamdocamo.wordpress.com
Maradona
Der Goldjunge
Alter Dzeko, auch wenn ich weiss das ich bei dir harcore bosniakischen Nationalisten gegen die Wand rede, sei mal zu dir selbst, wo sind die ganze muslime Serben hin, wo? VoN Aliens entführt? Kroaten haben Bosnien und Krajina grösstenteils verlassen ab dem 16. jahrhundert und Einzug der Osmanen und suchten Schutz in ihrer KuK Monarchie nördlich, wenn einer in einer etwas grösseren Anzahl den Glauben konventiert hat dann waren es die dort lebenden Serben in BiH, Sandzak und Kosovo und anderen teilen Serbien/Montenegros
Willst du mich wirklich verarschen, willst du das, und mir weiss machen Ende des 19. und Anfang des 20. Jh. haben sie die slawischen Muslime nicht grössenteils oder zum guten Teil als Serben gefühlt, das sie nicht wussten von wo sie abstammen, wer ihr Stammbaum ist?
...
Srbi muslimani su pripadnici srpskog naroda islamske vjeroispovijesti.
Kao specifična etnoreligijska zajednica u okviru srpskog naroda, odlikuju se negovanjem srpskih narodnih i islamskih verskih tradicija. Počeli su da nastaju krajem 14. veka, kada je među Srbima hrišćanima došlo do prvih pojava pojedinačnog prelaženja u islam.[1] Proces islamizacije je dobio na zamahu tokom 15. veka, uporedo sa širenjem turske vlasti nad srpskim zemljama, a nastavljen je i tokom narednih vekova, poprimivši znatne razmere u pojedinim oblastima. Među istaknutim Srbima-muslimanima iz tog razdoblja posebno se ističu pojedini pripadnici srpskog plemstva koji su primili islam i potom stekli visoke položaje u Osmanskom carstvu, kao što su Ahmed-paša Hercegović i Skender-beg Crnojević. Najpoznatija ličnost u istoriji Srba-muslimana bio je veliki vezir Mehmed-paša Sokolović. Primanjem islama uz specifično zadržavanje pojedinih srpskih narodnih tradicija, većina Srba-muslimana je tokom razdoblja osmanske vlasti uspela da očuva svoju etničku i kulturnu posebnost u odnosu na vladajuće Turke i susedne Albance.[2]
Počevši od 19. veka, kada je došlo do uspona nacionalnih pokreta, među muslimanima srpskog porekla u pojedinim oblastima počela su da se javljaju neka specifična shvatanja o pojedinim identitetskim kategorijama, što je dovelo do pojave prvih zamisli o etnifikaciji lokalnih, odnosno regionalnih identiteta. Ta pojava je nakon 1878. godine bila veštački podstaknuta od strane austrougarske okupacione uprave u Bosni i Hercegovini, koja je aktivno radila na suzbijanju nacionalne svesti među tamošnjim Srbima-muslimanima u cilju stvaranja posebne „bosanske” ili „bošnjačke” nacije.[3] Iako je taj projekat nakon propasti Austrougarske (1918) izgubio zvaničnu potporu, državne vlasti novostvorene Kraljevine Jugoslavije su svojom novoproklamovanom ideologijom integralnog jugoslovenstva stvorile prostor za dalju diferencijaciju „jugoslovenskih” muslimana u odnosu na srpski nacionalni korpus, za šta se aktivno zalagao znatan deo rukovodstva tadašnje Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO).[4]
Slična politika je nastavljena i nakon stvaranja nove, socijalističke Jugoslavije, koja je u razdoblju od 1961. do 1971. godine sprovela proces ozvaničenja posebne muslimanske nacije. Nakon raspada Jugoslavije (1991—1992), pojavila se zamisao o transformaciji jugoslovenskih Muslimana u „Bošnjake”. Ta zamisao je tokom 1993. i 1994. godine ozvaničena u novostvorenoj „Republici Bosni i Hercegovini”, čime je pokrenut proces bošnjakizacije, koji se potom proširio i na druge države. Uprkos svim ovim nastojanjima, značajan deo Srba-muslimana uspeo je da očuva svest o svojoj pripadnosti srpskom narodu.[5]
