Aktuelles
  • Herzlich Willkommen im Balkanforum
    Sind Sie neu hier? Dann werden Sie Mitglied in unserer Community.
    Bitte hier registrieren

Mazedonier in Albanien | Македонци во Албанија

schön sowas zu sehen. mazedonier haben sich in albanien niedergelassen und konnten sich gut integrieren und jetzt lebt man in frieden miteinander und gründet sogar eigene partein.
 
[TABLE="class: contentpaneopen, width: 608"]
[TR]
[TD="class: contentheading"]Македоците со векови живееле во Албанија[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: contentpaneopen, width: 608"]
[TR]
[TD]Споделете ја веста

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
salonika.jpg

Салоника

Топонимите во нахијата Волкашин зборуваат дека Македоците со векови живееле во Албанија.
Според пописот од 1989 година, во Албанија се евидентирани само 4.697 етнички Македонци кои живеат во пределот на Мала Преспа и имаат територијално ограничени редуцирани малцински права. Денес во Мала преспа живеат околу 6.000 Македонци, а според пресметките на македонските партии и здружениа тие преставуваат само 5 % од приближната бројка од околу 200.000 етнички Македонци во Албанија кои не се регистрирани.
Најголемата концентрација на Македонци во Албанија има во етничките предели на Мала Преспа, Голо Брдо и Гора, како и во градовите Тирана, Кукс, Корча и Подградец. Големите разлики од пописот и неформалните бројки со кои оперираат македонските политичари и здруженија, како што тие велат, произлегоа поради непостоење на посебна графа во пописите.
На пописот на населението кој е во тек во Албанија, повторно малцинствата меѓу кои и етничките Македонци, се соочуваат со проблеми кои им го ограничуваат правото да се декларираат според својата припадност. Разните притисоци, непостоењето на графи, законот кој предвидува драконски казни доколку се изјаснат поинаку од претходниот попис, како и најавата за бојкот на пописот од страна на македонската етничка заедница и другите малцинствата во Албанија, сигурно нема да ги дадат реалните бројки на Македонците ниту вистинската етничка слика на нашиот западен сосед.
Тоа ќе има реални последици по македонската заедница во Албанија, без разлика на нивната верска припадност(православна или исламска вероисповед). Несодветната слика за состојбата на македонската етничка заедница негативно ќе се рефлектира врз нивните можности за подобрување на состојбите во: образовниот процес на мајчин јазик, медиумската застапеност, економскиот развој, вработувањето, општествено-политичкиот и културниот развој.
За албанската јавност, етничките Македонци кои се признаени како малцинство постојат само во регионот на Мала Преспа. Луѓето кои се определиле како Македонци надвор од овој регион, немаат статус на малцинство и не ги уживаат малцинските права. На укажување на официјалните преставници на Македонија дека како што етничките Албанци во Македонија ги уживаат сите права, така треба да ги уживаат истите права и Македонците кои живеат во другите албански градови, албанските медиуми се запрашуваат откаде Македонци во Тирана, Драч, Поградец и Корча.
Иако, денес Македонците во Мала Преспа се признати како македонско малцинство со право на образование на мајчин македонски јазик, ваквиот однос на јавноста кон македонското прашање во Албанија претставува рецидив на минатото кога албанската држава водеше силна асимилаторска политика кон малцинствата, вклучувајќи го македонското. Тоа е период кога насилно се менуваа имињата на луѓето, селата, градовите, реките, езерата и планините, а цела Албанија е полна со македонски топоними.
Само да се навратиме на политичко територијалната поделба на Јужниот Балкан по турското освојување. Според А. Керамитчиев кој ги обработува податоците изнесени од А. Стојановски, (списание бр 2 на сојузот на историски друштва, 1973 г) во изворните податоци од XV—XVI век за административната организација на некои краишта од Јужна Македонија и Албанија, топонимните називи на нахиите Богданос, Оливер и Волкашин од XV век, укажуваат за континуиран процес од затечената средновековна поделба.
