-
Herzlich Willkommen im Balkanforum
Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
Bitte hier registrieren
sprüche, zitate, gedichte, reime, lieder, verse.....
- Ersteller Allissa
- Erstellt am
Allissa
BOSANSKA BOSANKA
Es gehört nicht so viel dazu, schlau zu sein, als schlau zu scheinen.
(Unterdrückte Maximen, Luc de Vauvenargues 1715-1747)
Die Grundsätze der Menschen offenbaren ihren Charakter.
(Reflexionen und Maxime, Luc de Vuavenargues)
Die Weisheit ist nur in der Wahrheit.
(Maximen und Reflexionen, Johann Wolfgang von Goethe 1748-1832)
Hoffnung ist die zweite Seele der Unglücklichen.
(Maximen und Reflexionen, Johann Wolfgang von Goethe)
In jeder grossen Trennung liegt ein Keim von Wahnsinn; Man muss sich
hüten, ihn nachdenklich auszubrüten und zu pflegen.
(Maximen und Reflexionen, Johann Wolfgang von Goethe)
(Unterdrückte Maximen, Luc de Vauvenargues 1715-1747)
Die Grundsätze der Menschen offenbaren ihren Charakter.
(Reflexionen und Maxime, Luc de Vuavenargues)
Die Weisheit ist nur in der Wahrheit.
(Maximen und Reflexionen, Johann Wolfgang von Goethe 1748-1832)
Hoffnung ist die zweite Seele der Unglücklichen.
(Maximen und Reflexionen, Johann Wolfgang von Goethe)
In jeder grossen Trennung liegt ein Keim von Wahnsinn; Man muss sich
hüten, ihn nachdenklich auszubrüten und zu pflegen.
(Maximen und Reflexionen, Johann Wolfgang von Goethe)
B
bluejade
Guest
J
Jezersko
Guest
"Beati pauperes spiritu."
...denn ihrer ist das Himmelreich (Matthäus 5,3; Evang.)
...denn ihrer ist das Himmelreich (Matthäus 5,3; Evang.)
BlackJack
Jackass of the Week
Omarska, 6.juli 92' Krvava nedjelja, ljubijski zatočenici po prvi put pretučeni.....Bježimo sa piste u garažu, pretučeni, krvavi, modri, izbezumljeni, sa strahom u očima, sa mislima o "zadnjem danu". Zaglavljujemo se na tjesnim ulaznim vratima, padamo jedan preko drugoga, dižemo se, padamo....kaos. Stražari koriste i ovu priliku da zadaju još po koji udarac ljudima na zemlji. I vojničke čizme dolaze do izražaja, još po koji udarac palicom, šipkom.......I poslijednji zatočenik je u garaži, vrata se za njim zatvaraju. Još uvijek šokirani, sa bolom u svakom djeliću tijela, izbezumljenih očiju ranjenih životinja..... Adrenalin polako opada, pokušavamo pomoći jedan drugome. Skidamo sa sebe krvlju natopljenu odjeću, previjamo rane, smirujemo se- opasnost prošla..... I od jedan put smijeh. Neko reče:" Pogledajte Irfu, isti medo panda." Svi se okrenuše prema Irfanu i stvarno: jedno oko zatvoreno, modro, k'o u pande. Iz ćoška garaže slijedeći komentar:" Vidi Debe, k'o patak." Usta natečena, plava, natopljena krvlju. Drugi se nadoveza:" Meni više liči na porno zvijezdu." Smijeh sa svih strana. Ja predložih da biramo "prvu petorku" najviše izudaranih, što je bilo sa oduševljenjem prihvaćeno. 72 kandidata- težak izbor: Irfan, Prca, Debo, braća Mazura, Kadir, Junuz, Majstor, Toni....Toni mi stavlja obloge na leđa, smije se i kaže:" Ti ćeš ovoga što te udario lako prepoznati." "Kako ?" , pitam. "Na leđima ti je ostala ucrtana čizma i broj 45 ." odgovori mi Toni i smije se.......I tako , do duboko u noć smijeh, jauci bola i opet smijeh.....Jer , znali smo, ovdje se nećemo imati prilike previše smijati.
Anto Tomić aus Ljubije bei Prijedor, Überlebender 3-monatiger Pein durch serbische Schergen in Keraterm, Omarska und Trnopolje. Er hat 2001 in Haag offen gegen Wärter ausgesagt, was zur Verurteilung von Dreien von ihnen führte.