Mehmed-paša Sokolović (1506—1579), veliki vezir (1565—1579), po rođenju Srbin
Istorija
S obzirom da su Srbi bili, i dalje su, pretežno pravoslavni hrišćani, njihov prvi istorijski značajan susret sa islamom desio se u drugoj polovini 14. vijeka i obilježen je osmanskom invazijom na srpske zemlje (počevši od 1371. godine, a završivši se početkom 16. vijeka).[1] Taj period je obilježen prvim talasom islamizacije Srba: u nekim oblastima, značajna manjina je napustila hrišćanstvo i prešla u islam, voljno ili po potrebi, pod uticajem osmanskih vlasti. Najznačajniji Srbi muslimani su veliki veziri Osmanskog carstva Ahmed-paša Hercegović, Mehmed-paša Sokolović, Sulejman-paša Murvetović i pokrajinski namesnici Skender-beg Crnojević[7] i mnogi drugi, a u novijoj istoriji Omer-paša Latas.Krajem 19. i početkom 20. veka, javlja se niz književnih stvaralaca među Srbima-muslimanima, prvenstveno u oblastima Bosne i Hercegovine.[8] Njihovo nacionalno usmerenje je došlo do posebnog izražaja nakon austrougarske Aneksije Bosne i Hercegovine (1908). Najsnažniji pokret među Srbima-muslimanima koji su „istakli naciju ispred vere” javio se u Sarajevu i Mostaru. U svojim književnim delima, srpsku nacionalnu pripadnost su između ostalih isticali Osman Đikić i Smail-aga Ćemalović.[9] U isto vreme, Srbi-muslimani se uključuju u pokret za oslobođenje srpskog naroda od turske vlasti, a među njima se posebno istakao Hasan Rebac, koji je kao srpski komita delovao u Staroj Srbiji.[10]
Omer-paša Latas
Gajret
Gajret, od 1929. godine poznato i kao Srpsko muslimansko prosvjetno-kulturno društvo, bilo je kulturno društvo osnovano 1903. godine koje je promovisalo srpski identitet među slovenskim muslimanima u Austrougarskoj (današnjoj Bosni i Hercegovini).[11] Organizacija je smatrala da su Muslimani Srbi koji nemaju nacionalnu svijest.[12] Viđenje da su Muslimani Srbi je vjerovatno najstarija od tri etničke teorije među samim bosanskim muslimanima.[13] Društvo je zabranjeno u fašističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj za vrijeme Drugog svjetskog rata.[14] Neki članovi su se pridružili ili sarađivali sa jugoslovenskim partizanima, dok su se ostali pridružili četnicima.
Pesnik Osman Đikić (1879—1912), Srbin musliman
Pisac Meša Selimović, koji se izjašnjavao kao Srbin-musliman
Prvi svjetski
Muslimani su se pridružili srpskoj vojsci tokom Prvog svjetskog rata.[15] Većinom su to bili muslimani koji su imali srpski identitet, izjašnjavajući se kao Srbi. Za vreme balkanskih ratova javlja se kao srpski komita filozof Hasan Rebac, rodom iz Mostara. Neki od značajnih vojnika bili su Avdo Hasanbegović, Šukrija Kurtović, Ibrahim Hadžimerović, Fehim Musakadić, Hamid Kukić, koji su se borili kao srpski oficiri dobrovoljci na Solunskom frontu.[16] Među najaktivnijim muslimanima koji su bili angažovani u jugoslovenskoj propagandi na austrougarske zarobljenike islamske vjeroispovijesti bili su A. Hasanbegović, Azis Sarić, F. Musakadić, Alija Džemidžić, R. Kurtagić, Asim Šeremeta, Hamid Kukić i Ibrahim Hadžiomerović.[17]
..................
Es geht hier bei Gott, nicht um sticheln, oder jetzt irgendein aufzwingen wollen er sei Serbe, Bosniaken sind keine Serben. aber geschichtlich sollte man schon die Wahrheit suchen und ich stelle mich gegen Geschichtsrevisionismus, muslime Serben gab es nie und oder sie wurden von Aliens entführt oder sind im Meer verschwunden. Da li me razumes ti? Das bosniakische Nationabewusstsein kehrte erst mit dem oder besser gesagt nach dem 2 WK ein.
Ja ne, will ich jetzt genauer hören was du mir vorwirfst mit dem Volkszählung. Wie meinst dud as genau?