Ограничувајќи се само на нахијата Волкашин или Биглишта која се простирала на граничното подрачје на денешна Егејска Македонмја и Албанија и опфаќала населби од Костурската епархија, Корчанската префектура и подрачјето на Преспа, тој ќе напомене дека „нахијата Волкашин, чиешто име е сигурно во врска со кралот Волкашин, феудален владетел на Македонија, се простирала на едно подрачје, вклучено помеѓу Преспанското Езеро и планината Грамос. Нејзината источна граница допирала до изворите на Белица, притока на Бистрица и планините Бучи и Корбес. На запад таа достигала до планинското подрачје западно. од Корча, формирајќи една мала посебна географска целина.“
Од истражувањето ќе видиме дека „седиштето на нахијата Волкашин се наоѓало во градецот Биглишта, а не во Корча, населба која денес е далеку позначаен административен, стопански и културен центар на Албанија. Но од други, мсто така, турски извори што датираат од 1483 година, се дознава дека постоела нахијата Горица (Корча) во која се избројуваат осум населби“ но која се смета дека создадена по турското освојување на Македонија.
Во оваа нахија имало 93 населби чија што економија се базирала на пладната корчанска равница, обилно наводнувана од реките Девол, Морава и Осум и нивните многубројни притоки. Исто така голем број од овие населби чиешто население живеело од риболов, биле сместени покрај Преспанското и Малишкото Езеро.
Меѓу населените места во овој крај во турските дефтери се споменуваат: Ремби (Рембеси), Сумлак (Землак), Ускополи (Воскопоја), Гречково (Граче), Бежан (Бежани), Око(ли)шта (Хочишта), И ш т и к а (Стика), Рог(Зарошка), Крушјани (Крушова), Ускрви (Крешова - Кршов), Поштица (Постхима), Бачка (Бачка), Сливница (Слимнива), Трнова (Трново), Селецко (Селеница), Полани (Полана - Полена) и други.
Впечатливо е дека скоро сите имиња на населбите во нахијата Волкашин се од македонско (славјанско) потекло, „слични :на топонимиските називи од соседните подрачја на Преспа, Костур и Охрид. Исклучок како што пишува авторот, „прават само мал број имиња - топоними кои ^се од албанско, турско, грчко и влашко потекло, на пр. Гин (алб.) Каш, Гјузелче, Кавасиле, Багир (тур.), Мегали, Пиргос (гр.) и Влахи (влашко потекло).“
Следејќи ги топонимите на географските карти за Преспа, Костур и Корча-Биглишта, може да се види дека „во текот на турското владеење имињата на географските објекти не претрпеле големи промени. Незначителните измени што се видливи особено во суфиксите и завршетоците на имињата, треба да се примат како резултат на влијанието на турскиот, албанскиот и грчкиот јазик, особено на подрачјето на Корча - Биглишта.“
Во својот осврт авторот заклучува дека од „приложената карта ги избројуваме сите денешни села од лрачјето на Корча, Биглишта, Преспа, Костур чии имиња имаат етимолошка сличност со наведените населби во турските документи. Неоспорно е дека постојат извесни разлики на компарираните топоними што е резултат на извршените промени со текот на времето од страна на турската, албанската и грачката администрација. Видливо е дека со овие промени се настојувало да се предадат затечените македонски топоними во турски, албански, грчки превод шта да се усогласат тие сообразно со особеностите на овие јазици.
Најголем прогром врз македонското и македоно-влашкото население на овој простор е направен за време на Али Паша Јанински во 1767 година, кога поголем дел од населението се преселува во Македонија, а еден дел се повлекува према северна Албанија.
По поделбата на Македонија помеѓу Грција, Бугарија и Србија во време на Балканските војни, југозападниот дел на Преспанското Езеро е придодадено кон новосоздадената албанска држава. Причината за ваквата поделба била економската зависност на жителите од овој регион од Корча која била населена од Албанци, Власи и Македонци.
Денес кога албанската јавност се прашува од каде Македонци и други малцинства во Албанија нека ги погледне турските девтери и нека се обиде правилно да ја интерпретира историјата на својата земја.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
 