Anto Tomić aus Ljubije bei Prijedor, Überlebender 3-monatiger Pein durch serbische Schergen in Keraterm, Omarska und Trnopolje. Er hat 2001 in Haag offen gegen Wärter ausgesagt, was zur Verurteilung von Dreien von ihnen führte.
BlackJack
Jackass of the Week
2. Dobrica
Anto Tomić aus Ljubije bei Prijedor, Überlebender 3-monatiger Pein durch serbische Schergen in Keraterm, Omarska und Trnopolje. Er hat 2001 in Haag offen gegen Wärter ausgesagt, was zur Verurteilung von Dreien von ihnen führte.
Trnopolje, avgust 92'
" Ja razlike!"
, sjetim se Đure i Nadrealista dok šetam "Sabirnim centrom" Trnopolje. Nakon Omarske i pakao bi bio životni boljitak. Pogotovo za nas Ljubijce. Imamo specijalni, povlašteni tretman. Pod patronatom smo šefa Crvenog krsta, Pere Ćurguza. I on je naš Ljubijac, učitelj u osnovnoj školi. Brine se o nama
. (Neko reče:"Skuplja poene:" Neka, nama valja.) Smjestio nas je bivši kafić u mjesnom Domu kulture. Imamo i WC samo za nas tridesetak (vodu moramo sami donositi sa bunara iz sela. Kretanje dozvoljeno.)
A u klozetu provodimo najviše vremena. Dizenterija. Neki od nas su je donijeli iz Omarske a ostali su se sjebali od previše hrane. Pero nas hrani k'o božićne ćurke. Ne žali. Dijeli nam hranu, argentinske konzerve, kruh. A kruh.......taze, još vruć, mekan, mirisan, direktno iz pekare.
Ivica Majstor , jedan od zatočenika, nas opominje, udara po prstima, upozorava na poslijedice prežderavanja, al' glad je jača. Jedemo dok ima, ko zna šta će sutra biti. Svjesni smo šta nas isčekuje, ali svejedno. Oči su veće od razuma.
Poslije preobilnog žderanja, odlazimo u selo po vitamine. Nedozrele jabuke, kruške, šljive samo čekaju na nas da ih oberemo. Znamo da nije baš poželjno, ali oči..... Ne usuđujemo se previše udaljiti od naše "baze". I pored, relativne, slobode kretanja, sigurnost nam nije garantovana, još uvijek je previše "uniformi" oko nas. A ni od klozeta se nije pametno predaleko udaljiti.
Jedno jutro nam Pero donosi hranu, sjeda među nas i priča o novostima proteklih mjeseci. Sa njim je i njegov sin Igor, osobni tjelohranitelj, gardista, komandanta logora, Slobodana Kuruzovića. Najviše nas zanima Perina priča o pogibiji njegovog mlađeg brata Milana, kojeg svi znamo samo po nadimku "Krivi". Čovjek sumljive prošlosti a po početku "nemilih događaja", jedan od čelnih ljudi SDS-a i visoki funkcioner lokalnih vlasti u Ljubiji.
Većinu od tristotinjak zatočenika iz Ljubije i okoline, hapsio je i u prijedorske logore odvodio Krivi. A poslije toga nam je donosio u logor hranu, odjeću, lijekove. Nikako ga nismo mogli skontati. O njegovoj pogibiji smo čuli već raznorazne priče i pričice, ništa provjereno. E, sad ćemo čuti priču iz prve ruke. Pero nas gleda sa prijekorom u očima i počinje priču :
Milenko Rajlić - Peni, objektivni, nepristrasni ratni izvještač Kozarskog vjesnika iz '92 godine, danas živi i radi kao konzul BiH u Jordanu, a prije toga je radio kao konzul u Vatikanu !
Ivica Majstor , jedan od zatočenika, nas opominje, udara po prstima, upozorava na poslijedice prežderavanja, al' glad je jača. Jedemo dok ima, ko zna šta će sutra biti. Svjesni smo šta nas isčekuje, ali svejedno. Oči su veće od razuma.