Das ihr paar Forumsalbaner, Kroaten oder Bosniaken wiederholt, Muslime wollten bei KuK bleiben, dadurch wird es nicht wahrer. Die meisten Muslime kämpften auch auf serbischer Seite und die meisten wollten mit Serbien, der Wille des Volkes nach Nationaler Vereinigung und in einen eigenen unabhängigen Staat zu leben war grösser als der wieder ohne Staat unter ein fremdes Österreich zu leben, Wohlstand hin oder her
Zuletzt bearbeitet:
Alter Dzeko, auch wenn cih weiss das ich bei dir harcore bosniakischen Nationalisten gegen die Wand rede, sei mal zu dir selbst, wo sind di3e ganze nmuslime Serben hin, wo? Kroaten haben Bosnien und Krajina grösstenteils verlassen ab dem 16. jahrhundert und Einzug der Osmanen, wenn einer in einer etwas grösseren Anzahl den Glauben konventiert hat dann waren es die dort lebenden Serben in BiH, Sandzak und Kosovo
Willst du mich wirklich verarschen und mir weiss machen Ende des 19. und Anfang des 20. Jh. haben sie die slawischen Muslime nciht als Serben gefühlt, das sie nicht wussten von wo sie abstammen, wer ihr Stammbaum ist?
...
Srbi muslimani su pripadnici srpskog naroda islamske vjeroispovijesti.
Kao specifična etnoreligijska zajednica u okviru srpskog naroda, odlikuju se negovanjem srpskih narodnih i islamskih verskih tradicija. Počeli su da nastaju krajem 14. veka, kada je među Srbima hrišćanima došlo do prvih pojava pojedinačnog prelaženja u islam.[1] Proces islamizacije je dobio na zamahu tokom 15. veka, uporedo sa širenjem turske vlasti nad srpskim zemljama, a nastavljen je i tokom narednih vekova, poprimivši znatne razmere u pojedinim oblastima. Među istaknutim Srbima-muslimanima iz tog razdoblja posebno se ističu pojedini pripadnici srpskog plemstva koji su primili islam i potom stekli visoke položaje u Osmanskom carstvu, kao što su Ahmed-paša Hercegović i Skender-beg Crnojević. Najpoznatija ličnost u istoriji Srba-muslimana bio je veliki vezir Mehmed-paša Sokolović. Primanjem islama uz specifično zadržavanje pojedinih srpskih narodnih tradicija, većina Srba-muslimana je tokom razdoblja osmanske vlasti uspela da očuva svoju etničku i kulturnu posebnost u odnosu na vladajuće Turke i susedne Albance.[2]
Počevši od 19. veka, kada je došlo do uspona nacionalnih pokreta, među muslimanima srpskog porekla u pojedinim oblastima počela su da se javljaju neka specifična shvatanja o pojedinim identitetskim kategorijama, što je dovelo do pojave prvih zamisli o etnifikaciji lokalnih, odnosno regionalnih identiteta. Ta pojava je nakon 1878. godine bila veštački podstaknuta od strane austrougarske okupacione uprave u Bosni i Hercegovini, koja je aktivno radila na suzbijanju nacionalne svesti među tamošnjim Srbima-muslimanima u cilju stvaranja posebne „bosanske” ili „bošnjačke” nacije.[3] Iako je taj projekat nakon propasti Austrougarske (1918) izgubio zvaničnu potporu, državne vlasti novostvorene Kraljevine Jugoslavije su svojom novoproklamovanom ideologijom integralnog jugoslovenstva stvorile prostor za dalju diferencijaciju „jugoslovenskih” muslimana u odnosu na srpski nacionalni korpus, za šta se aktivno zalagao znatan deo rukovodstva tadašnje Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO).[4]
Slična politika je nastavljena i nakon stvaranja nove, socijalističke Jugoslavije, koja je u razdoblju od 1961. do 1971. godine sprovela proces ozvaničenja posebne muslimanske nacije. Nakon raspada Jugoslavije (1991—1992), pojavila se zamisao o transformaciji jugoslovenskih Muslimana u „Bošnjake”. Ta zamisao je tokom 1993. i 1994. godine ozvaničena u novostvorenoj „Republici Bosni i Hercegovini”, čime je pokrenut proces bošnjakizacije, koji se potom proširio i na druge države. Uprkos svim ovim nastojanjima, značajan deo Srba-muslimana uspeo je da očuva svest o svojoj pripadnosti srpskom narodu.[5]
Mehmed-paša Sokolović (1506—1579), veliki vezir (1565—1579), po rođenju Srbin
Istorija
S obzirom da su Srbi bili, i dalje su, pretežno pravoslavni hrišćani, njihov prvi istorijski značajan susret sa islamom desio se u drugoj polovini 14. vijeka i obilježen je osmanskom invazijom na srpske zemlje (počevši od 1371. godine, a završivši se početkom 16. vijeka).[1] Taj period je obilježen prvim talasom islamizacije Srba: u nekim oblastima, značajna manjina je napustila hrišćanstvo i prešla u islam, voljno ili po potrebi, pod uticajem osmanskih vlasti. Najznačajniji Srbi muslimani su veliki veziri Osmanskog carstva Ahmed-paša Hercegović, Mehmed-paša Sokolović, Sulejman-paša Murvetović i pokrajinski namesnici Skender-beg Crnojević[7] i mnogi drugi, a u novijoj istoriji Omer-paša Latas.