das heisst ja, das die Mazedonier um die 30, 40 Kinder gerkriegt haben müsssten, damit man auf 180.000 Kommt. Aber bei den Makedonskis ist alles Möglich mit den Segen Alexanders.


Mach dich mal schlau Kollega:


First Report on National Minorities in Albania, submitted by the Republic of Albania, under Article 25, paragraph 1, of the Council of Europe’s Framework Convention for the Protection of National Minorities, to the Advisory Committee, 2001, ACFC/SR(2001)005

;)

- - - Aktualisiert - - -

Образовно-културен центар за дијаспората "Учи македонски онлајн"

Македонците во Албанија и Косово ќе го учат македонскиот јазик


Уписот на ученици кои се жители на Р. Албанија и Косово ќе започне од 15 септември 2012 година и наставата за нив е бесплатна, потребно е само да го потполнат формуларот за упис поставен на веб-страницата, а линкот е: www.makedonskijazik-online.org/formular1


7BC3DF19770D6145A9E9E4ACF5D31CBA.jpg
Бесплатни курсеви и настава по мајчин јазик ќе имаат можност да посетуваат македонците во Албанија и Косово од октомври годинава, се вели во соопштението на Образовно-културниот центар за дијаспората Учи македонски онлајн.

Оваа практика првпат беше воведена за Македонците во Грција и во октомври ја одбележува едногодишнината од функционирањето, а ќе продолжи тековно да се одржува и оваа година.
-87 македонци од Грција ја посетуваа онлајн наставата по македонски јазик минатата година и очекуваме околу 300 Македонци од Албанија и Косово да ја посетуваат оваа настава годинава. Олкав број очекувавме и од Македонците во Грција, но според сознанијата кои ги имаме голем дел од Македонците поради страв да не се дознае дека учат македонски, не ја посетувале наставата, вели Митко Јованов, основач и раководител на Учи македонски онлајн.

Уписот на ученици кои се жители на Р. Албанија и Косово ќе започне од 15 септември 2012 година и наставата за нив е бесплатна, потребно е само да го потполнат формуларот за упис поставен на веб страната а линкот е: www.makedonskijazik-online.org/formular1. По запишувањето секој ученик добива распоред со часови, професорка, паралека, термин за следење на наставата. Наставата се изведува еднаш неделно во текот на учебната година во термини погодни за учениците, од професорки од Р. Македонија во мултимедијална училница во која професорката и учениците имаат аудио и видеоконтакт. Наставата се одвива според официјалните наставни програми на РМ, а учењето на македонскиот јазик е поделено на три степени: почетен, среден и напреден степен кои содржат 35 часа.
Наставната програма овозможува учениците да преку учење на македонскиот јазик да се запознаваат со историјата, културата, традициите и обичаите на македонскиот народ и Република Македонија. Постапката на прилагодување на наставната програма е под надзор на Институтот за македонски јазик Крсте Мисирковв, Скопје, Република Македонија. Учениците кои ќе сакаат да добијат диплома по македонски јазик ќе мора да полагаат испит пред комисија составена од надлежните образовни институции во РМ.

http://www.vecer.com.mk/?ItemID=A002B7207B739849973A70E82D251980
 
Mach dich mal schlau Kollega:


First Report on National Minorities in Albania, submitted by the Republic of Albania, under Article 25, paragraph 1, of the Council of Europe’s Framework Convention for the Protection of National Minorities, to the Advisory Committee, 2001, ACFC/SR(2001)005

;)

- - - Aktualisiert - - -

Образовно-културен центар за дијаспората "Учи македонски онлајн"

Македонците во Албанија и Косово ќе го учат македонскиот јазик


Уписот на ученици кои се жители на Р. Албанија и Косово ќе започне од 15 септември 2012 година и наставата за нив е бесплатна, потребно е само да го потполнат формуларот за упис поставен на веб-страницата, а линкот е: www.makedonskijazik-online.org/formular1


7BC3DF19770D6145A9E9E4ACF5D31CBA.jpg
Бесплатни курсеви и настава по мајчин јазик ќе имаат можност да посетуваат македонците во Албанија и Косово од октомври годинава, се вели во соопштението на Образовно-културниот центар за дијаспората Учи македонски онлајн.

Оваа практика првпат беше воведена за Македонците во Грција и во октомври ја одбележува едногодишнината од функционирањето, а ќе продолжи тековно да се одржува и оваа година.
-87 македонци од Грција ја посетуваа онлајн наставата по македонски јазик минатата година и очекуваме околу 300 Македонци од Албанија и Косово да ја посетуваат оваа настава годинава. Олкав број очекувавме и од Македонците во Грција, но според сознанијата кои ги имаме голем дел од Македонците поради страв да не се дознае дека учат македонски, не ја посетувале наставата, вели Митко Јованов, основач и раководител на Учи македонски онлајн.