Poslije preobilnog žderanja, odlazimo u selo po vitamine. Nedozrele jabuke, kruške, šljive samo čekaju na nas da ih oberemo. Znamo da nije baš poželjno, ali oči..... Ne usuđujemo se previše udaljiti od naše "baze". I pored, relativne, slobode kretanja, sigurnost nam nije garantovana, još uvijek je previše "uniformi" oko nas. A ni od klozeta se nije pametno predaleko udaljiti.
Jedno jutro nam Pero donosi hranu, sjeda među nas i priča o novostima proteklih mjeseci. Sa njim je i njegov sin Igor, osobni tjelohranitelj, gardista, komandanta logora, Slobodana Kuruzovića. Najviše nas zanima Perina priča o pogibiji njegovog mlađeg brata Milana, kojeg svi znamo samo po nadimku "Krivi". Čovjek sumljive prošlosti a po početku "nemilih događaja", jedan od čelnih ljudi SDS-a i visoki funkcioner lokalnih vlasti u Ljubiji.
Većinu od tristotinjak zatočenika iz Ljubije i okoline, hapsio je i u prijedorske logore odvodio Krivi. A poslije toga nam je donosio u logor hranu, odjeću, lijekove. Nikako ga nismo mogli skontati. O njegovoj pogibiji smo čuli već raznorazne priče i pričice, ništa provjereno. E, sad ćemo čuti priču iz prve ruke. Pero nas gleda sa prijekorom u očima i počinje priču :
" Vi ste krivi za njegovu pogibiju. I sam je to slutio, a i drugi su mu to predviđali i nagovještavali. Zato što vam je pomagao." (Jeste, pomagao nam je da što prije završimo po logorima, mislimo ali ne govorimo ništa.) Pero nastavlja:
".......i u borbi protiv brojčano nadmoćnog neprijatelja, zelenih beretki, izgibe mi brat. I nije im bilo dovoljno što su ga zvjerski ubili, nego su mu glavu odsjekli i na kolac nabili... ", završi Pero sa suzom u oku. Kulise se samo nijemo zgledaše a ja se sjetih Dobrice: "Mi Srbi lažemo da bi varali sami sebe, da tešimo druge, mi lažemo za oprost, mi lažemo da bi se borili protiv straha. Lažemo da ohrabrimo druge, lažemo da bi sakrili sav svoj jad. Laganje je oblik našeg patriotizma, potvrda naše urođene "Krivi je bio u akciji hvatanja policajca Aziza sa Hambarina (vođa "pobunjenika"). Aziza nisu uhvatili, ali su Krivog ubili. Njegovi. S leđa. A znate da Krivi nije bio kukavica, nikad ni od koga nije bježao."
Znamo. I vjerujemo Peri.
Nedugo nakon ispričane Perine priče, dolazi iznenadna posjeta u logor. Novinari prijedorskog Kozarskog vijesnika i banjalučke televizije. Među njima je i Milenko, moj prijatelj od ranog djetinjstva. Milenko-Peni je sad na drugoj strani. Prijateljski se pozdravlja sa nama. S nevjericom nas gleda i pita: "Odkud vi ovdje ?" Standarno pitanje na koje smo već oguglali.
Milenko, nepristrasni, objektivni novinar, priprema Peru za interviju. Postavlja Peru par metara ispred nas, mi služimo kao kulise. I Pero počinje , po drugi put tog dana, priču o pogibiji svog mlađeg, voljenog brata, od svih poštovanog i uvažavanog građanina, hrabrog borca. Ponavlja priču o akciji hvatanja Aziza, ali ovaj put priča ima drugačiji kraj:
inteligencije. Mi lažemo o svemu i svačemu na kreativan, maštovit i inventivan način..... "
...i tako hoda Peni po logoru Trnopolje, sepruri se u uniformi i sa pistoljem za pasom....pitam ga za familiju, kaze , poslao ih je u Crnu Goru na sigurno, jer vidis kakva su vremena..... :-(
Milenko Rajlić - Peni, objektivni, nepristrasni ratni izvještač Kozarskog vjesnika iz '92 godine, danas živi i radi kao konzul BiH u Jordanu, a prije toga je radio kao konzul u Vatikanu !
Anto Tomić aus Ljubije bei Prijedor, Überlebender 3-monatiger Pein durch serbische Schergen in Keraterm, Omarska und Trnopolje. Er hat 2001 in Haag offen gegen Wärter ausgesagt, was zur Verurteilung von Dreien von ihnen führte.