Krajem 19. i početkom 20. veka, javlja se niz književnih stvaralaca među Srbima-muslimanima, prvenstveno u oblastima Bosne i Hercegovine.[8] Njihovo nacionalno usmerenje je došlo do posebnog izražaja nakon austrougarske Aneksije Bosne i Hercegovine (1908). Najsnažniji pokret među Srbima-muslimanima koji su „istakli naciju ispred vere” javio se u Sarajevu i Mostaru. U svojim književnim delima, srpsku nacionalnu pripadnost su između ostalih isticali Osman Đikić i Smail-aga Ćemalović.[9] U isto vreme, Srbi-muslimani se uključuju u pokret za oslobođenje srpskog naroda od turske vlasti, a među njima se posebno istakao Hasan Rebac, koji je kao srpski komita delovao u Staroj Srbiji.[10]
Omer-paša Latas
Gajret
Gajret, od 1929. godine poznato i kao Srpsko muslimansko prosvjetno-kulturno društvo, bilo je kulturno društvo osnovano 1903. godine koje je promovisalo srpski identitet među slovenskim muslimanima u Austrougarskoj (današnjoj Bosni i Hercegovini).[11] Organizacija je smatrala da su Muslimani Srbi koji nemaju nacionalnu svijest.[12] Viđenje da su Muslimani Srbi je vjerovatno najstarija od tri etničke teorije među samim bosanskim muslimanima.[13] Društvo je zabranjeno u fašističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj za vrijeme Drugog svjetskog rata.[14] Neki članovi su se pridružili ili sarađivali sa jugoslovenskim partizanima, dok su se ostali pridružili četnicima.
Pesnik Osman Đikić (1879—1912), Srbin musliman
Prvi svjetski
Muslimani su se pridružili srpskoj vojsci tokom Prvog svjetskog rata.[15] Većinom su to bili muslimani koji su imali srpski identitet, izjašnjavajući se kao Srbi. Za vreme balkanskih ratova javlja se kao srpski komita filozof Hasan Rebac, rodom iz Mostara. Neki od značajnih vojnika bili su Avdo Hasanbegović, Šukrija Kurtović, Ibrahim Hadžimerović, Fehim Musakadić, Hamid Kukić, koji su se borili kao srpski oficiri dobrovoljci na Solunskom frontu.[16] Među najaktivnijim muslimanima koji su bili angažovani u jugoslovenskoj propagandi na austrougarske zarobljenike islamske vjeroispovijesti bili su A. Hasanbegović, Azis Sarić, F. Musakadić, Alija Džemidžić, R. Kurtagić, Asim Šeremeta, Hamid Kukić i Ibrahim Hadžiomerović.[17]
Ja ne, will ich jetzt genauer hören was du mir vorwirfst mit dem Volkszählung. Wie meinst dud as genau?
Das ihr paar Forumsalbaner, Kroaten oder Bosniaken wiederholt, Muslime wollten bei KuK bleiben, dadurch wird es nicht wahrer. Die meisten Muslime kämpften auch auf serbischer Seite und die meisten wollten mit Serbien, der Wille des Volkes nach Nationaler Vereinigung und in einen eigenen unabhängigen Staat zu leben war grösser als der wieder ohne Staat unter ein fremdes Österreich zu leben, Wohlstand hin oder her
Hmm. Und was jetzt?
G
Gelöschtes Mitglied 12832
Guest
Hier heult er wegen jeder kleiner stichelei rum dort drüben dann die große FresseIch weiß, dass du mitliest.. Auch wenn ich nicht Srebrenik bin, ...
Priznanja Dobrice Ćosića: „Laž je srpski državni interes“
Dobrica Ćosić, književnik, član SANU, bivši predsjednik države, „otac srpske nacije“, napisao je sljedeće: -„Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz sti…
Yugo 95 aka Maradona ist
sowieso eine hohle Sache. Mehr gibts da nicht zu sagen.
G
Gelöschtes Mitglied 32834
Guest
Der Goldjunge hat eigentlich Recht.
Hab es eingesehen.
Finde es gut, dass er hier schreibt.
Ich lerne viel über Serbien und die Geschichte des Balkans dazu.
Hab es eingesehen.
Finde es gut, dass er hier schreibt.
Ich lerne viel über Serbien und die Geschichte des Balkans dazu.