Уписот на ученици кои се жители на Р. Албанија и Косово ќе започне од 15 септември 2012 година и наставата за нив е бесплатна, потребно е само да го потполнат формуларот за упис поставен на веб страната а линкот е: www.makedonskijazik-online.org/formular1. По запишувањето секој ученик добива распоред со часови, професорка, паралека, термин за следење на наставата. Наставата се изведува еднаш неделно во текот на учебната година во термини погодни за учениците, од професорки од Р. Македонија во мултимедијална училница во која професорката и учениците имаат аудио и видеоконтакт. Наставата се одвива според официјалните наставни програми на РМ, а учењето на македонскиот јазик е поделено на три степени: почетен, среден и напреден степен кои содржат 35 часа.
Наставната програма овозможува учениците да преку учење на македонскиот јазик да се запознаваат со историјата, културата, традициите и обичаите на македонскиот народ и Република Македонија. Постапката на прилагодување на наставната програма е под надзор на Институтот за македонски јазик Крсте Мисирковв, Скопје, Република Македонија. Учениците кои ќе сакаат да добијат диплома по македонски јазик ќе мора да полагаат испит пред комисија составена од надлежните образовни институции во РМ.

Македонците во �лбанија и Ко�ово ќе го учат македон�киот јазик

Und jetzt bitte nochmal auf deutsch lieber zoran.

Glaubst du daran, das es 180'000 jetzt sind? Wen ja, dan erklär noch wie du drauf kommst, eine "logische" erklärung hast du ja sonst immer mehr oder weniger parat.
 

Many inhabitants of the Gora region are known as Torbeš, whose number has been estimated at c. 40,000 - 120,000.[SUP][12][/SUP] External estimates on the population of Macedonians in Albania include 10,000,[SUP][13][/SUP] whereas Macedonian sources have claimed 120,000 - 350,000 Macedonians in Albania [SUP][14][/SUP][SUP][15][/SUP]

:lol:
 
Und jetzt bitte nochmal auf deutsch lieber zoran.

Glaubst du daran, das es 180'000 jetzt sind? Wen ja, dan erklär noch wie du drauf kommst, eine "logische" erklärung hast du ja sonst immer mehr oder weniger parat.



Weißt du, die Zahl ist mir persönlich relativ, es wäre nur zu wünschen das sie nicht benachteiligt werden, was sie aber nach eigener Aussage sind, so ist die Infrastruktur katastrophal, nicht mal fließend Wasser. Und das an einem See der touristische Möglichkeiten bringt...von Bildung, Sport, Kultur oder überhaupt entwickelte Wirtschaft in dieser Region ganz zu schweigen!!!

Albanien ist ein multiethnisches Land das wie Griechenland, Bulgarien oder Griechenland seine Minderheiten nicht achtet.


Was mir aber persönlich wichtig ist, und euch Hetzer nicht aufgefallen ist, ist das in dem vom in letzter Zeit Oberhetzer "Oh-Man" verlinktem Wikipedia Artikel ....




...steht:

Во пописот на населението од 1989 година, 4.697 луѓе се определиле како Македонци.[SUP][6[/SUP]

aus der entsprechenden englischen Seite:

In the 1989 census, 4,697[5] people declared themselves Macedonian.


Joa, und damit fallen eure sämtliche Theorien weg das keine makedonische Ethnie vor 1991 existierte.


Schönen Tag auch :)

:mk1:

- - - Aktualisiert - - -

:haha:kennst du eigentlich den albanischen Sänger aus MK Beni??:mrgreen:


War ich am letzte Woche Sonntag im Havana, ein paar Bier kippen und Benni Shaqiri anhören :)
 
Geht es um den Triumphbogen oder so?

Die habe ich mal unten im TV gesehen aber ich dachte immer die wäre Mazedonierin :lol:


Ich glaub schon, ich hab nur in Google gesucht und das erst beste verlinkt :^^:

- - - Aktualisiert - - -

FM Poposki meets Macedonians from Golo Brdo

[TD="colspan: 2"]Wednesday, 29 August 2012

[TD="colspan: 2"]
images
Foreign Minister Nikola Poposki Wednesday visited the border region Golo Brdo in Albania, mainly populated by ethnic Macedonians.
Poposki held talks with representatives of the local population of Trebiste municipality, who urged for opening of Dzepiste - Trebiste border crossing and speeding up the project for improvement of road infrastructure in Golo Brdo region.

Macedonia's and Albania's Governments have agreed for the border crossing to be opened as soon as possible and I hope to soon see people to cross this section only with an identity card as agreed, Poposki said after the talks.
The talks also addressed the need of Trebiste residents to learn the Macedonian language.

Students from Trebsite municipality attended Summer Camp for Macedonian Language on August 12-19 in Ohrid, intended for children belonging to the Macedonian national minority living in the neighbouring countries under the auspices of the Ministry of Foreign Affairs (MoFA), which as Poposki said, would keep supporting such activities.
[/TD]
[/TD]
 
Zurück
Oben